Свети Јустин Ћелијски
Уводник :: Новости :: Мапа :: Адресар :: Коментар :: Помоћ  
Светосавље.орг :: Библиотека :: Пролог
Нађи:
Јул 2014
 Нед   Пон   Уто   Сре   Чет   Пет   Суб 
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031


16. Јул
 
1. Свешт. муч. Атиноген еп. Севастијски, у Јерменији. Живљаше у једном манастиру близу града са 10 својих ученика. У време Диоклецијаново дође у Севастију неки љути мучитељ хришћана Филомарх. И многе хришћане у граду похвата и поби. Кад виде Атиногена и његове ученике, он рече старцу, да принесе жртву идолима, да не погине као што су и други хришћани погинули. Одговориму Атиноген: „о мучитељу, они које ти именујеш погинулим нису погинули него су на небесима и ликују с ангелима." Дирљив је призор био када је једна кошута, коју је милостиви Атиноген својом руком хранио, притекла к њему и видећи га у беди сузе пролевала. И зверови су горски имали више сажаљења према мученицима Христовим него незнабошци! После тешких мучења, при којима ангел Божји ублажаваше мученике, сви бише мачем посечени, најпре свештеници и сатрудници Атиногенови, а по том и сам Атиноген, и преселише се у небесну домовину, 311 год.
 
2. Св. муч. Јулија девица. Родом из Картагене, од знаменита рода. Када Персијанци покорише Картагену, многи народ би одвучен у ропство. И св. Јулија би ухваћена и заробљена и допаде у руке неком трговцу у Сирији. Тај трговац беше незнабожац. Видевши Јулију као хришћанку он је саветоваше више пута да се одрекне Христа и постане једноверна с њим, али Јулија никако на то не пристајаше. Па како Јулија беше верна и поуздана у служби, то је трговац остави на миру и не говораше јој више о вери. Једном трговац натовари лађу робом, Узе Јулију собом, и крете морем у далеке стране ради трговине. Када стигоше на Корзику, беше неки празник незнабожачки, и трговац се придружи скверном жртвоприношењу, а Јулија оста у лађи плачући што толикољуди живе у глупој заблуди и не познају истину. Но некако незнабошци сазнаду за њу, извуку је из лађе, и ако се њен господар томе противио, и почну је страшно мучити. Одсекоше јој груди и бацише на неки камен, а по том распеше је на крст, на коме св. Јулија предаде дух свој Богу. Њена смрт буде објављена ангелом Божјим монасима на оближњем острву Маргарити (или Горгони), и они пређу и чесно сахране тело мученице. Многа чудеса пројављивала су се на гробу св. Јулије кроз векове и векове, а и она се сама некима јављала из онога света. Чесно пострада у VI столећу. После много година хтедоше верни сазидати нову цркву, на једном другом месту, у част свете Јулије, пошто стара црква беше и тесна и оронула. Сабраше, дакле материјал: камен, циглу, песак и остало што треба на том новом месту. Али се догодида ноћу уочи оног дана, када су намеравали темељ положити, сав онај материјал беше невидљивом руком пренет до оне старе црквице. У недоумици људи опет пренеше материјал на оно ново место, но опет се догоди исто: материјал се обрете на старом месту поред старе цркве. И видеше ноћни стражари неку пресветлу девојку како на белим воловима превози материјал ка старој цркви. Из овога разумеше сви, да св. Јулија не жели да јој се црква зида на другом месту, те порушише стару цркву, и на том истом месту подигоше нову.
 
3. Св. 15000 мученика. Бише посечени мачем за веру Христову у Персији.
 
4. Св. муч. Атиноген. Састављач вечерње песме: Св!те тихій. Скончао за Христа у огњу и удостојио се вечне славе у царству Божјем.
 
5. Спомен шест Васељенских Сабора. Овај заједнички спомен првих шест Сабора врши се оне недеље између 13 и 19 јула.
 
(Житија Светих за данас)
 
Мученица Јулија,
За свог Христа распета,
Силу Христа призива,
Силу Часног Дрвета.
Из шест рана крв изли,
Крвљу земљу обагри,
Јер у Христа верова,
Веру своју не сакри.
Ни њу Христос не сакри,
Целом свету објави,
И у царству бесмртном
На небеси прослави
Кад издахну Јулија
Дух свој чисти и свети,
Из уста јој голуб бел
У висину узлети...
Кад то људи смотрише
Сви у страху вапише:
- Тешко злобним судијам'
Што крв праву пролише!
 
