voj@sbb.rs

Bog ti pomogao, Aleksandra.

Ova ti je dobra: provodADZIJA :-))

He, he, kad mu sestra sazna za ovo, nagrabusio je :-))
Jos ako se seti Radovana III-mila majko :-))

U Hristu
Vojislav zograf

p.s.pobrinucemo se da sazna :-)

ZGacesa@aol.com

Ruthen Ruthen

Бог вам добро дао 

Oluic, Danijela

Bog ti pomogao!

Ja ne znam da li ti pazljivo citas ono sto ti svi mi pisemo. Niko ne spori da je bracna ili monaska zajednica jedina mogucnost za pravoslavnog.

Ali jednostavno desavaju se I stvari kao na primer: da jednostavno ne mozes da nadjes suprugu/supruga, tvoj karkter/priroda jednostavno nije za monaski nacin zivota. Imam primer iz bliske okoline gde je covek bio zenjen (razveden je sad) ali ne moze nikog da nadje da se ozeni, pokusao je I zivot u manastiru I rekli su mu da on nije za njih. I sta sad on da radi? Da ocajava zbog toga sto ne moze da nadje suprugu I sto nije za manastir? Mora da ima neko resenje. Ne verujem da je sve tako crno/belo jer su ljudi jedinsveni I neponovljivi u svakom pogledu (duhovnom, karakternom, emotivnom...) I da ono sto je lek za jednog ne moze biti I za drugog.


Danijela




On 7/22/10 9:19 AM, "Stojnić Nebojša" wrote:

Бог вам добро дао

Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари .

1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе спасава у Цркви ?

Православна Црква каже ,да је брачна или монашка заједница једина могућнуст за највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.
Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове митрополита Антонија Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека.....
Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма .
Пост,молитва исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да изражавате сумњу у васкрсење .
Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео Цркву самаца ,он би је тако устројио .
2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није .
3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су нам полупразни ,дакле места има .
А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће .
Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека .
4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве .
5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји .
Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак опстаје и заједница се узноси ка Богу .
6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку нашем докторанту .

Стојнић Небојша

Ruthen Ruthen

Помаже Бог сестро моја 

Oluic, Danijela

Bog ti pomogao!

Nisi mi dao odgovor na drugi put postavljeno pitanje. Molim te, procitaj jos jednom sta sam napisala.

Danijela


On 7/22/10 10:42 AM, "Stojnić Nebojša" wrote:

Помаже Бог сестро моја

Драго ми је да слажеш са мојом малнекошћу у вези обавезности заједнице за спасење.

И слажем се са тобом да није лако наћи партнера . Јуче си ми написала онако из срца"Ја се молим да ми Господ пошаље мужа" е видиш сестро то је најважније и најбитније од свега .Ти се упиреш и тражиш ,молиш Бога ,да те поново обасја радост породице и колико сам разумео ти која си прошла то што си прошла .
Заправо твоја молитва и јесте одговор шта чинити .
Међутим околина и већина Хришћана сматра да брак као институција заправо представља промашај и као такав је непотребан ,за монаштво и о монаштву размишљају као о нервно поремећеним члановима друштва .
Управо ова твоја порука може бити искоришћена као перјаница овог нашег дијалога .Ја се упирем тражим и молим за брачног партнера али га нема ,твоје руке пред Господом су чисте дала си све од себе .
Међутим ако се некој сестри нуде момци а она их користи да задовољи своје ниске страсти одбацујући на десетине њих онда плашим се да ту спасења нема .
Живот жене без мужа је пакао своје врсте ,проблем је ако жена не увиди где је па се задовољи тим стањем ,или још горе крене да га одобрава често популарном реченицом"Шта ће ми муж" или ја пред попа и матичара не идем .
Е то је страшно могу а нећу .Не могу а хоћу је друга ствар.
Стојнић Небојша


2010/7/22 Oluic, Danijela
Bog ti pomogao!

Ja ne znam da li ti pazljivo citas ono sto ti svi mi pisemo. Niko ne spori da je bracna ili monaska zajednica jedina mogucnost za pravoslavnog.

Ali jednostavno desavaju se I stvari kao na primer: da jednostavno ne mozes da nadjes suprugu/supruga, tvoj karkter/priroda jednostavno nije za monaski nacin zivota. Imam primer iz bliske okoline gde je covek bio zenjen (razveden je sad) ali ne moze nikog da nadje da se ozeni, pokusao je I zivot u manastiru I rekli su mu da on nije za njih. I sta sad on da radi? Da ocajava zbog toga sto ne moze da nadje suprugu I sto nije za manastir? Mora da ima neko resenje. Ne verujem da je sve tako crno/belo jer su ljudi jedinsveni I neponovljivi u svakom pogledu (duhovnom, karakternom, emotivnom...) I da ono sto je lek za jednog ne moze biti I za drugog.


Danijela

Ruthen Ruthen

Vedran

Mira Antonovic

Pomaze Bog,

ako je u Starom Zavetu receno da ce se zena spasiti radjanjem dece, nama je dat Novi Zavet na SPASENJE a u njemu imamo sledece: Pokajte se jer se priblizi Carstvo Nebesko. Savrseno jasno receno sta se od nas trazi. A svi dobro znamo da je Gospod DOPUNIO Stari Zavet. Saglasna sam da put ka spasenju vodi preko zajednice monaske ili bracne. Ali sve je kao sto pise sestra Danijela. Drugo je kad covek zeli u zajednicu a Gospod zna zasto ne dopusta, a sasvim je drugo kad je coveku komotnije da bude sam nego da izdrzava zenu i decu pa onda odgovornost, odricanje, zrtva a mamice i tatice su ih u toj meri razmazile da im i krevete razmestaju i namestaju iako davno vise nisu deca. I jos oni kojima devojka sluzi za dugogodisnje zabavljanje i tako prodju godine u bezbracnom bludu i posle kad se devojka opameti kasno je jer su godine prosle. E za takve je receno da je spasenje u braku ili u monaskoj zajednici, jer oni svesno odbijaju odgovornost. Prosto je sve manje zrtve za drugoga, nekako su prosto ljudi iscedili svoja osecanja i vise tesko mogu nekoga da zavole i vole.

Mira


> ------------ Původní zpráva ------------
> Od: Oluic, Danijela
> Předmět: Re: [svetosavlje] Srodna duša
> Datum: 22.7.2010 09:33:03
> ----------------------------------------
> Bog ti pomogao!
>
> Ja ne znam da li ti pazljivo citas ono sto ti svi mi pisemo. Niko ne spori da je
> bracna ili monaska zajednica jedina mogucnost za pravoslavnog.
>
> Ali jednostavno desavaju se I stvari kao na primer: da jednostavno ne mozes da
> nadjes suprugu/supruga, tvoj karkter/priroda jednostavno nije za monaski nacin
> zivota. Imam primer iz bliske okoline gde je covek bio zenjen (razveden je sad)
> ali ne moze nikog da nadje da se ozeni, pokusao je I zivot u manastiru I rekli
> su mu da on nije za njih. I sta sad on da radi? Da ocajava zbog toga sto ne moze
> da nadje suprugu I sto nije za manastir? Mora da ima neko resenje. Ne verujem da
> je sve tako crno/belo jer su ljudi jedinsveni I neponovljivi u svakom pogledu
> (duhovnom, karakternom, emotivnom...) I da ono sto je lek za jednog ne moze biti
> I za drugog.
>
>
> Danijela
>
>
>
>
> On 7/22/10 9:19 AM, "Stojnić Nebojša" wrote:
>
> Бог вам добро дао
>
> Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари
> .
>
> 1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе
> спасава у Цркви ?
>
> Православна Црква каже ,да је брачна или монашка заједница једина могућнуст за
> највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.
> Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског
> запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер
> тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове
> митрополита Антонија Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека.....
> Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма .
> Пост,молитва исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или
> породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да
> изражавате сумњу у васкрсење .
> Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео
> Цркву самаца ,он би је тако устројио .
> 2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка
> обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код
> њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није .
> 3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су
> нам полупразни ,дакле места има .
> А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро
> происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће .
> Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека .
> 4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других
> богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве .
> 5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба
> наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји .
> Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак
> опстаје и заједница се узноси ка Богу .
> 6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са
> искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку
> нашем докторанту .
>
> Стојнић Небојша
>
>
>
>

Oluic, Danijela

Bog ti pomogao!


Hvala na ulozenom vremenu da procitas I odgovoris. Zao mi je sto se jos neko nije oglasio sa svojim misljenjem. No, dobro, sta je, tu je.

Nebojsa, moje misljenje je da ti imas knjisko a manje opitno I zivotno iskustvo, pri tom si I vrlo iskljuciv. I mozda ne bi bilo lose da se ne oglasavas na svaku temu koja se zapocne. To je moje misljenje.

Danijela





On 7/22/10 11:03 AM, "Stojnić Nebojša" wrote:




Bog ti pomogao!

Ja ne znam da li ti pazljivo citas ono sto ti svi mi pisemo. Niko ne spori da je bracna ili monaska zajednica jedina mogucnost za pravoslavnog.

Ali jednostavno desavaju se I stvari kao na primer: da jednostavno ne mozes da nadjes suprugu/supruga, tvoj karkter/priroda jednostavno nije za monaski nacin zivota.
Дешава се и то али не траје вечно у временском интервалу од 10 година тешко да ти нико баш неће одговарати чак и ако си у најдубљој и најдаљој забити ове наше Србије

Imam primer iz bliske okoline gde je covek bio zenjen (razveden je sad) ali ne moze nikog da nadje da se ozeni, pokusao je I zivot u manastiru I rekli su mu da on nije za njih. I sta sad on da radi? Da ocajava zbog toga sto ne moze da nadje suprugu I sto nije za manastir?

Развод сам је по себи лош и не препоручује се други брак ,међутим уколико је особа таква да не може врлински да живи онда треба да уђе у брак .Други брак је снисхођење ако можеш без њега добро је и разведенима и јесте препоручено да иду у манастире.
Међутим није свако за манастир .
Дефинитвно ако човек већ десет петнест година активно тражи супругу и не може да је нађе ,стална молитва стална жеља ,стална делатност на том плану .Онда је и он чистих руку дао је све од себе и у руке Божије поверио свој живот.Међутим да ли је то баш тако ?

Mora da ima neko resenje. Ne verujem da je sve tako crno/belo jer su ljudi jedinsveni I neponovljivi u svakom pogledu (duhovnom, karakternom, emotivnom...) I da ono sto je lek za jednog ne moze biti I za drugog.
Решење је у сталној молитви и тремљењу ка заједници ка мужу ,жени или манастиру .
Решење је да дамо све од себе и да са миром у души можемо да кажемо ,Господе ја учиних све што је до мене погледај слугу твога .
Питање је да ли ми себе дајемо без резерве ? Сети се само старца Тадеја и његове проповеди о безрезервном давању .Решење није у одустајању нити у малодушности .Бар смо ми Срби тврдоглави и инатни .
Твој брат Небојша





Danijela

Oluic, Danijela

Bog ti pomogao,Miro!

Mogu samo da kazem da si me ti razumela I AMIN na sve ovo sto napisa.

Danijela


On 7/22/10 11:08 AM, "Mira Antonovic" wrote:

Pomaze Bog,

ako je u Starom Zavetu receno da ce se zena spasiti radjanjem dece, nama je dat Novi Zavet na SPASENJE a u njemu imamo sledece: Pokajte se jer se priblizi Carstvo Nebesko. Savrseno jasno receno sta se od nas trazi. A svi dobro znamo da je Gospod DOPUNIO Stari Zavet. Saglasna sam da put ka spasenju vodi preko zajednice monaske ili bracne. Ali sve je kao sto pise sestra Danijela. Drugo je kad covek zeli u zajednicu a Gospod zna zasto ne dopusta, a sasvim je drugo kad je coveku komotnije da bude sam nego da izdrzava zenu i decu pa onda odgovornost, odricanje, zrtva a mamice i tatice su ih u toj meri razmazile da im i krevete razmestaju i namestaju iako davno vise nisu deca. I jos oni kojima devojka sluzi za dugogodisnje zabavljanje i tako prodju godine u bezbracnom bludu i posle kad se devojka opameti kasno je jer su godine prosle. E za takve je receno da je spasenje u braku ili u monaskoj zajednici, jer oni svesno odbijaju odgovornost. Prosto je sve manje zrtve za drugoga, nekako su prosto ljudi iscedili svoja osecanja i vise tesko mogu nekoga da zavole i vole.

Mira


> ------------ Původní zpráva ------------
> Od: Oluic, Danijela
> Předmět: Re: [svetosavlje] Srodna duša
> Datum: 22.7.2010 09:33:03
> ----------------------------------------
> Bog ti pomogao!
>
> Ja ne znam da li ti pazljivo citas ono sto ti svi mi pisemo. Niko ne spori da je
> bracna ili monaska zajednica jedina mogucnost za pravoslavnog.
>
> Ali jednostavno desavaju se I stvari kao na primer: da jednostavno ne mozes da
> nadjes suprugu/supruga, tvoj karkter/priroda jednostavno nije za monaski nacin
> zivota. Imam primer iz bliske okoline gde je covek bio zenjen (razveden je sad)
> ali ne moze nikog da nadje da se ozeni, pokusao je I zivot u manastiru I rekli
> su mu da on nije za njih. I sta sad on da radi? Da ocajava zbog toga sto ne moze
> da nadje suprugu I sto nije za manastir? Mora da ima neko resenje. Ne verujem da
> je sve tako crno/belo jer su ljudi jedinsveni I neponovljivi u svakom pogledu
> (duhovnom, karakternom, emotivnom...) I da ono sto je lek za jednog ne moze biti
> I za drugog.
>
>
> Danijela
>
>
>
>
> On 7/22/10 9:19 AM, "Stojnić Nebojša" wrote:
>
> Бог вам добро дао
>
> Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари
> .
>
> 1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе
> спасава у Цркви ?
>
> Православна Црква каже ,да је брачна или монашка заједница једина могућнуст за
> највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.
> Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског
> запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер
> тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове
> митрополита Антонија Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека.....
> Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма .
> Пост,молитва исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или
> породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да
> изражавате сумњу у васкрсење .
> Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео
> Цркву самаца ,он би је тако устројио .
> 2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка
> обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код
> њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није .
> 3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су
> нам полупразни ,дакле места има .
> А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро
> происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће .
> Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека .
> 4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других
> богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве .
> 5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба
> наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји .
> Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак
> опстаје и заједница се узноси ка Богу .
> 6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са
> искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку
> нашем докторанту .
>
> Стојнић Небојша
>
>
>
>

Ruthen Ruthen

Ruthen Ruthen

Vedran

Ivana Pejin

----- Original Message -----

From: Stojnić Nebojša

To: mail-lista@svetosavlje.org

Sent: Thursday, July 22, 2010 10:42 AM

Subject: [svetosavlje] Srodna duša

Помаже Бог сестро моја 

Драго ми је да слажеш са мојом малнекошћу у вези обавезности заједнице за спасење.

И слажем се са тобом да није лако наћи партнера . Јуче си ми написала онако из срца"Ја се молим да ми Господ пошаље мужа" е видиш сестро то је најважније и најбитније од свега .Ти се упиреш и тражиш ,молиш Бога ,да те поново обасја радост породице и колико сам разумео ти која си прошла то што си прошла .

Заправо твоја молитва и јесте одговор шта чинити .

Међутим околина и већина Хришћана сматра да брак као институција заправо представља промашај и као такав је непотребан ,за монаштво и о монаштву размишљају као о нервно поремећеним члановима друштва .

Управо ова твоја порука може бити искоришћена као перјаница овог нашег дијалога .Ја се упирем тражим и молим за брачног партнера али га нема ,твоје руке пред Господом су чисте дала си све од себе .

Међутим ако се некој сестри нуде момци а она их користи да задовољи своје ниске страсти одбацујући на десетине њих онда плашим се да ту спасења нема .

Живот жене без мужа је пакао своје врсте ,проблем је ако жена не увиди где је па се задовољи тим стањем ,или још горе крене да га одобрава често популарном реченицом"Шта ће ми муж" или ја пред попа и матичара не идем .

