raskidanje kumstva?

Укупно 9 порука

Vladan

20.01.2004 15:39:08

Srecna slava svecarima, a ocima i teolozima pitanje...

Da li postoji mogucnost da se poput braka rastavi i kumstvo (vencano
ili krsteno)?
Pitanje je cisto teoretsko i zanima me da li je nekom poznat takav
slucaj.


ZBogom

Vladan

Oca33@aol.com

21.01.2004 16:39:47

Pomaze Bog!

Da se malo saljivo a malo i ozbiljno ogradim te reci "teolozi". Ponekad i ja
padam u to iskusenje pa ne mogu da ocutim, i to u ubedjenju da govorim istinu
a ona mi se kasnije cesto i dobro "sveti".

E pa izgleda da su teolozi otisli na druge forume jer im je "tesko" da
razgovaraju sa "pastirima"; a pastirstvo je malo "dosadno" jer ono ne ostavlja neko
siroko polje za teologiziranje: sve ih nesto "sputavamo" i ne slazemo se, a
njima je potrebna "sloboda". Cesto se trazi neko, pa i simbolicno poslusanje, a
na njega mnogi nisu spremni (sto je ranije mnogo puta dokazano), i eno ih sada
"teologiziraju" na svojim forumima u svojim licnim postavljenim uslovima, na
ustrb ovde davno zapocetog dobrog dela - opsteg razumevanja ideje jedinstva i
mira sto je u Hristu jedina veza za istinitu Zajednicu. Na tom pitanju niti
smo mi polozili ispit a bogme ni "oni", a delenja se nastavljaju samo zbog toga
sto nismo sposobni da treniramo najacu hriscansku vrlinu koja SPAJA i gradi
bilo sta u Hristu, a ona se svetootacki zove smirenje (eto odoh od teme). Kad bi
bilo smirenja u Srpskoj drzavi, u Crkvi, i u svakoj politici i prilici onda
ne bi bilo delenja; a princ "delenja" je atihrist ili antihristi, i mi nesvesno
(a ne retko i svesno) nasom gordoscu sluzimo bas njima, jer je njihov cilj da
se nesto podeli, oslabi, uspori i tako unisti, sve to zarad svojeg JA (koja
cena).

Nego nesto ne cujem teologe u poslednje vreme.

Kumstvo je jedno i ono se ozakonjuje Crkvom na sv. Krstenju. Ako dobro
pogledate molitve ove svete tajne kumstvo je pred Bogom neraskidivo jer je puno
raznih zaveta i i obecanja za odgovornu duhovnu brigu za novoprosveceno cedo. Na
nasem blagorodnom i lepom, i polako zaboravljenom crkvenoslovenskom jeziku kum
se zove "vosprijemnik", od reci "vospriimati" - onaj koji nesto dobija ili
prima. A ko i sta to daje? Sveta Crkva daje to dete njemu u amanet (zavet) da kao
covek koji dobro poznaje veru, da nju prenese i na svoje duhovno cedo. Kako i
ko moze to da raskine? Niko od ljudi!

Kumstvo nije pusta forma i prazna tradicija nego jedno od mnogih sluzbi u
Crkvi koje ima za zadatak na vaspitavanje u veri. Dakle, kum treba da se bira od
blagocestivih ljudi koji dobro poznaju ovu nasu veru i koji mogu da je prenesu
i na dete.

Da li je odraslima potreban kum? Liturgija svedooci da nije jer jos uvek
poziva oglasene da izadju, da napuste Liturgiju vernih, jer su u procesu ucenja i
pripreme za krstenje. Odrastao covek se licno odrice "satane i dela njegovih"
a ne neko drugi pored njega, i licno se obavezuje pred Crkvom da ce nesto da
nauci; i duhovnici resavaju da li su spremni ili nisu za sveto krstenje.
Ocigledno je da ovde kum nema nikakvu sluzbu jer je sira Zajednica uzela njegov
"posao" i odgovornost. Ipak, radi zadovoljavanje neke forme i ocuvavanja
tradicije, ili stvaranja duhovne rodbine moze da se ima kum na krstenju ali on uopste
nije obavezan.

Sto se tice vencanja ono trazi samo svedoke pred Zajdnicom i oni mogu da budu
bilo ko iz nje. Ono je sasvim druga sv. Tajna i nema nikakvu potrebu za nekom
odgovornoscu (davanjem = vosprijatijem=primanjem) jer se brak tice samo
muskarca i zene koji postaju jedno telo pred Bogom. Ali mi ne bi bili mi ako nebi
sve nesto komlikovali. Takodje i ovde kum sa krstenja moze da bude i svedok na
vencanju ali njegova uloga u ovoj Tajni je samo to potvrdjivanje da su
mladenci u potpunoj slobodi resili da da kraja zivota ostanu zajedno.

