|
|
 |
|
|
Уводник
:: Новости
:: Мапа
:: Адресар
:: Коментар
:: Помоћ
|
|
 |
 |
|
Светосавље.орг
:: Коментар
|
|
| Написао: Z.D. |
| e-mail: pouka@molbea.com |
| Време: 27.08.2008 14:08:25 |
Порука:
„Ко навлачи завесу на црквене двери“...текст који је објављен као коментар на беседу Митрополита Анфилохија. Митрополит је беседио у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог и својом беседом дао подршку епископу жичком и онима који следе жељу да се нешто збуњујуће направи у српској православној литургији.
***
Кад човек стане на полазну тачку пута вере не стаје на ту тачку да би пронашао и упознао епископа. На ту тачку стаје да би упознао Бога. Не води се ни мислима ни жељом да на тој полазној тачки уђе у живот Бога, већ ту стаје да би проналажењем Бога, Бог ушао у његов живот. Библија је историјски податак примера да је Господ улазио у животе људи, тако и оних који су својим животом заслужили да се зову апостоли. Ти примери показују да нису апостоли рекли Господу да пође за њима, већ је Господ апостоле први позвао и рекао „Хајдете за мном!“
„Зовем их по имену“ каже Господ за народ свој. Значи народ за Господа није безлична руља, па ће у тој руљи бити само суштина Господњег позива „Хајдете за мном!“ Господ нас види појединачно, гледа у сваког од нас понаособ, сваком од нас поставља пут, на том путу своју љубав и своје смирење. То смирење је наш опстанак. Да нема тог Господњег смирења којим нас руководи, којим нас бодри, исправља и храбри да савладамо грешног човека у себи и да се дотакнемо праведности, мали број би се усудио да пређе полазну тачку пута вере. Када скине поглед са наше појединачности, тада нас види као заједницу људи које је створио.
Питам се, ако Господ види суштину у нама, а не у свом позиву „Хајдете за мном“, зашто онда наши епископи виде само суштину у речи ЛИТУРГИЈА, а сви делови те литургије су за њих без суштине и са правом да се мењају онако како „умнији“ ум осмисли и како упорнији осмишљено надгласа?
Митрополит Анфилохије суштину Литургије (не)види па каже „ако се раздире завеса у јеврејском храму у тренутку Христове крсне смрти, ко смо ми да је поново навлачимо, враћајући се обоготворењем затварања двери старозавјетном законичарству“.
Митрополиту прво упућујем речи из Добротољубља „Потражи Бога у свом срцу, а онда ради“.
Слушајући неколицину данашњих епископа (Иринеј Буловић, Атанасије Јефтић, Игњатије Браничевски, Амфилохије Радовић...) својим данашњим радом и обраћањем народу као да пропагирају нову веру која се састоји (по њима) из следећих елемената:
- Вера више није извор већ тема, опструкција, елемент;
- Светост више није дар, врлина, труд, одрицање, нада;
- Назвати се хришћанином прво треба да се школски, академски образујеш, па тек онда том постојећем образовању да додаш признање постојања Бога.
Владика Атанасије говори „никада није постојао један типик“ (мисли на српску православну Литургију)...Митрополит Амфилохије у жељи да „помогне“ епископу Жичком изговара реченицу „ако се раздире завеса у јеврејском храму у тренутку Христове крсне смрти, ко смо ми да је поново навлачимо“...
Наведени епископи, посебно епископ Атанасије и Анфилохије, користе сву говорну вештину, тако и своје докторско образовање, да пруже неко објашњење и тиме оправдају ову пометњу коју су унели у служење Литургије. Заборављају да тиме личе на човека који се саслушава ради проблема који се десио. Човек да би дао алиби за оно за чега га питају користи много речи да да детаљан одговор. Ако је човек исправан, не упућен у проблем за који га питају, или није био део тог проблема, он ће и дати логичан одговор. Ако је човек део или актер проблема давајући одговоре којима ће сачувати себе да не буде као кривац разоткривен, одговараће тако да сплет речи, логика између тих речи јасно указује да се кривац види у њему. Што више буде објашњавао мање ће објаснити и објашњено неће имати логику истине.