Е то је страшно могу а нећу .Не могу а хоћу је друга ствар.

Стојнић Небојша

2010/7/22 Oluic, Danijela <danijela.oluic@metro.rs>

Bog ti pomogao!

Ja ne znam da li ti pazljivo citas ono sto ti svi mi pisemo. Niko ne spori da je bracna ili monaska zajednica jedina mogucnost za pravoslavnog.

Ali jednostavno desavaju se I stvari kao na primer: da jednostavno ne mozes da nadjes suprugu/supruga, tvoj karkter/priroda jednostavno nije za monaski nacin zivota. Imam primer iz bliske okoline gde je covek bio zenjen (razveden je sad) ali ne moze nikog da nadje da se ozeni, pokusao je I zivot u manastiru I rekli su mu da on nije za njih. I sta sad on da radi? Da ocajava zbog toga sto ne moze da nadje suprugu I sto nije za manastir? Mora da ima neko resenje. Ne verujem da je sve tako crno/belo jer su ljudi jedinsveni I neponovljivi u svakom pogledu (duhovnom, karakternom, emotivnom...) I da ono sto je lek za jednog ne moze biti I za drugog.


Danijela

On 7/22/10 9:19 AM, "Stojnić Nebojša" <stojnic2003@gmail.com> wrote:

Бог вам добро дао

Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари .

1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе спасава у Цркви ?

Православна Црква каже ,да је брачна или монашка  заједница једина могућнуст за највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.
Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове ми

ben Gruja

22.07.2010 13:12:39

Pomaze Bog,

Ne pise u Starom ali pise u Novom:

Али ће се спасти рађањем деце (1. Тим. 2,15) 

Thursday, July 22, 2010, 12:39:39 PM, napisali ste:

>

Бог ти добро дао сестро  Где пише у Старом Завету да ће се жена спасти рађањем деце ? Пише да ће се  спасти ако  ако своју вољу подреди мужу ,а децу ће рађати са муком. Значи свака даља комуникација између Бога и жене је преко мушкарца .Сем у једном случају у људској историји после Еве  Господ није допунио Стари Завет него га је испунио а то није ни слично .. Е овде везано за овај комодитет свака ти је златна . То је мисао или код који је дејством самог луцифера ушао у Цркву . То ја покушавам да кажем .И молим вас да бар на овој листи јавно осудимо право на "комодитет" и све који подржавају комодитет и сличне погибељне лудости .Због тог комодитета наша мала Србија је шеста у свету по старости становништва и 200.000 момака нежења Српских домаћина вредних и поштених људи не може да нађе младу .Младе данас завршавају факултете негде око 30 и крећу на каријеру негде са 36-37 би се удала али не за овог са села (што је онда завршавала факултет) него за неког ко има стан кућу и добро ауто ,а то што је тај младожења куку мајко и Бога питај како је паре зарадио нема везе само да није поштени сељак и обични хлеботворац . Ја се чудим како уопште постоји и хиљаду бракова у Србији . Лепо сестро. Потписујем све сем првих пар редова  Стојнић Небојша Pomaze Bog, ako je u Starom Zavetu receno da ce se zena spasiti radjanjem dece, nama je dat Novi Zavet na SPASENJE a u njemu imamo sledece: Pokajte se jer se priblizi Carstvo Nebesko. Savrseno jasno receno sta se od nas trazi. A svi dobro znamo da je Gospod DOPUNIO Stari Zavet. Saglasna sam da put ka spasenju vodi preko zajednice monaske ili bracne. Ali sve je kao sto pise sestra Danijela. Drugo je kad covek zeli u zajednicu a Gospod zna zasto ne dopusta, a sasvim je drugo kad je coveku komotnije da bude sam nego da izdrzava zenu i decu pa onda odgovornost, odricanje, zrtva a mamice i tatice su ih u toj meri razmazile da im i krevete razmestaju i namestaju iako davno vise nisu deca. I jos oni kojima devojka sluzi za dugogodisnje zabavljanje i tako prodju godine u bezbracnom bludu i posle kad se devojka opameti kasno je jer su godine prosle. E za takve je receno da je spasenje u braku ili u monaskoj zajednici, jer oni svesno odbijaju odgovornost. Prosto je sve manje zrtve za drugoga, nekako su prosto ljudi iscedili svoja osecanja i vise tesko mogu nekoga da zavole i vole. Mira > ------------ Původní zpráva ------------ > Od: Oluic, Danijela <danijela.oluic@metro.rs> > Předmět: Re: [svetosavlje] Srodna duša > Datum: 22.7.2010 09:33:03 > ---------------------------------------- > Bog ti pomogao! > > Ja ne znam da li ti pazljivo citas ono sto ti svi mi pisemo. Niko ne spori da je > bracna ili monaska zajednica jedina mogucnost za pravoslavnog. > > Ali jednostavno desavaju se I stvari kao na primer: da jednostavno ne mozes da > nadjes suprugu/supruga, tvoj karkter/priroda jednostavno nije za monaski nacin > zivota. Imam primer iz bliske okoline gde je covek bio zenjen (razveden je sad) > ali ne moze nikog da nadje da se ozeni, pokusao je I zivot u manastiru I rekli > su mu da on nije za njih. I sta sad on da radi? Da ocajava zbog toga sto ne moze > da nadje suprugu I sto nije za manastir? Mora da ima neko resenje. Ne verujem da > je sve tako crno/belo jer su ljudi jedinsveni I neponovljivi u svakom pogledu > (duhovnom, karakternom, emotivnom...) I da ono sto je lek za jednog ne moze biti > I za drugog. > > > Danijela > > > > > On 7/22/10 9:19 AM, "Stojnić Nebojša" <stojnic2003@gmail.com> wrote: > > Бог вам добро дао > > Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари > . > > 1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе > спасава у Цркви ? > > Православна Црква каже ,да је брачна или монашка  заједница једина могућнуст за > највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став. > Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског > запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер > тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове > митрополита Антонија  Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека..... > Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма . > Пост,молитва  исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или > породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да > изражавате сумњу у васкрсење . > Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео > Цркву самаца ,он би је тако устројио . > 2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка > обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код > њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није . > 3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су > нам полупразни ,дакле места има . > А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро > происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће . > Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека . > 4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других > богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве . > 5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба > наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји . > Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак > опстаје и заједница се узноси ка Богу . > 6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са > искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку > нашем докторанту . > > Стојнић Небојша > > > >  --  Стојнић Небојша

-- 

Maran ATA,

 ben

mailto:bengruja2002@yahoo.co.uk

Ruthen Ruthen

22.07.2010 16:53:01

Драги Небојша,

 

Не, не, ја тебе не разумем, оно што у твојим порукама читам јесте скуп неповезаних мисли, неке од богословских мисли које самостално или у неком другом контексту су сасвим примерене, али које често никакве везе немају са темом или имају на индиректан начин. Ти само ређаш такве ствари и уопште не обраћаш пажњу на речено. Чини ми се да како више пишеш све мање биваш јасан у ономе што говориш.

 

Са друге стране ни ти мене не разумеш, то показје ова твоја последња порука, јер пишеш о нечему што нема везе са оним што сам рекао. На пример, кажеш да ја заступам „мисаони код“ од кога Србија умире. Који је то мисаони код? Шта сам ја то рекао од чега Србија умире? То је моје прво директно питање теби.

Тај мисаони код је следећи .Брак и монаштво су добри ,али ако их нема па нема везе спасење је ту без обзира довољно је бити сам .Забога па тешко је наћи жену , мужа или игумана  који ће у потпуно одговарти мени .То и јесте циљ заједнице не да ти неко одговара потпуно него да се даш и не очекујеш ништа .

Таква је заједница таква је Црква.Замисли да Јединородни Син тражи савршене партнере или сараднике у Цркви  ми не би били део ње.

 

Друго питање је како можеш да пресудиш да ли је неко „окренут“ према заједници или није на основу тога што је ожењен или замонашен или безбрачан. Да ли је за тебе мера „окренутости према заједници“ то да ли је неко у манастиру или браку? Ово је моје друго питање теби.

 Ако неко није  способан да оствари заједницу брака или монашке обитељи .Како ће бити способан на заједницу у Цркви ?Ако не може да трпи жену која је захтевна и чудна како ће трпети мене и моју сестру Миру ?Ако не може да приволи једну жену или мужа како ће приволети хиљаде других .Смешно на малом тесту пада 

Ако неко није у стању да у малој заједници покаже све што треба ,евидентно је да није способан ни за велику . 

У малом си ми био веран вели Господ  

Ово што пишеш о заједници као скупу породица и манастирских обитељи не би ни да коментаришем, ако мало боље прочиташ шта си сам написао приметићеш логичку грешку у тој само једној реченици. Ти дакле признајеш да све те заједнице чине личности.

Једна цигла представља скуп елемената ,од скупа елемената се не гради Црква само се цигла може уградити.Шалитра ,глина и минерали сами за себе су ништа . Тек када се обликују па кроз огањ провуку они су цигла.Једнацигла је ништа али се од цигле може направити Црква од шалитре ,глине и минерала се добија блато .

 

Треће питање које желим да ти поставим јесте где то и чиме ја подржавам муслимански став? Кажеш да самац никога не љуби. Желим такође да те питам, пре него што си се оженио да ли си икога волио или ниси? Да ли си икоме добра дела чинио и да ли си као личност био део литургијске заједнице или ниси? Да ли си са неким састрадавао, због туђег бола патио, радости другога се радовао, или је све то волшебно почело оног тренутка кад си нашао жену? Да ли сматраш да си уопште ишао путем спасења пре женидбе?

Добро питање  али сем о манастиру нисам размишљао ни о чему више ,друг Слоба ми је приредио такву игранку 1999 на Косову да и дан данас се сећам неких детаља у пар дана сам бар четворици враћао црева у утробу и истински сам молио Бога да следећи метак мене стигне да не гледам више зло очима имао сам 19 година .Да на почетку сам састрадавао молио се али неке ствари направе крпу од човека и онеспособе га .Емоције су умрле .Жудео сам за тишином манастира ,и опет после неког времена сам се заљубио и оженио .Али сам се увек пре женидбе осећао као тринесто прасе непотпун јадан и сам ,литургија је лепа али своју пуноћу даје тек у заједници.

 

 

 

 

Ово што кажеш за свету Ксенију је на месту, међутим разлог због кога сам то поменуо је сасвим други, и ти избегаваш да се суочиш са тим питањем. Ако ствари поставимо онако како ти тврдиш да је монашка или брачна заједница услов спасења због тога што човек себе вежба у њој („даје све од себе“ рекао си раније, и молим те обрати пажњу да овде не говоримо о литургијској заједници, а ти мешаш то двоје) моје питање, и разлог помињања Св Ксеније онда јесте, како је то Света Блажена Ксенија успела да се спасе не имајући ту могућност да се вежба у овој брачној заједници љубави? Ако се задовољимо твојим садашњим објашњењем да је брак једном за увек, чему се начелно не противим, онда испада да се спасење постиже на волшебан начин. Ожени се и имаш могућност да се спасеш, у противном немаш.

Већ сам ти написао брак или монашка заједница нису педагог ,већ једина могућност .И Црква је ту не компромисна и искључива .

Литургиска заједница није оно о чему ја пишем .Ја пишем о немогућности за стварање праве заједнице ван монашке или брачне . 

Литургиска заједница је скуп породица (парохијска) или монашке обитељи ,а не скуп индивидуа са конца и конопца .

Литургиска заједница захтева крштење ,и живот у заједници .Самац живи сам значи није испунио основно .

Човек може да буде сам само ако су му родитељи помрли а опет има ширу породицу док не осноју своју .

То је поредак Цркве и то је литургиска заједница .

 

 

Овај последњи пасус који си написао само ме и даље утврђује у мишљењу да ти овде ствари поприлично мешаш, говорћи о заједници час овако час онако.

 

Колико сам имао прилику да пратим преписку, нико овде није спорио заједницу и њено место у спасењу. Да ли сам нешто пропустио? Ти си увео ту тему непрестано на томе инсистирајући. То је у данашњем богословљу једна веома актуелна тема, али ово што ти радиш форсирајући ту тему у разговор у коме је суштина била сасвим другачија подсећа ме на ситуацију када млади студенти богословља научивши реч „есхатон“ непрестано понављају „есхатон“, „есхатон“ у свему и свачему што пишу и говоре, и тамо где је томе место и тамо где му није место.

 

Опрости,

Ведран

 Небојша

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]

Sent: Thursday, 22 July 2010 8:21 PM

To: mail-lista@svetosavlje.org

Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

 

Драги брате Небојша,

 

Немам много времена и зато нисам желео да се јављам на ову тему која је свакако занимљива, али око које се разговор води на начин који баш не доноси добре резултате. Разлог зашто сам се ипак јавио је што у твојим писмима примећујем одређену искључивост за коју ти тврдиш да је православно учење по овом питању, са чиме се не слажем. Ствари поједностављујеш до те мере да оно што говориш готово звучи као да за оне који нису у браку или замонашени нема спасења. Поред тога, чини ми се да, мешаш богословље литургијске заједнице са својим подвижничким елементима са заједништвом у манастиру или породици при томе потенцирајући, сасвим неосновано, да сви они који нису на једном од ова два пута не учествују у заједници (чак ни Литургијској!). Дакле ти малтене негираш њихову могућност учествовања у литургијској заједници због тога што немају заједнцу породице (у уском смислу жене или мужа са или без деце) или монашку заједницу. Све ово заједно на начин на који ти то приказујеш мени представља потешкоћу да схватим шта ти заправо желиш да кажеш?

 Схватио си добро брате мој .А схватам и ја тебе .

Међутим чињеница је да Србија умире управо због овог комодитета и овог мисаоног кода . 

Услов за спасење је крштење ,и участвовање у животу  Цркве.

Често сам присуствовао скуповима где људи тврде да нема потребе ићи сваке недеље у Цркву довољно је славити славу и то је то .То је мисаони код који ти брате заступаш .

Жао ми је али је црква искључива по овом питању ,ако личност не треми ка заједници и није окренута ка заједници онда је окренута од ње .Или си са мном или против мене ово су речи Спаситеља света .Не можеш служити и Богу и мамону . 

Заједница није литургиски скуп индивидуа то је друштво и то је онда нешто друго  ,заједница је скуп породица,или монашких обитељи  састављених од личности .Тотална искључивост позивам се на Мелхиседека (румунског догматичара)

Постоји много разлога зашто неко ступа или не ступа у брак или монашку заједницу и када то чини, као што постоји исто тако много различитих околности у којима људи живе. Не може се све редуковати на једначину „имаш жену (мужа) или игумана = отворене двери раја“ и обрнуто.

 Врата раја су отворена свима који живе по Духу Светом у Цркви ,услов живота по Духу је заједница .Јер је и Бог заједница ОЦА ,СИНА и ДУХА .

Има других религија које би подржале заједницу овог типа који ти предлажеш ,али они тврде да је Бог Алах ,а ми им кажемо ваш Бог је самац јадно и исфрустрирано биће .Наш Бог је пуноћа заједница и љубав . 

Ако нема заједнице нема љубави брате ,кога да љуби самац? 

Неко је поменуо Св Ксенију Петербуршку. Она је као врло млада остала удовица.

Брак је вечан и света Ксенија је остала у браку смрт супруга тај брак није прекинуо  

И шта сад, према твоме ставу она није имала брачну или монашку заједницу у којој је могла да се подвизава, али то не значи да није била део литургијске заједнице, а нарочито не то да није могла да се вежба у врлинама, или да се спасе. Ни монаштво ни брак нису магијске радње којима се отвара нека езотерична могућност спасења него су две установе два пута који олакшавају да се оствари Божији план о човеку. И никакве искључивости ту нема. Ко је тај који ће се поставити као судија над људима да одреди време и рокове када како и на који начин ће неко да ступи у монашку заједницу или да пронађе свога брачног друга и ступи у брак.

Бог је тај који заповеда човеку да уђе у заједницу постање трећа глава  ,и заједница није педагог за спасење него услов . 

 

Веома је инфантилно, а наравно и грешно закључивати на основу брачног стања о нечијим личним гресима и искшењима са којима се бори.

