Bozic

Укупно 5 порука

Zoran Stojakovic

09.12.2002 04:51:12

BOZIC



Bozic, deco, Bozic ljudi!
S neba tece svetao vir;
Zemlja rodi sina Bozja, -
On je ljubav, on je mir.

Bozic, ljudi, Bozic deco!
Ugusujte zlobu, strast.
U zagrljaju, oprastaju
Uzivajte rajsku slast.

Bozic, deco, Bozic ljudi!
Pojte srca, duse Njim,
Da nas hrani, da nas brani
U danima teskim, zlim.

Bozic, ljudi, Bozic deco!
Haj, za srecu roda svog
Ko da s; plasi muka, rana,
Kad nam primer dade Bog!?


nas "cika Jova" - Srbskoj deci

__________________________________________________
Do you Yahoo!?
Yahoo! Mail Plus - Powerful. Affordable. Sign up now.
http://mailplus.yahoo.com

Krsto Jevtic

06.01.2003 22:47:18

HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!

Draga moja Svetosavska bratijo,

Slava na visini Bogu i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja! Saljem vam kao Bozicni poklon tekst iz Zitija nasega Svetog oca Justina Celijskog (u atacmentu je cirilicni tekst) i zelim vama i vasim porodicama svako dobro od novorodjenoga Bogomladenca. Vas u Hristu Gospodu

Krsto

25. DECEMBAR
RODJENJE
GOSPODA I BOGA I SPASA NASEGA ISUSA HRISTA

A kad se navrsi vreme posla Bog Sina Svog Jedinorodnog (Gal. 4, 4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Djevi u Nazaretu govoreci: Raduj se, blagodatna! . . . evo zaceces i rodices Sina (Lk: 1, 28. 31), - u to vreme izidje zapovest od cesara Avgusta, da se popise sav narod u carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebase svako da ide u svoj grad i tamo se upise. Zato Josif Pravedni dodje s Presvetom , djevom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleze mnogo naroda radi popisa, ne mogose Josif i Marija naci konaka ni u jednoj kuci, zbog cega se sklonise u jednu pecinu ovcarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pecini, a u noci izmecu subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Djeva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivsi Ga bez bola, kao sto Ga je i zacela bez greha, od Duha Svetoga a ne od coveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu, i polozi Ga u jasle. Potom pridje i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao bozanskom plodu devicanske utrobe. Tada dodjose i pastiri iz polja, upuceni od angela Bozjeg, i poklonise Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I cuse pastiri mnostvo angela Bozjih gde poju: Slava na visini Bogu i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja (Lk. 2, 14). U to vreme stigose i tri mudraca s Istoka vodjeni cudesnom zvezdom, s darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i poklonise Mu se, kao Caru nad carevima, i darivase Ga darovima svojim (Mt. 2, 11).

Tako dodje u svet Onaj, ciji dolazak bi prorecen od proroka, rodi se onako kako bi proreceno: od Preciste Djeve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada vise ne bese u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovase Irod tudjin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagovestenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar svega i Car nad carevima, da izvrsi delo spasenja ljudskog, koje ne mogahu izvrsiti sluge NJegove: ni angeli, ni ljudi, niti ma koje drugo stvorenje. Jer je trebalo spasti ljude od greha, smrti i djavola. A samo je Bog jaci od djavola i njegovih glavnih zlotvornih sila: greha i smrti. To spasenje je izvrsio ovaploceni Bog - Bogocavek Hristos Isus, koji u Bogocovecanskom telu Svom - Crkvi i spasava ljude od greha, smrti i djavola, spasava ih svetim bozanskim Tajnama i svetim evandjelskim vrlinama. Zato NJemu neka je vecna slava i hvala i poklonjenje od svih bica ljudskih u svima svetovima. Amin.

POVEST
O RODJENJU GOSPODA BOGA I SPASA NASEG ISUSA HRISTA

( U ovoj |povesti" iznete su razne pojedinosti o Rodjenju Gospoda Hrista, kojih nema u Evandjelskoj blagovesti o tome. Skoro sve te pojedinosti pozajmljene su iz takozvanih apokrifnih evandjelja. Pod tim nazivom poznata su kazivanja o raznim okolnostima iz Spaoiteljevog zemaljskog zivota, narocito iz doba NJegovog detinjstva i decastva, koja su se pojavila u prvim vekovima hriscanske Crkve. Neka od tih kazivanja ptredstavljaju ne sto drugo do pismene zabeleske onih okolnosti iz zemaljskog zivota Spasiteljevog, koje nisu usle u Evandjelje, ali su putem usmenog pricanja sacuvane medju poboznim hriscanima, koji su veoma voleli i cenili sve sto se odnosi na Spasiteljev zivot. Mnoga od tih kazivanja su opisi takvih dogadjaja, koje je Crkva prigrlila kao odjeke istinskog predanja o licnosti Gospoda Hrista, Bogomatere, Josifa i drugih evandjelskih svetih ljudi i zena. U tu vrstu kazivanja spada na prvam mestu |Prvoevandjelje Jakovljevo", koje je nesumnjivo najstariji spomenik apokrifne knjizevnosti iz oblasti evandjelske istorije koji je dosao do nas. Mnoga svetootacka svedocanstva, koja sv. Dimitrije Rostovski navodn u svojoj |Povesti o Rondjenju Gospoda Hrista", sveti Oci su uzeli upravo iz tog najstarijeg |apokrifnog evandjelja". No uporedo sa spisima, u kojima je veci deo kazivanja bio zasnovan na drevnom crkvenom predanju, pojavise se u prvim vekovima hriscanske Crkve i takvi apokrifni zbornici o zemaljskom zivotu Goopoda Hrista, u kojima se jasno primecuje da su mnoge stvari u njima pisane rukom raznih jeretika, kao na primer - gnostika, evionita i drugih. U takve zbornike spada takozvano |Evandjelje Tomino", |Evandjelje detinjstva Spasiteljevog" i neki drugi. Takvu vrstu apokrifnih spisa crkva je uvek odbacivala i strogo osudjivala).

Rodjenje Isusa Hrista bi po obrucenju Preblagoslovene Matere NJegove, Preciste Djeve Marije, Josifu, coveku pravednom i vec starom, kome bese osamdeset gadina. Precista Djeva bi data njemu, po svedocanstvu svetog Grigorija Niskog (Sveti Grigorije, brat svetog Vasilija Velikog, praznuje se 10. januara) i svetog Epifanija Kiparskog (Sveti Epifanije Kiparski praznuje se 12. maja), pod vidom supruzanstva, da on cuva NJeno devstvo i da se stara o njoj. A jos pre nego sto stadose ziveti zajegno nadje se da je Ona trudna od Duha Svetoga. Jer Josif bejase prividni muz Marijin, a u stvari cuvar posvecene Bogu devicanske cistote NJene, i ocevidac i svedok besprekornog zivota NJenog. Jer Gospodu bi ugodno da utaji od djavola tajnu Svoga ovaplocenja od Preciste Djeve, pokrivsi supruzanstvom devstvo Svoje Presvete Matere, da vrag ne bi doznao da je to ona Djeva za koju prorok Isaija rece: Eto, devojka ce zatrudneti (Mt. 1, 23; Is. 7, 14).