Ovde nema sta da se raskida osim braka. Svedok ostaje samo svedok i tu
kumstva kao nekog duhovnog srodstva nema, ali ako je u pitanju kum sa krstenja koji
je u isto vreme i svedok onda ne moze da se raskida to duhovno srodstva, ali
samo po krstenju ali ne i po vencanju, jer vencanje ne daje takvu mogucnost na
to srodstvo i ono je za njega je potpuno nepotrebno.

Sto se tice obicaja i narodnie tradicije njih mozemo da postujemo. Recimo, u
narodu je stroziji prilaz prema krvnom i duhovnom srodstvu od onoga kako Crkva
propisuje. Ako se taj obicaj prekrsi nece da bude greh pred Crkvom, ili
obratno, ako se on i ispostuje (znaci narodni obicaji nisu obavezni za Crkvu).

o. Ljubo

Vladan

22.01.2004 13:28:58

Pomaze Bog.

Ima jedna sala iz vremena komunisticke Albanije.
Svako izdanje ondasnjeg albanskog TV Dnevnika (Vesti), pocinjalo je sa
"Dobar dan, vece..druze Enveru Hodza)/tadasnji predsednik-komunista.

A propo ovoj sali, ne znam da li da se vise obracam na listi sa
pitanjem upucenom ocima i teolozima, ili sa "imam pitanje za vas
o.Ljubo". Naravno o. Ljubi svaka cast na istrajnosti i
nepopustljivosti u radu na listi pored mnogih iskusenja koja je
sigurno imao, ali izgleda da sto se tice ovog naseg internet duhovnog
otastva spade knjiga na 1,2 slova (o.Ljubo) i ponekad o.Lazo.

Pa u tom slucaju, pitanje za o.Ljubu iz Ljubica.


Dodatak pitanju kumstva.

Da li se samo u Srba, kumstvu daje znacaj o kakvom ste govorili. I
duhovni i obicajni? U dodiru ste sa Rusima, Amerikancima. Kako je to
tamo ili je sto se tice kumstva, Srbadija i tu posebna? :) Govorim
naravno o ortodoksnima, ne o gradjanskim kumstvima.
Povod za moje pitanje...recimo kumstvu se cesto daje znacaj svete
tajne, i ako ona to nije. Ako moze crkveni brak, koji po svemu (i
znacaju i tradiciji i teoloski) jeste sveta tajna, da se raskine
(cak se nekad i razvedenom svesteniku dozvoljava da vrsi sluzbu), onda
bi po toj analogiji i kumstvo moglo da se raskine s obzirom da ne
spada u rang Sv.tajne.
Razlozi: recimo duhovna raspusnost i iskvarenost kumceta; udaljenost
fizicka kuma od kumceta (zatvor, drugi kontinent), i samim tim
nemogucnost da se snosi duhovna odgovornost za uzrastanje u veri
poverenog mu mladenca...ili bilo sta drugo.

Jasno je kakvo kumstvo ima znacaj u celom nasem etnosu, te je javna
scena i politicka i estradna, kriminalna i poslovna prepuna medjusobnih
kumstava koja sluze da se te veze jos vise ucvrste. Medjutim jasno je da u
mnogim slucajevima ta kumstva nemaju duhovnu potku, jer bar je
polovina od njih u svadji i mrznji. A nije to samo tako u javnom
svetu...bolje onda da se mozda ako ne mogu da budu zajedno, pomire
pred Bogom i rastanu bar kao ljudi, ako ne kao kumovi..

ZBogom.

Vladan

p.s. Ne odgovoriste mi o.Ljubo sta je sa apologetikom gregorijanskih
ortodoksnih crkava?

ognjen stankovic

22.01.2004 15:51:39

Bog pomogo svima, oce blagoslovite

ja bih da sa par pitanja prosirim diskusiju:
da li je dakle kum sa vencanja u duhovnom srodstvu sa
mladencima tj. da li Crkva blagosilja brak takvog kuma
sa mladinom sestrom recimo?

Da li se Sveta Tajna Krstenja moze obaviti bez kuma?

Kako razvod uopste izgleda? "Tajna Razvoda" zasigurno
ne postoji a da li ima jos necega sem blagoslova
svestenika koji svom duhovnom cedu blagoslovi odluku
da prestane da zivi sa supruznikom koji ga vara? Sta
ako se posle nekog vremena razvedeni predomisle?