 

Брате Небојша, не би било лоше сконцентрисати се на суштину теме уместо што стално у разговор уносиш нове елементе, сада помињеш наводни протестантски став о браку, такође неосновано, као и феминизам, или став да брак или монаштво нису потребни, ко је то помињао и какве везе то има са темом? Суштина питања око кога се повео овај резговор јесте да ли је или није могуће спасење и мимо брака и монаштва. Постоји много примера да јесте могуће. Али то да су брак и монаштво два пута где је лакше остварити идеал заједнице такође стоји и мислим да се нико томе није противио тако да је непотребно о томе расправљати.

 Да овај део јесте споран има ли спасења ван заједнице,брака или монаштва ,нема .

И то је основани став Цркве ,и нема примера светитеља да је се спасо ван заједнице и мимо заједнице  .

Међутим ако је из неког разлога немогуће остварити брачну или монашку  заједницу као код свете Матроне Московске ,била је слепа и потпуни инвалид квадриплегичар ,таква особа и те како живи у некој  заједници која је слична монашкој или брачној  неко мора да је опере и нахрани тај или ти или те који су живели са светитељком и те како су били у заједници са њом .

Нема примера спасења ван заједнице  ,па ако брате некада одеш на Атос упознаћеш се или ћеш од монаштва чути за отшелнике .Ти отшелници нису самци остварили су заједницу и моле се за свет ,али су део заједнице они су ти који узносе заједницу и приводе је ка Богу .Не приводе себе као самци већ обитељ из које су дошли . 

 

 

Свети Теофан Затворник је негде рекао да постоје мирјанке у светлим хаљинама које су монахиње духом као и монахиње у црним мантијама које су мирјанке у срцу. Шта мислиш ко ће бити тај који зна и који ће да суди тајне људског срца?

 

 

 

 

Ведран

 

 Небојша 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Thursday, 22 July 2010 5:19 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: [svetosavlje] Srodna duša

 

Бог вам добро дао 

 

Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари .

 

1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе спасава у Цркви ?

 

Православна Црква каже ,да је брачна или монашка  заједница једина могућнуст за највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.

Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове митрополита Антонија  Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека.....

Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма .

Пост,молитва  исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да изражавате сумњу у васкрсење .

Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео Цркву самаца ,он би је тако устројио .

2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није .

3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су нам полупразни ,дакле места има .

А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће . 

Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека .

4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве .

5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји .

Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак опстаје и заједница се узноси ка Богу .

6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку нашем докторанту .

 

Стојнић Небојша

 

 

--
Стојнић Небојша

--
Стојнић Небојша

Danijela Oluic

22.07.2010 16:56:36

Bog pomogao!

A gde je tu ljubav  i gde je tu slobodna volja koja nam je data? Znaci, na silu u brak s bilo kim samo da se spasavamo?
Ih sto mrzim kad moram ovako da karikiram!

Danijela

2010/7/22 Stojnić Nebojša <stojnic2003@gmail.com>

Драги Небојша,

 

Не, не, ја тебе не разумем, оно што у твојим порукама читам јесте скуп неповезаних мисли, неке од богословских мисли које самостално или у неком другом контексту су сасвим примерене, али које често никакве везе немају са темом или имају на индиректан начин. Ти само ређаш такве ствари и уопште не обраћаш пажњу на речено. Чини ми се да како више пишеш све мање биваш јасан у ономе што говориш.

 

Са друге стране ни ти мене не разумеш, то показје ова твоја последња порука, јер пишеш о нечему што нема везе са оним што сам рекао. На пример, кажеш да ја заступам „мисаони код“ од кога Србија умире. Који је то мисаони код? Шта сам ја то рекао од чега Србија умире? То је моје прво директно питање теби.

Тај мисаони код је следећи .Брак и монаштво су добри ,али ако их нема па нема везе спасење је ту без обзира довољно је бити сам .Забога па тешко је наћи жену , мужа или игумана  који ће у потпуно одговарти мени .То и јесте циљ заједнице не да ти неко одговара потпуно него да се даш и не очекујеш ништа .

Таква је заједница таква је Црква.Замисли да Јединородни Син тражи савршене партнере или сараднике у Цркви  ми не би били део ње.

 

Друго питање је како можеш да пресудиш да ли је неко „окренут“ према заједници или није на основу тога што је ожењен или замонашен или безбрачан. Да ли је за тебе мера „окренутости према заједници“ то да ли је неко у манастиру или браку? Ово је моје друго питање теби.

 Ако неко није  способан да оствари заједницу брака или монашке обитељи .Како ће бити способан на заједницу у Цркви ?Ако не може да трпи жену која је захтевна и чудна како ће трпети мене и моју сестру Миру ?Ако не може да приволи једну жену или мужа како ће приволети хиљаде других .Смешно на малом тесту пада 

Ако неко није у стању да у малој заједници покаже све што треба ,евидентно је да није способан ни за велику . 

У малом си ми био веран вели Господ  

Ово што пишеш о заједници као скупу породица и манастирских обитељи не би ни да коментаришем, ако мало боље прочиташ шта си сам написао приметићеш логичку грешку у тој само једној реченици. Ти дакле признајеш да све те заједнице чине личности.

Једна цигла представља скуп елемената ,од скупа елемената се не гради Црква само се цигла може уградити.Шалитра ,глина и минерали сами за себе су ништа . Тек када се обликују па кроз огањ провуку они су цигла.Једнацигла је ништа али се од цигле може направити Црква од шалитре ,глине и минерала се добија блато .

 

Треће питање које желим да ти поставим јесте где то и чиме ја подржавам муслимански став? Кажеш да самац никога не љуби. Желим такође да те питам, пре него што си се оженио да ли си икога волио или ниси? Да ли си икоме добра дела чинио и да ли си као личност био део литургијске заједнице или ниси? Да ли си са неким састрадавао, због туђег бола патио, радости другога се радовао, или је све то волшебно почело оног тренутка кад си нашао жену? Да ли сматраш да си уопште ишао путем спасења пре женидбе?

Добро питање  али сем о манастиру нисам размишљао ни о чему више ,друг Слоба ми је приредио такву игранку 1999 на Косову да и дан данас се сећам неких детаља у пар дана сам бар четворици враћао црева у утробу и истински сам молио Бога да следећи метак мене стигне да не гледам више зло очима имао сам 19 година .Да на почетку сам састрадавао молио се али неке ствари направе крпу од човека и онеспособе га .Емоције су умрле .Жудео сам за тишином манастира ,и опет после неког времена сам се заљубио и оженио .Али сам се увек пре женидбе осећао као тринесто прасе непотпун јадан и сам ,литургија је лепа али своју пуноћу даје тек у заједници.

 

 

 

 

Ово што кажеш за свету Ксенију је на месту, међутим разлог због кога сам то поменуо је сасвим други, и ти избегаваш да се суочиш са тим питањем. Ако ствари поставимо онако како ти тврдиш да је монашка или брачна заједница услов спасења због тога што човек себе вежба у њој („даје све од себе“ рекао си раније, и молим те обрати пажњу да овде не говоримо о литургијској заједници, а ти мешаш то двоје) моје питање, и разлог помињања Св Ксеније онда јесте, како је то Света Блажена Ксенија успела да се спасе не имајући ту могућност да се вежба у овој брачној заједници љубави? Ако се задовољимо твојим садашњим објашњењем да је брак једном за увек, чему се начелно не противим, онда испада да се спасење постиже на волшебан начин. Ожени се и имаш могућност да се спасеш, у противном немаш.

Већ сам ти написао брак или монашка заједница нису педагог ,већ једина могућност .И Црква је ту не компромисна и искључива .

Литургиска заједница није оно о чему ја пишем .Ја пишем о немогућности за стварање праве заједнице ван монашке или брачне . 

Литургиска заједница је скуп породица (парохијска) или монашке обитељи ,а не скуп индивидуа са конца и конопца .

Литургиска заједница захтева крштење ,и живот у заједници .Самац живи сам значи није испунио основно .

Човек може да буде сам само ако су му родитељи помрли а опет има ширу породицу док не осноју своју .

То је поредак Цркве и то је литургиска заједница .

 

 

Овај последњи пасус који си написао само ме и даље утврђује у мишљењу да ти овде ствари поприлично мешаш, говорћи о заједници час овако час онако.

 

Колико сам имао прилику да пратим преписку, нико овде није спорио заједницу и њено место у спасењу. Да ли сам нешто пропустио? Ти си увео ту тему непрестано на томе инсистирајући. То је у данашњем богословљу једна веома актуелна тема, али ово што ти радиш форсирајући ту тему у разговор у коме је суштина била сасвим другачија подсећа ме на ситуацију када млади студенти богословља научивши реч „есхатон“ непрестано понављају „есхатон“, „есхатон“ у свему и свачему што пишу и говоре, и тамо где је томе место и тамо где му није место.

 

Опрости,

Ведран

 Небојша

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]

Sent: Thursday, 22 July 2010 8:21 PM

To: mail-lista@svetosavlje.org

Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

 

Драги брате Небојша,

 

Немам много времена и зато нисам желео да се јављам на ову тему која је свакако занимљива, али око које се разговор води на начин који баш не доноси добре резултате. Разлог зашто сам се ипак јавио је што у твојим писмима примећујем одређену искључивост за коју ти тврдиш да је православно учење по овом питању, са чиме се не слажем. Ствари поједностављујеш до те мере да оно што говориш готово звучи као да за оне који нису у браку или замонашени нема спасења. Поред тога, чини ми се да, мешаш богословље литургијске заједнице са својим подвижничким елементима са заједништвом у манастиру или породици при томе потенцирајући, сасвим неосновано, да сви они који нису на једном од ова два пута не учествују у заједници (чак ни Литургијској!). Дакле ти малтене негираш њихову могућност учествовања у литургијској заједници због тога што немају заједнцу породице (у уском смислу жене или мужа са или без деце) или монашку заједницу. Све ово заједно на начин на који ти то приказујеш мени представља потешкоћу да схватим шта ти заправо желиш да кажеш?

 Схватио си добро брате мој .А схватам и ја тебе .

Међутим чињеница је да Србија умире управо због овог комодитета и овог мисаоног кода . 

Услов за спасење је крштење ,и участвовање у животу  Цркве.

Често сам присуствовао скуповима где људи тврде да нема потребе ићи сваке недеље у Цркву довољно је славити славу и то је то .То је мисаони код који ти брате заступаш .

Жао ми је али је црква искључива по овом питању ,ако личност не треми ка заједници и није окренута ка заједници онда је окренута од ње .Или си са мном или против мене ово су речи Спаситеља света .Не можеш служити и Богу и мамону . 

Заједница није литургиски скуп индивидуа то је друштво и то је онда нешто друго  ,заједница је скуп породица,или монашких обитељи  састављених од личности .Тотална искључивост позивам се на Мелхиседека (румунског догматичара)

Постоји много разлога зашто неко ступа или не ступа у брак или монашку заједницу и када то чини, као што постоји исто тако много различитих околности у којима људи живе. Не може се све редуковати на једначину „имаш жену (мужа) или игумана = отворене двери раја“ и обрнуто.

 Врата раја су отворена свима који живе по Духу Светом у Цркви ,услов живота по Духу је заједница .Јер је и Бог заједница ОЦА ,СИНА и ДУХА .

Има других религија које би подржале заједницу овог типа који ти предлажеш ,али они тврде да је Бог Алах ,а ми им кажемо ваш Бог је самац јадно и исфрустрирано биће .Наш Бог је пуноћа заједница и љубав . 

Ако нема заједнице нема љубави брате ,кога да љуби самац? 

Неко је поменуо Св Ксенију Петербуршку. Она је као врло млада остала удовица.

Брак је вечан и света Ксенија је остала у браку смрт супруга тај брак није прекинуо  

И шта сад, према твоме ставу она није имала брачну или монашку заједницу у којој је могла да се подвизава, али то не значи да није била део литургијске заједнице, а нарочито не то да није могла да се вежба у врлинама, или да се спасе. Ни монаштво ни брак нису магијске радње којима се отвара нека езотерична могућност спасења него су две установе два пута који олакшавају да се оствари Божији план о човеку. И никакве искључивости ту нема. Ко је тај који ће се поставити као судија над људима да одреди време и рокове када како и на који начин ће неко да ступи у монашку заједницу или да пронађе свога брачног друга и ступи у брак.

Бог је тај који заповеда човеку да уђе у заједницу постање трећа глава  ,и заједница није педагог за спасење него услов . 

 

Веома је инфантилно, а наравно и грешно закључивати на основу брачног стања о нечијим личним гресима и искшењима са којима се бори.

 

Брате Небојша, не би било лоше сконцентрисати се на суштину теме уместо што стално у разговор уносиш нове елементе, сада помињеш наводни протестантски став о браку, такође неосновано, као и феминизам, или став да брак или монаштво нису потребни, ко је то помињао и какве везе то има са темом? Суштина питања око кога се повео овај резговор јесте да ли је или није могуће спасење и мимо брака и монаштва. Постоји много примера да јесте могуће. Али то да су брак и монаштво два пута где је лакше остварити идеал заједнице такође стоји и мислим да се нико томе није противио тако да је непотребно о томе расправљати.

 Да овај део јесте споран има ли спасења ван заједнице,брака или монаштва ,нема .

И то је основани став Цркве ,и нема примера светитеља да је се спасо ван заједнице и мимо заједнице  .

Међутим ако је из неког разлога немогуће остварити брачну или монашку  заједницу као код свете Матроне Московске ,била је слепа и потпуни инвалид квадриплегичар ,таква особа и те како живи у некој  заједници која је слична монашкој или брачној  неко мора да је опере и нахрани тај или ти или те који су живели са светитељком и те како су били у заједници са њом .

Нема примера спасења ван заједнице  ,па ако брате некада одеш на Атос упознаћеш се или ћеш од монаштва чути за отшелнике .Ти отшелници нису самци остварили су заједницу и моле се за свет ,али су део заједнице они су ти који узносе заједницу и приводе је ка Богу .Не приводе себе као самци већ обитељ из које су дошли . 

 

 

Свети Теофан Затворник је негде рекао да постоје мирјанке у светлим хаљинама које су монахиње духом као и монахиње у црним мантијама које су мирјанке у срцу. Шта мислиш ко ће бити тај који зна и који ће да суди тајне људског срца?

 

 

 

 

Ведран

 

 Небојша 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Thursday, 22 July 2010 5:19 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: [svetosavlje] Srodna duša

 

Бог вам добро дао 

 

Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари .

 

1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе спасава у Цркви ?

 

Православна Црква каже ,да је брачна или монашка  заједница једина могућнуст за највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.

Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове митрополита Антонија  Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека.....

Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма .

Пост,молитва  исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да изражавате сумњу у васкрсење .

Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео Цркву самаца ,он би је тако устројио .

2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није .

3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су нам полупразни ,дакле места има .

А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће . 

Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека .

4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве .

5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји .

Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак опстаје и заједница се узноси ка Богу .

6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку нашем докторанту .

 

Стојнић Небојша

 

 

--
Стојнић Небојша

--
Стојнић Небојша

Milan Ristivojevic

22.07.2010 19:06:35

Помоз Бог

Нешо кад су у питању лудске емоције и личности тада сви канони и устави и правила падају у воду.сад си почео да звучиш као новопечени докторанти и магистранти теолошких наука,ккоји само пиље у књиге и екране ових сокоћала.Па од шуме невиде дрвеће.Сваки човек је своја приуча.Не можеш нечим да одређујеш људске емоције и да се играш са њима.Незнаш дал се код сцваког од нас одиграла нека трагедија која је неког пповукла на некакав потез у животу.Неммој се играти туђим емоцијама.

" Није крив народ у оноликој мери као његове старешине и лажни пророци, али је, ипак, крив у извесној мери. Јер, и народу је Бог дао да зна прави пут, и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требало да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона."

 

Милан

----- Original Message -----

From: Stojnić Nebojša

To: mail-lista@svetosavlje.org

Sent: Thursday, July 22, 2010 9:19 AM

Subject: [svetosavlje] Srodna duša

Бог вам добро дао 

Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари .

1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе спасава у Цркви ?

