ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
ПЕСМЕ МОЛИТВЕНЕ

МОЛИТВА РОБА У ТАМНИЦИ

Како су сјајне звезде твоје, Господе; како су разнобојне у савршеној слици, и како разнозвучне у савршеној музици.

Гледао сам их у селу моме, држећи се скута материна, и у трепету од тајне шаптао: то су свете птице небесне.

У том једна полете и паде, а мајка се прекрсти и викну: спасај се, робе!

Где је роб, нано?

Може бити близу нас, дрхтавим гласом одговори мајка.

О, нано мила, погодила си: гле, онај који се држао скута твога, сад је роб. И који је с тобом гледао јато сјајних звезда, сада кроз тамничко окно види једну једину.

За њу једну хватам се као за скут мајчин, и чујем глас њен. спасај се, робе!

Како да се спасем, питам ју, кад спаситеља немам? И опет чујем глас: спасај се робе!

Како да се спасем, кад кључа немам, питам и питам? И поново чујем глас: Спасај се, робе!

Али моја звезда одмиче. Видим је тек пола. Притискујем главу уз решетку, да је још гледам.

Мало, мало, па замаче; одлети света тица Божија, и остави мрак пред очима мојим, и заповест у ушима мојим: спасај се, робе!

Господе Боже, матере моје, Створитељу звезда и људи, и сваке твари видне и невидне, буди ми Ти спаситељ мој.

Ти, коме није потребно сунце да би видео у тами, ни кључ да би отворио тамницу, пошљи анђела Твојега, и избави ме као Петра.

Ако ли је по мудрости Твојој, да ми се тело у тамници мучи, да би се душа очистила, буди Твоја воља а не моја.

Који би хтели спасти, не могу, а који би могли, неће.

Ти си једини који и може и хоће, Господе Човекољупче, слава Теби.