I pridruzujem se Aleksandri sa pitanjem: Da li je greh
odbiti kumstvo?

prastajte i pomenite
Ognjen

i jos nesto, znam da nema veze sa temom ali ako sad ne
pitam zaboravicu: Kada treba detetu reci da je
usvojeno i da li uopste treba kriti?


--- Oca33@aol.com wrote:
> Pomaze Bog!
>
> Da se malo saljivo a malo i ozbiljno ogradim te reci
> "teolozi". Ponekad i ja
> padam u to iskusenje pa ne mogu da ocutim, i to u
> ubedjenju da govorim istinu
> a ona mi se kasnije cesto i dobro "sveti".
>
> E pa izgleda da su teolozi otisli na druge forume
> jer im je "tesko" da
> razgovaraju sa "pastirima"; a pastirstvo je malo
> "dosadno" jer ono ne ostavlja neko
> siroko polje za teologiziranje: sve ih nesto
> "sputavamo" i ne slazemo se, a
> njima je potrebna "sloboda". Cesto se trazi neko, pa
> i simbolicno poslusanje, a
> na njega mnogi nisu spremni (sto je ranije mnogo
> puta dokazano), i eno ih sada
> "teologiziraju" na svojim forumima u svojim licnim
> postavljenim uslovima, na
> ustrb ovde davno zapocetog dobrog dela - opsteg
> razumevanja ideje jedinstva i
> mira sto je u Hristu jedina veza za istinitu
> Zajednicu. Na tom pitanju niti
> smo mi polozili ispit a bogme ni "oni", a delenja se
> nastavljaju samo zbog toga
> sto nismo sposobni da treniramo najacu hriscansku
> vrlinu koja SPAJA i gradi
> bilo sta u Hristu, a ona se svetootacki zove
> smirenje (eto odoh od teme). Kad bi
> bilo smirenja u Srpskoj drzavi, u Crkvi, i u svakoj
> politici i prilici onda
> ne bi bilo delenja; a princ "delenja" je atihrist
> ili antihristi, i mi nesvesno
> (a ne retko i svesno) nasom gordoscu sluzimo bas
> njima, jer je njihov cilj da
> se nesto podeli, oslabi, uspori i tako unisti, sve
> to zarad svojeg JA (koja
> cena).
>
> Nego nesto ne cujem teologe u poslednje vreme.
>
> Kumstvo je jedno i ono se ozakonjuje Crkvom na sv.
> Krstenju. Ako dobro
> pogledate molitve ove svete tajne kumstvo je pred
> Bogom neraskidivo jer je puno
> raznih zaveta i i obecanja za odgovornu duhovnu
> brigu za novoprosveceno cedo. Na
> nasem blagorodnom i lepom, i polako zaboravljenom
> crkvenoslovenskom jeziku kum
> se zove "vosprijemnik", od reci "vospriimati" - onaj
> koji nesto dobija ili
> prima. A ko i sta to daje? Sveta Crkva daje to dete
> njemu u amanet (zavet) da kao
> covek koji dobro poznaje veru, da nju prenese i na
> svoje duhovno cedo. Kako i
> ko moze to da raskine? Niko od ljudi!
>
> Kumstvo nije pusta forma i prazna tradicija nego
> jedno od mnogih sluzbi u
> Crkvi koje ima za zadatak na vaspitavanje u veri.
> Dakle, kum treba da se bira od
> blagocestivih ljudi koji dobro poznaju ovu nasu veru
> i koji mogu da je prenesu
> i na dete.
>
> Da li je odraslima potreban kum? Liturgija svedooci
> da nije jer jos uvek
> poziva oglasene da izadju, da napuste Liturgiju
> vernih, jer su u procesu ucenja i
> pripreme za krstenje. Odrastao covek se licno odrice
> "satane i dela njegovih"
> a ne neko drugi pored njega, i licno se obavezuje
> pred Crkvom da ce nesto da
> nauci; i duhovnici resavaju da li su spremni ili
> nisu za sveto krstenje.
> Ocigledno je da ovde kum nema nikakvu sluzbu jer je
> sira Zajednica uzela njegov
> "posao" i odgovornost. Ipak, radi zadovoljavanje
> neke forme i ocuvavanja
> tradicije, ili stvaranja duhovne rodbine moze da se
> ima kum na krstenju ali on uopste
> nije obavezan.
>
> Sto se tice vencanja ono trazi samo svedoke pred
> Zajdnicom i oni mogu da budu
> bilo ko iz nje. Ono je sasvim druga sv. Tajna i nema
> nikakvu potrebu za nekom
> odgovornoscu (davanjem = vosprijatijem=primanjem)
> jer se brak tice samo
> muskarca i zene koji postaju jedno telo pred Bogom.
> Ali mi ne bi bili mi ako nebi
> sve nesto komlikovali. Takodje i ovde kum sa
> krstenja moze da bude i svedok na
> vencanju ali njegova uloga u ovoj Tajni je samo to
> potvrdjivanje da su
> mladenci u potpunoj slobodi resili da da kraja
> zivota ostanu zajedno.
>
> Ovde nema sta da se raskida osim braka. Svedok
> ostaje samo svedok i tu
> kumstva kao nekog duhovnog srodstva nema, ali ako je
> u pitanju kum sa krstenja koji
> je u isto vreme i svedok onda ne moze da se raskida
> to duhovno srodstva, ali
> samo po krstenju ali ne i po vencanju, jer vencanje
> ne daje takvu mogucnost na
> to srodstvo i ono je za njega je potpuno nepotrebno.
>
> Sto se tice obicaja i narodnie tradicije njih mozemo
> da postujemo. Recimo, u
> narodu je stroziji prilaz prema krvnom i duhovnom
> srodstvu od onoga kako Crkva
> propisuje. Ako se taj obicaj prekrsi nece da bude
> greh pred Crkvom, ili
> obratno, ako se on i ispostuje (znaci narodni
> obicaji nisu obavezni za Crkvu).
>
> o. Ljubo
>


