Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica  
 

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

VLADIKA NIKOLAJ
ŽIVOT SVETOG SAVE

 

Stopama svoga učitelja

 

 

Ako odeš u Palestinu na hadžiluk, očekujući da vidiš lepe predele, bićeš svakako razočaran. Mnogo više lepih predela može se videti u Americi, Švajcarskoj i na Balkanu. Tamo nema ničega naročitog i izuzetnog. Pa ipak, to je najinteresantnija zemlja na hemisferi, radi Njega, koji je nazvan "lepšim od sve dece ljudske" (Ps.45,2). Ličnost Hristova učinila je ovu zemlju izuzetno lepom. Sve drugo ne znači ništa.

U Savino doba, Sveta Zemlja je predstavljela prizor ruševina i pustoši. Pet krstaških armija gazilo je preko nje. Zaista, teško je reći ko je njenom licu zadao teže rane ili ko je učinio više da je obesveti, sledbenici polumeseca ili sledbenici krsta. Sava nije uživao ni u lepoti svoje otadžbine Srbije, niti mu je bilo dosadno u potresnim ruševinama rodne zemlje svoga Spasitelja. On je tražio samo Spasitelja, u nameri da Mu se moli na svakom koraku gde su bile uspomene na Njega. Prava ljubav ne vidi ni boju ni oblik.

U Vitlejemu, Sava uđe u kamenu pećinu, u kojoj se Isus rodio od Presvete Djeve Marije. U Nazaretu, poseti Josifovu kuću, gde je arhangel Gavrilo saopštio Mariji da je ona od Boga izabrana da rodi Cara nad carevima. On se uspeo na Tavorsku Goru, gde je Hristos otkrio svoje božanstvo svojim preobraženjem. Posle toga ode u Kanu, gde je Gospod na svadbi pretvorio vodu u vino, "početak njegovih čuda". Odatle produži prema Galilejskom jezeru, na čijim je obalama Gospod proširio svoje učenje i počinio zapanjujuća čuda. Putovao je niz reku Jordan, u kojoj je sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Prešao je reku da bi video bezživotnu pustinju, gde je Jovan živeo punih trideset godina i gde je, kasnije, jedna mlada Srpkinja, sveta Petka, za isti vremenski period, "nadmašila pustinjskog lava". Posetio je manastire Svetog Jovana i Svetog Gerasima. Posle toga ode kroz Jerihon na Goru Kušanja, gde je Gospod, posle svoga krštenja bio kušan od Satane. Tamo, u grčkom manastiru, oltar je podignut na samoj steni, na kojoj je Hristos, po predanju, stajao posteći četrdeset dana i četrdeset noći za vreme kušanja. U tom oltaru Sava je služio svetu liturgiju. Potom je posetio pećine oko Mrtvog mora, da bi video hrišćanske pustinjake i razgovarao sa njima. Podelio im je poklone, sa molbom da se mole za njega, za umrlog kralja Stefana, monaha Simona, i za svu živu i mrtvu njegovu duhovnu pastvu. Posle toga, na putu iz Jerihona za Jerusalim, poseti Veliku Lavru Svetog Jeftimija i Teoktista, Hozevitski manastir, kao i manastir Svetog Haritona, svuda željan da nauči nešto korisno i istovremeno spreman da pomogne milostinjom. U Vitaniji, posetio je dom Lazarev, u kome je Gospod pokazao najveće od svih čuda, podižući Lazara iz mrtvih četvrtog dana posle smrti i sahrane. Najzad se zaustavi na malo duži boravak, u manastiru Svetoga Save Osvećenog, Mar Saba. U ovom manastiru naš svetitelj beše primljen najdostijnije, što je i razumljivo, obzirom na datu pomoć, o kojoj smo ranije govorili, a takođe i zbog starog proročanstva, koje je još uvek živelo u sećanju monaha. To proročanstvo je glasilo da kada je Mar Saba, osnivač manastira, osetio da mu se bliži kraj života, kaza bratiji da će u dalekoj budućnosti njihov manastir posetiti jedan veliki arhiepiskop, Božji čovek i njegov imenjak, iz daleke zapadne zemlje. Potom zavešta svoju palicu i dve retko lepe ikone Presvete Djeve, da se predaju tom Božjem čoveku kad dođe. Sada monasi prepoznaše u ličnosti srpskog arhiepiskopa čoveka, o kome je Sveti Sava Osvećeni proročki govorio. I oni mu predadoše palicu i ikone.

Patrijarh Atanasije primi iz svih mesta koja je Sava posetio najlepša obaveštenja o njemu i njegovim produhovljenim crkvenim službama, o njegovoj mudrosti i milostinji. Toga radi, pri povratku Savinom u Jerusalim, patrijarh ga primi sa zagrljajima i zahvalnošću. Tako, sa rastućim ugledom Save, ime Srbije i Srba postade poznato širom Svete Zemlje.