Православна Црква каже ,да је брачна или монашка  заједница једина могућнуст за највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.

Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове митрополита Антонија  Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека.....

Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма .

Пост,молитва  исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да изражавате сумњу у васкрсење .

Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео Цркву самаца ,он би је тако устројио .

2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није .

3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су нам полупразни ,дакле места има .

А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће . 

Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека .

4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве .

5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји .

Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак опстаје и заједница се узноси ка Богу .

6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку нашем докторанту .

Стојнић Небојша

Vedran

23.07.2010 00:02:26

Драги Небојша,

 

Немам обичај да одговарам овако испресецаном методом, јер мислим да он показује одређено непоштовање према саговорнику, али овај пут ћу прекршити тај свој обичај не из разлога непоштовања него због тога што си ти мени тако већ два пута одговорио, а видим да ће бити много брже. Једини разлог због кога сам се јавио јесте тај што ти непрестано инисистриаш на томе да је то што тврдиш учење Цркве, а да у исто време, мени није сасвим јасно шта ти тврдиш али за оно што разумем из твога писања, кажем ти да није учење Цркве. Додатни разлог који ме је подстакао јесте, као што си и сам рекао, тај што много људи чита овај форум, а ти будући да непрестано понављаш на један или други начин да спасења нема ван брака или манастира и будући да си много пута поновио како си ти свшени студент богословља, неки од тих читалаца могли би и да помисле да ван манастира и брака нема спасења.

 

Сада ћу пажњу обратити на ово што си написао.

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 2:53 AM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

 

Драги Небојша,

 

Не, не, ја тебе не разумем, оно што у твојим порукама читам јесте скуп неповезаних мисли, неке од богословских мисли које самостално или у неком другом контексту су сасвим примерене, али које често никакве везе немају са темом или имају на индиректан начин. Ти само ређаш такве ствари и уопште не обраћаш пажњу на речено. Чини ми се да како више пишеш све мање биваш јасан у ономе што говориш.

 

Са друге стране ни ти мене не разумеш, то показје ова твоја последња порука, јер пишеш о нечему што нема везе са оним што сам рекао. На пример, кажеш да ја заступам „мисаони код“ од кога Србија умире. Који је то мисаони код? Шта сам ја то рекао од чега Србија умире? То је моје прво директно питање теби.

Тај мисаони код је следећи .Брак и монаштво су добри ,али ако их нема па нема везе спасење је ту без обзира довољно је бити сам .Забога па тешко је наћи жену , мужа или игумана  који ће у потпуно одговарти мени .То и јесте циљ заједнице не да ти неко одговара потпуно него да се даш и не очекујеш ништа .

Таква је заједница таква је Црква.Замисли да Јединородни Син тражи савршене партнере или сараднике у Цркви  ми не би били део ње.

 

Брате Небојша, тачно је да сам рекао да је спасење могуће и изван брака и монаштва, али како тај „мисаони код“ уништава Србију? На то ми не дајеш одговор. Чињеница да је спасење могуће ван брака и монаштва не значи да ће сви самци да остану самци. Постоји у човеку урођена тенденција за заједницом за друштвом итд., и човек томе природно тежи, али не може се та тенденција укалупчити. А ти упорно покушаваш да све стандардизујеш. У праву си када тврдиш да се у заједници остварује жртвена љубав, када ти нешто не одговара да се жртвујеш, али не можеш то да изједначиш са СТУПАЊЕМ на један од ова два пута. Ако то чиниш упадаш у замку да дефинишеш шта то треба да гледаш и на шта да обраћаш пажњу у потенцијалном брачном другу или монашкој заједници пре него што ступиш у брак или манастир, а на шта не. Мислим да ћеш се сложити да је то поприлично незахвалан посао и готово немогућа мисија. У многим апспектима сам тај процес за нас се одвија на тајанствен начин. Ако бисмо у брак или манстир ступали тако насумично, али ступамо јер тако треба (да се жртвујемо) онда бисмо, на пример, могли оженити прву девојку коју сретнемо на улици, у том случају зашто бирати између промискуитетне и чедне девоје, алкохоличарке, наркоманке или не, итд.

 

Друго питање је како можеш да пресудиш да ли је неко „окренут“ према заједници или није на основу тога што је ожењен или замонашен или безбрачан. Да ли је за тебе мера „окренутости према заједници“ то да ли је неко у манастиру или браку? Ово је моје друго питање теби.

 Ако неко није  способан да оствари заједницу брака или монашке обитељи .Како ће бити способан на заједницу у Цркви ?Ако не може да трпи жену која је захтевна и чудна како ће трпети мене и моју сестру Миру ?Ако не може да приволи једну жену или мужа како ће приволети хиљаде других .Смешно на малом тесту пада 

Ако неко није у стању да у малој заједници покаже све што треба ,евидентно је да није способан ни за велику . 

У малом си ми био веран вели Господ  

 

Драги  Небојша овде опет видим једну мешавину мисли. Схватам да на моје горе постављено питање да ли је за тебе мера „окренутости према заједници“ односно способности за заједницу, брачност или монаштво, и да је је твој одговор на то питање, да. Ако ти тако мислиш, ја ти не могу ништа, али се томе противим када неосновано тврдиш да је то учење Цркве. Нигде Црква не поставља овакве услове нити калупе. Човек на много начина остварује и вежба жртвену љубав у заједници, односно има прилику да их остварује и изван брачне или монашке заједнице ако то жели. А онај ко не жели то да чини, не жртвује се нити у браку нити у монаштву. Надам се да схваташ да су ово пре ствари срца него ствари животних услова и околности, а знамо ко ће да суди срца. Сестра Данијела ти је поменула слободу, љубав, и то није без разлога.  Ако желиш размисли.

Ово што пишеш о заједници као скупу породица и манастирских обитељи не би ни да коментаришем, ако мало боље прочиташ шта си сам написао приметићеш логичку грешку у тој само једној реченици. Ти дакле признајеш да све те заједнице чине личности.

Једна цигла представља скуп елемената ,од скупа елемената се не гради Црква само се цигла може уградити.Шалитра ,глина и минерали сами за себе су ништа . Тек када се обликују па кроз огањ провуку они су цигла.Једнацигла је ништа али се од цигле може направити Црква од шалитре ,глине и минерала се добија блато .

 

Добро, да те питам, да ли се ти спасаваш као личност или се спасаваш као породица или монашка обитељ? Ако је овако као што ти инсистираш онда се спасаваш као „цигла“ односно ти и твоја породица, или монашка обитељ. У том случају Бог прима све онако серијски, ако је то случај онда твоја горња тврдња о томе да не треба тражити „савршене партнере“ никако не стоји. Ако би спасење било овако на „туце“ онда би и те како требао да се потрудиш да нађеш доброг супружника или обитељ да би повећао шансе да се спасете, у противном ћеш пропасти заједно са „циглом“.

 

Треће питање које желим да ти поставим јесте где то и чиме ја подржавам муслимански став? Кажеш да самац никога не љуби. Желим такође да те питам, пре него што си се оженио да ли си икога волио или ниси? Да ли си икоме добра дела чинио и да ли си као личност био део литургијске заједнице или ниси? Да ли си са неким састрадавао, због туђег бола патио, радости другога се радовао, или је све то волшебно почело оног тренутка кад си нашао жену? Да ли сматраш да си уопште ишао путем спасења пре женидбе?

Добро питање  али сем о манастиру нисам размишљао ни о чему више ,друг Слоба ми је приредио такву игранку 1999 на Косову да и дан данас се сећам неких детаља у пар дана сам бар четворици враћао црева у утробу и истински сам молио Бога да следећи метак мене стигне да не гледам више зло очима имао сам 19 година .Да на почетку сам састрадавао молио се али неке ствари направе крпу од човека и онеспособе га .Емоције су умрле .Жудео сам за тишином манастира ,и опет после неког времена сам се заљубио и оженио .Али сам се увек пре женидбе осећао као тринесто прасе непотпун јадан и сам ,литургија је лепа али своју пуноћу даје тек у заједници.

 Ниси ми баш договорио на горња питања. Шта би било с тобом да си, не дај Боже, тамо настрадао? Ако спасења нема ван брака а ти још ниси био ожењен, шта би с тобом било?

 

 

Ово што кажеш за свету Ксенију је на месту, међутим разлог због кога сам то поменуо је сасвим други, и ти избегаваш да се суочиш са тим питањем. Ако ствари поставимо онако како ти тврдиш да је монашка или брачна заједница услов спасења због тога што човек себе вежба у њој („даје све од себе“ рекао си раније, и молим те обрати пажњу да овде не говоримо о литургијској заједници, а ти мешаш то двоје) моје питање, и разлог помињања Св Ксеније онда јесте, како је то Света Блажена Ксенија успела да се спасе не имајући ту могућност да се вежба у овој брачној заједници љубави? Ако се задовољимо твојим садашњим објашњењем да је брак једном за увек, чему се начелно не противим, онда испада да се спасење постиже на волшебан начин. Ожени се и имаш могућност да се спасеш, у противном немаш.

Већ сам ти написао брак или монашка заједница нису педагог ,већ једина могућност .И Црква је ту не компромисна и искључива .

Литургиска заједница није оно о чему ја пишем .Ја пишем о немогућности за стварање праве заједнице ван монашке или брачне . 

Литургиска заједница је скуп породица (парохијска) или монашке обитељи ,а не скуп индивидуа са конца и конопца .

Литургиска заједница захтева крштење ,и живот у заједници .Самац живи сам значи није испунио основно .

Човек може да буде сам само ако су му родитељи помрли а опет има ширу породицу док не осноју своју .

То је поредак Цркве и то је литургиска заједница .

 

Шта заправо желиш да кажеш? Сад испада да је човек који има родитеље у реду, што се спасења тиче, све док му се родитељи не упокоје? Или да је у реду, све док има и ширу породицу? И где у свему овоме своје место налази „литургијска заједница“? Можда боље да нисам питао. Као што сам рекао на почетку, оно што желим да кажем јесте да је спасење могуће о ономе ко није ступио у брачну или монашку заједницу. То човека не разрешава Хришћанских дужности од којих је једна од основних љубав према ближњем.

 

Ведран

 

 

Овај последњи пасус који си написао само ме и даље утврђује у мишљењу да ти овде ствари поприлично мешаш, говорћи о заједници час овако час онако.

 

Колико сам имао прилику да пратим преписку, нико овде није спорио заједницу и њено место у спасењу. Да ли сам нешто пропустио? Ти си увео ту тему непрестано на томе инсистирајући. То је у данашњем богословљу једна веома актуелна тема, али ово што ти радиш форсирајући ту тему у разговор у коме је суштина била сасвим другачија подсећа ме на ситуацију када млади студенти богословља научивши реч „есхатон“ непрестано понављају „есхатон“, „есхатон“ у свему и свачему што пишу и говоре, и тамо где је томе место и тамо где му није место.

 

Опрости,

Ведран

 Небојша

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]

Sent: Thursday, 22 July 2010 8:21 PM

To: mail-lista@svetosavlje.org

Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

 

Драги брате Небојша,

 

Немам много времена и зато нисам желео да се јављам на ову тему која је свакако занимљива, али око које се разговор води на начин који баш не доноси добре резултате. Разлог зашто сам се ипак јавио је што у твојим писмима примећујем одређену искључивост за коју ти тврдиш да је православно учење по овом питању, са чиме се не слажем. Ствари поједностављујеш до те мере да оно што говориш готово звучи као да за оне који нису у браку или замонашени нема спасења. Поред тога, чини ми се да, мешаш богословље литургијске заједнице са својим подвижничким елементима са заједништвом у манастиру или породици при томе потенцирајући, сасвим неосновано, да сви они који нису на једном од ова два пута не учествују у заједници (чак ни Литургијској!). Дакле ти малтене негираш њихову могућност учествовања у литургијској заједници због тога што немају заједнцу породице (у уском смислу жене или мужа са или без деце) или монашку заједницу. Све ово заједно на начин на који ти то приказујеш мени представља потешкоћу да схватим шта ти заправо желиш да кажеш?

 Схватио си добро брате мој .А схватам и ја тебе .

Међутим чињеница је да Србија умире управо због овог комодитета и овог мисаоног кода . 

Услов за спасење је крштење ,и участвовање у животу  Цркве.

Често сам присуствовао скуповима где људи тврде да нема потребе ићи сваке недеље у Цркву довољно је славити славу и то је то .То је мисаони код који ти брате заступаш .

Жао ми је али је црква искључива по овом питању ,ако личност не треми ка заједници и није окренута ка заједници онда је окренута од ње .Или си са мном или против мене ово су речи Спаситеља света .Не можеш служити и Богу и мамону . 

Заједница није литургиски скуп индивидуа то је друштво и то је онда нешто друго  ,заједница је скуп породица,или монашких обитељи  састављених од личности .Тотална искључивост позивам се на Мелхиседека (румунског догматичара)

Постоји много разлога зашто неко ступа или не ступа у брак или монашку заједницу и када то чини, као што постоји исто тако много различитих околности у којима људи живе. Не може се све редуковати на једначину „имаш жену (мужа) или игумана = отворене двери раја“ и обрнуто.

 Врата раја су отворена свима који живе по Духу Светом у Цркви ,услов живота по Духу је заједница .Јер је и Бог заједница ОЦА ,СИНА и ДУХА .

Има других религија које би подржале заједницу овог типа који ти предлажеш ,али они тврде да је Бог Алах ,а ми им кажемо ваш Бог је самац јадно и исфрустрирано биће .Наш Бог је пуноћа заједница и љубав . 

Ако нема заједнице нема љубави брате ,кога да љуби самац? 

Неко је поменуо Св Ксенију Петербуршку. Она је као врло млада остала удовица.

Брак је вечан и света Ксенија је остала у браку смрт супруга тај брак није прекинуо  

И шта сад, према твоме ставу она није имала брачну или монашку заједницу у којој је могла да се подвизава, али то не значи да није била део литургијске заједнице, а нарочито не то да није могла да се вежба у врлинама, или да се спасе. Ни монаштво ни брак нису магијске радње којима се отвара нека езотерична могућност спасења него су две установе два пута који олакшавају да се оствари Божији план о човеку. И никакве искључивости ту нема. Ко је тај који ће се поставити као судија над људима да одреди време и рокове када како и на који начин ће неко да ступи у монашку заједницу или да пронађе свога брачног друга и ступи у брак.

Бог је тај који заповеда човеку да уђе у заједницу постање трећа глава  ,и заједница није педагог за спасење него услов . 

 

Веома је инфантилно, а наравно и грешно закључивати на основу брачног стања о нечијим личним гресима и искшењима са којима се бори.

 

Брате Небојша, не би било лоше сконцентрисати се на суштину теме уместо што стално у разговор уносиш нове елементе, сада помињеш наводни протестантски став о браку, такође неосновано, као и феминизам, или став да брак или монаштво нису потребни, ко је то помињао и какве везе то има са темом? Суштина питања око кога се повео овај резговор јесте да ли је или није могуће спасење и мимо брака и монаштва. Постоји много примера да јесте могуће. Али то да су брак и монаштво два пута где је лакше остварити идеал заједнице такође стоји и мислим да се нико томе није противио тако да је непотребно о томе расправљати.

 Да овај део јесте споран има ли спасења ван заједнице,брака или монаштва ,нема .

И то је основани став Цркве ,и нема примера светитеља да је се спасо ван заједнице и мимо заједнице  .

Међутим ако је из неког разлога немогуће остварити брачну или монашку  заједницу као код свете Матроне Московске ,била је слепа и потпуни инвалид квадриплегичар ,таква особа и те како живи у некој  заједници која је слична монашкој или брачној  неко мора да је опере и нахрани тај или ти или те који су живели са светитељком и те како су били у заједници са њом .

Нема примера спасења ван заједнице  ,па ако брате некада одеш на Атос упознаћеш се или ћеш од монаштва чути за отшелнике .Ти отшелници нису самци остварили су заједницу и моле се за свет ,али су део заједнице они су ти који узносе заједницу и приводе је ка Богу .Не приводе себе као самци већ обитељ из које су дошли . 

 

 

Свети Теофан Затворник је негде рекао да постоје мирјанке у светлим хаљинама које су монахиње духом као и монахиње у црним мантијама које су мирјанке у срцу. Шта мислиш ко ће бити тај који зна и који ће да суди тајне људског срца?