__________________________________
Do you Yahoo!?
Yahoo! SiteBuilder - Free web site building tool. Try it!
http://webhosting.yahoo.com/ps/sb/

Oca33@aol.com

23.01.2004 03:02:56

Bog vas blagoslovio!

Dragi Ognjene, Vladane i Aleksandra,

sigurno je da ova pitanja nisu samo za mene jer su produzetak diskusije
uopste.

Ja mislim da je donekle vec odgovoreno na ovo vase pitanje: "Da li je dakle
kum sa vencanja u duhovnom srodstvu sa mladencima tj. da li Crkva blagosilja
brak takvog kuma sa mladinom sestrom recimo"? Koliko je meni poznatu u nasem
crkvenom bracnom pravu (Cisarz) jeste dozvoljeno zato sto tu ne postoji nikakva
duhovna linija, a kod Rusa taj problem uopste ne postoji. Treba da imamo na umu
da je duhovno srodstvo vezano samo, i jedino, za svetu Tajnu krstenja. Sve
bracne zabrane vezane su samo za duhovno roditeljstvo (kumstvu) po krstenju.
Recimo, kod Rusa i pravoslavnih Amerikanaca ne postoji "kumstvo" na vencanju,
nego samo svedocanstvo dvoje svedoka, koji su obicnog raznog pola; zensko za
mladu a muskarac za mladozenju; mada Crkva ni to nije precizno regulisala da
svedoci moraju da budu raznog pola, ali je jasno da moraju da budu dva. Crkveno je
iskustvo da se vazne stvari rade pred svedocima (Mt. 18, 16; ili "ne svedoci
lazno" [Mk 10, 19]), ljudima koji ce sutra ako zatreba da posvedoce pred
Zajednicom da je brak validan. Nije slucajno da se pred tajnu vencanja vrse tri
oglasenja u roku od tri nedelje da bi za to vreme svaki clan zajednice ima pravo
da otkrije eventualnu smetnju ka planiranom braku.

Treba da prihvatimo da "vencani kum" jeste samo narodna tradicija i obicaj, i
da on za crkveno pravno podrucje nema silu tog kanonskog duhovnog srodstva,
osim toga sto je samo svedok. Ako bi zaista strozije gledali onda bi jos
jasnije bilo da kazemo da na vencanju NEMA kuma (opet, da ne bude zabune, osim
slucaja kada kum sa krstenja u toj njegovoj casti biva i svedok na vencanju sto
uopste nije lose).

Drugo pitanje je bilo: "Da li se Sveta Tajna Krstenja moze obaviti bez kuma"?
Mislim da samo i o tome razgovarali, kada sam rekao da ako je u pitanju
odrasla osoba da moze, a ako je u pitanju dete da ne treba (osim ako dete nije u
opasnosti). Godine zrelosti regulisu razna pravila koja su donele pomesne crkve
pod uticajem podneblja pod kojim se deca razvijaju. Zreo covek sam za sebe
dogovara i odrice se "satane i svih dela njegovih", dok malo dete ima svoga
"vosprijemnika" - coveka koji u zavetu pred Crkvom i od nje "dobija"
(vosprinimajet) to dete na duhovno starateljsto i vaspitanje.