 
РАСУЂИВАЊЕ
Васељенски Сабори то су највећи мегдани борбе Православља са јересима. Под данашњим датумом црква спомиње првих шест Сабора укупно, и то: први Васељенски Сабор у Никеји 325 год. са учешћем 318 св. отаца. Засебно се спомиње 29 маја и седме недеље по Васкрсу. Овај Сабор оповрже јерес Аријеву против Бога Сина. Други Васељенски Сабор у Цариграду 381 год. са 150 св. отаца. Засебно се спомиње 22 маја. Овај Сабор оповрже јерес Македонијеву против Бога Духа Светога. Трећи Васељенски Сабор у Ефесу 431 год. са 200 св. отаца. Засебно се спомиње 9 септембра. Овај Сабор оповрже јерес Несторијеву против Богоматере. Четврти Васељенски Сабор у Халкидону 451 год. са 630 св. отаца. Засебно се спомиње 16 јула. Овај Сабор оповрже јерес монофизитску. Пети Васељенски Сабор у Цариграду 553 год. са 160 св. отаца. Засебно се спомиње 25 јула. Овај Сабор оповрже јерес Оригенову. Шести Васељенски Сабору Цариграду 691 год. са 170 св. отаца. Засебно празновање 23 јануара. Овај Сабор оповрже јерес монотелитску. Седми Васељенски Сабор пак који је био 878 год. са 367 св. отаца, не спомиње се овога пута него само засебно 11 октобра. Овај Сабор оповрже јерес иконоборну. На овим Саборима дејством Духа Светога осуђене су све јереси и објашњена и утврђена вера православна за увек.
 
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно извођење воде из стене у Кадису (IV Мојс. 20), и то:
1. како Мојсеј по наредби Божјој удари штапом у стену али без вере, и како Божјом вољом вода истече:
2. како Бог казни Мојсеја и Арона због маловерства тиме што им не допусти да уђу у Земљу Обећану;
3. како се тиме показа, да је и велики праведник као Мојсеј склон греху, - да се нико од смртних не би узносио својом врлином.

 
БЕСЕДА
о уделу верних у природи Божјој
Да имате дијел у Божијој природи (II Пет. 1, 4).
Како може браћо, смртан човек имати део у Божјој природи? Како се може вечно здружити с временим, и славно с беславним, и нетрулежно с трулежним, и чисто с нечистим? Не може без нарочитих услова. А те услове апостол и спомиње, и то: један услов од Божје стране адруги од стране човечје. Као услов од Божје стране он спомиње силе Његове које требају к животу и побожности; а каоуслов од стране човечје - ако утечете од тјелеснијих жеља овога свијета. Бог је испунио Свој услов и дао нам Своје силе дароване познањем онога који нас позва славом и добродјетељу. Сада је на реду човек, да испуни свој услов, т.ј. да познавши Христа Господа утече од телесних жеља овога света. Господ Христос прво је отворио небо и сва блага небеска, па је онда позвао људе, да приступе и приме та блага. Како је позвао? Да ли само речима? И речима, но не само речима него славом и добродјетељу: славом, т.ј. Својим славним васкрсењем; добродетељу, т.ј. својом чудесном службом и страдањем. Тиме је Он позвао нас, да примимо превелика обећања, те да њих ради имамо део у Божјој природи. Но да би ми могли познати Христа и чути позив Његов морамо претходно утећи од телесних жеља овога света. Ако ли не утечемо, онда ћемо остати слепи пред Њим, пред Његовом славом и добродетељу, и глуви пред Његовим позивом.
О браћо, како је превелика милост Божја према нама! По тој превеликој милости Божјој нама смртнима нуди се усиновљење од бесмртног, и нама грешним узиђивање у прослављено Тело Господа Исуса. Али - само под условом, који није ни велико бреме ни тежак крст.
О Господе Исусе, испуњење свих обећања и изворе свих добара, исцели нас од слепила и глувила нашег, и додај нам силе, да утекнемо од телесних жеља овога света. Теби слава и хвала вавек. Амин.
 
© 2003 Светосавље.орг
Сва права задржана.
Статистика
[Светосавље.орг]
[Библиотека]
[Молитве]
[Ризнице]
[Појање]
[Светиње]
[ЦрквеноСловенски језик]
[Питање пастиру]
[Вести]
[Листа]
[Родитељска Листа]
[Мисија]
[Уводник]
[Новости]
[Мапа]
[Адресар]
[Коментар]
[Помоћ]