• 19. јун (Библиотека - Екуменизам)
  Митрополит ФИЛАРЕТ Вознесенски
  ПРАВОСЛАВЉЕ НЕ ТРАЖИ ИСТИНУ,
  ПРАВОСЛАВЉЕ ПОСЕДУЈЕ ИСТИНУ
  Православље, инославље и екуменизам

  "...Трагедије инославних вероисповедања родиле су и ту појаву која данас као отровна саблазан стоји пред многим душама, које су слабе или недовољно схватају ствар. То је оно што данас називају "екуменизмом"... Екуменисти говоре: ми призивамо на уједињење, да се у једно слију сва хришћанска вероисповедања. Свако од тих вероисповедања има део истине, она различито уче, различито говоре. А ако се она слију, ако удруже истине, а своје заблуде одбаце, тада ће се добити нова Црква, истински хришћанска у пуном јединству. Тобож, опет некако прилично привлачна перспектива. Али погледајте по коју цену нам се она предлаже? Нама, као и свим другим вероисповедањима говоре: ви поседујете део истине! Део! То значи да у нашем вероисповедању, у нашој светој спасоносној вери ми морамо да признамо само део, а остало да објавимо за заблуду... Никада се, наравно, свест православног човека, православна душа неће сагласити ни са чим сличним... Они мисле, ако се слију раздробљени, малодушни, маловерни различити огранци и исповедања, они ће у јединству и створити нешто снажно и духовно, док је познато да колико год нула будеш додавао - то ће опет бити нула. Екуменизам се гради на тврдњи да су сва вероисповедања само делимично исправна и изводи се закључак да ако се она сједине, добиће се ново учење, истинско хришћанство. Али то је парадоксално и неистинито. А сем тога, још више је лажна основна идеја из које екуменизам происходи, да на земљи, међу људским родом, нема никакве у потпуности истините Цркве. Јер ако би она постојала, онда никакав екуменизам не био потребан, и једноставно сви би се слили у ту Цркву. Екуменизам зато и проповеда своје учење да сматра да не постоји никаква истинска Црква..."
  
  [Из текста]

• 15. јун (Библиотека - Богословље светоотачког подвига и искуства)
  Свети АТАНАСИЈЕ Велики
  О ОЧОВЕЧЕЊУ БОГА ЛОГОСА

  "...Али, за изучавање Светога Писма и за познање истине потребан је ваљан живот и чиста душа и врлина по Христу, како би ум ходио путем врлине и како би био у стању да постигне и да схвати оно за чим жуди, онолико колико је човечанској природи доступно да научи о Богу Логосу. Јер, без чистога ума и без угледања на живот светитеља, нико ни њихове речи не може појмити... Тако и онај ко хоће да појми умовање богослова, дужан је најпре да својим животом опере и умије своју душу и да, угледајући се на живот светитеља, доспе и до њих самих, да би био у стању да са њима разговара и да појми оно што им је Бог открио; а затим, пошто се њима присаједини, да избегава опасности грешника и њихов огањ у дан Суда, а да задобије све оно што је светитељима дато у Царству небеском..."
  
  [Из књиге]

• 11. јун (Библиотека - Духовно уздизање)
  НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ
  (Свети Оптински Старци о Исусовој молитви)

  "...Потребно је осветити свако дело молитвом, да се не би губило молитвено расположење при житејским пословима и обавезама, којима ми прилазимо, по неопходности, после молитве, - и које испуњавају време дана и ноћи, једног молитвеног правила до другог. Ко оставља молитву, не прибегава јој, заборавља је тај одмах пада у сујету, брзо губи молитвено расположење и ум и срце се код њега испуњују празнином. Да тога не би било, потребно је творити Исусову молитву при сваком делању и у крајњој линији, принуђавањем себе на то. О томе су много и прекрасно говорили Свети Оци. Посао молитве је први најглавнији посао. Молитва ће утешити у тузи, молитва неће допустити да се падне у очајање, молитва ће сачувати од греха и све плодове њеног дејства нећеш избројати! Преподобни Марко Подвижник говори: "Кажемо ли нешто, или урадимо ли нешто, не испросивши Божју помоћ молитвом, све ће се касније показати или погрешним или штетним: ми се подвргавамо тајанственом изобличавању опитно (искуством)." Ето, какав значај има молитва!......"
  
  [Преподобни Никон Оптински...]

• 6. јун (Библиотека - Екуменизам)
  ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА
  Са сабора православног свештенства и монаштва
  Грчке Православне Цркве,
  април 2009. године

  "...Ову свејерес су прихватили многи православни патријарси, архиепископи, епископи, свештеници, монаси и мирјани. Они је проповедају «откривене главе»; они је примењују, они је спроводе у пракси, општећи са јеретицима на све могуће начине ... Наша позиција, заснована на свештеним канонима Саборa и примеру Светих, очигледна је... Зато изјављујемо да се они који се крећу у оквирима овог екуменистички неодговорног понашања – какав год положај заузимали у Цркви – супротстављају предању наших Светих и, следствено томе, супротстављају се њима. Због тога њихова позиција мора бити одбачена и осуђена од свих јерараха и од васцелог верног народа...."
  
  [Из Исповедања...]

• 5. јун (Библиотека - Апологетика)
  Свештеник ВЛАДИМИР Јелисејев
  ПРАВОСЛАВНИ ПУТ СПАСЕЊА И ОРИЈЕНТАЛНО-ОКУЛТНА УЧЕЊА

  "...У следећем огледу упоредићемо "технике духовнога раста" источњачких и окултних мистичних учења са православним путем спасења. У центру нашег интересовања налази се питање: каквим корацима, и којим начинима се остварује спасење у Православљу, и које су принципијелне разлике између овог пута и свих осталих путева? У датом тексту није нам циљ да темељно прикажемо садржину неправославних учења и критику њихових доктрина. Апостол Павле је казао: "Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који су уживали у њима" (Јевр. 13, 9). Много је важније показати психолошке последице које настају услед додира са тим учењима, као и оно што се догађа са људима, и којим путем долази до деформације личности због тог утицаја. Негативне последице су најбитнији фактор који је немогуће порицати, сасвим довољан аргумент при разматрању ових учења, убедљив доказ да није потребно упознавати читаоце са њиховим садржајем, да не би имали више штете него користи. Искуство показује, да чак ни незаинтересовано читање окултне литературе представља процес сједињења с мрачним силама, невидљиво трујући и убијајући душу читаоца. Изабрали смо овакав приступ следујући речима Спаситеља: "По плодовима њиховим познаћете их. Зар се грожђе бере с трња или с чичка смоква? Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове" (Мт. 7,16)...."
  
  [Из увода]

• ОСТАЛЕ НОВОСТИ...

ПРЕПОРУЧУЈЕМО..

• Протојереј ВАЛЕНТИН Свенцицки
  ДИЈАЛОЗИ
  

  Књига Дијалози је најзначајније дјело о. В. Свенцицког. Књига је написана у духу православне црковности, одликује се необичном убједљивошћу у одбрани основа православне догматике у спору "Духовника", представника православног свештенства, са "Непознатим", интелектуалцом који нема вјеру и који пати од неспособности да је приобрете помоћу закључака хладног ума.. [даље..]

Православна
интернет мрежа