ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИЗНАД ГРЕХА И СМРТИ

БЕСЕДА О МЛАДОЈ СРБИЈИ

Говорена на дан објаве рата 1912. године.

Стари и нејаки,

Вама данас једино могу да говорим. Гле, ви сте данас једини становници овога града. Ви, стари и нејаки, једини сте сад становници и целе Србије.

Где је млада и снажна Србија? Отишла је на југ, у земљу где Сунце јаче сија, али где је мање и светлости и топлоте но овде код нас.

Где су, о мајке, ваши стасити синови, којима сте се толико поносили? Отишли су, да се покажу достојни вашега поноса.

Где су, о сестре, ваша окретна браћа, у чијем сте лицу ви гледали ангеле Божије и у чијој сте души налазили своју душу? Ја ћу вам рећи: отишли су у земљу, пуну сестринских суза за убијеном браћом и пуну братског очајања због обешчашћених сестара.

Где су, о дедови, унуци ваши, у чијем сте здрављу ви уживали и чијој сте се снази радовали? Ви знате: отишли су тамо, куда сте и ви били пошли у младости својој, отишли су у земљу, где се не зна за људе, но само за тиране и робове.

Стара Србија и Македонија зове се та земља хладноће и мрака, и суза и очајања, и тиранства и ропства. Та земља је мета, којој су се упутили ваши сродници и пријатељи; ослобођење те земље је задатак, који су узели на се они, ваши хранитељи и бранитељи.

Не бојте се за себе: Бог ће вас хранити и бранити до њихова повратка. Не бојте се ни за њих: Бог их неће вратити к вама све до достигнућа мете и све до свршетка великог задатка.

Као сан таква је историја ове земље, која ће сад бити заливена крвљу од крви ваше и обељена костима од костију ваших.

Ако вам се усни једна земља с прекрасним шумама и рекама и језерима, земља, над којом Сунце још јаче светли но овде код нас, земља, коју запљускује море својом водом, којој су познати сви делови света, јер их она све омива, земља наранџи и маслина, - ако вам се усни таква земља, онда знајте да је ваш сан јава, знајте да је то земља, у коју се упутила сва млада и здрава Србија.

Ако вам се усни земља, у којој је рођен највећи херој мача и највећи херој мисли у историји света, знајте да је то постојбина Александра Великог и Аристотела философа, постојбина витештва и мудрости, онда знајте, да је то земља, у коју су отишли они, за које ви у овоме часу подижете најтоплије молитве Богу. Заиста вредно је походити ту земљу, мада нас двадесет и два века деле од оног времена, кад је она била осветљена генијем Александра и Аристотела. Заиста велика част припада онима, који стављају себи у задатак, да ту земљу дигну из варварства и мрака, у коме се она сад налази. Радујте се, јер та част припада вашим синовима и браћи вашој. Поносите се, јер је с тим задатком и прешла границу млада и снажна Србија.

Ако вам се усни земља, у којој је проповедао хришћански идеал братства и врлине највећи хришћански апостол братства и врлине, свети Павле, знајте да је та земља јава, а не сан, и да је близу нас, а не далеко. На ту земљу пошла је сад млада и снажна Србија, у крсташки рат, за хришћански идеал, који је апостол Павле проповедао, идеал помрачен господарством над том земљом оних, којима су отупели и ум и срце, и који су способнији за слуге, но за господаре.

Ако вам се усни земља, окићена белим црквама и манастирима, с богатим градовима с раскошном, јуначком властелом, на челу с краљевима и царевима из једне велике и славне династије, која је домаћински и хришћански дочекивала и испраћала крсташе западне Европе против Турака селџука, обесвећивача светиња хришћанских, и која се и сама борила с тим Турцима, онда знајте да је таква била земља, о којој се данас највише говори у свету, земља, куда се управљају дан и ноћ ваше мисли. Таква је била та земља пре седам стотина, пре шест стотина и пре пет стотина година. Таква је била она тада, али таква она није од пре пет стотина година до данас.

