ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ИЗНАД ГРЕХА И СМРТИ

11. Проповед

О НОЋНОЈ БУРИ

Силна је бура колебала ову ноћ, мали мрави; стихије с повезаним очима лупале су једна о другу и при њиховој лупи пировала је смрт. Многа су дрвета ишчупана из корена, многа су гнезда разорена, многа су се људска очарања обратила у разочарања. Скривено од звезда, грозно наличје природних стихија уграбило је ноћас прилику да се покаже.

Гле, и вама то наличје није остало непоказано, другови моји: дом ваш је, гле, разрушен; кроз њега су ноћашњи млазеви бесомучно јурили, кроз њега је ветар својим зверским вијењем сву ноћ читао своју панихидну песму. Само неколико вас још видим у животу, - сви остали су закопани под развалинама дома вашег. И вас неколико обезумљено посматрате сад никад досад виђен призор пред собом. Бура је навукла лишће на ваш дом, по лишћу је превукла слој песка, на песку лежи тичја нога и змијски реп; један камен пред вратима дома, - и испети на тај камен вас неколико бродоломника збуњено посматрате око себе, с ужасом и недоумљењем.

Ужас и недоумљење показују се јутрос на лицу свега, што је се само из прошле ноћи са животом извукло на светлост. И над тим ужасом и недоумљењем земље царује свечан мир васионе, с ведрим и светлим лицем. Сунце изгледа златније но игда, Његово поље око Њега плавље но игда, атмосфера тиша но игда. Вода и ваздух леже, и као кривци непомични ослушкују пресуду јутра. Бура прокрчивши широк пут смрти, као да је и сама умрла.

Људи стоје скрштених руку над својим умрлим и говоре с горчином:

- Нама је жао на Сунце, што нам раније није у помоћ притекло.

- Зашто жалите на Сунце? - рекох им ја. Зар је вама то прва ноћна бура као кратковечним мравима? Мрави доживљују само једну такву буру у животу, ви их морате доживети много, јер су и дани ваши многи.

Није одоцнило Сунце, браћо моја; ни раније ни доцније није могло оно доћи, но онда кад је настао час његов. Не жалите на ово велико Сунце, које сад тамо тихо над вашим мртвацима сија. Жалите на себе, што сви удари ноћних бура још ни до сад нису могли запалити у вама једно Сунце, које би у свако доба и у свакој прилици било при вама. Тада ниједна ноћна бура у вама и ван вас не би вам остала неосветљена.

Знате ли, зашто су дани ваши многобројнији него ли дани мрави? Да би имали времена, да запалите једно Сунце у себи, - зато. Да би сте се могли привићи да будете у исто време тако блиско и тако далеко од сваке буре, као што је небесно Сунце истовремено блиско и далеко од развалина дела ваших, зато. Не противите се, браћо, многим данима, но не допустите да сав њихов садржај буду ноћне буре. Не противите се ни ноћним бурама, но изнад њих упалите фењер, да би сте их видели. Кад их будете видели неколико пута, тад вам оне неће бити тако страшне.

Многобројне ноћне буре витлају се и преплићу у души вашој и кад златно Сунце плива по плаветнилу изнад вас. Ноћу од таме, дању од Сунца ви не видите душу своју. И кад тугујете и кад се радујете, ваше се очи обливају сузама. Како могу сузе бити последица и туге и радости, ако у основу њихову не леже истоветне ноћне буре, као што су истоветне сузе туге и сузе радости? Завирите у поноћ своје душе, браћо моја; у најдубљу дубину, где се у тами зачињу све буре, које вас колебају. Ако догледате до дна душу своју, спасени сте. На томе дну врх је друге тајне, друге једне душе, која није ваша, која нисте ви.

Гле, цео је живот ваш једна непрекидна ноћна бура, самообмањени ви. Ви који живите у самообмани, да све видите чим се Сунце на хоризонту покаже, вама говорим. Ви мање видите, него што мислите, да видите. Мисли мудраца иду даље од његова погледа, ваше мисли су пак краће од вашег погледа, хоризонт ваших очију даљи је од хоризонта ваше мисли, о ви краткоумни, краткомисаони. Зато сте ви толико преплашени пред сваком ноћном буром, јер вам се оне прво очима показују, па онда тек мислима, а очи је лакше заплашити него мисли.

Чим се Сунце на хоризонту покаже ви говорите: Сад видимо све. Но зашто не предвидите? Зашто не видите пре него што погледате? Зашто мисао ваша не ходи без престанка у пратњи Сунца, за кога нема ни истока ни запада? Зашто немате свога сталног посланика на двору цара Сунца? Тад би очи ваше биле припремљене, предупређене, обавештене и ништа их на њихову хоризонту не би могло заплашити, и до потпуног помрачења унизити. Или: зашто душу вашу нисте очистили, проветрили и раширили да би бар један зрак смео у њој заноћити? Тад душа ваша не би ноћивала у потпуној тами, и срце ваше тад не би било растрзано од чудовишта мрака. Зашто, о ви, који све видите, осим себе? Зашто вам се ваше подневне мисли не нађу у помоћи у вашој поноћној невољи? Зато, - ја да вам кажем зашто - зато што се ваше мисли и у подне налазе у ноћној тами. Очи и језик ваш не даду мислима вашим да у подне изађу на Сунце и посунчају се.

Не жалите се на Сунце, браћо моја, но угледајте се на њега. Погледајте с каквом љубављу и с каквим стрпљењем оно жури, да зло, учињено ноћном буром, окрене на добро. Гле, како оно зажиже нов живот у мртвим телима, и како зида ново здање на рушевинама старог. Не стојте, но помозите му. Оно не тражи ваше помоћи, оно је само довољно за живот и зидање, за оживљавање и презиђивање, - но помозите му, не због његове потребности но због ваше, - из егоизма помозите му. Оживљујте и презиђујте разрушени ноћном буром свет око вас и у вама. Тај егоизам помоћи ће вам да живите. Не бројте ваше дане по белим длакама на глави но по виђеним и искоришћеним ноћним бурама. Од једне ноћне буре сва коса може да обели, - по чему ћете онда бројати дане своје, ако не по ноћним бурама? Осветлите ноћне буре, и нећете их се бојати. Не кидајте никад мисаони савез са Сунцем, драга браћо, и ноћне вам буре неће бити страшне.

Тако ја рекох браћи својој, мали мрави, и рекавши то видех, где се лице њихово одврати од рушевина и смрти, и ведро и надеждно подиже к Сунцу. О јадни, малобројни мали мрави, како збуњено тумарате по гробљу, које сте до ноћас својим домом звали. Но не бојте се, јер нисте ни малобројни ни остављени. Један нов мравињак у стању сте ви сазидати и попунити животом. Сунце ће вам у томе помоћи, а душа наше мајке земље научиће вас томе. С две стране вас милује љубав, другови моји, - од неба и од земље - и то љубав с моћи и светлошћу сједињена, пред којом су све ваше ноћне буре једва видна таласања.