O tome svedoci sveti Atanasije, arhiepiskop Aleksandrijski, govoreci: |Josif bese duzan posluziti tajni, da bi se Djeva, kao imajuci muza, slavila (poznato je da je kod Jevreja, do dolaska Mesije, devstvenost bila skoro nesto sramno, i samo se brak smatrao kao neko potpuno blagoslaveno stanje), i da bi sama stvar ostala sakrivena od djavola, te da on ne bi saznao na koji ce nacin Bog blagovoleti boraviti s ljudima" (Rec na Rozdestvo Hristovo). I sveti Vasilije Veliki veli: |Obrucenje s Josifom bi izvrseno, da bi se od kneza ovoga sveta, djavola, sakrilo ovaplocenje Sina Bozija" (Rec na Rozdestvo Hristovo). To isto kaze i sveti Jovan Damaskin: |Josif se obrucuje Mariji kao muz, da bi djavo, ne znajuci o bezmuznom rodjenju Hristovom od Djeve, odstupio, tojest prestao pobudjivati Iroda i podsticati Jevreje na zavist. Jer djavo, jos od vremena kada prorece Isaija: |eto, devojka ce zatrudneti i roditi", budno motrase na sve devojke, da koja od njih ne zatrudni bez muza i ne rodi ostajuci, devojka. Bozji promisao ustroji obrucenje Djeve Marije Josifu, da bi se od kneza tame sakrilo i devstvo Preciste Botrodice i ovaplocenje Boga Logosa".

Jos pre izvrsenja supruzanske tajne, nadje se da je Precista Djeva Marija trudna od Duha Svetoga, i rastijase sveta utroba NJena smestajuci u sebi nesmestivog Boga. No narocito NJena trudnoca postade jasno primetna kada se Ona posle tromesecnog boravka kod Jelisavete vrati domu svome (Lk. 1, 56.), i Bozanstveni plod s dana na dan rastijase u NJoj i priblizavase se dan porodjaja. Uvidevsi to, Josif utonu u veliku nedoumicu i tugu, jer misljase da je Ona pogazila zavet devstvenosti. Veoma smucen, starac govorase u sebi: Ja je ne poznah, i cak se ni pomislju ne ogresih o nju, a eto Ona je bremenita. Avaj, kako se to desilo? Ko je prelasti? Prosto ne znam sta da radim. Da li da je izoblicim kao zakonoprestupnicu, ili da precutim zbog sramote i njene i moje? Ako je izoblicim, Ona ce nesumnjivo, po zakonu Mojsijevom, biti zasuta kamenjem, i ja cu ispasti kao mucitelj, koji ju je predao na ljutu smrt. Ako pak precutim ne izoblicivsi je, onda ce mi udeo biti s preljubocincima. O, sta cu da radim? Ne znam. Otpusticu je tajno, neka ide kuda hoce. Ili cu ja sam otici od NJe u daleku zemlju, da oci moje ne vide takvu sramotu.

Razmisljajuci u sebi tako, pravedni Josif pristupi Djevi Mariji, kako o tome svedoci sveti Sofronije, patrijarh Jerusalimski (spomen njegov Crkva praznuje l1. marta), i rece joj: Marija, sta je to sto u tebe vidim? za
postovanje - sramotu, za radost - tugu, umesto hvale donela si mi prezrenje; od svestenika u hramu ja te primih besprekornu. A sta sada vidim? (iz sluzbe predpraznistva Rodjenja Hristova, tropar na prvom Carskom casu) - I sveti Atanasije Aleksandrijski ovako govori o tome: Josif, videci da je Djeva Marija trudna, no ne znajuci kakvo je skupoceno blago u njoj, sav smucen pitase je: |Sta se to dogodi s Tobom, Marija? Nisi li Ti ona cesna Devojka, vaspitana u svestenim pritvorima hrama? Nisi li Ti ona Marija koja nije htela ni pogledati u lice muskarca? Nisi li Ti ona Marija koju svestenici nisu mogli nagovoriti da stupi u brak? Nisi li Ti ona koja se zavetovala ruzu devstvenosti sacuvati neuvenljivom? Gde je palata Tvoje celomudrenosti? Gde je besprekorni vajat Tvoje devstvene cistote? Gde je Tvoje stidljivo lice? Ja se stidim, a Ti si smela posto ja skrivam greh Tvoj".

Kada Josif govorase ovo Svetoj Djevi, - o! kako se stidjase Ona: precisto Jagnje, besprekorna golubica, celomudrena Djeva, crveneci u licu od takih reci Josifovih! Ne smejase Ona da mu otkrije blagovest donesenu Joj Arhangelom i prorocanstvo izreceno o NJoj Jelisavetom, da ne bi ispala slavoljubiva i hvalisava. To istice i gorespomenuti sveti Atanasije, stavljajuci Joj u usta ovakve reci k Josifu: Ako ja sama budem govorila tebi o sebi, onda cu ispasti sujetna. Strpi se malo, Josife, pa ce te pastiri obavestiti o meni. - I nista drugo ne govorase Djeva Marija Josifu do ovo: Ziv je Gospod koji me dosad cuva u besprekornoj devstvenosti, te ne poznah rpex, i niko se ne dotace mene, a sto je u meni jeste od Bozje volje i dejstva.

Medjutim Josif kao covek misljase po cavecanski, smatrajuci da je NJena trudnoca od greha. Ali, buduci pravedan, ne hte je sramotiti, vec namisli tajno je pustiti; ili, kako se veli u sirijskom prevodu: on namisli tajno je ostaviti, tojest otici od NJe nekuda daleko. A kada on tako pomisli, gle, angeo Gospodnji javi mu se u snu, govoreci: |Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije zene svoje". Angeo zato naziva Djevu zenom Josifovom, da bi u Josifu unistio misao o preljubocinstvu, jer Josif misljase da je Marija zacela od preljubocinstva. Angeo kao da veli Josifu: |obrucnica je tvoja zena, a ne nekog drugag muza". O tome blazeni Teofilakt kaze: |Angeo naziva Mariju zenom Josifovom, pokazujuci time da se obrucnica njegova nije oskvrnila s drugim. A naziva je zenom njegovom jos i zato, da bi se zajedno sa devstvenoscu postovao i zakoniti brak". Tako rasudjuje i sveti Vasilije Veliki: |Angeo naziva Mariju i Djevom i obrucnicom muzu, da bi se i devstvu odalo postovanje i brak ne bio ukoren. Devstvo dakle bi izabrano za sveto rodjenje, a obrucenje, koje je pocetak braka, bi izvrseno po zakonu zato, da ne bi ko pomislio da je od bezakonja ono sto se ima roditi; a jos i zato, da bi Josif bio stalni svedok Marijine cistote, te da je ne bi stali klevetati kako je Ona, toboz, oskvrnavila svoje devstvo. Jer u licu svoga obrucnika Josifa Ona imadjase svedoka i cuvara svoga zivota".

Reci angela Josifu: |ne boj se uzeti Marije zene svoje", po tumacenju svetog Grigorija Niskog i blazenog Jeronima, znace: |primi zenu svoju po obrucenju, a Djevu po njenom zavetu danom Bogu"; jer Ona jeste prva u Izrailjskom narodu devojka koja se zavetova Bogu ocuvati neoskvrnjenim devicanstvo svoje do kraja zivota: |Ne boj se, jer ono sto se u njoj zacelo od Duha je Svetoga". A rodice Ona Sina, i ti Mu nadeni ime kao otac, iako nemas udela u NJegovom rodjenju. Jer posto je obicaj da ocevi daju imena svojoj deci, kao sto Avraam dade svome sinu ime Isaak (1 Mojs. 21, 2), tako i ti, premda nisi prirodni vec samo toboznji otac , Detencetu, posluzices Mu kao otac nadenuvsi Mu ime. - Sveti Teofilakt ovako govori Josifu od lica Angela: |Premda nisi imao nikakvog udela u rodjenju Detenceta, ipak hocu da ti dam zvanje oca, da bi ti i ime dao Detencetu; ti ces Mu nadenuti ime, mada Ono i nije tvoj porod; no time ces uciniti ono sto je svojstveno ocu. A koje ime? Isus, sto znaci Spasitelj, jer ce On spasti ljude Svoje od grehova njihovih".