Ако вам се усни земља, у којој се влада страхом и живи у страху, земља шкргута зуба непросвећених господара и ропског понижења поданика, земља разузданог хајдучког кикота и крвавог плача сиротиње раје, земља неправедних власти и подмитљивих судија, земља некажњених злочина, прећутаних недела, земља пламена и кинвала, и то не од јуче или прекјуче, но од пре пет стотина година - ако вам се усни таква земља, онда знајте, да је ваш сан само бледа слика јаве, знајте да таква земља граничи са вашом земљом. Ту границу прешла су браћа, да донесу браћи слободу и светлост. У ту земљу "крајње таме и шкргута зуба" отишли су ваши сродници и пријатељи, да објаве мртвима васкрс.

Је ли вам жао што сте се растали од својих сродника? Не жалите, јер то би значило да ви жалите што ће робови добити слободу. Да се не срдите што су вас пријатељи ваши оставили и отишли? Не срдите се, јер то би значило да се срдите што ће људи из таме ући у светлост.

Не жали, деда, за унуком својим; он ће ти се вратити и донети радосну вест, да је разагнао таму из земље Аристотела и Александра.

Не жали, мајко, за сином својим; он ће ти се вратити с радосним узвиком: "Ходио сам, мајко, стопама великог апостола Павла."

Не жали, сестро, за братом својим; он ће ти донети радосну вест, да је био у Скопљу и Прилепу, у граду великог цара и великог јунака, и да је извојевао слободу тим славним градовима.

Не жали, сине, за оцем својим; он ће ти причати кад се врати: "Био сам, сине, учесник великих догађаја, борио сам се за крст и слободу. Смрт је, сине, немоћна према славном животу."

Не жалите, стари и нејаки, за младом и снажном Србијом; она је узела борбени крст на себе и пошла је путем правде, путем Христовим, уским и трновитим путем, којим само богови ходе. Само тим путем ходи се слави. Не жалите, што ваше трговине стоје затворене, што је ваша индустрија стала, што су точкови фабрички престали да се окрећу, и што је умукла песма радника. Рад је замењен ратом, а песма радника песмом ратника.

Нека стоје затворене трговине ваше, док се један важнији посао не сврши, док се не да слобода робовима. Ви имате слободу и трговину, док милиони ваше браће немају ни саму слободу.

Нека престане индустрија ваша, док се једно важније дело не испуни, док се не утру сузе удовицама, и не залече ране рањеницима, и не дигну мртви из гробова, и не затворе тирани у гробове. Нека умукну фабрике и радионице; њихова хука досади нам сваки дан, ми смо пожелели друкчију музику. Хуку фабрика замениће хука оружја, тако брижљиво искованог у фабрикама.

Не жалите, што поља стоје непоорана и пшеница непосејана, и што воћни плодови падају са својих грана под теретом јесење кише и магле, и што нема људске руке, да их прихвати и њима децу у зиму обрадује. Нека се одмарају поља и нека воће капље на земљу заједно са јесењом кишом и трули под лишћем и блатом; ништа пропасти неће, земља ће се угојити и друге јесени даће двоструку жетву онима, који се с бојишта врате гладни и уморни.

Не плачите за миром, у коме смо до јуче живели. Ништа недостојније ваших суза није од јучошњег мира.

Недостојан је ваших суза мир, који је све људе уравњавао и све их чинио подлацима. Нека је далеко од вашег жаљења мир, над којим су царовали себичност и раздор, и у коме је владала паучљива филистарска филоcофија.

Зар се не сећате оних, које је јучошњи мир бројао у своје хероје? То су били партијски сплеткаши и новинарске злоће. То су били јунаци берзе и великопоседници мемљивих станова са Дорћола и Савамале, који су шест дана делали безбожна дела, а седмог дана долазили у овај храм и палили дебеле свеће Богу.