Тако и епископ Атанасије и Амфилохије, што више дају објашњења да би убедили да је измењено служење Литургије управо оно што треба да буде, све више личе на бубалице које бубају без почетка и краја.
Слушајући ову двојицу епископа, човек би схватио да је Литургија само скуп говорних и мимичких радњи. Са теденцијом преваре желе да православни хришћанин не доживи Литургију као спасоносни сусрет са живим Христом, већ управо да је доживи као скуп изговорених речи и направљених покрета. Ова два интелектуална мудраца (али не мудраци за своје, већ мудраци за туђе) јако добро знају да српски човек данас живи са наученим покретима без значења, рукује се по пукој формалности, дружи се по пукој формалности, живи по пукој формалности инстинкта опстанка. По некој личној формалности одлазимо и у светиње. Да смо формалисти и у вери показује пример растућег броја верника и растућег броја верских проблема. Да смо у сржи верници, па и у малом броју, напредак српског живота био би много већи.
Тако објашњења ове двојице епископа показују колико је лажи у њиховим речима, лажи у њиховим покретима и пред Господом и пред народом. Понекад је опаснија лаж у делима него лаж у речима. А дела ових епископа су лажна. Они своја лажна дела уводе у Литургију, уводе у простор храма, уводе у простор народа.
Питам се да ли су наши епископи (не сви) плаћени за сваку мимику, сваку реч коју изговоре, нормирано плаћени? Зашто ми личе на неког ко је плаћен по норми рада? Зато што више не знају за чега све да се ухвате и да ухваћено претворе у лаж. То нам говори и реченица митрополита Амфилохија „...ако се раздире завеса у јеврејском храму...“, колико далеко у прошлост одлази овај епископ. Годинама се он сам служио радњом навлачења и отварања завесе на дверима, није је тад из свог начина служења избацио. Сада се сетио да се завеса раздерала у моменту смрти Господа, и то као фигуру узео у своје објашњење зашто нам данас та завеса не треба на дверима. Ако се осмели митр.Амфилохије да крене у време Господњег распећа он ће тако стићи и до Дарвинове теорије да је човек постао од мајмуна. Надам се да наведени епископи неће живети по 200, 300 година, и да ја нећу са њима заједно живети толики број година, да ми се не деси да дочекам теорију ове двојице да је човек заиста постао од мајмуна и да нам уводе новину у животе, да нас терају да скачемо четвороношке, да се веремо по дрвећу, летимо на лијанама, да нам едукативно мењају тело, хормоне и да нас из бездлакавости претворе у длакавост.
Три битна елемента за опстанак нације губи српски човек. Државност, војска, праотачка вера.
Држава се реформише по западном експерименту, војска се гаси по западном наређењу, вера се мења по западном служењу.
Да ли су онда ови епископи слуге Бога и учитељи народа, а они други свештенослужитељи који се боре за очување светоотачке вере лажни ревнитељи?
Епископ Атанасије је завршио свој радни век као активан епископ. По процени сматра да му мантија дозвољава да стоји на масонском гробу, да се слика на том масонском гробу, али се плаши да му мантија не дозвољава да мирно „преде“ у пензији, да се понаша као и сваки други пензионер (да путује, да игра шах, да шета парком или обалом реке, да у годинама свог животног смирења буде пример за пролазнике млађе популације).
Митрополит Амфилохије завршио је посао са аутокефалном црногорском црквом, погурао и срчано припомогао да се аутокефалност оствари, па се пребацијо на србијанску страну, отпремио патријаха у казамат ВМА, склонио „препреку“ (патријаха) са пута и мирно завршава посао отварања врата уништења српске православне вере.
Убеђен је да ни овде неће бити спречен за своја дела, као што није био спречен ни у Црној Гори.
Браћо и сестре, немојмо дозволити да са лакоћом заврши свој посао.