Josif, probudivsi se od sna, ucini kao sto mu zapovedi angeo Gospodnji i uze zenu svoju, obrucenu njemu, a Djevu besprekornu, zavetom devstva posvecenu Gospodu, i Mater Vladike koja zace Spasitelja sveta od Duha Svstoga. On je uze kao obrucenicu svoju, s ljubavlju Joj odajuci veliko postovanje kao Djevi Gospodnjoj, i sluzeci Joj bogobojazljivo i sa strahom kao Materi Spasiteljevoj.

|I ne znacase za nju dok ne rodi" (Mt. 1, 25), tojest, po objasnjenju blazenog Teofilakta, nikada je on ne poznade kao zenu. Jer kako je on, buduci pravedan, mogao poznati NJu, kada mu Ona bese data iz hrama Gospodnjeg ne radi braka, vec radi cuvanja njenoga devstva pod vidom braka? Kako se on mogao dotaci device Gospodnje koja je obecala Bogu vecno devstvo? Kako se on mogao kosnuti Svebesprekorne Matere Gospoda svoga i Sazdatelja? A sto se tice Evandjelskih reci: |dok ne rodi", treba imati na umu da u Svetom Pismu izraz |dok" obicno oznacava vreme koje ne prestaje. Jer i David kaze: |Rece Gospod Gospodu mome: sjedi meni s desne strane, dok polozim neprijatelje tvoje za podnozje nogama tvojim" (Psal. 109, 1). Ove reci ne znace da ce Gospod - Sin samo dotle sedeti s desne strane Gaspoda - Oca, dok On ne polozi neprijatelje NJegove za podnozje nogama NJegovim; nego one znace to, da ce Gospod Sin, i posto Mu neprijatelji budu polozeni pod noge NJegove, jos slavnije sedeti kao Pobeditelj u beskonacne vekove. Slicno tome pise se i o Svetom Josifu: |ne znadjase za nju dok ne rodi". Ove reci znace ne kao da je on nju potom imao poznati, kako su to neki jeretici smatrali, sto je tudje Pravoslavnoj crkvi, nego da se po rodjenju takvoga Sina koji bese Bog ovaploceni, i posle tolikih cudesa koja se dogodise u vreme rodjenja NJegova, kojih Josif bese ocevidac, ovaj blagocestivi starac ne samo ne smejase dotaci NJe nego je i duboko postovase kao sluga gospodju svoju, sluzeci Joj kao Materi Bozjoj sa strahom i trepetom. O toj reci |dok" sveti Teofilakt pise ovako: |Sveto Pismo obicno tako govori; kao na primer ovo o potopu: ne vrati se gavran u kovceg dok ne presahnu voda na zemlji (1 Majs. 8, 7), a on se i posle toga vratio nije. I Hristos kaze: Ja sam s vama do svrsetka veka (Mt. 28, 20). A zar po svrsetku veka On nece biti s .nama? Naprotiv, tada ce On jos vise, u beskanacne vekove, biti s nama. Tako se i ovde kaze: |dok ne rodi", tojest: Josif ne pozna Presvetu Djevu ni do rocenja, ni po rocenju, kao sto ce Gospod i u toku veka, i po svrsetku veka, biti s nama neodstupno. Jer kako se Josif mogao kosnuti Preciste Djeve, posto je saznao o neiskazanom rodjenju od NJe Spasitelja?"

Iz svega dosad recenoga jasno se pokazuje da je Precista Bogorodica i po zacecu i po trudnoci sacuvala besprekorno devstvo. A kada se isti Angeo javi Josifu posle Rodjenja Hristovog u Vitlejemu i u Egiptu, posto se Josif vec bio uverio u cistotu Marijinu i o rodjenju Bogomladenca od Duha Svetoga, tada Angeo ne naziva Precistu Djevu Mariju zenom njegovom vec Majkam Rodjenoga, jer u Evandjelju pise ovako: A kad mudraci otidose, gle angeo Gospodnji javi se Josifu u snu i rece: ustani, uzmi dete i mater njegovu, (a ne zenu tvoju), pa bezi u Egipat (Mt. 2, 13). I opet u Egiptu angeo govori Josifu: ustani, i uzmi dete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu (Mt. 13, 21), jasno pokazujuci time da on Josifa upucivase ne na brak nego na sluzenje Mladencu i Materi NJegovoj. Tako dakle, Josif ne poznade Mariju kao zenu ne samo dok Ona ne rodi Sina svoga prvenca, nego i posle rodjenja Bogomladenca Ona ostade cedna Djeva, kao sto o tome slozno svedoce svi veliki ucitelji Crkve.

Prica se i ovo (ovo se nalazi u apokrifnom evandjelju Jakovljevom = |Prvoevandjelje Jakovljevo" u glavi petnaestoj i sesnaestoj; i u mnogim drugim apokrifnim spisima): u vreme kada Presveta Djeva Marija bese bremenita, neki knjiznik po imenu Anin dodje - posto se angeo vec bese javio Josifu - kuci njihovoj, i ugledavsi bremenitu Devicu, hitno ode k prvosvesteniku i k svemu sinedrionu i rece im: |Taj Josif drvodelja, za koga vi svedocaste da je pravedan, izvrsio je bezakonje: tajno je upropastio i oskvrnavio Djevu koja mu bi data iz hrama Gospodnjeg na cuvanje, i eto ona je sada bremenita". Prvosvestenik posla sluge kuci Josifovoj, i nadjose Mariju bremenitu, kao sto kaza onaj knjiznik. Onda oni uzese NJu sa Josifom i odvedose ih prvosvesteniku i sinedrionu. Prvosvestenik rece Djevi Mariji: | Zaboravila si Boga ti, vaspitana u Svetinji nad svetinjama; ti koja si primala hranu iz ruku angelskih i slusala pevanje angelsko. Sta si to uradila? - A ona placuci govorase: Ziv Gospod Bog moj, ja sam cista i muza ne znam. - Tada prvosvestenik rece Josifu: Sto si to uradio? - Josif odgovori: Ziv Gospod Bog moj, ja sam cist od NJe. - Na to prvosvestenik rece Josifu: Posto glavu svoju nisi priklonio pod krepku ruku Boziju, da bi potomstvo tvoje bilo blagosloveno, i tajno si se od sinova Izrailjevih sastao sa Djevom, posvecenom Gospodu na dar, zato ste vi oboje duzni popiti vodu izoblicenja, da bi Gospod obelodanio greh vas pred svima (ovde je rec o poznatom obredu, koji se po Mojsijevom zakonu (1 Mojs. 5, 11-31) vrsio u slucaju kada muz podozreva svoju zenu da je izvrsila preljubu. Takvu zenu muz je dovodio k svesteniku. Posto bi prineo zrtvu, svestenik je uzimao svete vode u sud zemljani, stavljao u nju prah s poda skinije ili hrama (kada je hram zamenio skiniju), otkrivao glavu zeninu, polagao joj u ruke hlebni prinos, i zaklinjao je ovako: |Ako nije niko spavao s tobom, i ako nisi zastranila od muza svoga, na necnstotu, neka ti ne bude nista od ove vode gorke, koja nosi prokletstvo. Ako li si zastranila od muza svoga i oskvrnila se, i ko god drugi osim.muza spavao s tobom, neka te Gospod postavi za uklin i za kletvu u narodu tvom ucinivsi da ti bedro spadne a trbuh otece. I neka ti ova voda prokleta udje u creva da ti otece trbuh i da ti bedro spadne". - Posle toga svestenik je davao doticnoj zeni da pije od te vode. - Pada u oci da je po kazivanju apokrifnog evandjelja sam prvosvestenik (a ne svestenik) izvrsio ovaj obred, i to ne samo nad Djevom Marijom vec i nad Josifom).