 

 

 

 

Ведран

 

 Небојша 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Thursday, 22 July 2010 5:19 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: [svetosavlje] Srodna duša

 

Бог вам добро дао 

 

Е па ову расправу би требало завршити али са истинским схватањем суштине ствари .

 

1) Брат Зоран је поставио питање зашто се мора женити када он као самац себе спасава у Цркви ?

 

Православна Црква каже ,да је брачна или монашка  заједница једина могућнуст за највећи део Цркве.То је став Цркве ,не мој лични став.

Дошло је до тога да Православни вођени неким лошим примерима протестантског запада дају себи за право да се не жене и не удају нити да иду у манастире јер тобоже ,они су овакви и онакви .Браћо и сестре читајте савремене богослове митрополита Антонија  Храповицког, Аву Јустина Поповића ,Мелхиседека.....

Чувајте се те западне прелести ,чувајте се феминизма .

Пост,молитва  исповест све стоји ,али ван заједнице је ништа монашка обитељ или породица је мала Црква ,и не сме се довести у питање никада . То је као да изражавате сумњу у васкрсење .

Црква је Отац,Син и Дух Свети у ту Цркву се не улази као самац .Да је Бог хтео Цркву самаца ,он би је тако устројио .

2)Ову листу чита неколико хиљада људи бранећи став да породица или монашка обитељ и нису потребни скрећете жестоко ка протестантској теологији .Само код њих је овакав став оправдан .У Цркви апостолској и отачкој није .

3)Србија има и жена и мушкараца и свако је имао прилику за брак ,манастири су нам полупразни ,дакле места има .

А наши принчеви и принцезе што не могу да нађу оног правог или праву ,нека добро происпитају себе .Да ли заиста не могу или неће . 

Брак је обавеза ,монашка обитељ такође ,и једно и друго траже 100% човека .

4)Девијације тј изузеци од заједнице не постоје у смислу светитеља и других богоугодника ,нема спасења без Цркве и мимо Цркве .

5)Ако је неко већ имао брак нека не одустаје духом брак је тешко одржати треба наћи праву особу ,али питање је да ли таква постоји .

Зато је битно да се Православни узимају ,ако су истински Православни брак опстаје и заједница се узноси ка Богу .

6)Пуно њих ми се приватно јавило и позвао сам пар Богослова у чину и са искуством да пропрате ову дискусију ,захваљујем им се посебно игуману Марку нашем докторанту .

 

Стојнић Небојша

 

 

--
Стојнић Небојша

--
Стојнић Небојша

Ruthen Ruthen

23.07.2010 06:57:17

Помаже Бог брате Ведране 

Мислим да морам да напишем пар реченица о браку .

Почели смо један другом да одговарамо форумски ,а то је збрањено на овој листи .

Дешавало се током времена да поједини органски делови живота у Богочовечанском Организму, Цркви, буду доведени у опасност посветовњачења и раскорењења у Телу Христовом, услед чињенице да се живот Цркве преплиће и судара са пипцима духа времена. Попут опасне халуцинације и фатаморгане дух времена повремено баца своју сенку на оно што јесте нама људима остављено као средство, пут или начин спасења од греха и смрти, а у чему је темељ Христос.
Посветовњачење1, представља чин обесвећења одређеног начина живота или употребе света и ствари у њему од стране човека, који их сада вреднује и схвата као нешто што може постојати у својој пуноћи и мимо Цркве. Уствари посветовњачење у себи скрива истовремено атеизам и идолатрију, јер људи уче да је Бог у најмању руку нешто релативно, што може да постоји али и не мора, и што од делића живота и света чини идоле којима се људи клањају и служе им. На тај начин дух времена им одузима могућност избављења од греха и смрти, сводећи их на своје контуре, зване време и простор, са илузијама безличне вечности у којој нема места за Христа, Који Једини победи смрт.
У нама савременом веку једна од многих појава у животу верних, која је доведена у опасност посветовњачења, обезбожења, јесте света тајна брака, која у Цркви поново задобија свој спасоносни Христолошки смисао. Оно што је грех прародитеља у Рају унаказио и укинуо, Христос Богочовек не само да је потврдио, већ је далеко више и шире облагодатио, откривајући на тај начин прави смисао тајне брака.
Намерно се у свом разматрању задржавамо на тајни брака, јер је иста у животу верних данас маргинализована, сведена на степен подређености (палој) природи човековој, без стварне свести о њеној улози о животу човека и света. Све што је дато од Творца човеку, дато је ради напредовања у боголикости, а не за повратак у царство бесловесних нагона, којих би се и животиња стидела. Погрешно схваћена полност доводи човека у стање духовног слепила и отупљености, у коме се губи свест о Богу човеку. Неусмерена ка Христу кроз Цркву у благодати Духа Светога, полна свеза између мушког и женског уместо благослова претвара се у проклетство, које деградира човека осакаћујући га за све што може надићи пролазност у њему и свету. Долази до претварања другог у објекат, до обезличења другог, а тиме и до највулгарнијег пировања егоизма, који у својој ђавоиманости све друге у друго види само као средство за задовољавање своје страсти којом уствари демон господари човеком.
Све то нам се нуди под фирмом синовске слободе пред Богом, али мимо тела Његовог Јединородног Сина - Цркве, ван које нема ни синовства ни богопознања!!! Та и таква слобода - без Бога - требало би да прерасте у замену Црквеном браку, који по многима, назобимо их "борцима" за слободу човека, исувише крут и конзервативан, застарео, без осећаја и разумевања за потребе "савременог човека" већ само вечни (бесмртни) човек у заједници са Христовим Богочовеком. Можемо рећи да главна разлика која дели Црквено разумевање и преживљавање човекове полности од ванцрквеног јесте управо перспектива вечности којом се све у Цркви мери и тумачи.
Ванцрквено пак поимање брака, и уопште човекове полности, јесте секундарни карактер у коме је полност нешто што треба искористити ради постизања личног задовољства, без обзира на начин или евентуалне последице (али последице само у времену и простору). Другим речима, за Цркву је полност нешто што има удела у вечном назначењу човека кроз своје брачно проживљавање, учествујучи тако у људском спасењу од греха и смрти. За свет је полност појава коју треба користити за доказивање своје супериорности над другим и изеђу других у овом свету, без икаквих осећаја за евентуалне последице изван времена и простора.
Своје учење о браку Црква оснива на богооткривеној истини да је Бог створио мушкарца и жену2, што потврђује и Свето Писмо у свом тексту, као у осталом и сво Свето Предање, како старозаветно тако и новозаветно, које је сачувано до данас непромењено у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви.
На првим страницама Библије, на самом врхунцу описа стварања света и човека, наилазимо на сведочанство које у себи већ садржи корен онога што смо ми касније назвали брак. То прво сведочанство гласи: "Потом рече Бог: Да начинимо човјека по своме обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цјеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их. И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, напуните земљу и владајте њоме, и будите господари" (1 Мој. 1,26-28). Међутим, овај први опис као да није био довољан за библијског писца, па убрзо у тексту, већ у следећој глави, наилазимо један шири опис стварања човека и жене. Други опис је доста шири од наведеног и није толико оптерећен сажетошћу за разлику од провг описа, који нам је више указивао на висину човековог достојанства у односу на осталу творевину, истичући да као једног од Бога створеног и постављеног господара., господара који на известан начин заједничари и у самом Божанству (има божанског у себи)3, други опис је више окренут самом човеку.
У седмом стиху друге главе Писац нам појашњава сам акт стварања првог пара људи, откривајући нам при томе да стварање мушкарца и претходи стварању жене, што собом открива битне онтолошке карактеристике људског рода. Ево шта каже: "А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа живаЋ. Поред чињенице да је прво створен мушкарац, овај стих нам указује и на чињеницу да је човек једним делом сачињен и од већ створене природе, земље, и да као такав није туђ творевини, јер једним делом је од ње. Са друге пак стране видимо да човек, иако у себи има већ створено (преко телесне природе), прима од Бога у самом акту тог настанка и дух животни, душу, који се сјединио са телом иако није у односу на исто телесан. Те две различите природе, сједињене у човеку кроз личност, а не својом природом, тако да оне не губећи се једна у другој чине неразориво јединство = човека."
Свети оци о томе кажу следеће: "Бог је, из видиве и невидиве природе, властитим рукама саздао човека по своме образу и подобију, обликујући тело од земље и својим дувањем дајући му словесну и умну душу, кога човека, као што је познато називамо божанском иконом; јер израз"по образу (икони)" открива оно што је умно и самовласно (слободовољно), док израз " по подобију" открива могућност уподобљаваења врлини. Тело и душа су, пак саздани истовремено "Са неживом природом, наиме, заједничари по телу и његовом саставу" са биљкама - са животињама. Душа је, пак, живо суштаство, просто и бестелесно, по својој природи невидљиво духовним очима, словесно и умно, неизобразиво, које пребива у органском зелу и даје му живот, раст, чула, и способност рађања".4 Несупростављено јединство видљивог и невидљивог у човеку чини га непоновљивим бићем, отвореним за вечност. Овакво библијско схватање човека, као и начин његовог настанка, представља битну новину за тадашње време, у коме се порекло човеково обично изводило од неког демона или злог бога, те је човек у тим, библијском писцу савременим религијама, био доведен у положај конфортације са својим боговима.5 Тога у Библији нема јер човек је за њу активно, боголико биће, сарадник, а не непријатељ Божији.
Темељ те боголикости јесте слобода и отвореност за другог, а не спољашња маска или пак суштинска поситовећеност са Богом творцем. Пре но што нам је то показао, библијски писац нам, у одељку 1 Мој 2,8-15, објашњава где је Бог првоствореног човека - Адама настанио, описујући нам то место као Рај на земљи. Конкретно то је део створеног света који је у свему био прилагођен и потчињен Адаму. Шта је са светом ван тог простора писац ништа не каже и то не случајно, али о томе касније. Већ у 16. стиху наилазимо на један кључан моменат који први указује на Адамову слободу, боље речено то место сведочи да је Бог својом интервенцијом (објавом) открио Адаму да је он (Адам) слободно биће. Тај стих гласи овако: " И запрјети Господ Бог човјеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту"- и даље стих 17. -"Али са дрвета познања добра и зла, с њега не једи; јер који дан са њега окусиш умрећеш". Бог ово упозорење даје адаму као иницијативу или још боље речено као позив да он (Адам) покаже на делу свесну слободу. Другим речима Бог открива Адаму слободу којом је од њега обдарен, што је уједно и први показатељ огромне љубави којом је Бог заденуо своју творевину-Адама.
 Пре овог момента ми видимо у Библији само оно што Бог ради са човеком и светом. У односу на те Божанске потезе Адам је пасиван, баш као дете према родитељу. Убрзо после ове иницирајуће забране видимо да Адам сам пројављује своју слободу у односу на своју датост, откривајући да је он пре свега личност која може не само да обједини (одреди начин постојања у заједници) душу и тело већ и да их надиђе, односно да сам изабере начин  свог постојања. То нам показује чињеницу да до стварања жене долази на иницијативу (по вољи) Адамову, макар и несвесну. Адам се такође тим чином показао и као активни сатрудик у развоју (усавршавању) творевине, која му је створена на располагање, што још више истиче његову боголикост. Како је дошло до стварања жене? Ево шта нам библија каже о томе: "И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. Јер Господ Бог створи од земље све звјери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име. И Адам надједе име сваком живинчету и свакој звјери пољској; али не нађе Адам друга према њему."(1Мој 2, 18-20) Као што видимо, писац је најпре констатовао да је Бог видео да није добро да је Адам сам и да му "мора" начинити друга према њему, да би нам одмах и објаснио како је до тога дошло. Уколико би стих 18. узели самостално у разматрање, ван контекста читавог излагања, могли би смо брзоплето доћи до закључка да Бог, иако Свезнајући приликом стварања, нешто превиђа, па се касније присећа и накнадно додаје човеку. Међутим то "присећање" Божије у 18-том стиху јесте један од начина како да човек пројави и постане свестан своје слободе. Једноставно, проблем "присећања" се намеће, али и брзо нестаје ако имамо на уму да Бог ствара човека као личност којој се са своје стране ништа не намеће иако јој све даје, и природу и слободу, не поистовећујући их притом са својом божанском природом и слободом већ јој омогућава да сама узрасте у слободи и богопознању.
Из стихова 19. и 20. видимо да је Бог Адаму доделио средишњу улогу у рају, тиме што њему приводи све створено да он, Адам, именује. Како благодатно сведочи Св. Јован Дамаскин. "...пре човековог преступања све му је било под руком, јер Бог га је учинио господарем свега што је на земљи и што је у води. Јер нема ни једне животиње ни биљке у коју створитељ није сместио некакву за човекове потеребе корисну енергију." Морамо напоменути да за савременике библијског писца дати неком име значи истовремено и одредити му сврху, односно именовати, дефинисати му суштину постојања. Можемо рећи да у овом случају именовање појава у творевини представља уствари Адамово упознавање са њом и почетак њеног постојања за адама. Такође, видимо да је Адам у овом процесу био слободан од било какве интервенције од стране Бога. Али шта се догодило? Како је читава творевина продефиловала испред Адама и он је познао дајући јој име. Адам је остао тужан, јер не нађе друга према себи. Другим речима, осим њега у рају није било никог другог са коме би он могао да подели од Бога му даровану радост постојања.
То је тренутак када Адам кроз своје слободно деловање долази до пројаве урођене нам отворености за другог, којом отклањамо уске оквире постојања6, односно Адам сведочи љубав према другом, за кога жели да постоји заједно са њим у тој рајској заједници са Богом. Тог другог Адам жели и хоће слично Богу који је и њега створио. Још један доказ Адамове боголикости! У таквој жељи нема егоизма, већ предукус пуноће неспутане љубави према другом у Богу.
Тек као последица тако изражене Адамове жељен за другом према себи. Бог допушта на Адама сан и он од његовог ребра ствара жену. Створивши жену Бог је приводи пробућеном Адаму баш као и претходну творевину, чувајући тако и даље достојанство првостепеног само за Адама.
Адам у очигледном одушевљењу али и познању, жену назива човечицом која се уствари показује као помоћница, јер Адам каже:"А Адам рече: Сад ето кост од мојих кости, и тјело од мојег тјела. Нека јој име буде човјечица јер је узета од човјека."(1Мој. 2,23) Да није стварање жене последица Адамове слободне воље, онда би Адам са пуним правом могао пребацити Богу да му је жена наметнута, ида према томе има оправдање за првородни грех, када је послушавши жену окусио од забрањеног плода. Другим речима, Адам као првстворени није био условљен постојањем другог, али је у себи имао могућност да саучествује у појави другом у роду људском, и то пре свега својом слободном вољом, способном да надиђе своје две природе.7
Треба нагласити чињеницу да иако је Адам вољом својом желео да добије друга према себи, стварање тог другог остаје сакривено од Њега, како онда сном, тако и сада у тајни телесног зачећа детета, јер само је Богу у власти да ствара човека, даје живот. Адам је познао жену као косто од својих костију и тело од свог тела, показавши тиме да су он и жена исте природе, створене од Бога. Поучен примером настанка жене, богомудри оци утврђују да "треба још знати да само тело, а не и душа, може да се комада, да тече и да се претвара из једног облика у други", док "душа је живо суштаство...које пребива у органском телу и дарује му живот, раст, чула и способност рађања".8 Јасније речено обе природе човекове учествују у стварању жене свака по својој могућностима, не губећи притом ништа од своје Богом дане пуноће постојања, покоравајући се Адамовој вољи, која опет следи Божанску вољу.
Стварајући жену, Бог не понавља оно што је претходило Адаму, већ од Адама ствара жену, показујући тиме на природну нераскидивост заједнице мушкарца и жене пред Богом, која још увек није довољна за њихово пуно јединство у Богу, за које је неопходна и лична заједница мушког и женског (читај слободовољна сагласност у следовању Божијој вољи која нас је привела из непостојања у постојање). У том личном, неусловљеном природном начину заједничарења двоје у Богу они постају поново једно тело (сагласност, сједињење природа), јер душа се сједињује са душом и тело са телом, док се обе личности по својој вољи окрећу Богу тако да не живе више они већ Христос живи у њима.
Овакав начин надилажења природе условљености човека (јер код човека природа претходи личности) ни у ком случају не негира саму природу али јасно показује да ништа друго осим заједнице личности у Богу не може и не сме бити темељ брачног јединства мужа и жене. Ово наглашавамо што добар део људи када каже "брак" мисли на полно заједничарење мужа и жене и неку врсту договора ради лакшег преживљавања у овом свету. Уосталом да полно заједничарење није само по себи циљ брака, иако чини једну од његових главних карактеристика сведочи нам и то да Адам жену именује човечицом (помоћницом, допуном), а не родилицом или некако другачије. Јасно је да полност ипак игра другоразредну улогу у односима мушкарца и жене. Њеном остварењу као што смо видели претходи лично познање другог које опет са полношћу слободно располаже као саставним делом своје природе.
Библијско излагање током стварања света и човека оставља нам довољно простора да можемо са сигурношћу тврдити да је лично познање Жене од Адама претходило добијеном благослову "рађајте се и множите се и нашпуните земљу и владајте њоме" и да ово друго последује првом, а не обртно. Оваква интерпретација полности у браку, који је створен и пре датог благослова који за многе представља установу брака, што није тачно, одудара од раширеног мишљења са циљем брака рађање деце. За такво мишљење нема неких чврстих доказа у библијском тексту који описује рајско стање пра родитеља. Из текста би смо пре могли закључити да се пол код Адама и Жене пре пада појављује као средство (могућност) које њиховој боголикости омогућава директно, заједничко слободовољно саучествовање делу Духа Светога Господа Животворног, али не као нешто што само по себи условљава њихов начин живљења и напредовања у боголикости. Мишљење по коме су деца главни циљ брака, а не напредовање у боголикости и богопознању, јер пре формирано на стању после пада када поуздање у човека услед слабљења вере у Бога доводи до извесног идолопоклоничког става према деци од које забога "једино зависи" наша будућност у старости. То је донекле тачно, али је тачније да све то много више зависи од воље Божије?
Шта то конкретно значи. Пре свега то значи да деца јесу дар Божији родитељима, али не и императив брачне заједнице. Жена се појављује као дар Божији Адаму, плод Адамове слободне воље, која не бунтује и не противи се Богу, али јасно на делу показује шта жели.
Дело Адамово јесте послушност, баш као и Аврамова праведност, а не слепа жеља за иживљавањем својих страсти. Црква признаје заједницу мушкарца и жене као брачну једино ако је са њеним благословом, јер она (Црква) гарантује да се двоје познају и сједињују због јединства у Богу, без обзира што услед неког (често невидљивог) разлога не може доћи до зачећа детета. Истовремено са третирањем деце као јединог циља брака долази и до њиховог претварања у предмет личног (егоистичног) самозадовољења родитеља. Наравно и у оваквим случајевима се заборавља да су деца дар који примамо од Господа и које му требамо вратити као уздарје. Врло често се показало тачним да се деца, која се рађају само ради славе и "сигурности" родитеља, претварају у њихово проклетство и обрнуто.
Морамо напоменути да циљ брака јесте да супружници једно друго стално приносе као уздарје  Христу Богочовеку у Којему једино постати једно тело, што ниуком случају не негира полност која је била и остала нешто подређено човековој вољи од које зависи њена употреба или злоупотреба. Истовремено свака брачна заједница у којој супружници постану циљ једно другом сами по себи без спасењске (христолошке) усмерености јесте положај и понављање првородог греха. Наиме првородни грех јесте у томе што је Адам са Женом, уместо да свет као уздарје приводи Богу и тако у ствари постане бог по благодати, тај исти свет, по наговору ђавола, а по својој слободној вољи приноси себи. Тиме је себе затворио у творевину одрекавши се бесмртности, односно отворености за вечност.
У стиховима 24 и 25 друге главе Књиге Постања управо наилазимо на сведочанство да је брачно живљење надилажење, ослобађање од природе и њено приншење Богу. У споменутим стиховима се каже: " Зато ће оставити човек оца својег и матер своју и прилепиће се к жени својој и биће двоје једно тјело. А бејаху обоје голи. Адам и Жена му, и не бјеше их срамота". Очигледно је да нам се указује на чињеницу која нам потврђује да стварна брачна заједница као предуслов свог пуног остварења подразумева надилажење природног живљења и оживљавање познавања себе и другог као слободних, боголиких личности. Личности које своју пре свега природну везаност за родитеље (од којих добијамо телесну природу), од којих смо по благовољењу Божијем и њиховој жељи појавили на овом свету, обогаћује пројављивањем и своје личне слободе у избору свог начина постојања. Брачна заједница и јесте стварно нови начин постојања у односу на период детета који је сличан Адамовом положају пре појаве другог тј. жене. То не значи заузимање непријатељског става према родитељима, већ почетак живљења у коме се све схвата и посматра као уздарје Богу, тако да сами себе и једни друге Христосу Богу предајемо, а не оцу и матери. Најјасније речено, живот у браку представља непрестану борбу за спасење другог са којим човек постаје једно тело у Христу ка коме је све и окренуто, и Који је једини циљ живота у Цркви. Брачна заједница у много чему подсећа на монашко општежиће у коме је жртва за спасење другог у ствари најбољи пут за лично спасење. Између та два вида живота верних у Цркви нема разлике,9 нормално уколико брак схватимо онако како смо то покушали да покажемо. Нажалост, скоро да је постала редовна појава да се приликом критике упућене браку исти поистовећује са злоупотребљеним браком, "легалним" и безбожним блудним саживљењима у која се живот мужа и жене у наше дане претворио, утврђеним договором о заједничком животу ради лакшег подношења терета истог. Такве неодмерене критике стижу и из монашких кругова, што само показује да на жалост да постоји свест о томе да брак и монаштво имају исту суштину: сведочење Христа и непрекидно идење ка Њему, све мимо тога не може бити хришћански брак или монаштво.
Тачно је да брачне постеље многих од нас пре подсећају и јесу жртвеници оргијастичких демонослужења и полигони за сваковрсна сексуална експериментисања и перверзије, а не сведочење живота у Христу. Са друге пак стране, да полност није собом представљала никакав проблем у Рају и да није била Адаму и Жени недостојна, показује нам 25 стих, који каже да су Адам и Жена били наги у Рају. То им није сметало да разговарају са Богом и да поседују благослов да се рађају и множе. Пре првородног греха да је Бог 6 дана погледао на своју творевину и нашао да је добра, јер како каже текст Светог Писма: " Погледа Бог све што је створио, и гле добро беше веома". Полност, створена пре те констатације (1. Мој. 1,26-28), оцењена је и прихваћена као "добра веома". После пада, ни на једном месту не налазимо да су Адаму и Жени (Еви) накнадно придодати родни органи, придодата им је само смрт, мука и бол приликом порођаја, али не и само рађање. На овом месту треба рећи ради оних који говоре да рођење детета представља умирање за мајку, односно умањење њене природе, да се рађањем множе личности, али не и природа човекова, јер свако од нас има једну и исту природу људску, али не и исти начин постојања (личности). Отуда, рађање ниуком случају не представља деградацију за природу мајке или оца, и оно није ни богоборно ни човекоборно, већ благослов и дар од Бога. Свака полност једино у стварној заједници мужа и жене у Богу може бити једино добра. Свака њена употреба ван Тела Христовог јесте злоупотреба. Овде пре свега мислимо на оно специфично стање прелести у коме се налазе поједини верни, који, заведени од ђавола, своје прекривене страсти и сластољубље10 оправдавају некаквом љубаљу која благосиља злоупотребу полости, тј. њено употребљавање мимо благослова Цркве пре брака. За такво нешто не постоји снисхођење, нити дозвола од стране Цркве, и сваки слободовољни полни сношај пре брака јесте грех блуда11. Онај који то оправдава очигледно да није у стању да контролише своју природу и да сагледа сву ширину слободе у Богу. То је пут прелести који води до самог дна пакла. Колико је то тежак грех доводи и чињеница да у језику Црквене литературе за сваки грех се једноставно каже грех, али за блуд се каже пад. Не заборавимо, Ада мје погрешио, али је сатана пао и управо колико има разлике у Адамовом греху и сатанином паду, толико има разлике и између других грехова и блуда. По много чему блуд је врхунац гордости и човекоборности12, јер он собом убија личност човекову у ономе ко га упражњава. Роб блуда не може никога видети као боголико биће, већ само као покретно средство за задовољење страсти. У томе је суштина и споменуте прелести која није ретка ни између кандидата за свештенство.
Једно је сасвим сигурно, брак није дозвола за легалан блуд и страстоживље и отуда му је страна свака врста контрацепције. Па опет, циљ браканије рађање деце, јер она су дар Божији. Својом полношћу, супружници могу бити саучесници у делу Духа Светога, Господа Животоворног, Којим и живе као једно тело у Христовом Телу - Цркви, или пак могу постати саучесници човекоубици од искона тј ђаволу. "Сексуални однос, али и сексуално уздржање се односе на биолошке индивидуе. Брак пак и девичанство односе се на личности"13. За Цркву " брак је частан и постеља неоскврњена, јер обоје Христос раније благослови будући у телу, када у Кани на свадби воду у вино претвори, и показа тако прво чудо, да се ти, о душо, измениш"14
На крају да резимирамо да брак сам по себи не спасава, нити своди у пакао, баш као и монаштво, већ све зависи од тога због чега је и ка чему тежи, односно коме се човек покорава у браку или девствености.
Покорни вољи Господњој су увек велики и свети, па били они брачни или не, јер оба пута правилно схваћена и усмерена имају за последицу једно те исто: Христа Богочовека. Ван Христа је све бесмислено и недостојно човека. Бити у браку значи исто што и бити у манастиру, сведочити Христа свуда, свагда, и без обзира на последице и време у коме се живи, јер вечност није у времену и лажном духу савремености, но у Царству Христовом.
Стојнић Небојша