Будимо искрени, храбри и одлучни у својој вери. Не трошимо снагу Светог Духа која је на нама да се реторички и вербално боримо са њима. Не исмевајмо њихове речи, њихова дела. Што они више буду мудровали ми треба више да се учвршћујемо у истинској вери, овој коју имамо, овој коју им не дамо.
То ћемо успети ако истински волимо Бога, ако се истински волимо између себе. Али волимо љубављу која се не мења, не оном која данас носи „да“, сутра „не“, преко тог сутра „ваљда“.
Немамо времена за пропуштене сате, за изгубљене дане, за свађе, злобе, за повратак на почетак.
Увек је тако било, али данас највише треба да се држимо тога да нам сваки тренутк, сваки задатак долази од Бога са обавезом коју треба да обавимо. Та извршена обавеза диже се од нас, одлази у небески простор, одлази пред Бога и тамо забележена остаје. И у добру и у злу завршена забележена остаје пред Богом.
Ако искрено волимо Бога, ако смо искрено приступили полазној тачки вере имаћемо и праву равнотежу у хришћанском животу. Нећемо се затварати у гето изабране масе, нећемо се претварати у световњаке у фарисеје.
Колико треба да се жртвујемо за хришћанску равнотежу? Минимизирано. Само треба да живимо по Господњој реченици „Љуби ближњег свог као самог себе“.
И никада немојмо заборавити да нам је Господ одлазећи од нас са тужног распећа дао СВЕ, за себе није узео НИШТА...за себе је само изговорио „ОЧЕ ОПРОСТИ ИМ НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ“...
Тако ћу и ја овај текст завршити речима којима ћу се поздравити са епископима који су се овде највише спомињали „Господе опрости им јер знају шта раде, јер не маре за Тебе. Велике дипломе, угланцани тронови, украшене митре, докони дани, сати, власт над властитим, оживело је ген Нерона у њима“...
Заиста се тужном љубављу поздрављам од ове двојице епископа (некада су веселили моје срце, моју душу, били звезда водиља за моје хришћанско биће) речима којима се Господ обратио апостолима „Подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.“ Питам ову двојицу епископа да ли ће се веселити срце њихово ако им једног дана хришћани кажу „подигните очи своје и видите њиве како су без жетве остале јер ваше руке сагореше жетву још у семену бацајући опоро ђубре по заметку“...
З.Д.
|
|
|
| Написао: Z.D. |
| e-mail: pouka@molbena.com |
| Време: 27.08.2008 14:01:19 |
Порука:
Начин на који поједини епископи желе да садашњост саставе са прошлошћу, говори да неће саставити ни јутро са вечери а да у том размаку не направе саблазан за народ и раскол за цркву. Њихова прекомерна употреба речи, фраза, тумачења, исти резултат има као и прекомерна употреба вина. Од прекомерне употребе вина мути се свест, од прекомерне употребе изговорених речи муте своју душу, а муте и по народу.
На верској сцени неколико месеци жонглирају тумачења епископа Атанасија Јефтића, мало мање митрополита Амфилохија Радовића. Онда им се прикључи коментар неког монаха, свештеника. У поглавље свог теолошког залуђивања народа убацили су и присуство милиције пред храмовима ради застрашивања истог народа.
Врло често, у периоду свог теолошког жонглирања, своје беседе започињу или завршавају са „вапајем“ над судбином Косова и са осудом оних против којих се боре, како у време косовског страдања неки надобудни духовници разапињу и Косово и неупућен народ. Тако умни, образовани, не виде да управо злоупотребом „плакања“ над Косовом разоткривају себе као манипулаторе и вере и Косова и народа.