Takav sud Bog je ustanovio preko Mojsija; to je opisano u Cetvrtoj knjizi Mojsijevoj, u petoj glavi: ako bi se u neko lice, bio to muz ili zena, posumnjalo da je ucinilo preljubu, a to lice ne kaze istinu o tome, onda se takvome licu davala zakletvena voda uz narocita svestenodejstva i preko posebnog cina. I po sudu Bozjem, posle pijenja te vode, zbivalo se neko izobliciteljno znamenje na licu koje je izvrsilo preljubu, po kome se znamenju obelodanjivalo ucinjeno bezakonje. Tom dakle vodom, po propisanom cinu, prvosvestenik napoji najpre Josifa, pa onda Mariju, i ne dogodi se na njoj nikakvo izobliciteljno znamenje, tako da se narod cudjase sto se greh njihov ne obelodani. Tada im prvosvestenik rece: Kada Gospod Bog ne objavi greh vas, onda idite s mirom. - I otpusti ih. A Josif, uzevsi Djevu Mariju, ode kuci svojoj radujuci se, i slaveci Boga Izrailjeva.

Posle toga izidje zapovest od cesara Avgusta (Avgust, prvi rimski car (15 god. pre Hrista do 14 god. posle Hrista). Potpuno ime njegovo glasilo je: Gaj - Julije - Cezar - Oktavijan - Avgust. On je bio sin Oktavija i Akcije, cerke Julija, sestre Jul.ija - Cezara. Posle bitke kod Akciuma, u kojoj je pobedio Marka-Antonija, on postaje jedini vladar ogromne rimske carevine. Za vreme njegova carovanja izvrsen je u celoj carevini popis stanovnistva, o kome se govori u Evandjelju (Lk. 2, 1-5), i koji je pobudio svetog Josifa i Presvetu Djevu Mariju da idu u Vitlejem)
da se popise sav svet; i svi idjahu da se popisu svaki u svoj grad. Podje i Josif iz Galileje iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvase Vitlejem, jer on bese iz doma i plemena Davidova, da se popise s Marijom, obrucenom za njega zenom, koja bese trudna (Lk. 2, 1-5). Vitlejem je maleni grad, nedaleko od Jerusalima na jugu, pored puta sto vodi u planinski kraj; ka svestenickom gradu Hevronu, gde bejase dom Zaharijin i gde IIrecista Djeva, posle Arhangelova blagovesca, poseti i pozdravi Jelisavetu, Pretecinu majku. Vitlejem se dakle nalazi na sredini puta izmecu Jerusalima i Hevrona, a od Nazareta galilejskoga grada do Vitlejema ima tri dana hoda, i nesto vise. Vitlejem se naziva gradom Davidovim zato sto se u njemu rodio car David i u njemu bio pomazan za cara; tamo i Rahila umre (1 Mojs. 35, 19); tamo se nalazi i grob Davidova oca Jeseja. Vitlejem se najpre nazivao Efrata, ali Jakov, kada pasijase tamo svoja stada, nazva ga domom hleba (= Vitlejemom), providjajuci duhom i predskazujuci da se u tom mestu ima roditi |hleb koji sidje s neba" - Hristos Gospod (Jn. 6, 51). Blizu pak Vitlejema, na istoku, prema Davidovom studencu, nedaleko od koga David jednom silno ozedni i rece: Ko bi mi doneo vode da pijem iz studenca Vitlejemskoga sto je kod vrata! (2 Car. 23, 15), nalazi se pecina u kamenitoj gori, na kojoj lezi grad Vitlejem. Nedaleko od te pecine nalazase se njiva Salomije, koja zivljase u Vitlejemu a bese rodjaka i Djevi Mariji i Josifu. I kad se Josif priblizi gradu, dodje vreme da Cista Nevesta rodi, i on stade traziti kucu za prenociste, gde bi Porodilja mogla imati udobno mesto sebi, da bi rodila na svet Blagosloveni plod utrobe Svoje. Ali on ne nadje stana zbog mnostva naroda koji bese dosao da se popise, i bese zauzeo ne samo opstu gostionicu nego i sav grad. Zbog toga Josif i svrati u spomenutu pecinu, posto im ne bese mesta u gostionici, a dan je vec naginjao k veceru. Ta pak pecina sluzase kao skloniste za stoku. U njoj Precista i Preblagoslovena Djeva toplo se u ponoci moljase Bogu, i sva bogomislijem nalazeci se u Bogu i goreci ceznjom i ljubavlju k NJemu, ona bez bola rodi Gospoda nasega Isusa Hrista, u dvadeset peti dan meseca decembra.

Tako i dolikovase da rodi bez bola Ona koja zace bez supruzanske naslade: |ne poznah naslade, rece Ona, jer nisam u braku (stihira 2, na |Gospodi vozvah", Blagovesti Presvete Bogorodice). A posto Ona zace cisto, tako se i porodi Ona bez gubljenja devstva, kao sto govori o tome sveti Grigorije Niski: |Djeva zace, Djeva nosase, Djeva rodi, Djeva ostade; nijedno od dogodivsih se na zemlji cuda nije slicno ovome" (Rec na Rodjenje Hristovo).
I sveti Damaskin kaze: O, cuda novijeg od svih drevnih cudesa! jer ko zna majku koja je rodila bez muza?" (Stihira ia stihovnje, Glas 2.). Presveta Djeva rodi Hrista bez muza, kao sto Adam proizvede Evu bez zene. O tome sveti Zlatoust govori ovako: |Kao sto Adam bez zene proizvede zenu, tako i ovde Djeva bez muza rodi Muza, - oduzujuci muzevima dug za Evu. Adam ostao ceo celcat posto mu bi izvadjeno iz tela rebro, i Djeva ostade cedna ne izgubivsi devstvo po rodjenju Mladenca" (Rec na Hristovo Rozdestvo). I zbi se ono sto je praslikovano u nesagorivoj kupini i u Crvenom moru: |jer kao sto kupina goreci ne sagorevase, - peva Crkva -, tako Djeva si rodila, i Djeva si ostala" (dogmatik drugoga glasa). I opet: |more po prelasku Izrailja ostade neprohodno; Besprekorna, po rodjenju Emanuila, ostade cedna" (dogmatik petoga glasa).

Tako, Uvekdjeva rodi ovaplocenog Boga ne povredivsi Svoje devstvo. Pored toga Ona se porodi bez uobicajene pomoci i prisluzivanja babice, kao sto svedoci o tome sveti Atanasije Aleksandrijski, objasnjavajuci evandjelske reci: |rodi sina svoga prvenca, i povi ga, i metnu ga u jasle" (Lk. 2, 7). On kaze: |Pagledaj na tajanstveni porodjaj Djeve: Ona sama rodi, i sama povi Mladenca. Kod mirskih zena jedna radja a druga povija; kod Presvete pak Djeve nije tako. Ona sama rodi, i sama povi, sama bezbolna mati i neucena babica, Ona ne dopusti nikome da se necistim rukama dotakne Precistoga Poroda: sama Ona posluzi Rodjenome od NJe, i povi Ga, i metnu Ga u jasle". Tako i sveti Kiprijan: |U rodjenju i posle rodjenja Djeva Bozanskom silom ostade djeva; Ona koja se porodi bez bola, ne bese Joj potrebna nikakva usluga od strane babice, nego sama bi porodilja i sluziteljka Porodu, i Svome milom Cedu ukazuje pobozno staranje: miluje Ga, grli, ljubi, daje Mu sisu; i sve to Ona cini radosno, bez ikakvog bola, bez ikakve nemoci prirode, koji su prirodni pri porodjaju". Tako dakle Ona svome Bozanskom Porodu posluzi svojim devojackim rukama, ne cekajuci rodjaku svoju staricu Salomiju, po koju Josif ode da je pozove da posluzi Presvetoj Djevi. Ali Salomija dodje kada vec sve bese svrseno, jer Ona koja rodi, Ona i posluzi, noseci Mladenca, povijajuci Ga, i mecuci Ga u jasle.

