• 12. јул (Библиотека - Дела савремених теолога)
  Мати ВАССА Ларина
  О. АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН И МОНАШТВО

  "Границе између 'монашког' и 'световног' нису тако јасно одређене у пракси Цркве као што се чини да су у теорији. Заиста, антиномијске стране 'пустиње' и 'царства,' 'Марије' и 'Марте,' итд. често постоје паралелно једна поред друге у једној личности, као што се обе рефлектују у нашој литургијској традицији. Не бих рекла да Св. Игњатије Брјанчанинов није имао ништа од 'Марте' у себи, нити да о. Александар Шмеман није имао ништа од 'Марије.' Али наглашавање једне или друге стране доводи до различитих 'аспеката' активности у Цркви, различитих приступа. То може такође довести до тензије, омаловажавања вредности једног приступа или другог, или чак узјамног осуђивања".
  
  [... Из текста]

• 4. јул (Библиотека - Савремени изазови и искушења)
  Митрополит Волоколамски Иларион
  У процедури повратка из раскола не треба да буде ничег понижавајућег

  "Црквене поделе немају једнаку природу, и није свака од њих раскол. На пример, у историји се не једном дешавало да су се делови ове или оне помесне Цркве дуже време налазили ван међусобног општења из разлога историјске или политичке природе".
  
  Прот. Љубо Милошевић

• 25. јун (Библиотека - Дела савремених теолога)
  Мати ВАССА Ларина
  "БОГОСЛОВЉЕ ЈЕ НАУЧНО,
  АКО СЕ ЊИМЕ СТРУЧНО ЗАНИМАШ" - интервју

  "...Ако се под „ненаучношћу“ има у виду недовољно познавање извора и њихово нестручно коришћење, недовољно знање допунске литературе и неспособност да се до неког степена ради интердисциплинарно, онда је „ненаучност“ могућа и у свим горенаведеним областима и није својствена богословским наукама per se. Богословским наукама је могуће бавити се стручно, али и не. Постоји, наравно, виши смисао појма „богословље“, које су Оци назвали „науком над наукама“, тј. доступно само онима који су веома напредовали у богосагледавању. Међутим, напади на „ненаучност“ богословља имају у виду сасвим другачију „научност“. Зато и говорим о тој, приземљенијој „науци“..."
  
  [Из интервјуа...]

• 24. јун (Библиотека - Богословље светоотачког подвига и искуства)
  Свети НИКОЛА Кавасила
  О ЖИВОТУ У ХРИСТУ

  "... Могу се, дакле, са Христом сјединити они који прођу кроза све оно што је и Спаситељ прошао, и који претрпе што и Он, те постану оно што је Он. Он се, наиме, сјединио са крвљу и телом, који беху чисти од свакога греха. А пошто је Он по Својој природи од самог почетка био Бог, обожио је и оно што је касније постало - односно човечанску природу - а на послетку је због тела и умро и васкрсао. Према томе, онај ко хоће да се сједини са Њим, дужан је да се причести Његовим Телом, да учествује у обожењу и да буде заједничар Његовога гроба и Васкрсења. Због тога се и крштавамо како бисмо умрли оном смрћу и како бисмо васкрсли оним Васкрсењем, помазујемо се светим миром како бисмо царским помазањем постали заједничари Његовога обожења - окушамо пресвети Хлеб и пијемо из пребожанствене Чаше како бисмо постали причасници самога Тела и саме Крви, које је Спаситељ узео на себе. И на тај начин се сједињујемо са Оним Који се ради нас оваплотио, обожио, умро и васкрсао..."
  
  [Из Друге Беседе...]

• 19. јун (Библиотека - Дела савремних теолога)
  ВАЛЕРИЈ Духањин
  ДА ЛИ ВЕЧНЕ МУКЕ ПРОТИВРЕЧЕ ЉУБАВИ БОЖИЈОЈ
  ИЛИ САБЛАЗНИ ОРИГЕНИЗМА У НАШЕ ДАНЕ

