ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ДИВАН

ДИВАН 9.

ПИСМО ГОСТИМА

Драги г. Патерсоне, Обећано, ево испуњено.

Тројица наших богомољаца који сте Ви са др Карингтоном видели на сабору у Дивостину пре три месеца. Исписали су чудеса Господа нашег Исуса Христа, и објаснили их на свој прост начин. Узимам слободу да Вам уз ово писмо пошаљем њихов састав. Дозволите да и ја додам неколико својих речи, па макар у суштини поновио по нешто од онога што су ова три брата написали. Колико да се уверите, да је вера наших сељака што и вера нашег клира; једна иста света вера православна.

Да би људима олакшао веру у себе, Господ Исус творио је многа чудеса. Сам је Он рекао бедним људима: "Ако не видите знаке (чудеса), ви не вјерујете".

Јеврејима је говорио: "Ако мени и не вјерујете, дјелима (чудесима) мојим вјерујте". Јер знао је Господ - а то знање примио је и Његов апостол, да "Јевреји знаке (чудеса) ишту, а Јелини мудрост траже". Историја Грка јесте историја философирања а историја Јевреја, јесте историја чудеса.

Кад су Га питали: "Шта ћемо чинити да би радили дјела Божја", Он је дао овај неочекивани одговор: "Ово је дјело Божје: да вјерујете Онога кога Он посла".

То је дакле основни и неминовни услов човечијег спасења; веровати у Исуса Христа; веровати у Њега као од бога обећаног и од пророка прореченог Месију, Сина Божјег и Сина Човечијег, и Искупитеља, Препородитеља, Обновитеља, Очиститеља, Осветитеља, Измиритеља, Исцелитеља, Васкрситеља, Вазнеситеља и Судију. Ово је дакле главно "дјело Божје" - да вјерујемо у Њега - а све друго, бар што се нас тиче, проистиче из овога, као што биље и цвеће расте само кад киша падне и сунце огрије. Да ту веру утврди у људима, томе су служила чудесна дела Христова. Овако држимо ми. Овако су држали ваши шкотски и енглески преци кроз цео један миленијум, и дуже. Али међу протестантима нашег времена многи - да не кажем врло многи - престали су да верују у чудеса Христова. Саблазнила их чудеса философије и науке, две слабе трске које нити хлада дају нити за душу користан плод доносе. Отуда и модерна вика на Западу, да се јеванђелска чудеса упуте у царство бајки и легенди, а Христос стави у ред хуманиста и моралиста. Међутим, такав Христос никад није постојао. Нити је такав Христос, хуманист, моралист и лепорек (као неко друго издање Сократа), био потребан болесном, умирућем и мртвом човечанству.

Човечанству је био потребан само онај и онакав Христос какав се и јавио свету, тј. као Бог прерушен у Човека, Христос Чудотворац, "силан у дјелу и у ријечи". Желим вам свако добро и остајем искрено одани - јеромонах Јован Рапајић