Sveti svestenomucenik Zinan episkop (spomen njegov praznuje se 12. aprila) saopstava i ovo: kada babica dodje, ona ne verova da je porodjaj bio devstven te da nije povredio devstvo Porodiljino, i starase se da istinitost toga proveri na nacin svojstven babickoj vestini. Ali ona odmah iskusi kaznu za drski postupak svoj: jer ruka koja se drznu da to proveri, iznenada bi zahvacena nekom strahovitom ognjenom bolescu i sasusi se. Kada pak ona svoju sasusenu ruku prisloni na Bozanskog Mladenca, ruka se tog casa isceli i postade zdrava kao sto je i ranije bila. Tada Salomija poverova da Mati jeste Djeva, a Mladenac - Bog (ovo je uzeto iz |Prvoevandjelja Jakovljevog").

Posle toga Devstvena Porodilja i neobicna Sluziteljka Svame Porodu, povivsi Sladcajse cedo Svoje u lanene, bele, ciste, tanane pelene, blagovremeno spremljene i iz Nazareta donesene, i metnuvsi Ga u jasle sto behu u toj pecini, pokloni Mu se kao Bogu i Stvoritelju. To spominje blazeni Josif, pisac kanona (Prepodobni Josif Pesmopisac praznuje se 4. aprila), kada se obraca k Precistoj Djevi ovakim recima: ,Djevice, drzeci u rukama Ovaplocenog i Obavijenog covecjim oblicjem, i poklanjajuci Mu se i celivajuci Ga materinski, Ti Mu govorase: Cedo preslatko, kako ja ovako drzim Tebe koji rukom drzis svu tvar? (Sluzba predpraznistva Rozdestva Hristova, 33. decembar, Kanon: pesma 8). Nema sumnje da se Bogodjevica pokloni do zemlje Rodjenome od NJe koji lezase u jaslama; i njih sa udivljenjem okruzavahu nevidljivo angelski cinovi, kao sto o tome svedoci Crkva govoreci: Angeli okruzavahu jasle kao presto heruvimski, jer pecinu u kojoj lezi Gospod gledahu kao nebo (Tamo, Tripjesnec na povecerju, pesma 9.). A uz jasla behu privezani vo i magarac, da se ispuni Pismo: Vo poznaje gospodara svoga i magarac jasle gospodara svoga (Is. 1, 3). A taj vo i magarac behu dovedeni Josifom iz Nazareta. Magarac bi doveden zbog bremenite Djeve, da bi je nosio na sebi za vreme puta; a vola dovede Josif da ga proda, i tako isplati duzni danak caru i sebi kupi sve sto je potrebno. Stojeci za jaslima, obe te beslovesne zivotinje svojom parom zagrevahu Mladenca u to zimsko vreme, i na taj nacin sluzahu svome Gospodaru i Tvorcu. A i Josif se pokloni i Rodjenome i Rodivsej jer tada poznade on da Rodjeno od NJe jeste od Duha Svetoga. O tome sveti Atanasije veli ovo: | Zaista Josif ne znadjase NJu dok Ona ne rodi Sina svoga prvenca; sve dok Djeva nosase u utrobi svojoj Zaceto, Josif Je ne znadjase, ne znadjase sta je u NJoj, sta se u NJoj zbiva. A kada Ona rodi, tada on poznade: tada poznade Josif Djevu, kakva bejase sila u NJoj, i sta se Ona udostoji postati; tada poznade on videvsi Djevu gde doji i u isto vreme cuva svoje devstvo neprikosnovenim; tada poznade on kada Djeva rodi, ali ne iskusi ono sto je "svojstveno porodiljama; tada poznade on da Nesecivi Kamen dade silu Duhovnome Kamenu (Sravni: Dan. 2, 34; 1 Kor. 10, 4.); tada poznade Josif da se na NJu odnose reci proroka Isaije: |Eto, devojka ce zatrudneti" (Is. 7, 14)". - Ove reci svetog Atanasija potvrdjuju, da je u to vreme Josif poznao silu tajne, i poznavsi poklonio se sa strahom i radoscu, blagodareci ovaplocenoga Boga sto ga udostoji da bude ocevidac i sluzitelj ove tajne.

Sto se tice dana u koji se zbilo Rodjenje Hristovo, mnogi pouzdani pisci tvrde da je to bilo u ponoci izmedju subote i nedelje. A to se slaze i sa Sestim Vaseljenskim Saborom, koji objasnjava da se nedelja praznuje i sa tog razloga sto se Gospod Hristos rodio u taj dan: |jer u taj dan Gospod stvori svetlost; u taj dan Gospod blagoizvole roditi se; u taj dan On primi krstenje u Jordanu od Jovana; u taj dan sam premilostivi Iskupitelj roda ljudskog vaskrse iz mrtvih radi spasenja naseg; u taj dan On izli Duha Svstoga na ucenike Svoje". Jer kao sta se tacno zna: Gospod Hristos se zace u devicanskoj utrobi na Blagovesti u petak, i u petak postrada; tako se On u nedelju rodi, u nedelju i vaskrse. I dolikovase Hristu da se rodi u nedelju - dan u koji Bog rece: |Neka bude svetlost", i u koji |bi svetlost" (1 Mojs. 1, 3) u taj isti dan trebalo je da i On sam, Svetlost Vecna, zasija svetu. A da se Hristos imao roditi nocu, i u koji cas noci, prorocki je predskazano u Knjizi Premudrosti Solomonove; gde se kaze: |Jer kada krotka tisina zali sve, i noc u svome toku dostize sredinu, sidje s neba od carskih prestola Svemoguca Rec Tvoja, Gospode, kao strasni ratnik na sredinu propale zemlje" (Prem. Solom. 18, 14-15).

