ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИНДИЈСКА ПИСМА

ПИСМО 59

Павдава из Бенареса пише Рами Сисодији.

Желим ти мир, блажени мокшу души и светлост ногама.

Ево новости која ће поразити тебе као што је поразила и мене.

Стигао је у Бенарес Кумара Рам бикшу. Овај многољудни град дочекао га је као неког цара. Јер је цела Индија сазнала за његов подвиг: како је ушао у тамницу и пустио твога Арџуну да изађе а сам остао у тамници. Сви смо с највећим нестрпљењем очекивали, шта ће Суд учинити, шта са Арџуном а шта са Кумаром. Бојали смо се тешке казне и за једног и за другог. Међутим кад је Махмуд Омар прочитао у Суду исповедно писмо Арџунино, Суд је Арџуну ослободио а подвигу Кумарином судије се слатко насмејале и наредиле да се славни бикшу пусти из тамнице.

- Тако нешто могао је извести само Кумара Рам, рекло се у Суду. То баш личи на њега.

То је свршетак једног драматичног чина а почетак другог, чини ми се, још драматичнијег. Дошли су к мени сва тројица: стари Сундарар Даш, Кумара и Арџуна Сисодија. Сундарар и Кумара били су весели а Арџуна увек озбиљан и замишљен. А да знаш шта су мени испричали! Нешто што ће ускоро одјекнути широм Индије као гром Индрин.

Кад је Кумара пуштен из тамнице, отишао је у Малабар. Писао је Сундарару и Арџуни да хитно дођу к њему. Кад су се састали, отишла су сва тројица хришћанском митрополиту и изјавили да желе да постану хришћани. Митрополит Тома, који има велико поштовање према светлом Махараџи, остави госте у својој кући, а он оде у Траванкор. Јави се Махараџи и саопшти му намеру својих гостију.

- Светли Махараџо, ова тројица су познати и угледни људи у целој Индији, па нисам желео ништа да чиним док тебе не известим. Јер ти цениш све људе од вере и чиниш правду подједнако и браманистима и будистима и нама хришћанима.

Махараџа одговори:

- Чини што ти је воља са двојицом бикшу, а Арџуну пошаљи к мени на разговор. Он је кшатрија као што смо кшатрије и сви ми Махараџе у Индији.

Кад се Арџуна јавио Махараџи, овај га је саветовао да одустане од своје намере.

- Истина је у нашим Ведама, а Истина је и у Христу, рекне му Махараџа.

- Не могу бити две истине, светли Махараџо но само једна, одговори Арџуна одлучно.

Митрополит је крстио Кумару а другу двојицу примио као "оглашене". Јер Кумара је израније упознат са вером Христовом, док Сундарар и Арџуна треба да се уче и припремају.

- А сада? - упитах.

- Сада идемо у Хималаје сва тројица, одговори Кумара. Ја сам одређен од цркве да поучим ова два брата у спасоносној науци Христовој. Ево из ових књига. Потом ћу их одвести у Малабар да се крсте, и тако очисте од свакога греха.

Ту Кумара извади из торбе једну малу књигу, у сребро оковану, прекрсти се и пољуби је.

- Ово је Евангелије или Радосна Вест Господа Исуса, јединог истинитог Месије. А ове друге књиге то су Житија светих људи и жена и мученика Христових.

Тада Кумара поче да чита Евангелије и објашњава, речито и убедљиво, како само он уме. Ја узвикнух:

- Ти, Кумара, као да хоћеш и мене да обратиш Христу?

- Камо твоје среће Пандава. И камо среће да се сви милиони Индијана обрате јединој Истини, једном Путу и једном Спасењу.

Ануширвана... Умало не заборавих. Рекоше ми, да ће и син Пандит Гаури Шанкаре, твога сапутника, следовати њима. Они су се обрадовали, али су га усаветовали да сачека повратак оца. На томе је и остало.

Ја сам као у неком бунилу и у грозници. А и сва Индија је у бунилу и грозници. Ко ће нас осветлити? Ко ће нас излечити?

Твој верни Пандава