Ах, та недостојан је ваших суза јучошњи мир!

Тај јучошњи мир значио је злобни и потајни рат: рат свих против свих. Боља је једна велика и бујна река но безброј малих барица, које се при мразу лако замрзну, а при Сунцу лако усмрде. Бољи је рат, који уједињава целу нацију на једном делу но мир, који има онолико малих циљева колико и људи, који разједињава брата од брата, суседа од суседа, човека од човека. Ах, верујте, недостојан је ваших суза јучошњи безбожни мир!

Ситни су циљеви били у јучошњем животу нашем, у јучошњем миру, стога су се и сви људи чинили ситни. Данас, кад је истакнут један једини велики циљ целој нацији, погледајте данас, колики су порасли они исти ситни људи, које сте јуче с висине гледали и презирали! Не можете да их познате; не можете да познате Београд, не можете да познате Србију. Све као да је неком магичном силом извучено на висину, на гору Таворску и преображено. Сви ми као да смо били неупаљене електричне сијалице. Није било струје, и ми смо сви били мрачни и хладни. Наједанпут је струја пуштена, и сви смо ми почели светлити. Струја - то је одушевљење за велики задатак, који се поставио пред целу нашу нацију. Одушевљењем за ослобођење робова ми смо сви засветлили; то одушевљење створило је у свима нама једно срце и једну мисао. О како је велико постало наше срце и како велика заједничка мисао наша!

Велики задатак, који и нас чини великим, јесте ослобођење и уједињење нашег лепог полуострва. Ми подузимамо да од слабог и поцепаног и пониженог Балкана створимо једну једину моћну државу, која ће стати у ред великих сила, не зато да би Балкан угњетавао мале и решавао судбу држава, но зато да он не мора допустити да његову судбу други неко решава сем њега самог.

Будите мирни, стари и нејаки. Младу Србију водиће Бог ка победи. Ко не верује у ово, узалудна је сва остала вера његова. Будите мирни, млада Србија бори се за свету и праведну ствар заједно са младом Бугарском и младом Грчком и Црном Гором. Будите мирни: Христос, који је највише страдао за светињу и правду, биће уз младу Србију и одушевљаваће је Духом Својим.

Будите мирни, кад чујете да балкански хришћански савезници проливају своју крв у рату. О да знате, како је то потребно! Само онај савез има вредности и живота, који се крвљу запечати. Бог тако хоће, да се балкански савез запечати крвљу, да би био трајан, зато не противимо се ни ми томе.

Будите мирни, стари и нејаки. Ваши мили и драги, вођени Богом, вратиће се с бојног поља и причаће вам једну причу, истинитију и лепшу од свих бајки, које сте слушали. Причаће вам: - "Ми смо били у крсташкој војни 1912. год. ми Срби, Бугари и Грци. Ми смо се борили за слободу људи и част Хришћана. Сви хришћански фарисеји овога света помагали су Турцима - Селџуцима; нама Хришћанима помагао је Христос, и ми смо победили.

Ми смо крв своју пролили за потлачену браћу, али не жалимо, - цвеће је никло из те крви. Ми смо били на Голготи, али не жалимо - дошао је Васкрс. Рањени Србин падао је на груди брату Грку, рањени Грк на хришћанске груди словенске. Опирући се један на другог, ми смо прешли трновит пут борбе и страдања, који је једноверну браћу још већма зближио и учинио их једном великом силом. Ми поздрављамо ту нову моралну велику силу, поздрављамо слободни и велики Балкан! Нека милост Божија од сад води наше ослобођено и уједињено полуострво."

Будите мирни, стари и нејаки. Управите молитве своје Богу: "Боже, оствари ову причу! Боже, који си одмах после Голготе послао Васкрс своме највећем Сину, ускори Васкрс хришћанском Балкану, који је, ево, с крстом за твоју правду пошао на Голготу".