Zbise se i cudesa velika po vaseljeni u vreme Rodjenja Hristova. Jer u onaj sami cas u koji Gospod nas izidje kroz cistotom zapecacena devicanska vrata, iznenada u toj pecini potece iz kamena izvor vode, a u Rimu izbi iz zemlje izvor jeleja i potece u reku Tibar. Hram idolski, nazivan vecnim, srusi se; idoli se isporazbijase, i na nebu se pokazase tamo tri sunca. A u Spaniji te noci pojavi se oblak svetliji od sunca; u Judejskoj pak zemlji vinogradi engadski procvetase u zimsko doba. No divnije od svega bese ono sto je opisano u Evandjelju, kada angeli s pesmopojem sidjose s neba i jasno se pokazase ljudima. A dogodi se to ovako. Prema onoj pecini u kojoj se rodi Hristos, po svedocanstvu blazenoga Jeronima, nahodjase se vrlo visoka kula, zvana Ader, u kojoj zivljahu pastiri stada. Tamo, te noci, trojica njih behu budni i cuvahu svoje stado. I gle, vrhovni medju Nebeskim Silama, angeo, za koga sveti Kiprijan misli da je sveti blagovesnik Gavril, javi se njima u velikom sjaju, blistajuci nebeskom slavom, kojom i njih obasja. Videvsi ga oni se veoma uplasise. No pojavljeni angeo, naredivsi im da strah odbace i da se ne boje, objavi im radost koja je rodjenjem Spasiteljevim dosla svemu svetu. Pritom on im ukaza na znak istinitosti svoje blagovesti, rekavsi im: naci cete dete povijeno gde lezi u jaslama (Lk. 2, 12). Dok im angeo govorase to, odjednom se cu u vazduhu pojanje mnostva nebeskih vojnika koji slavljahu Boga i pevahu: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja (Lk. 2, 13-14). Posle tog javljanja angela i pevanja nebeskih vojnika, pastiri se posavetovase i hitno odose do Vitlejema da vide je li istina sto im angeo kaza. Kada dodjose, oni nadjose Precistu Djevu Mapiju Bogorodicu, i svetog Josifa njenog obrucnika, i Dete povijeno gde lezi u jaslama. I poverovavsi cvrsto da je to Hristos Gospod, ocekivani Mesija, koji je dosao da spase rod ljudski, Oni mu se poklonise, i ispricase sve sto videse i cuse, i sto im bi receno od angela o ovom Detencetu. I svi koji cuse: Josif, Salomija i oni koji u to vreme behu dosli tamo, divise se tome sto im kazase pastiri; a narocito Precista Djeva Mati sve reci ove cuvase i slagase ih u srcu svome. I vratise se pastiri slaveci i hvaleci Boga (Lk. 2, 15-20).

Tako se zbi Rodjenje Isusa Hrista, Gospoda naseg, kome i od nas gresnih neka bude cast i slava, poklonjenje i blagodarenje, sa bespocetnim Ocem NJegovim i sa Vecnim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

POVEST
O poklonjenju mudraca

Kada se Isus rodi u Vitlejemu Judejskome u dane Iroda cara, gle docose mudraci od istoka (Mt. 2, 1), - ne iz
jedne odredjene istocne zemlje nego iz raznih zemalja, kao sto se to vidi iz dela svetih Otaca, koji na razne nacine gavore o tome. Neki od svetih Otaca misle da su mudraci bili iz Persije. Tako misle: sveti Zlatoust, sveti Kiril Aleksandrijski, blazeni Teofilakt i drugi. A tako misle zbog toga sto je u to vreme tamo vrlo visoko stajala nauka zvezdocataca (zvezdocatci - astronomi - astrolozi: po kretanju zvezda i drugih nebeskih tela i po njihovom ovakom ili onakom polozaju predskazivali buduce dogadjaje i ucili da od toga zavise sudbine ljudi), i tamo niko nije mogao postati car dok prethodno ne izuci tu nauku. Drugi pak od Otaca smatraju da su mudraci bili iz Arabije. Tako smatraju sveti mucenik Justin Filosof, sveti Kiprijan, sveti Epifanije. A tako smatraju zbog toga sto je ta zemlja bila veoma bogata zlatom, tamjanom i izmirnom. A neki sveti Oci misle da su mudraci dosli iz Etiopije, jer je otuda dosla nekada carica Savska, tojest etiopska, u Jerusalim, da cuje premudrost Salomonovu (3 Car. 10, 1-13), sto je, po tumacenju blazenog Jeronima, bila praobraz ovog dolaska mudraca k duhovnom Solomonu - Hristu, koji je Bozija premudrost? (Tumacenje na proroka Isaiju). A i David govori: Etiopija ce pruziti ruke svoje k Bogu (psal. 67, 32).

Uostalom, sve spomenute zemlje su na istoku i granice jedna s drugom; one izobiluju zlatom, tamjanom i mirisima; u svima se njima veoma negovalo carobnjastvo i zvezdocatstvo; pritom mudracima u tim zemljama nije bilo nepoznato Valaamovo prorostvo o zvezdi koja je imala zasijati, a koje se prorostvo predavalo iz roda u rod usmeno i pismeno. Moze se smatrati kao najverovatnije ovo: jedan je od mudraca bio iz Persije, drugi iz Arabije, a treci iz Etiopije. O tome imamo ukazanje u prorostvu Davidovom, gde je receno: Carevi Tarsiski i ostrvljani donece dare, carevi Arabijski i Savski dace danak (Psal. 71, 10). A ovo , David predskaza, kako pretpostavljaju tumaci Svetoga Pisma, o mudracima koji su imali doci ka Hristu s darovima. Reci Davidove: |carevi Tarsiski" oznacavaju |prekomorske", jer Tarsis oznacava |more", te tako pod tim treba razumeti Persiju, zemlju |za morem". Reci pak: |carevi Arabijski" jasno ukazuju na Arabiju. A rec |Savski" ukazuje na Etiopiju, u kojoj je grad Sava prestonica. Tako dakle ova tri mudraca = volha behu iz Persije, Arabije i Etiopije.

Ovi se mudraci nazivaju volsi (magi) ne u tom smislu da se oni bave demonskim vradzbinama, madjijama i zlotvornim cinima, zaklinjanjima i bajanjima, vec zato sto je kod Arabljana, Sirijaca, Persijanaca, Etiopljana i drugih istocnih naroda bio obicaj svoje mudrace i zvezdocatce nazivati volsima = magima. I ova tri mudraca = volha ne behu dakle iz sredine vracara i carobnjaka vec iz sredine najmudrijih zvezdocataca i filosofa. A nazivaju se oni i carevi, ne u smislu velikih careva koji imaju pod svojom vlascu mnoge zemlje, vec kao oni koji su dobili od njih vlast u svome gradu ili u odrecenoj knezevini. Jer Sveto Pismo naziva poglavare pojedinih gradova carevima, kao sto se to vidi iz cetrnaeste glave Prve knjige Mojsijeve. Iz kojih pak gradova behu ova tri cara, nema pouzdanih podataka; samo se to zna, da su iz istocnih zemalja, da ih je bilo trojica, prema broju triju donesenih darova: zlata, tamjana i izmirne. Mada je svaki od njih isao iz svoje zemlje, no vodjeni jednom zvezdom, oni se, po Bozjem promislu, sastadose putem, pa saznavsi nameru jedan drugoga nastavise put zajedno iduci za zvezdom, o kojoj nekada predskaza preslavni zvezdocatac Valaam rekavsi: Izaci ce zvezda iz Jakova i ustace covek iz Izrailja (4 Mojs. 24, 17). A kakva je to zvezda bila? Sveti Zlatoust i Teofilakt tvrde da to nije bila zvezda iz broja nebeskih vidljivih zvezda vec neka Bozanska i angelska sila koja se javila umesto zvezde. Jer sve zvezde postoje od pocetka stvaranja sveta, a ova se zvezda pojavila na kraju vekova, pri ovaplocenju Boga Reci. Sve zvezde imaju svoje mesto na nebu, a ova se zvezda videla na vazduhu; sve zvezde obicno se krecu od istoka na zapad, a ova se zvezda neobicno kretala od istoka na jug u pravcu Jerusalima; sve zvezde sijaju samo nocu, a ova zvezda je i danju sijala slicno suncu, neuporedivo prevazilazeci nebeske zvezde i sijanjem i velicinom; sve zvezde sa ostalim svetilima stalno su u pokretu i jure, a ova zvezda nekada icase a nekada stajase, kao sto blazeni Teofilakt veli: |Kada idjahu mudraci, idjase i zvezda; a kada se oni odmarahu, i ona stajase".