Ako se razvedeni predomisle, oni zbog ranije neposlusanja pred Crkvom
vencavaju se kao drugobracni. Vidite, nije ovde u pitanju sporazum ili nesporazum
izmedju njih dvoje, taj nesporazum se tice i Zajednice kojoj oni pripadaju, pred
kojom gaze svoja obecanja. Inace brak radi "Buduceg veka" uopste nije
potreban, jer Sam Gospod je rekao da se tamo nece zeniti niti udavati (Mt 22, 30).
Inace svestenik ne "blagosilja" razvod nego eparhijski duhovnu sud pod
predsednistom episkopa, ili coveka kojeg on opunomoci, i kasnije tu sudsku odluku on
svojim potpisom potvrdjuje.

"Da li je greh odbiti kumstvo?". Na osnovu onog "valja se" ili "ne valja se"
nije lepo da se odbije kumstvo. Ali ako kum nije sposoban da vaspitava to
povereno dete u veri, ili da nadgleda njegovo uzrastanje; ili sto je jos veci
problem da utice na roditelje u njihovom duhovnom vaspitanju svog duhovnog ceda;
ili ako roditelji sputavaju i daju vrlo malo prostora da kum vrsi svoju svetu
duznost, onda je bolje i sa manje je greha da se ne prima kumstvo, koje bi sve
jedno bilo samo suva forma. Recimo, kum daje detetu hriscansko ime, nebeskog
zastupnika, a roditelji ga zamenjuju sa nekim paganskim, a i dalje zele kumstvo
(jedan nedavni slucaj). Ovo su veliki problemi sa kojima se danas susrecemo.

Da uz ovo kazem neku rec i Vladanu. Razvedeni svestenici mogu da sluze
nezavisno od toga kako njihove bivse zive, dok u izboru za episkopa one moraju da
odu u manistir. Problem je sa drugobracnim svestenstvom a posebno u slucajevima
smrti supruga. Pitanje je tesko i bolno, i nosi veliki krst za takve
unesrecene svestenike.

U slucaju da se kumece preda tim porocima koje ste vec naveli, ili da se
nadju u zatvoru (osim velike "emigrantske" udaljenosti), bio bi veliki greh da ga
ostavite. To bi bilo vama na osudu. Ako Evandjelje trazi da i nepoznate ljude
posecujemo u tamnicama i bolnicama, onda utoliko vise trazi da se projavljuje
ta ljubav prema kumcetu. Tek tada ne bi smeli da okrenete glavu od njega i da
ga ostavite!. Ovo nije razlog za raskidanje kumstva, naprotiv, zove vas na
borbu za njegovo spasenje a kroz njegooovo i vase.

Nego o kojem "Ljubicu" je rec? Ako je rec o Ljubicu Tanaska Rajica pa onda
covece mi smo zemljaci. Cujem da tamo grade novu crkvu? Moj skolski drug dao im
neku zemlju od Vocarskog instituta (direktor).

Vas u Hristu

o. Ljubo

PS Ne znam kada ste mi postavili to pitanje u vezi koptske apologetike i
nisam siguran da ga uopste razumem (a mozda i da ga znam ;-))

Ljubica Stojcinovic

23.01.2004 08:24:02

Pomaze Bog o. Ljubo i blagoslovite. Ovo sto ste napisali u vezi Kuma na vencaje, mnogo me je iznenadilo i sokiralo, jer mi to drzimo kao od Boga. A sta ste mogli inace ocekivati od mene. Znaci da je isto biti Kum kad se kod maticara potpisuju, ili u crkvi. Znam da je u crkvi blagosloveno od Boga, ali nista nije drugo nego svedok. Very confusing.
Pomjanite.
U Hristu Ljubica

Oca33@aol.com wrote:
Bog vas blagoslovio!

Dragi Ognjene, Vladane i Aleksandra,

sigurno je da ova pitanja nisu samo za mene jer su produzetak diskusije uopste.