Ruthen Ruthen

23.07.2010 07:12:27

Помаже Бог 

Мало сам претерао прошлим мајлом па сам нешто издвојио и извадио од истинског Богослова ,за разлику од мене .

Старац Пајсије - О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

'Супружници морају, колико год је то могуће, да негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао и Трећи, Најслађи наш Христос." 


Прво поглавље 


О складној породици 


Добар почетак породичног живота 


-Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне. 

-Пре свега нека гледа да нађе добру девојку која ће му се допасти због тога што му пружа спокојство, јер свако налази спокојство у нечем другом, па је тако и са људима. Нека не гледа да ли је богата, или лепа, него пре свега простодушна и смерна. Треба дакле више да обрати пажњу на унутрашњу лепоту, а мање на спољашњу. Када је девојка позитиван човек и када као мираз доноси мужевност, а да притом не поседује ни мање ни више женствености у карактеру, него што је потребно, то много помаже да мушкарац одмах код ње нађе разумевање и да му не задаје главобоље. Ако још поседује и страх Божији и смирење, онда могу да се ухвате руку под руку и да заједно прођу кроз непогоде овога света. 
Ако младић озбиљно мисли да се ожени неком девојком, мислим да је боље да то прво родитељима да на знање преко неког свог рођака, а потом лично да разговара са њима и са девојком. После тога, ако једно другом дају реч и објаве заруке - добро је да заруке не трају дуго - нека се труди да током тог периода до венчања гледа на девојку као на сестру и да је поштује. Ако се обоје усрдно боре да сачувају своју девственост, онда ће их, за време вршења свете Тајне венчања, када их свештеник овенча, обилно осенити благодат Божија. Јер, како каже свети Јован Златоуст, венци су символи победе против насладе. 
После тога, нека, колико је год могуће, негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао Трећи, Најслађи наш Христос. У почетку, наравно, док се добро не упознају, може бити проблема. Тако је на сваком почетку. Ето, прекјуче сам гледо једну птичицу. Тек што је изашла у потрагу за храном и почела да лети тамо-амо неколико метара изнад земље. Није знала, сиротица, како да ухвати неког инсекта и требало јој је сат времена да нешто ухвати и поједе. Док сам је посматрао, размишљао сам како је сваки почетак тежак. Када студент стекне диплому и почне да ради, у почетку му је тешко. Искушеник у манастиру исто тако у почетку има проблема. Када се млад човек ожени, опет у почетку наилази на тешкоће. 

-Да ли смета, старче, ако је жена старија од мужа? 

- У Цркви не постоји правило које каже да се не може венчати пар у коме је девојка две-три, или пет година старија од младића. 


У различитим карактерима крије се сагласје Божије 

Једнога дана дође у моју колибу неки човек и рече ми да је много потиштен јер се не слаже са својом женом. Међутим, видео сам да међу њима не постоји озбиљан проблем. Због нечега се надурио он, због нечег другог његова жена и не могу једно другом да приђу. Ту је потребно мало "тесања". Узми за пример неотесане и неуглачане даске. Једна на једном месту има чвор, а друга на другом и ако покушаш да их спојиш, остаје простора међу њима. Али ако једну мало отешеш одавде, другу оданде, истом хоблицом, брзо се уклапају. 
Неки мужеви ми кажу: "Не слажем се са женом: потпуно смо различитог карактера! Зашто Бог чини такве чудне ствари? Зар није Бог могао некако да устроји да брачни партнери буду карактером сличнији, како би могли духовно да живе?" 
"Зар не разумете", кажем," да се у различитим карактерима крије сагласје Божије? Различити карактери стварају сагласје. Не дај Боже, да сте сличног карактера! Помислите шта би било, кад би се, на пример, обоје лако љутили: срушили бисте кућу. Или, кад бисте обоје били блага карактера, обоје бисте стојећи заспали! Кад бисте обоје били тврдице, били бисте слични и слагали бисте се, али бисте обоје отишли у пакао. Ако бисте, пак, обоје били растрошни (расипници), да ли бисте могли да сачувате кућу? Растурили бисте је, а деца би вам лутала улицама. Ако једно накриво насађено ожени друго накриво насађено, били би једно другом налик - није ли тако? - али поубијали би се за један дан! Бог устроји тако да се добар партнер ожени наопаким, како би добио помоћ, јер онај можда има добру вољу, али му нико од малена није помогао." 
Чак и мале разлике у карактерима супружника помажу да се створи хармонична породица, јер допуњују једно друго. У аутомобилу је неопходна папучица за гас да га покреће напред, али и кочница, како би се, када треба зауставио. Кад би ауто имао само кочницу, не би се кретао уопште, а кад би имао само мењач, не би могао да стане. Знате ли шта сам рекао једном брачном пару? "Не одговарате једно другом зато што превише једно другом одговарате!" Обоје су преосетљиви. Ако се у кући нешто деси, обоје се погубе и почињу: "Ох, шта нас је снашло!", каже једно, "Ох, шта нас је снашло!", каже друго. Једно другом помажу како да што пре падну у очајање. Зар не може она њега мало да умири: "Ма, чекај мало", да му каже, "није толико страшно то што нам се десило." Видео сам то код многих брачних парова. 
А у васпитавању деце, када су супружници различита карактера, могу много више да помогну. Једно мало држи кочницу, а друго каже: "Допусти деци мало слободе." Ако их обоје исувише стежу, изгубиће децу. А ако им обоје превише попуштају, опет ће их изгубити. А овако деца се налазе у извесној равнотежи. 
Хоћу да кажем да је све потребно. Разуме се, не треба прелазити границе, али сваки човек може да помаже другоме на свој начин. Ако, на пример, једеш нешто веома слатко, хоћеш да поједеш и нешто слано. Једеш, претпоставимо, много грожђа, али хоћеш уз то и мало сира, да ти пресече слатко. Или, ако је купус много горак, није за јело. Али мало горчине помаже, исто као и мало киселости. Али, кад би онај ко је кисео рекао: "Постаните сви кисели као ја", а онај ко је горак, кад би рекао: " Будите сви горки као ја", трећи, пак, који је слан кад би рекао: "Сви треба да будете слани", онда не би било света. 