O vremenu pak pojave te zvezde, razni tumaci razno misle. Jedni vele da se ona pojavila u samu noc i u sami cas Spasiteljeva rodjenja od Djeve. Ali svakako nije tako. Jer ako se zvezda pojavila u to vreme, kako su onda mudraci iz takve daljine mogli stici do Jerusalima u tako kratkom roku? Josif je, po isteku cetrdeset dana posle rodjenja Bogomladenca i po zakonskom ociscenju u hramu, odmah, ne zadrzavajuci se u svojoj kuci u Nazaretu, uzevsi samo sto je najpotrebnije za put, hitno krenuo u Egipat. Mada neki i govore da su ti mudraci upotrebili brze konje, hitno prevalili svoj put, i u trinaesti dan po Rocenju Hristovom stigli u Vitlejem. Ali to je neverovatno. Jer, pre svega, oni su bili carevi a ne brzohodci, i putovali s darovima i sa mnogim slugama, kao sto dolikuje carskom zvanju i casti, a isto tako i sa teglecom marvom i stvarima potrebnim za putovanje. Kako je onda bilo moguce da oni za trinaest dana stignu do Vitlejema iz Persije, Arabije i Etiopije? Pored toga oni su bili zadrzani neko vreme u Jerusalimu od Iroda, dok Irod nije sabrao sve glavare svestenicke i knjizevnike i oni razjasnili da se Hristos ima roditi u Vitlejemu Judejskome.

Drugi tumaci, mecu njima i sveti Epifanije, kazu da se zvezda pojavila u casu Rodjenja Hristova, ali da su mudraci dosli na poklonjenje posle dve godine i zatekli Hrista kao dvogodisnje Dete. Ovo je misljenje zasnovano na tome sto je Irod naredio, da se pobiju sva deca od dve godine i nanize, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca. No za ovo misljenje sveti Teofilakt veli da je ocigledno netacno, jer vascela Crkva nasigurno zna da su se ti mudraci poklonili Hristu u Vitlejemu, kada se Hristos nalazio jos u pecini. A posle dve godine Hristos se ne samo ne nalazase u Vitlejemu nego ni u Palestini vec u Egiptu. Jer po svedocanstvu svetoga Luke, posle ociscenja u cetrdeseti dan u hramu gde je starac Simeon sreo Gospoda i izvrseno sve po zakanu Gospodnjem, sveti Josif i Precista Djeva sa Detencetom odmah se vratise u Galileju a ne u Judeju, u svoj grad Nazaret a ne u Vitlejem; i iz Nazareta, po narecenju Angela, otputovase u Egipat. Kako su onda mudraci mogli, posle dve godine naci Hrista u Vitlejemu?

Drevni pak grcki istoricar Nikifor (Nikifor Kalist, grcki istoricar cetrnaestog veka, napisao je |Istoriju Crkve") veli., da se zvezda pojavila na istoku pre Rodjenja Hristova na dve godine, i da su mudraci putovali do Jerusalima dve godine, te tako stigli u sami cas Rodjenja. Naizgled, i ovaj se istoricar slaze s onim sto pise u Evandjelju o pokolju dece od dve godine i nanize. Ali i ovo misljenje nije verodostojno. Jer kakva bi to nuzda naterala te mudrace da dve godine putuju iz istocnih zemalja, kada se otuda moze za dva ili tri meseca doci do Jerusalima? Neka su oni, kao carevi, putovali sporo i dugo, no i u tom slucaju oni nisu mogli probaviti na putu vise od sest ili sedam meseca, jer istocne zemlje, kao Persija, Arabija i Etiopija, nisu toliko daleko od Jerusalima, da bi putovanje moglo trajati dve godine.

A koje bi misljenje o vremenu pojave zvezde bilo najverodostojnije? Smatram, mistenje svetog Jovana Zlatousta i svetog Teofilakta. Ovi ucitenji govore ovako: |Zvezda se javi mudracima pre Rodjenja Hristova. Posto su imali provesti mnogo vremena na putu, zato im se zvezda javi dugo vremena pre Rodjenja Spasova, da bi oni mogli blagovremeno stici u Vitlejem i pokloniti se Hristu dok je jos bio u povoju".

Obratimo paznju na ta da ovi sveti Ucitelji ne odrecuju toj zvezdi dvogodisnje vreme, vec samo kazu: |dugo vremena pre", kao govoreci: |nekoliko meseca pre". Na osnovu takvog tumacenja ovih svetih Ucitelja, mozemo izvesti ovakav pobozan zakljucak: zvezda se pojavila na istoku u onaj sami dan i cas, u koji blagovescu Arha-ngela i silaskom Svetoga Duha Bog Logos postade telo, zacevsi se u precistoj utrobi devicanskoj. Tako dakle, na devet meseca pre Rodjenja Hristova, na sam dan Blagovesti mudraci su ugledali zvezdu na istoku, i spocetka se u nedoumici cudili i razmisljali kakva li je to zvezda. Nije li ona neki meteor koji blesne u vazduhu, i predskazuje neku nesrecu, kao sto je to slucaj s kometama? - Da, u samoj stvari ta zvezda je predskazivala u tim zemljama nesrecu za duseubicu vraga, naime: slom idola, izgnanje demona, a granuce svetlosti svete vere. Potom shvativsi da to nije neka slucajna zvezda nego ima neku Bozansku silu, mudraci se opomenuse drevnog prorostva Valaamovog, i predskazanja Eritrejske sibile (sibile su bile proricateljke od neznabozaca. Nekima su od njih, kao sibili Kumejskoj, sibili Eritrejskoj, i jos nekima, drevni hriscanski pisci pripisivali predskazanja o Spasitelju, i uopste o vremenima Novoga zaveta) da ce se u Izrailju roditi Gospod i Car vaseljene. I oni zakljucise da ovo i jeste NJegova zvezda, odavna predskazana.

Poverovavsi cvrsto da je to nesumnjivo tako, mudraci se potpuno spremise za put, pa krenuse iz svojik zemalja. I putem se, kao sto je receno, sretose i zajedno produzise put jednodusno. Medjutim stade isticati devetomesecni rok od pojave zvezde, i priblizavase se cas Rodjenja Hristova. A i oni se priblizise k predelima Palestinskim, i najzad stigose u prestonicu Judeje Jerusalim, i to na sam dan Rodjenja Hristova. A kada se primicahu k Jerusalimu, zvezda koja ih vodjase, odjednom se sakri iz ociju. Jer da je ta zvezda zasijala i u Jerusalimu, narod bi je nema sumnje ugledao, i posao za njom zajedno sa mudracima ka Hristu. Tada bi i Irod i zavidljive jevrejske staresine sinagoge doznali gde se nalazi rodjeni Hristos, i prevremeno bi Ga ubili iz zavisti. No Bozji promisao, koji na najbolji nacin ustrojava nase spasenje, naredi zvezdi da se sakrije, jedno stoga da oni koji traze dusu Detinju ne bi doznali gde se nalazi pecina, a drugo stoga sto su oci zlocudnog Jevrejskog naroda bile nedostojne videti cudesnu zvezdu onu; i trece, da ispita veru njihovu, da li ce poverovati recima tih mudraca koji blagoveste dolazak Mesijin, i da li ce zazeleti da poznadu Hrista, Spasitelja sveta; a ne zazele li, onda neka im to bude na vecu osudu. O tome blazeni Teofilakt rasudjuje ovako: Radi cega docose mudraci? Na osudu Jevrejima, jer kada volsi, buduci neznabosci, poverovase, kakav onda izgovor mogu dati Jevreji? Volsi dodjose iz tako dalekih zemalja da se poklone Hristu, a Jevreji, imajuci Ga u svojoj sredini, gonjahu Ga".