Ja mislim da je donekle vec odgovoreno na ovo vase pitanje: "Da li je dakle kum sa vencanja u duhovnom srodstvu sa mladencima tj. da li Crkva blagosilja brak takvog kuma sa mladinom sestrom recimo"? Koliko je meni poznatu u nasem crkvenom bracnom pravu (Cisarz) jeste dozvoljeno zato sto tu ne postoji nikakva duhovna linija, a kod Rusa taj problem uopste ne postoji. Treba da imamo na umu da je duhovno srodstvo vezano samo, i jedino, za svetu Tajnu krstenja. Sve bracne zabrane vezane su samo za duhovno roditeljstvo (kumstvu) po krstenju. Recimo, kod Rusa i pravoslavnih Amerikanaca ne postoji "kumstvo" na vencanju, nego samo svedocanstvo dvoje svedoka, koji su obicnog raznog pola; zensko za mladu a muskarac za mladozenju; mada Crkva ni to nije precizno regulisala da svedoci moraju da budu raznog pola, ali je jasno da moraju da budu dva. Crkveno je iskustvo da se vazne stvari rade pred svedocima (Mt. 18, 16; ili "ne svedoci lazno" [Mk 10, 19]), ljudima koji ce sutra ako zatreba da
posvedoce pred Zajednicom da je brak validan. Nije slucajno da se pred tajnu vencanja vrse tri oglasenja u roku od tri nedelje da bi za to vreme svaki clan zajednice ima pravo da otkrije eventualnu smetnju ka planiranom braku.

Treba da prihvatimo da "vencani kum" jeste samo narodna tradicija i obicaj, i da on za crkveno pravno podrucje nema silu tog kanonskog duhovnog srodstva, osim toga sto je samo svedok. Ako bi zaista strozije gledali onda bi jos jasnije bilo da kazemo da na vencanju NEMA kuma (opet, da ne bude zabune, osim slucaja kada kum sa krstenja u toj njegovoj casti biva i svedok na vencanju sto uopste nije lose).

Drugo pitanje je bilo: "Da li se Sveta Tajna Krstenja moze obaviti bez kuma"? Mislim da samo i o tome razgovarali, kada sam rekao da ako je u pitanju odrasla osoba da moze, a ako je u pitanju dete da ne treba (osim ako dete nije u opasnosti). Godine zrelosti regulisu razna pravila koja su donele pomesne crkve pod uticajem podneblja pod kojim se deca razvijaju. Zreo covek sam za sebe dogovara i odrice se "satane i svih dela njegovih", dok malo dete ima svoga "vosprijemnika" - coveka koji u zavetu pred Crkvom i od nje "dobija" (vosprinimajet) to dete na duhovno starateljsto i vaspitanje.

Ako se razvedeni predomisle, oni zbog ranije neposlusanja pred Crkvom vencavaju se kao drugobracni. Vidite, nije ovde u pitanju sporazum ili nesporazum izmedju njih dvoje, taj nesporazum se tice i Zajednice kojoj oni pripadaju, pred kojom gaze svoja obecanja. Inace brak radi "Buduceg veka" uopste nije potreban, jer Sam Gospod je rekao da se tamo nece zeniti niti udavati (Mt 22, 30). Inace svestenik ne "blagosilja" razvod nego eparhijski duhovnu sud pod predsednistom episkopa, ili coveka kojeg on opunomoci, i kasnije tu sudsku odluku on svojim potpisom potvrdjuje.

"Da li je greh odbiti kumstvo?". Na osnovu onog "valja se" ili "ne valja se" nije lepo da se odbije kumstvo. Ali ako kum nije sposoban da vaspitava to povereno dete u veri, ili da nadgleda njegovo uzrastanje; ili sto je jos veci problem da utice na roditelje u njihovom duhovnom vaspitanju svog duhovnog ceda; ili ako roditelji sputavaju i daju vrlo malo prostora da kum vrsi svoju svetu duznost, onda je bolje i sa manje je greha da se ne prima kumstvo, koje bi sve jedno bilo samo suva forma. Recimo, kum daje detetu hriscansko ime, nebeskog zastupnika, a roditelji ga zamenjuju sa nekim paganskim, a i dalje zele kumstvo (jedan nedavni slucaj). Ovo su veliki problemi sa kojima se danas susrecemo.

Da uz ovo kazem neku rec i Vladanu. Razvedeni svestenici mogu da sluze nezavisno od toga kako njihove bivse zive, dok u izboru za episkopa one moraju da odu u manistir. Problem je sa drugobracnim svestenstvom a posebno u slucajevima smrti supruga. Pitanje je tesko i bolno, i nosi veliki krst za takve unesrecene svestenike.