Поштовање међу супружницима 

Бог је све устројио мудрошћу Својом. Једном врстом дарова обдарио је мужа, другом врстом жену. Мушкарцу је подарио мужевност, како би изашао на крај у тешким приликама и да би му се жена потчињавала. Јер, да је жени подарио исту врсту мужевности, породица не би могла да опстане. 
У Епиру су приче испредали о једној жени говорећи да је била страшна! Носила је дугу белу кошуљу и увек је уза се имала јатаган! Разбојници су је примали у друштво! Замислите, имали су жену у банди! Једном је сатима пешачила до неког удаљеног села како би довела неког влашког момка да га ожени својом ћерком. Али, пошто се он томе успротивио, она га отме, натовари га на леђа и донесе у своје село! Али то су изузеци. Ако регрутујеш жене и направиш од њих чету, па доведеш десетак мушких само да се појаве, уууу, побегоше све! Помислиле би да је непријатељ! 
"Муж је", каже свето Писмо, "глава жени" (Еф 5, 23). Значи, Бог је устројио тако да муж господари над женом. Кад жена господари над мужем, то је увреда за Бога. Бог је прво саздао Адама, а Адам рече за жену:" Сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела" (1 Мој. 2,23). Жена, каже Јеванђеље, треба да се боји мужа, значи, да га поштује, а муж треба да воли жену. У љубави је и поштовање. У поштовању је и љубав. Оно што волим, то и поштујем. А оно што поштујем, то и волим. Дакле, љубав није једно, а поштовање друго: то је једно исто. 
Људи, међутим, беже од тог склада Божијег и не разумеју оно што се каже у Јеванђељу. Тако мушкарац разуме наопако оно што пише у Јеванђељу и каже жени: "Треба да ме се бојиш." Ма, да те није поштовала, не би се удала за тебе! А има и жена које кажу: "Зашто да се жена боји мужа? Не пристајем на то. Каква је то религија? Не постоји једнакост међу половима." Али, видиш ли шта каже Свето Писмо? "Почетак је мудрости страх Господњи." (Прич. 1, 7) Страх Божији је поштовање према Богу, побожност, духовно снисхођење. Тај страх чини да осећаш бојазан. То је благословено. 
Изједначење са мушкарцима које траже жене може да буде ваљано само у једној ствари. Данас је у жене, пошто су запослене па имају право гласа, ушао некакав болестан дух, па мисле да су једнаке са мушкарцима. Наравно, душе јесу једнаке. Али, када муж не воли жену и жена не поштује мужа, онда у породици долази до сцена. Некада се сматрало тешким преступом ако се жена у мишљењу супротставља мужу. Данас је завладао некакав страни дух. Како је некада било лепо! Упознао сам један брачни пар, где је муж био веома низак растом, а жена мушкобањаста и висока, оволико! Ма кад је сама била кадра да истовари са кола сто осамдесет ока жита! Једном је један радник - и он је био висок - почео да је задиркује, а она га зграби и баци га далеко, као да је перце! Али да сте видели како је била послушна мужу, колико га је поштовала! Тако се одржава породица, другачије не иде. 


Љубав међу супружницима 

- Мати игуманијо, јеси ли написала Димитрију честитку за венчање? 
-Јесам, старче. 

- Донеси честитку да и ја нешто додам: "Христос и Пресвета Богородица нека буду поред вас. Шаљем ти благослов, Димитрије, да се посвађаш са целим светом, осим са Маријом! То исто важи и за Марију!" Да видим хоће ли разумети шта сам тиме хтео да кажем? Упита ме једном један: "Шта највише везује мужа за жену?" "Захвалност", кажем му. Једно друго воле зато што су једно другом захвални. Жена даје мужу поверење, оданост, послушност. Муж даје жени сигурност, јер може да је заштити. Жена је господарица у кући, али и много служи у кући. Муж је владар у кући, али је и физички радник. 
Међу супружницима љубав треба да буде чиста, како би једно другом били утеха и како би могли да обављају и своју духовну дужност. Како би складно живели, потребно је да од почетка у саме темеље свог живота уграде љубав, доследну љубав, која се заснива на духовној племенитости, на жртвовању, а не лажну, овосветску, телесну. Ако постоји љубав, жртвовање, једно је увек на страни другога, разуме га, болује због њега. А када човек прими свог партнера у своје напаћено срце, онда истовремено прима и Христа, Који га, опет, испуњава Својом неизрецивом радошћу и сладошћу. Када постоји љубав, чак и далеко да се нађу једно од другога, ако то траже околности, налазиће се близу, јер љубав Христову не раздваја даљина. Али када, сачувај Боже, брачни партнери не поседују међусобну љубав, могу и близу да буду, али су у ствари далеко једно од другога. Због тога треба да се труде да сачувају љубав током целога живота, како би се жртвовали једно за друго. 
Телесна љубав сједињује само привидно људе који теже овосветским вредностима и то само дотле док постоје овосветске (телесне) способности, а раздваја их када оне усахну, а онда и они оду у пропаст. С друге стране, када постоји духовна, права љубав, ако се догоди да једно од супружника изгуби овосветске (телесне) способности, то не само да их не раздваја, него их још више сједињава. Када постоји само телесна љубав, онда, ако, на пример, жена сазна да је њен животни сапутник погледао неку другу, баца на њега витриол и ослепи га. С друге стране, ако постоји чиста љубав међу њима, у истом случају, болује још више због њега и гледа како да га на неки начин поново врати на прави пут. Тако их посећује благодат Божија. 
Једном дође у моју колибу један Американац грчког порекла, лекар по занимању. Приметио сам да му лице сија и зато сам опрезно почео да се распитујем о његовом животу. "Оче", рече ми, "ја сам православан, али све до пре кратког времена нисам ни постио, нити сам често одлазио у цркву. Једне вечери сам у својој соби клекнуо да замолим Бога у вези са муком која ме тада мучила, а онда се соба испуни чудесно пријатном светлошћу. Прилично дуго нисам видео ништа друго осим те светлости и осетио сам у себи неизрециви мир." Зачудих се, јер разумедох да је тај човек био удостојен да види нетварну светлост, па затражих од њега да ми каже шта је томе претходило. "Оче", одговори ми он, "ожењен сам и имам троје деце. У почетку је у нашој породици било све добро. Касније, међутим, моја жена није имала стрпљења да се бави кућним пословима и децом и тражила је да излазимо у друштво заједно са њеним пријатељицама. Учинио сам јој по вољи. После извесног времена, рече ми да жели да излази сама са својим пријатељицама. Пристао сам на то, а ја сам за то време пазио на децу. Потом није хтела да заједно идемо на одмор, него је тражила да јој дам новац да иде сама. Затим је од мене тражила стан да живи сама. И то сам јој учинио, али је она почела да окупља своје пријатеље. Све то време сам се трудио на разне начине да јој помогнем, да је посаветујем, не би ли се сажалила бар на нашу децу, али она о томе није хтела ни да разговара. Напослетку ми је узела већу суму новца и нестала. Тражио сам и свуда се распитивао, али без успеха. Изгубио јој се сваки траг. Једнога дана сам добио обавештење да је дошла овамо у Грчку и да се налази у некој кући на злу гласу. Не може се описати колико сам се ражалостио због њеног пропадања. Од тешке невоље сам клекнуо да се помолим. "Боже мој", рекох, "помози ми да је нађем и да учиним све што будем могао да не изгуби душу. Њену пропаст не бих могао да поднесем." Тада ме окупа она светлост и испуни ми срце савршеним миром." 
"Брате мој", рекох му, "Бог је видео твоје трпљење, твоју незлобивост, твоју љубав, па те на тај начин утешио." 
Зато говорим, а мирјани нека суде. Видите ли? Лекар у Америци, који је живео са таквом женом, у таквим околностима и у таквом окружењу и чега је био удостојен! 


Друго поглавље 


Трпљењем се спасава породица 

- Како ти је сестра? Како се слаже са мужем? 

- Сазнала сам, старче, да јој је тешко, али трпи и кад год је потребно преузима терет на себе. 

- Тако је то. Када су два говеда у јарму, па је једно слабије, или лењо, онда оно друго упире већом снагом и вуче, па некако повуче и оно друго. Видиш? И људи у свету раде на себи. Ви сте овде повлашћене. Замисли мајку са четворо деце и да је једно од њих заостало, друго има неку душевну болест, треће да има злоћудну анемију, а четврто да ноћу лута улицама. А са мужем, већ према томе какав је човек, да има, јадница, друге муке. И да толико трпи и никоме ништа не говори, да хоће да препукне, јер нема коме да каже своју муку, јер има ствари у породици које се никоме не говоре. Можда њен муж, на пример, устаје ујутро, одлази од куће и не оставља јој новац ни за храну. Да нема, јадница, ни кирију да плати, да хоће да је избаце из куће. Да мора било шта да ради, да наилази на разне опасности и да ти каже: "Помоли се да се бар ослободим тих опасности!" Или да јој је муж пијаница и да не ради, па да она мора да ради, да пере степенице у зградама, а он да одлази у кафану. Да долази пијан у поноћ, да је туче и тражи од ње новац који је зарадила, или да га узима сам од њених послодаваца. Ах, какво мучеништво! 
Но добро, неке жене су живеле у греху, па тако плаћају због тога, али има и других које нису сагрешиле. Оне имају чисту плату због мука кроз које пролазе. Познајем једну мајку која је била прави анђео, изузетно добра душа, најбоље, најмирније дете у целој породици, а налетела је на тако наопаког човека! Како су се њени преварили! Удала се за пијаницу, који је од малена био скитница. Отац му је био пијаница, па је и он стекао такву навику. Она, јадница, ради код страних људи, убија се од посла, а он је туче и прети јој ножем. Толико пута јој је рекао: "Заклаћу те!" Она се плаши да је заиста не закоље! Пролази кроз право мучење! А има и четворо деце. Њена породица је доспела дотле да је наговара да се разведе, а она им одговара: "Па кажем себи да још мало будем трпељива", и трпи. Разумете ли? Није ни Отачник прочитала, ни житија светитеља, а поседује трпљење. "Добро", рекох јој једном, "зар те деца не бране?" "Имају тек петнаест-шеснаест година", рече ми. "Нека деца прво оду у војску, а после ће га зграбити!" Значи, она ће добијати батине све док деца не одслуже војску! 


Трпљење људима доводи благодат Божију 


- Старче, како да се опходиш са изнервираним човеком? 

-Са трпељивошћу! 

- А ако је немаш? 

-Иди, па је купи! Продају је у супермаркетима!... Пази, када је неко гневан, не вреди било шта да му кажеш. Много је боље да у том тренутку ћутиш и да изговараш Исусову молитву. Захваљујући молитви ће се умирити, престаће да се љути и онда ћеш са њим да се споразумеш. Видиш, ни рибари не одлазе у риболов, ако море није потпуно мирно: стрпљиво чекају док се време не пролепша. 

- Због чега људи не треба да буду нетрпељиви? 

- Због свог... унутрашњег мира! Бог је спасење људи условио трпељивошћу. "Који претрпи до краја тај ће се спасти" (Мт 10,22), каже Јеванђеље. Због тога допушта тешкоће, разна искушења, како би се људи подвизавали у трпељивости. 
Трпељивост се покреће љубављу. Како би био трпељив према другоме, треба да осећаш бол због њега. А видим како се трпељивошћу спасава породица. Видео сам како су звери постале јагњад. Уздањем у Бога све се развија како ваља и на духовну добробит. Једанпут, када сам био у манастиру Стомију, видео сам у Коници жену чије лице је сјало. Била је мајка петоро деце. Касније сам се сетио ко је она. Муж јој је био столар и често је преузимао послове заједно са мојим мајстором. Али, кад би му послодавци само реч рекли, на пример," Мајстор Јанисе, зар не бисмо то могли да урадимо овако?", претварао се у звер. "Ти ћеш мене да учиш?", говорио би им. Ломио би алат, бацао га и одлазио. Остављао би посао, разбијао би ствари утуђим кућама, а можеш ли да замислиш шта је радио у својој кући! Та жена о којој говорим била је, дакле, жена мајстора Јаниса. Са тим човеком ниси могао један једини дан да проведеш, а та јадница је годинама живела са њим. Свакога дана је проживљавала мучеништво, али са свим тим се суочавала са много доброте и трпела. Пошто сам знао како је у њеној кући, кад год бих је срео, питао бих је: "Шта ради мајстор Јанис? Има ли посла?" "Е, некад има, а некад малчице чека!" "Како се сналазите?" "Добро, оче!", говорила би ми. И то је говорила од срца. Није узимала к срцу што је ломио алат - а био је скуп - нити то што је била принуђена, јадница, да ради по туђим кућама како би састављали крај с крајем. Видите ли са колико трпељивости и са колико племенитости се са свим тим носила! Уопште га није осуђивала! Због тога ју је Бог обдарио благодаћу, па јој је лице сјало. Подигла је своје петоро деце и постали су изузетно добри момци. Успела је децу да задржи поред себе. 

-Како је могла, старче, да оправдава свога мужа? 

- Добром помишљу: "Он је мој муж", говорила је, "па нека се и љути. И ја бих, можда, да сам на његовом месту, поступала исто као и он." Живела је по Јеванђељу и зато јој је Бог послао Своју божан- 
ску благодат. Ако људи у свету имају трпљења и посећује их благодат Божија, тим више треба да имамо трпљења ми, монаси, који имамо све услове, све могућности за духовни живот! 
Колико сам разумео, највеће саблазни, не само у породицама, него и у државама, дешавају се због ништавних ствари. У породици треба једно да буде на смирење другоме, да се угледа на његове врлине, али и да подноси његове мане. Таквом ставу много помаже ако човек мисли да се Христос жртвовао зарад наших грехова и подноси све нас, милијарде људи, иако је био безгрешан - а ми, када трпимо невоље због ћудљивости других, испаштамо грехове. Добри Бог то тако устроји, да један, благодатним даровима које поседује, помаже другоме и да, захваљујући манама које има, буде на смирење другоме. Зато сваки човек поседује благодатне дарове, али има и неколико мана и треба да се бори да их искорени. 
Како сам једном једнога испрашио! Да видите само колико послушности његова жена има према њему, иако има велике способности! Пред њом он је дете. А она, са послушношћу коју има, непрестано прима и сакупља благодат Божију, а он својим егоизмом непрестано тера благодат Божију и остаје без ње. На крају, ко је у добитку? Видиш тајна је у трпљењу. То је основа свега. Послушност. смирење. Да је он схватио своју слабост и затражио помоћ од Бога, и њега би посетила благодат Божија. 

Верна супруга 

- Старче, једну жену је напустио муж, узео јој је и дете и има односе са још две жене. Питала ме шта да ради.