Ако су толико расплакани над судбином Косова, ако сматрају да раскол у цркви није смео да дође у време косовског страдања, а уједно себе сматрају исправним слугама и Бога и Косова, зашто се онда не повуку са својом новотарском пропагандом? Тако интелектуално образовани, са знањем у колико сати је у 3,4,5,6...веку неки од апостола ручао, па тако и знају како се најисправније стоји и чита нека од молитава у току Литургије, онда они најбоље знају за старозаветну причу, када су се две жене расправљале пред царем која је мајка детета које су држале између себе. Тада је цар наредио да развуку дете између себе и која га у том развлачењу привуче себи она је мајка. Права мајка је одустала од развлачења детета (мајчинско срце није могло да гледа повређено дете по цени да га изгуби и да припадне оној другој жени), а цар је наредеио да се дете да мајци која је одустала од отимања над дететом. Пошто је неизбежно да не знају за ту причу, питам их зашто се онда не повуку са својим новотаријама од борбе око литургије, повуку као „прави“ ревнитељи вере, и оставе устаљену литургију нама који од ње не одступамо, и због које нас они као непријатље вере, секташе и хулигане сматрају. Па нека Свети Дух, на који се они стално позивају и хвале како се у току Сабора спустио баш на њих, и баш њима рекао шта треба да раде, покаже да ли смо ми који држимо светоотачку литургију непријатељи, секташи и хулигани.
Три задатка над Србијом су постављена. Да се разбије држава, војска и вера. Управо сада они (ти епископски реформатори) разбијају веру. У време српског мучења око права на самосталну државу, терања да припадне Европској заједници држава, у врме косовског стрдања, епископи Атанасије, Амфилохије, Игњатије, Лаврентије, Иринеј...уводе измене у служењу Литургије. Играју се тумачењем литургије, као и деца што се играју бројалицом „еци пеци пец, ти си мали зец, а ја мала препелица, еци пеци пец“.
Питам те епископе како их није срамота? Срамота од Бога, срамота пред својим бићем, срамота од митре коју стављају на своје главе, срамота од олтара у који улазе, срамота од диплома које су стекли и којима се ученим теолозима називају? Како их није срамота пред народом, пред Косовом, пред косовским пољем, срамота пред српским витезовима који покошени сведоче истину на Косову пољу? Како их није срамота од главе Цара Лазара? Како их није срамота од данашње косовске деце која расту далеко од свог Косова? Расту и спавају по туђим шуперцима, хране се из туђих казана (а како живе они који највише „плачу“ над судбином Косова?).
Питам епископа Атанасија како га није срамота од херцеговачких јама у које се спуштао и кроз опело извлачио кости мученика на светлост истине?
Питам митрополита Амфилохија како га није срамота пред црногорском православном црквом коју је оставио пред вратима аутокефалне црногорске цркве?
Епископе Лаврентија, Иринеја, Игњатија не желим ништа да питам, за ништа су своју душу продали.
Сада питам српски православни народ да ли се још увек колебају око Литургије, око оног ко је од две стране у праву?
Да ли још увек траже да их неко научи шта је права Литургија, шта је права вера, ко је прави учитељ, прави духовник?
Народе, рећи ћу ти, не тражи више ни учитеља ни духовника...тражи Бога у себи...до сада си тражио све што спада под реч вера, само ниси тражио Бога у себи. Стани пред Господње распеће, загледај се у клинове у телу Његовом, загледај се са мислима да су ти исти у телу твом, гледај толико дуго док ти сузе не поквасе лице...тада ћеш осетити да ти се душа шири, ум бистри...у посету души твојој доћи ће Дух Свети...Анђео твој чувар плакаће крај тебе више од тебе, јер више од тебе он ће се радовити твом духовном отрежњењу...радост Анђела твог заслужиће за тебе благодат Духа Светог...народе тек тада ћеш сам знати којој страни да верујеш, на коју страну да идеш...да ли онима који ти ново нуде, или онима који старом служе.
Ако пођеш за онима који ти ново нуде не јадикуј сутра ако се не будеш имао где Србином звати. Не јадикуј сутра ако будеш другостепени верник код првостепене католичке вере. Не јадикуј сутра ако те буду терали за Божић трње у дом да уносиш (бадњак ће ти забранити, а као другостепени верник вере њихове нећеш бити достојан бор да унесеш). Не јадикуј сутра ако за Васкрс кажу да фарбање јаја теби више не припада, ако те буду терали шареним камењем Васкрс да обележаваш.