U slucaju da se kumece preda tim porocima koje ste vec naveli, ili da se nadju u zatvoru (osim velike "emigrantske" udaljenosti), bio bi veliki greh da ga ostavite. To bi bilo vama na osudu. Ako Evandjelje trazi da i nepoznate ljude posecujemo u tamnicama i bolnicama, onda utoliko vise trazi da se projavljuje ta ljubav prema kumcetu. Tek tada ne bi smeli da okrenete glavu od njega i da ga ostavite!. Ovo nije razlog za raskidanje kumstva, naprotiv, zove vas na borbu za njegovo spasenje a kroz njegooovo i vase.

Nego o kojem "Ljubicu" je rec? Ako je rec o Ljubicu Tanaska Rajica pa onda covece mi smo zemljaci. Cujem da tamo grade novu crkvu? Moj skolski drug dao im neku zemlju od Vocarskog instituta (direktor).

Vas u Hristu

o. Ljubo

PS Ne znam kada ste mi postavili to pitanje u vezi koptske apologetike i nisam siguran da ga uopste razumem (a mozda i da ga znam ;-))


---------------------------------
Yahoo! Personals
- New people, new possibilities. FREE for a limited time!

Vladan

23.01.2004 14:35:22

o. Ljubo,
ono za podavanje grehu, mislio sam na kuma koji je krstio a ne na
kumce. Recimo kum se zapija, u zatvoru je i sl. Par puta su se ljudi
sa liste zalili na kumovsku duhovnu zapustenost, i kako im je zao sto
su od takve osobe krsteni. Ali dobro, dosta ste
oko ove teme razjasnili i pomogli. Hvala.

Ljubic.
(priv.) setio sam se da ste iz tog kraja, pa rekoh da vam malo ozari
srce. Inace moj tata je tu iz blizine. Gorevnicanin.

Pre jedno mesec dana smo raspravljali malo o julijansko/gregorijanskom
kalendaru. Na vasu "ljutnju" na nase pravoslavce koji su usvojili
gregorijanski kalendar, pitao sam vas otprilike koja je njihova
apologetika, tj. cime opravdavaju taj svoj postupak.
Svaka dogma ili verovanje ima svoju apologetiku i cisto me zanima da
li je njihova cisto ona: "pa kad ceo svet ima gregorijanski, sto ne bi
i mi" ili je ipak malo dublja...

Zbogom.

Vladan

Oca33@aol.com

23.01.2004 15:37:13

Bog te blagoslovio draga Ljubice,

secam se kada sam bio u bogoslovio da su nam profesori govorili: "da ovo je
ucenje Crkve, njeno iskustvo, kanoni..." ali morate da budete i takicni sa
narodnim obicajima. Cesto, dzaba sto mi govorimo pravilno i istinu sve nam se to
vraca o glavu, a posebno realno potrebne reforme u crkvi (da se ne ide u drugu
kranjost).

Tvoja reakcija je bas ta reakcija, narodna; izraz onoga sto je nasledio narod
i cega se on van okvira crkvenih normi drzi, cesto i nepotrebno. SPC je nasla
nacine kako da se adaptira i ne udje u sukob sa tim narodnim ubedjenjima,
mada ponegde ima i preteranih ustupanja.

Ja mislim da jedan klirik SPC nebi nikada napisao ovo sto sam ja pomenuo, pre
svega zato sto se srodio sa tim narodnim normama u vezi srodstva po krstenju.

Kazes kum je "svetinja" u nasem narodu. Ja mogu licno da kazem cak i
preterana, i preko mere i realne potrebe, mada kao sto sam vec nekoliku puta pomenuo
to nije lose niti u sukobu sa crkvenim pravilima. Za zbunjenost (konfuziju) u
vezi naseg kumstva najvise smo krivi mi. Postoji krsteni kum, pa onda "vencani
kum" i na kraju u nekim srpskim krajevima i "kum crkvene slave", koji se menja
svake godine (kod mene za njega kazu "domacin crkvene slave"). Evo, ovde si
sasvim u pravu da je to sve konfuzno jer se zbunjujuce i u nekim slucajevima
sasvim nepotrebno koristi rec "kum", i to u tri razlicita i medju sobom ne
povezana slucaja crkvenog zivota.