Posle toga, Sava se pripremi za povratak. Zamoli patrijarha da se seti njega i srpskog naroda u njegovim svetim molitvama na Svetom Grobu, izmenja poklone sa njim i krenu na put. U Akri se zadrža Sava u manastiru Svetoga Đorđa sve dok ne nađe lađu koja je plovila za Malu Aziju. Želeo je da još jednom poseti cara i patrijarha u Nikeji.

Car Teodor Laskar i patrijarh Manojlo nisu bili više među živima. Novi car tada beše Teodorov zet Jovan Vatokist, a patrijarh beše German. Obojica su se sećali Save i njegove prve posete Nikeji i njihovim prethodnicima. Kasnije su pak mnogo čega slušali o njemu kako sa Istoka tako i sa Zapada. Oni primaše Savu kao starog prijatelja i svetog čoveka i dugo su slušali njegova pričanja o Svetoj Zemlji. Sava je ponovo služio u istorijskim crkvama Nikeje svete liturgije sa patrijarhom i grčkim sveštenstvom, uz prisustvo velike mase naroda, koja se tiskala da mu se približi i primi njegov blagoslov. Narod Nikeje, živo ga se sećao kada im je, kao novi arhiepiskop delio poklone i blagoslov, a sada je želeo da prime blagoslov od njega kao od poklonika. Car i carica su, takođe, molili da ih Sava blagoslovi kao sveti čovek i da ih se seća u svojim moćnim molitvama. Carica mu je pričala kako je njen počivši otac Teodor imao visoko mišljenje o njemu. Sava je sa svoje strane govorio o potrebi jedinstva svih pravoslavnih naroda, i o pomirenju Grka i Bugara. Car i patrijarh su se žalili na epirskog kneza koji je želeo da postane car Vizantije. Zatim su se žalili na arhiepiskopa ohridskog Homatijana, koji je želeo da bude patrijarh, kao i na cara bugarskog koji je zvanično priznao papu. Na kraju, car i carica predaše Savi "mnogo zlata", govoreći: "Mi znamo tvoj običaj da deliš milostinju sirotinji. Uzmi, dakle, ovo, upotrebi kako želiš i moli se za nas grešne". I da bi ga više počastvovao, car naredi da jedna od njegovih galija prebaci Svetog Savu u Svet Goru. Kapetanu broda skrenu pažnju da uzme oružanu pratnju, zbog pirata i razbojnika, kojima je u to doba more vrvilo.

Stigavši srećno u Svetu Goru, Sava je bio oduševljeno primljen od Prota, kao i uvek, i druge bratije monaha i pustinjaka, ovoga puta kao arhiepiskop i poklonik. Sava potom napisa zahvalno pismo caru Jovanu i patrijarhu Germanu i posla kapetana broda i pratnju kući, podelivši im poklone. Zlato dobijeno u Nikeji, Sava brzo razdeli u ime carevo, siromašnim manastirima, dajući tome nešto i od sebe lično.

Posle ovoga Sava ode u svoju Isposnicu. Tamo, u samoći, on razmišljaše o svojim doživljajima sa pokloničkog putovanja, blagodareći od srca Bogu za sva dobra. U Hilandaru on zateče sve u najboljem redu. Pohvali igumana i braću i dade im neka nova uputstva stečena na Istoku. Njemu nikada ne beše zamorno da monahe potseća na Carstvo Božje, kao krajnji cilj njihovih napora. Najzad, izgrlivši i blagoslovivši ih sve, on napusti Hilandar i Svetu Goru, da se nikada više u svom zemaljskom životu ne vidi. Ikone Svete Bogorodice i Trojeručice, koje je doneo od Mar Sabe iz Jerusalima, ostavi u Hilandaru, da one, umesto njega, budu smatrane starešinom manastira.

U Solunu, Sava zateče novog vladara, pravoslavca umesto latina. To je bio Teodor Anđel, bivši epirski knez, tast kralja Radoslava. Po zauzimanju Soluna, Adrianopolja i Trakije od latina, on se krunisao u tom gradu od strane arhiepiskopa Homatijana, Savinog protivnika. Pošto sada Teodor nije više trebao Homatijana, "on primi srpskog arhiepiskopa sa velikim počestima i poklonima". Zajedno sa solunskim mitropolitom, on zatraži od Save da utiče na kralja Radoslava "da živi sa njim u ljubavi i miru", što je Sava kao mirotvorac, obećao da će to draga srca učiniti. Sa svoje strane, Sava upozori ambicioznog cara da se uzdržava od neprijateljskih napada na bugarskog i nikejskog cara. To je bila mudra i proročka opomena koju, nažalost, Teodor ne htede slediti, na svoju sopstvenu propast.

I ovog puta Sava otsede u svom manastiru Filokalisu, gde je služio svete liturgije kako u hramu Svetog Dimitrija, tako i u ostalim poznatim solunskim crkvama. Posle izvesnog vremena, praćen počasnom stražom, koju mu je dodelio car, Sava krenu u Srbiju, gde je bio preko potreban. Kralj Radoslav srete strica sa velikom radošću i sinovskom ljubavlju.

 

 

<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>

 

 

 
  Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica