ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИЗНАД ГРЕХА И СМРТИ

8. Проповед

О ВЕЧНОМЕ СЈАЈУ

Људи веле, мали мрави, нама се допада сјај, оно што се блиста, оно се нама допада. Дај нам то, ако можеш, и ми ћемо бити срећни, и у нашој срећи певаћемо и твојој слави и твојој моћи.

- Досади нам се гледати нашу земљу, нашу Пепељугу, мрска нам је ова наша Пепељуга, очи нам од ње постају сиве. Погледај какве су друге звезде! О, колика је завист наша према њиховом сјају и стид од наше Пепељуге! Избави нас, ако можеш од ове зависти која нам вратове ноћу криви, и од овог стида који нам очи дању чини сивим. Дај нам оно, што се блиста, и ми ћемо бити срећни, и срећа наша биће твој достојан споменик.

Тако ми говоре људи и тако раздиру срце моје једном малом жељом својом, која и кад би им се испунила, не би их ни за мрву учинила срећнијим. А ја им велим:

- Није рђава жеља ваша, браћо моја, но је рђаво стрпљење ваше. Није рђава жеља ваша, но рђав је разум ваш, који не може да усаветује жеље срца вашег. Јер жеља се ваша рађа са очима вашим. И као што не можете да гледате, а да не видите, тако не можете, ни да срце имате, а да не желите. Но разум треба да буде тумач и очију и срца. Све што кроз очи у срце улази, нека кроз разум улази, и све што из срца к звездама ходи, нека кроз разум ходи.

- Не гледајте у звезде, кад грдите Пепељугу, јер ћете их наљутити. Зар не знате, да је Пепељуга сестра њихова? Или ако знате, зар мислите, да је међу звездама мржња као међу вама, и да ће се звезде радовати вашој грдњи њихове сестре, као што се ви радујете, кад слушате грдњу на једнога од ваше браће и сестара?

- Сачекајте и промислите. Сачекајте хиљаду година и видећете, како се сјај, који ви сад желите претвара у пепео, и како пепео, који вам је сад мрзак почиње сијати. И онда промислите о својој жељи.

- Наш век није хиљаду година, веле мени људи, и ми не можемо толико да чекамо. Наш век није дуг као век наших праотаца.

А ја им велим:

- Варате се, кад мислите, да не можете сачекати хиљаду година. Варате се, кад мислите, да су праоци ваши дуже живели него што ви живите. Није могао Бог бити милостивији према њима него што је према вама, јер и ви и они подједнако сте деца Његова.

- Ваши праоци живели су хиљаду година телом и крвљу, но зато мисао њихова није била за цео њихов век колико мисао ваша за један дан. Они нису били у стању за хиљаду година преживети ваш разум, а ви можете разумом својим преживети за дан њихових хиљаду година.

- Зато и велим: Сачекајте хиљаду година, и видећете обрт ствари. Пустите разум свој нека толико сачека, јер он може што крв и тело не могу. Пустите га нека сачека и нека промисли. -

Тако ја велим људима, мали мрави, и ноћу кад људи спавају, ја мислим, да ли сам им добро рекао? И устајем из постеље и ходим под звезде и питам се, да ли сам им добро рекао? Мали мрави, мали мрави, и вас бих радо упитао: да ли сам им добро рекао?

Но гле, ви већ спавате!