Не реци сутра да ниси знао, да није имао ко да те опомене, научи. Народе, има учитеља. Праведних и старозаветних. Има али их ти не чујеш. Зашто их не чујеш? Зато што је ухо твоје и душа твоја у задњим годинама научено само буку да чује. Тако и ти сада чујеш само звуке ратничких бубњева у које бубњају епископи Атанасије, Амфилохије...и они мали, мајушни који као мољац излете када домаћин неопрезан буде.
Још бубњеви осуде нису утихнули у жичкој епархији, још нису престали да суде духовнику жичког народа, старозаветнику праотачке Литургије, још нису престали народ да називају магарећим примерима, а гле судба раскола се догодила и Рашко-Призренској епархији. Хоће ли и за ово да криве духовника жичког народа, хоће ли да криве народ који је уз свог учитеља стоји?
Гле, одакле туча међу њима? Одакле отпор канонизованом владици Артемију? Како ће сада да докажу да ли је у праву епископ или подепископ? Неће ни доказати. Изнеће гомилу прљавог рубља о епископу (а „питаће“ се одакле је то до новинара стигло), а о подепископу ће паћеници Косова причати спасоносне приче. Шта ће бити истина то народ неће сазнати.
Остаће само једна истина коју ће народ памтити и у историју пренети. Та истина ће забележити од кога су потекли проблеми у Српској православној цркви, ко је затровао слогу, послушност, ко је народ довео у лавиринт вере. Као што око стоји у очној дупљи и даје симбол људскојг вида, тако ће у дупљи вере стајати имена Атанасије, Амфилохије, Иринеј Б., Иринеј Д., Игњатије...
Једном је неко рекао „На мртвом лабуду се тек види колика су му била крила“...немојмо дозволити да нестану наши светосавски лабудови па да тек онда спознамо величину њихове борбе, њиховог учења, њихове вере, њихое истине када су нас упозоравали да су у језеро православља упловили црни лабудови...
З.Д.
|
|
|
| Написао: Dobri |
| e-mail: vobult@yahoo.com |
| Време: 09.03.2008 14:14:27 |
Порука:
For Mr. Stefan Jovanovic from Argentina ( stejo18@hotmail.com ).
You can find the original ( in English ) text from St. Seraphim Rose's, I believe, if you looking for this text in American Orthodox portals.
Brother Dobri
|
|
|
| Написао: Jovan |
| e-mail: TheHousOfJovan@hotmail.com |
| Време: 11.02.2008 08:17:23 |
Порука:
Bog Pomogo Braco i Sestre
Ja sam u svojoj 59 godini zivota i nalazim se vec 40 godina u Norveskoj.Na Internetu sam naso svoj dom,sve linkove koje su imaju dosta toga da se cita jedino koje nemogu pronaci je crkovna literatura,psalme kanone monaha,zivot monaski,kako postati narodni mirjanski monah ,kakose jedan kao ja zamonasiti,dali se jedan mirjanski covek moze obuci i nositi dnevno riso ili mantiju,kada jedan mirjanski monah dobija kapu i kais crkveni.?
Krst nosim svuda od svoje 6 godine dobio sam od svoje babe drveni krst koji ga ne skidam a to je moje Hrisscansko Pravoslavno lice.Pomozite mi u ovim mojim pitanjima jer sam na mnogim stranicama poslao a nigde da dobijem odgovor ako je ono valjan.
Slava Bogu i molite se za mene
Ja Jovan gresan,kajemse....... |
|
|
| Написао: www.SrpskaTelevizija.com |
| e-mail: TV@SrpskaTelevizija.com |
| Време: 10.02.2008 15:55:02 |
Порука:
Postovani
voleli bi da sa vama saradjujemo.
Posetite www.SrpskaTelevizija.com.
Svako dobro i zbogom.
ekipa STV |
|
|
|
Следећа страна >>
|
|
| Додајте вашу поруку: |
|
|
 |
|
|
|