Meni je zaista jasno, da "duhovni otac" = vosprijemnik = kum postoji samo na
Krstenju, jer je to tajna u kojoj se covek pogruzenjem ponovo radja, i pocinje
u Hristu novi zivot koje je jos u povojima, i da zbog toga postoji potreba za
nekim "roditeljskim nadgledanjem" (duhovnim=kumskim). Crkveno bracno pravo
regulise duhovno srodstvo samo u vezi sa krstenjem, jer je ono JEDINO poznato
srodstvo za Crkvu! Duhovno srodstvo "po vencanju" nikad nije postojalo niti sada
postoji i kanoni njega ne regulisu. Drugim recima: NE postoji duhovno
srodstvo na osnovu primanjja "obicajnog" ucesca u sv. Tajni braka: "kum", stari svat,
dever (ili kod mene kada zetovi u sumadiji skidaju domacinu crep sa kuce
:-)), i sta ne jos, jer se sve to desava van Sv. Tajne braka, a Crkva za nju trazi
samo: svestenika, mladozenju, mladu, prvog svedoka i drugog sveoka. Eto, to
je sveta Tajna braka i ja prostije ne umem da objasnim!

Iskreno Tvoj

o. Ljubo

Ljubica Stojcinovic

24.01.2004 01:07:37

Hristo posredi nas o. Ljubo.

Hvala Oce na ovakvom lepom objasnjenju. Mi koji smo dosli odavno malo smo zapamtili narodne obicaje, tako da vise imamo crkvene, i sada mi je jasno uvezi kumstva.
Hvala Bogu sto imamo takve duhovne oce, kao sto ste vi da nas poucavate. Na zalost jako je tesko iskoreniti narodne obicaje, jer to nekako svate za zakon. Treba mnogo o tome diskutovati. Jedan ot tih, jeste mrsiti kad je posna slava.

U Hristu Ljubica

Oca33@aol.com wrote:
Bog te blagoslovio draga Ljubice,

secam se kada sam bio u bogoslovio da su nam profesori govorili: "da ovo je ucenje Crkve, njeno iskustvo, kanoni..." ali morate da budete i takicni sa narodnim obicajima. Cesto, dzaba sto mi govorimo pravilno i istinu sve nam se to vraca o glavu, a posebno realno potrebne reforme u crkvi (da se ne ide u drugu kranjost).

Tvoja reakcija je bas ta reakcija, narodna; izraz onoga sto je nasledio narod i cega se on van okvira crkvenih normi drzi, cesto i nepotrebno. SPC je nasla nacine kako da se adaptira i ne udje u sukob sa tim narodnim ubedjenjima, mada ponegde ima i preteranih ustupanja.

Ja mislim da jedan klirik SPC nebi nikada napisao ovo sto sam ja pomenuo, pre svega zato sto se srodio sa tim narodnim normama u vezi srodstva po krstenju.

Kazes kum je "svetinja" u nasem narodu. Ja mogu licno da kazem cak i preterana, i preko mere i realne potrebe, mada kao sto sam vec nekoliku puta pomenuo to nije lose niti u sukobu sa crkvenim pravilima. Za zbunjenost (konfuziju) u vezi naseg kumstva najvise smo krivi mi. Postoji krsteni kum, pa onda "vencani kum" i na kraju u nekim srpskim krajevima i "kum crkvene slave", koji se menja svake godine (kod mene za njega kazu "domacin crkvene slave"). Evo, ovde si sasvim u pravu da je to sve konfuzno jer se zbunjujuce i u nekim slucajevima sasvim nepotrebno koristi rec "kum", i to u tri razlicita i medju sobom ne povezana slucaja crkvenog zivota.

Meni je zaista jasno, da "duhovni otac" = vosprijemnik = kum postoji samo na Krstenju, jer je to tajna u kojoj se covek pogruzenjem ponovo radja, i pocinje u Hristu novi zivot koje je jos u povojima, i da zbog toga postoji potreba za nekim "roditeljskim nadgledanjem" (duhovnim=kumskim). Crkveno bracno pravo regulise duhovno srodstvo samo u vezi sa krstenjem, jer je ono JEDINO poznato srodstvo za Crkvu! Duhovno srodstvo "po vencanju" nikad nije postojalo niti sada postoji i kanoni njega ne regulisu. Drugim recima: NE postoji duhovno srodstvo na osnovu primanjja "obicajnog" ucesca u sv. Tajni braka: "kum", stari svat, dever (ili kod mene kada zetovi u sumadiji skidaju domacinu crep sa kuce :-)), i sta ne jos, jer se sve to desava van Sv. Tajne braka, a Crkva za nju trazi samo: svestenika, mladozenju, mladu, prvog svedoka i drugog sveoka. Eto, to je sveta Tajna braka i ja prostije ne umem da objasnim!

Iskreno Tvoj

o. Ljubo





---------------------------------
Yahoo! Personals
- New people, new possibilities. FREE for a limited time!