  "... Љубав се изражава у верности. Онај ко говори да воли, а сваки дан вара - лаже. Порочни човек воли сопствене страсти више од Бога. Како такав може у рају да сагледава светост Божију? Љубав према Богу се изражава у верности Његовим заповестима. Заповести претпостављају труд над собом, савладавање у себи онога што нам смета да будемо са Богом. Наши греси и страсти налик су на тињајуће угарке, који су у стању да се разгоре у паклени огањ, који ће неиздрживо палити душу у вечности... Суштина вечних мука није у томе да се грешници кажњавају из мржње према њима, већ зато што су они сами постали неспособни за љубав. Није суштина мука у гневном одбацивању оних који су одступили, већ у њиховом личном одбацивању Бога и Његове љубави која је усмерена ка њима. Заиста, како да се нађе у рају онај ко не воли Бога и ништа није урадио да покаже ту љубав у сопственом животу? То ће бити истинско мучење, пакао. У томе се и закључује суштина загробних страдања... Није ствар у кажњавању, већ у духовно-моралном достојанству човека. Наш реални живот, особине наше душе се у вечности преламају у стање које ће за њу бити потпуно природно - или блаженство, или мучење. Симпатија према Оригеновим погледима посебно је разумљива у наше дане, када желимо да поживимо овде на своје задовољство, али да се и тамо, иза гроба, не лишимо блаженства..."
  
  [Из текста...]

• 14. јун (Библиотека - Екуменизам)
  Професор АНДРЕАС Теодору
  КРШТЕЊСКО БОГОСЛОВЉЕ

  "... Треба бити веома опрезан и према теорији крштењског богословља која се недавно појавила. Очигледно је да та теорија потиче из протестантске еклисиологије. Тенденција ка ширењу граница историјске Цркве усмерена је на то да се у Њој прикрију и они хришћани који су се од Ње одвојили. Ако се тако нешто догоди, то ће бити велика претња за Православље, које верује да је оно једина истинита Христова Црква на земљи. Постоји опасност и због још једног веома важног разлога. Ако допустимо да је канонска основа за јединство само "крштење у име Свете Тројице" и да се сви, који макар по спољашњој форми томе одговарају, налазе у границама Цркве, онда се аутоматски разарају конфесионалне баријере, које раздвајају "цркве". Међуконфесионално општење у светим Тајнама (intercommunion) је нешто што се већ догађа, и такво "уједињење цркава", без обзира на сва противљења, онда постаје реалност..."
  
  [Из текста...]

• 6. јун (Библиотека - Историја Цркве)
  Протојереј - ставрофор др. РАДОМИР Поповић
  МИЛАНСКИ ЕДИКТ 313.ГОДИНЕ
• 1. јун (Библиотека - Богословље светоотачког подвига и искуства)
  Свети СИМЕОН Нови Богослов
  САБРАНЕ БЕСЕДЕ

  "... Ја, напротив, говорим о онима и називам јеретицима оне који кажу да у данашње време нема никога међу нама ко може да сачува еванђеоске заповеди и да постане налик Светим Оцима, те да најпре буде веран и делатан (јер кроз дела се показује вера, као што се у огледалу види сличност лика), а затим да буде и сазрцатељ и боговидац, односно да буде просветљен и да прими Духа Светога и кроз Њега види Сина са Оцем. Они, дакле,који кажу да је то немогуће не заговарају неку појединачну јерес, него, ако се тако може рећи, све, јер она бешчашћем и силном хулом све остале превазилази и заклања… Они који то говоре затварају небо које нам је Христос отворио и прекидају пут ка њему који нам је Он утро. Јер Бог, Који пребива изнад свих, као да стоји на висини пред капијом неба и сагиње се,и верни Га гледају док им кроз Свето Еванђеље кличе и говори: Ходите Мени, сви уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити, а ти богоборци или, боље рећи, антихристи говоре: "Немогуће, то је немогуће!"..."
  
  [Из 29. Беседе...]

• ОСТАЛЕ НОВОСТИ...

ПРЕПОРУЧУЈЕМО..

• Протојереј ВАЛЕНТИН Свенцицки
  ДИЈАЛОЗИ
  

  Књига Дијалози је најзначајније дјело о. В. Свенцицког. Књига је написана у духу православне црковности, одликује се необичном убједљивошћу у одбрани основа православне догматике у спору "Духовника", представника православног свештенства, са "Непознатим", интелектуалцом који нема вјеру и који пати од неспособности да је приобрете помоћу закључака хладног ума.. [даље..]

Православна
интернет мрежа