Kada mudraci ucose u prestoni grad Jerusalim, oni pitahu o novorodjenom Caru: Gde je car Judejski sto se rodi? Jer videsmo zvezdu njegovu na istoku i dodjosmo da mu se poklonimo (Mt. 2, 2). I ova nova vest odmah udivi narod, a smuti cara Iroda i sve staresine jerusalimske. Car sabravsi sve glavare svestenicke i knjizevnike narodne, pitase ih: gde ce se roditi Hristos? (Mt. 2, 4). Jer on se uplasi da mu se ne oduzme carstvo, i razmisljase kako bi ubio novorodjenog Cara. Doznavsi da se Hristos ima roditi u Vitlejemu, on dozva mudrace i izvesti se od njih o vremenu kad se pojavila zvezda. Zatim prikrivsi prevaru, a imajuci misao nepravednu i nameru zlu, rece mudracima lukavo: Idite i ispitajte tacno o detetu, pa kada ga nadjete, javite mi, da i ja dodjem da mu se poklonim (Mt. 2, 8).

Kada mudraci otidose iz Jerusalima, odmah se pojavi zvezda, koja ih je vodila i podje pred njima, a oni se veoma obradovase njenom ponovnom pojavljenju. I idjase pred njima dok ih ne dovede u Viltejem do pecine i stade odozgo gde bese Detence. Nad tim obitalistem gde se nalazase Dete, zaustavi se zvezda, tojest ona sidje s visine dole i priblizi se zemlji. Jer bi inace nemoguce bilo raspoznati nad kojim to mestancetom ona stoji, da se nije spustila nize. Tako rasudjuje blazeni Teofilakt, sledeci svetom Zlatoustu: |To bese neobicno znamenje, jer zvezda sidje s visine, i spustivsi se k zemlji pokaza mudracima mesto. Jer da je ona ostala na visini, kako bi onda oni mogli daznati ono posebno mesto gde se nalazio Hristos? Jer svaka zvezda ima pod svojom svetloscu mnoga mesta. I kao sto ti cesto vidis mesec iznad svoje kuce, tako i meni izgleda da se on nalazi i sija iznad moje kuce; i svima se tako cini kao da samo iznad njih stoji mesec, ili kakva bilo zvezda. Tako i ova zvezda ne bi mogla jadno pokazati Hrista da se nije spustila i stala iznad glave Detenceta".

Po ovome cudu se vidi da ta zvezda ne bejase od onih sto su na svodu nebeskom, nego predstavljase posebnu silu Bozju. Tako dakle, mudraci usavsi u kucu nadjose Onoga koga su trazili, kao sto kaze Evancete (Mt. 2, 11). Na osnovu toga neki misle da su mudraci nasli Hrista ne u pecini nego u nekoj kuci u gradu, posto Evandjelje spominje ne pecinu nego kucu. Po misljenju takvih, Evandjelje kao da veli: |Kada se mnostvo naroda, koji bese dosao radi popisa, razidje, onda se isprazni i opsta gostionica i druge kuce vitlejemskih zitelja, te Mater sa Detetom bi prevedena iz pecine u neku kucu. No sveti mucenik Justin, Zlatoust, Grigorije Niski i Jeronim kazu da je Gospod ostao u pecini gde se rodio sve do vremena ociscenja koje je bivalo u cetrdeseti dan, i da su Ga i mudraci nasli tamo. I to se tako dogodilo zato, da bi carevi zemaljski doznali da je carstvo novorodjenoga Cara u siromastvu, u smirenju, i u preziranju slave ovoga sveta, a ne u bogatstvima, oholosti i palatama. Sve se to tako dogodilo jos i zato, da bi se sto jace mogla projaviti njihova velika vera, koja je ucinila te se oni nisu pokajali i uzroptali kada su Onoga, radi koga su prevalili tako dugacak i tezak put i nadali se naci Ga u carskim palatama, nasli u takvom siromastvu.

Nasavsi Gospoda u pecini, mudraci padose i poklonise Mu se, tojest ne prostim poklonom nego poklonam dolicnim Bogu, poklonise Mu se ne samo kao coveku nego i kao Bogu. Jer, kao sto kazu sveti Irinej i papa Lav: |ti mudraci, tajanstveno prosveceni blagodacu Gospodnjom, ugledavsi Mladenca, poznase i poverovase da je On - Bog, i zato Mu se poklonise, ne samo kao Caru nego i kao Bogu, poklonjenjem koje prilici Bogu. Zbog toga je i napisano: padose, pa otvorise riznice svoje i prinesose Mu dare (Mt. 2, 11), ispunjujuci naredjenje: Nemoj izaci pred Gospoda prazan (2 Mojs. 23, 1-5). A kakve to dare? Zlato, tamjan i izmirnu: zlato kao Caru, tamjan kao Bogu, izmirnu kao smrtnome coveku. Jer Jevreji izmirnom pomazivahu telo umrloga, zeleci ga sacuvati celo. Na taj nacin tri cara pocavstvovase darima Jednoga od Trojice, i tim darima ispovedise da su u NJemu dve prirode. O tome sveti Lav govori ovako: |Oni prinose tamjan Bogu, izmirnu coveku, zlato Caru, pravilno pocitujuci Bozansku i covecansku prirodu u jedinstvu; u to oni srcem veruju a darima ispovedaju".

Primivsi u snu vest od javivseg im se Angela da se ne vracaju k zlovernom Irodu koji je imao nameru ubiti novorodjenog Cara, mudraci drugim putem otidose svaki u svoju zemlju, i tamo postadose ucitelji i propovednici Hristovi, po verodostojnom svedocanstvu Nikifora. Jer propovedajuci dolazak u svet Hrista, Sina Bozija, oni ucahu ljude da veruju u NJega, kao sto i sami verovahu. I nema sumnje da se oni posle smrti udostojise biti uvrsceni u lik svetih. A imena su njihova ova: prvi - Melhior, star i sed, sa dugom kosom i bradom; on donese zlato Caru i Gospodaru. Drugi - Gospar, mlad i bez brade, lica rumena; on donese tamjan ocovecivsem se Bogu. Treci - Valtasar, crnpurast u licu i vrlo bradat; on donese izmirnu smrtnom Sinu Covecijem.
Tela njihava, posle mnogih godina, bese preneta najpre u Carigrad, zatim u Mediolan (Mediolan, danasnji Milano, veliki grad u severnoj Italiji; prestonica drevne Ligurije), pa onda u Keln (Keln (u starini: Kolonija Agripina), drevni grad na Rajni, u Germaniji, u kome, po poboznom verovanju tamosnjih hriscana, pocivaju delovi cesnih mostiju svetih tri mudraca), u cast ovaplocenog Hrista Boga, kome sa Onom koja Ga je rodila, neka je i od nas slava vavek. Amin.

SPOMEN
VITLEJEMSKIH PASTIRA koji prvi videse novorodjenog Gospoda


ПРИЛОЗИ:
25.doc 117KB

Lyubomir Gruyitch

07.01.2003 11:19:31

MIR BO@IJI!

HRISTOS SE RODI!

HRISTOS SE VAISTINU RODI!

Sre}an vam Bo`i}
dragi Svetosavci!

Sve najboqe `elim va{im porodicama i vama.

Qubomir T. Gruji}



---------------------------------
Do you Yahoo!?
Yahoo! Mail Plus - Powerful. Affordable. Sign up now

Gojko Sredovic

10.01.2005 10:58:09

=====
GOJKO






___________________________________________________________
ALL-NEW Yahoo! Messenger - all new features - even more fun! http://uk.messenger.yahoo.com


ПРИЛОЗИ:
Pecina1.swf 40KB

Mina Ristic

06.01.2006 18:17:18

MIR BOZIJI - HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!