Светосавље.орг :: Библиотека  
 

 

 

<< претходна    [ садржај ]    следећа >>

 

 

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИНДИЈСКА ПИСМА

 

 

 

ПИСМО 46

Пандава из Бенареса пише Рами Сисодији.

 

Нека ти Тримурти дарује мир души, снагу рукама и светлост ногама.

Више бих волео да ти могу јавити из овог светог града мале новости него велике. Јер велике новости, биле црне или светле, више узбуђују душу. А душа треба да је спокојна као месечина и чиста као лотос.

Једна мала новост је несрећа која је задесила неке европске туристе у планини изнад Бенареса. Пошли су њих стотину у лов на тигрове. Послали су хајкаче, наше веште урођенике, да издалека плаше зверове, а они су чекали у заседи. За преноћишта себи били су направили неколико колиба од грања и лишћа. Узбуњени тигрови јурну у правцу њихових колиба, но изненадно наиђу на чопор слонова. Слонови нагну бежати испред тигрова па нагазе на оне колибе. И ноћу за време спавања сви ловци буду изгажени и умртвљени од слонова.

Друга једна мала новост. Наши индијски поклоници одржали су збор изван града на обали Ганга, збор какав се не памти у Бенаресу. Приморан сам био и ја да пођем на збор. Сав је Ганг био прекривен чуновима, тако да није личио на реку него пре на тржиште. Ја сам седео у једном чуну и слушао говорнике. Сви су говорили уз урнебесно одобравање масе, да треба донети закон којим ће се забранити Европејцима и Американцима приступ у овај свети град. Бенарес треба да буде отворен само за Хиндусе и Будисте као што је Мека за Муслимане. У том смислу састављена је одлука и послата Вицекраљу и Конгресу у Делхи.

И то је мала новост. Али ево једне велике новости. Синоћ уђоше к мени два неочекивана госта: Сундарар Даш и главом твој брат Арџуна. Замисли!

- Јеси ли ти то, Арџуна? - узвикнух.

Арџуна је ћутао. Сав се осушио као неки факир. Одевен је у наранџасту мантију бикшуа.

- Он је, он, одговори Сундарар смешећи се.

Одмах им понудим купатило. А кад су се окупали, ја навалим с питањима. Арџуна је и даље ћутао, озбиљан и замишљен. Тада Сундарар објасни ствар.

- Пре свега, рече Сундарар, да ти испричам повест о светом Албану. Албан је био војвода енглески и потајни хришћанин. То је било у старо време када су мисионари хришћански тек почели ширити науку Христову у Енглеској. Незнабожци су их стављали на страшне муке, клали као јагањце и требили као муве. Тамнице су биле пуне хришћана. Међу овима једнога дана нађе се у тамници и Албанов гуру, неки хришћански свештеник. Албану је то пало врло тешко, и он смисли план како да избави свога наставника и духовног оца, па ма и по цену свога живота. Једно вече дође пред тамницу у војводском оделу и нареди тамничару да му отвори врата и пусти га у тамницу. Без размишљања тамничар пусти војводу унутра. Албан приђе своме учитељу, целује га, па онда скине са себе војводско одело и скине мантију са учитеља. Обуче себе у мантију а учитеља у војводско одело. Онда га пусти те изиђе из тамнице а он остане на његовом месту међу сужњима. Доцније се то сазнало, и Албан је био на смрт осуђен.

- Лепа повест, рекох ја, и племенит витез тај Албан. Али ја не могу да докучим шта то има везе са Арџуном и његовим ослобођењем из тамнице.

- Одмах ћеш разумети, продужи Сундарар. Мој пријатељ и једномишљеник Кумара Рам - да ли га се сећаш?

- Како да се не сећам чувеног хималајског монаха.

- Е, дакле, Кумара Рам поновио је смело дело светога Албана. Ушао је у тамницу код Арџуне, њега обукао у своју мантију а себе у Арџунино одело. Арџуна је изашао из тамнице под видом монаха, а Кумара Рам је остао у тамници.

Занемео сам од чуда.

- Па шта ће сад бити? Зар се неће превара обелоданити? Зар неће поћи потера за Арџуном? Зар неће Кумара искусити казну место Арџуне?

- Ништа, ништа. Нисмо ни ми деца. Ево ти преписа писма, које је Арџуна послао Суду преко свога правозаступника Махмуд Омара. Прочитај па врати, јер Арџуна жели да то пошаље и своме брату Рами. Арџуна се обукао у одећу монашку и неће је скидати. Он је бикшу као и ја.

Узео сам писмо, прочитао и повратио Арџуни.

- Карма! - узвикнуо сам. Карма! Узвикнућеш и ти, Рамо мој.

Онда сам их упитао:

- Значи, ви се сада пењете уз Хималаје, у пештере испосничке?

- Не одмах. Сачекаћемо и трећега.

- Кумару?

- Кумару.

Ето ти велике новости, и за тебе и за мене и за сву Индију.

 

Твој Пандава

 

 

<< претходна    [ садржај ]    следећа >>

 

 

 
  Светосавље.орг :: Библиотека