- Кажи јој да буде трпељива колико год може, да се моли и да се опходи са благоразумношћу. Нека чека, како она сама не би разорила брак. Неки човек је ниподаштавао своју жену, рђаво са њом поступао, а она је све то трпељиво и са благонаклоношћу подносила, све док није умрла, још прилично млада. Када су отворили њен гроб, 
из њега се разлио миомир. Сви који су томе присуствовали, нашли су се у недоумици. Видите, она је све подносила са трпљењем у овоме животу и тако је заслужила правду у оном. 
Пада ми на памет један други случај. Једном момку, кога су привлачиле овосветске вредности, свидела се девојка која је духовно живела. Како би се и он њој допао, почео је и сам да се труди да живи духовно, почео је редовно да одлази у цркву итд. Напослетку су се венчали. Међутим, после више година он је почео поново да живи овосветским животом. Иако су имали већ велику децу - дечак је већ био на факултету, а од две девојчице, једна је похађала лицеј, а друга гимназију - он је и даље неприлично живео. Био је власник великог предузећа и зарађивао је много новца, али је већину трошио на свој неприличан начин живота. Његова јадна супруга штедљиво је одржавала кућу и васпитавала децу, саветујући их како је најбоље умела. Њиховог оца никада није осуђивала, како их не би одбила од њега и тако их повредила, али и да не пођу његовим стопама. Увече, када се касно враћао, лако би нашла неко оправдање за њега, говорећи деци да отац има много посла, али када је једног поднева дошао кући са неком својом пријатељицом, шта да каже? Јер, шта је урадио тај безбожни човек? - иако није вредан ни да се назове човеком, јер уопште није имао човечности. Јавио се кући телефоном и затражио од своје жене да му спреми оно што највише воли и у подне дошао кући на ручак са једном од својих пријатељица. Сирота мајка их је, само да деца не би имала рђаве помисли, лепо дочекала. Понашала се као да је та жена њена пријатељица, а њен муж ју је довео аутомобилом њиховој кући. Децу је послала у њихову собу под изговором да треба да уче, јер се плашила да не виде неку ружну сцену, будући да онај уопште није пазио, већ се, на жалост, непристојно понашао и у својој кући. То је почело да се дешава све чешће, док није дошло дотле да је свакога дана доводио на ручак или ту, или неку другу жену. Деца су почела да питају мајку: "Колико то пријатељица имаш, мама?" " Познајемо се још одавно", одговарала је она. Међутим, он се понашао према њој горе него према служавци, дивљачки и грубо. Замислите сада, та мајка свакога дана да служи двоје нељуди, који нису показивали ни најмање поштовања према кући, а она непрестано у децу ставља добре помисли. И није чак ни знала да ће се то завршити после неког времена, па да може да каже:" Претрпећу то" и да има макар малу утеху. Такво стање је трајало неколико година. А пошто је онај несрећник дао много повода ђаволу, било је за очекивање да је био под страшним демонским утицајима. Био је као луд, није се контролисао, ништа му није ваљало. Једнога дана, док је возио великом брзином, а био је опијен од телесног пијанства, склизне с друма и сурва се у неку провалију. Аутомобил је био потпуно уништен, а он озбиљно повређен. Пренели су га у болницу и после болничког лечења, онако осакаћеног, донели су га кући. Ни једна од његових пријатељица није му се ни приближила, јер више није ни новца имао, а и лице му је било унакажено. Али добра супруга и добра мајка неговала га је са много доброте, не подсећајући га ни једном речју на његов разблудни живот. То га је много погодило и духовно изменило. Искрено се покајао, затражио је да се исповеди, па је неколико година хришћански проживео, са унутрашњим миром, а онда се упокојио у Господу. После његове смрти, син је преузео његов посао и тако издржавао породицу. Деца су живела у љубави, јер су добила добру основу од своје добре мајке. Та мајка је била јунак. Попила је сав отров, само да јој се породица не разори и да се у деци не створи горчина и бол, на прави начин је одржала породицу, спасла је свога мужа, а и она је заслужила небеску плату. Бог ће овој жени доделити најбоље место у рају. 


Деца из разорених породица 

- Када муж, старче, има неку страст, па увиђа да је крив. Исповеда се итд., али још увек је под утицајем демонских напада и каже својој жени: "Ја вас излажем мучењу и тебе и децу: боље да одем, да вам шаљем новац из далека, да се не бисте мучили", шта жена треба да чини? 

- Ако муж заиста осећа то што говори, то онда показује да поседује много усрдности и жена треба да буде трпељива. Али добро би било да не поверује лако у то што чује: треба дубље о томе да размисли. Јер понекад муж може да каже, тобож' из племенитих побуда: "Идем ја да вас не мучим", а у ствари хоће да оде зато што се сплео са неком другом. 
Данашњи брак, овако како изгледа, изгубио је свој смисао. Породице се распадају из чиста мира. Пре неколико дана дошао је у моју колибу један потпуно слуђен човек. Има двоје деце са једном пријатељицом. Оженио се другом, добили су дете, па се од ње развео. После се поново оженио, али неком трећом, која је разведена и има двоје деце из првог брака и једно дете са једним пријатељем. Са њом је добио још двоје деце. "Стани мало", рекох му, "од колико мајки су сва та деца и од колико очева?" 
Тако се упропаштавају и муче деца. Колико их је само која су преосетљива и не могу да превазиђу потиштеност, падају у очајање, а нека заврше и самоубиством. Неки почињу да пију да би заборавили, други беже у наркоманију. Где налазе новац за дрогу? Најмања доза хероина стаје четири хиљаде драхми, а велика шест, или седам хиљада. И то су деца од претходне генерације. А шта ће бити са овом другом, из споразумно разведених бракова, која су још мала? Овога лета је до моје колибе навраћало толико деце која узимају дрогу! Већина њих су, несрећници, из разорених породица. Нашли су се у тако страшној ситуацији да морају да траже помоћ, а имају само двадесет пет, или двадесет седам година! И да видиш, деца из разорених бракова познају се из далека. Пред колибом држим слаткише и ратлук. Када дођу, још пре но што стигну да поједу слаткиш, трче да ме пољубе. Целог ме улепе шећером! Недостаје им љубави и нежности. Тој јадној деци своди се на исто, имали родитеље, или их немали. Да ли отац долази кући, или одлази, да ли је тамо, или није, излази им на исто. 


Када су супружници "криви", а када су "у праву" 

Приметио сам да неки духовници мужевима, који имају проблема са женама, кажу: " Буди трпељив, то је твој крст. Шта да радимо? Имаћеш за то од Бога плату." После оду жене, па и њима кажу: "Буди трпељива, како би имала плату од Бога." Значи, обоје могу да буду криви, а духовник обома каже: "Трпите". А онда онај који јесте крив повлађује својој помисли да подноси оног другог, а у ствари свакога дана га мучи. 
Једнога дана у моју колибу дође неки човек и исприча ми да има муке са женом. Већ су доспели до развода. Нису хтели једно друго ни да виде. Обоје су били тешка карактера. Имали су двоје деце. Никада нису јели код куће. Муж је јео у једном ресторану после посла, жена у другом ресторану, а деци су за јело куповали некакве сендвиче. Јадна деца су, кад им се родитељи врате кући, тражила по њиховим џеповима и торбама да виде шта су им донели за јело. Пролазили су кроз страшну драму! А муж је био и појац. У једну цркву је одлазила његова жена, а он је појао у другој. Дотле је дошло! "Шта да радим, оче", каже ми он, "носим велики крст, много велики. Свакога дана у кући је свађа." " Јеси ли био код духовника?", упитам га. "Да, био сам", каже он, "па ми је рекао: »Имај стрпљења: носиш велики крст.«" "Да видимо", кажем ја њему, "ко носи велики крст. Хајде да видимо како је све почело. Јесте ли се толико свађали када сте се венчали?" "Нисмо", каже. "Осам година смо били у великој љубави. Волео сам своју жену више него Бога! После се она променила. Постала је чангризава, ћудљива..." Чујеш ли? Волео ју је више него Бога! "Чекај мало", кажем, "Волео си је више него Бога! Да ли је крива твоја жена, или ти што сте доспели до таквог стања? Због тебе је Бог узео Своју благодат од твоје жене. И шта сада мислиш да радиш?", упитам. "Вероватно ћемо се развести", каже он. "Да се можда ниси сплео са неком другом?" " Да, имам неку у виду", каже. " Ама, зар не разумеш да си ти кривац? Прво треба да иштеш да ти Бог опрости, што си жену волео више од Њега. После тога иди и тражи опроштај од своје жене. »Опрости ми«, реци јој, »ја сам узрок што је у кући настало такво стање и што нам деца пате.« После иди да се исповедиш и поштуј Бога као Бога, а своју жену воли као своју жену и видећеш све ће поћи на боље." Продрмао сам га. Почео је да плаче. Обећао ми је да ће ме послушати. После кратког времена дође задовољан и весео. "Много ти хвала, оче, ти си нас спасао", рече. "Сада је све у реду, добро смо и ми и деца." Видиш ли? Он је кривац и још мисли да је он тај који је понео велики крст! 
А ви никада не смете да оправдавате жене које долазе и жале вам се на мужеве. Ја не оправдавам ни мужеве, ни жене, него тражим од њих да се замисле. Претпоставимо да ми нека жена каже: " Мој муж пије, враћа се кући касно ноћу, псује..." " Слушај", онда јој кажем, "када се ноћу пијан врати кући, понашај се лепо према њему. Ако ти почнеш да гунђаш: »Где си до сада? Какав је то начин да долазиш у ово доба? Кад ћеш већ једном да се опаметиш? На шта ово личи? Није то једном, или двапут, докле ово треба да трпим?«, па спустиш нос, онда ће му ђаво рећи: »Бре човече, јеси ли ти луд да живиш са том глупачом! Иди и забављај се са неком другом!« Можда и јеси у праву, али ђаво ће га одвести на другу страну. Али, када се ти лепо опходиш према њему и мало претрпиш и не жалиш се на оно што он чини, свануће му мало, па ће се замислити и поправити." Дође после муж и каже ми: "Моја жена стално гунђа, виче." "Ама, чекају те деца и твоја јадна жена до поноћи", кажем му, "а ти се враћаш кући пијан и почнеш да псујеш! Није ли те стид? Јеси ли се оженио зато да би мучио породицу?" 
А онда, ако једно од супружника живи духовним животом, тада и да јесте у праву, ипак није у праву. Јер као духовни човек, мора на духовни начин да се односи према неправди. Значи, да се према свему односи са божанском праведношћу, да гледа да другоме пружи спокојство. Јер, ако је једна душа слаба и сагрешује, биће јој на неки начин блаже суђено. А други, који је духовно у бољем стању, а не показује разумевање, сагрешује много више. Када се духовни људи опходе на овосветски начин, са овосветским, човечијим, осећањем за правду, шта после бива? Треба непрестано да иду по судницама у свету. Због тога људи имају толико мука. 


преузето из књиге: Старац Пајсије - Човек љубави Божије, ОБРАЗ СВЕТАЧКИ, Београд, 2004, 293-306 стр

Стојнић Небојша

Oluic, Danijela

23.07.2010 07:29:07

Bog pomogao!

Da se mi vratimo na temu koju je zapoceo Zoran, posto je se Nebojsa ne drzi:


18. јул 2010. 06.00, Zoran Vukovic је написао/ла:
Бог Вам помогао драга моја духовна фамилијо!

Свака 'тица своме лату јети! Дакле, мислим да се увијек може наћи благородна и сродна душа, мада сам свјестан проблема да је у савременом свјету јако много усамљених душа, без разлике на пол. Међутим, мислим да није проблем у времену или не времену, него у нама самима. Неће нас спасити нити учинити бољим ни вријеме ни мјесто уколико ми сами то не учинимо, борбом која је најнеопходнија али најтежа, и елементарни услов нашег спасења.

Дат ћу један баналан прост примјер: прије неки дан сједим у једној од главних улица Подгорице и за непуних сат времена прошло је преко 150 „парова“ дјевојака односно дјевојке које иду заједно (по двије или три углавном). Са друге стране, кад изађем негдје увече, на једној страни 5-6 момака, а на другој опет слично толико дјевбојака, и што је најчудније од свега, нико ником да приђе, све нека уштокљена атмосфера... Наравно да није увијек и свуигдје тако али ова два случаја дају добар опис саврем,еног „забављања“ младих данас!

Апсолутно се не слажем да треба тражити сродну душу путем православних листа, а посебно не преко својих духовника. Знам свештеника и духовника који само што нису отворили агенције за упознавање, зближавање, или како се то данас модерно каже „усрећивање“ младих...
Дођеш на исповјест и све лијепо исповједаш, очита ти се разрешна молитва, ослобођен нови човјек окупан у покајању и исповјести, и кад таман мислиш да је све готово, дочека те хладан туш: брате, има за тебе једна дјевојка, таква и таква – не знам да ли да се смијем или да плачем. И тако се појеидни духовници више бвае да ли смо у вези, браку него неким много битнијим стварима наше цркве.

Не знам да ли то они сувише олако схватају или је проблем у мени, али за мени наћи сродну душу није исто што и купити кило парадајза или добру лубеницу па ми неко тако лако може то „завршити“!

Што се тиче телевизије, имам одличан рецепт који већ дуже времена примјењујем, дужи низ година: једноставно не гледам ТВ осим спорта (углавном фудбал, ватерполо, бокс) и то свега два трти сата седмично. Радије одем на пучину, планину, или негдје у природу... Јесте да је савршен начин испирања мозгова, а посебно ако преферирати ТВ Пинк, онда сте на „сигурном путу ка успјеху“!



Kako naci “srodnu dusu”, s kojim cemo hoditi uskim putem I teskim putem? Nismo svi zatvorenog srca za ljude I ljubav jer bi to znacilo da smo zatvorenog srca I za Gopoda.

Danijela

Vedran

23.07.2010 08:09:35

 

Драги Небојша,

 

Кажеш, „почели смо један другоме да одговарамо форумски, а то је забрањено“. Нисмо почели, него си ти почео, послао си ми две такве поруке и ја сам ти на исти начин одговорио тек после друге, а све са циљем да ти поставим директна питања, јер видим да ти непрестано расплињујеш тему и избегаваш да на питања одговориш. Мислиио сам да ћеш тако лакше да видиш суштину онога око чега се не разумемо или не слажемо. Видим да је тај мој покушај узалудан, а искрено сам се надао да имам саговорника, а не некога ко води монолог.

 

Ја не могу да верујем својим очима да читам ово. Неко ко се непрестано представља као „богослов“ ко иступа са претензијама да изражава учење Цркве износећи тако своје личне ставове, ни на чему засноване и логички неодрживе, а да не кажем богословски неутемељене, служи се подвалама не би ли у овом разговору истрајао на своме или показао „своје“ богословско знање по сваку цену. Кажеш Небојша, „морам да напишем пар реченица о браку“, а затим без и мало стида и срама копираш читави текст оца Бобана Миленковића и представљаш га као свој. Ако си овако завршавао богословски факултет, ја бих, када би то било могуће,  не само теби него и онима који су те пустили да прођеш одузео диплому. Ти непрестано форсираш академско богословље, а служиш се најнижим подвалама у разговору које не приличе ни наивном бруцошу. Оно што ме још више изненађује јесте да ти ово није први пут да тако нешто чиниш и то овако јавно представљајући туђе писање као своје.

 

Ниси одговорио на моја питања, али мислим да нема сврхе да даље о разговарамо, јер ти показујеш или да не желиш да разговараш или можда желиш да држиш лекције којима овде није место.

 

 

Ведран

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 4:57 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

Помаже Бог брате Ведране 

 

Мислим да морам да напишем пар реченица о браку .

Почели смо један другом да одговарамо форумски ,а то је збрањено на овој листи .

 

 

 

Дешавало се током времена да поједини органски делови живота у Богочовечанском Организму, Цркви, буду доведени у опасност посветовњачења и раскорењења у Телу Христовом, услед чињенице да се живот Цркве преплиће и судара са пипцима духа времена. Попут опасне халуцинације и фатаморгане дух времена повремено баца своју сенку на оно што јесте нама људима остављено као средство, пут или начин спасења од греха и смрти, а у чему је темељ Христос.
Посветовњачење1, представља чин обесвећења одређеног начина живота или употребе света и ствари у њему од стране човека, који их сада вреднује и схвата као нешто што може постојати у својој пуноћи и мимо Цркве. Уствари посветовњачење у себи скрива истовремено атеизам и идолатрију, јер људи уче да је Бог у најмању руку нешто релативно, што може да постоји али и не мора, и што од делића живота и света чини идоле којима се људи клањају и служе им. На тај начин дух времена им одузима могућност избављења од греха и смрти, сводећи их на своје контуре, зване време и простор, са илузијама безличне вечности у којој нема места за Христа, Који Једини победи смрт.
У нама савременом веку једна од многих појава у животу верних, која је доведена у опасност посветовњачења, обезбожења, јесте света тајна брака, која у Цркви поново задобија свој спасоносни Христолошки смисао. Оно што је грех прародитеља у Рају унаказио и укинуо, Христос Богочовек не само да је потврдио, већ је далеко више и шире облагодатио, откривајући на тај начин прави смисао тајне брака.

Vedran

23.07.2010 08:22:01

 

Невероватно!

 

Као да си ти писао ону претходну поруку! Е мој Небојша чиме се служиш!

 

Ведран

 

 

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 5:12 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

Помаже Бог 

Мало сам претерао прошлим мајлом па сам нешто издвојио и извадио од истинског Богослова ,за разлику од мене .

 

Старац Пајсије - О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

'Супружници морају, колико год је то могуће, да негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао и Трећи, Најслађи наш Христос." 


Прво поглавље 


О складној породици 


Добар почетак породичног живота 


-Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне. 

-Пре свега нека гледа да нађе добру девојку која ће му се допасти због тога што му пружа спокојство, јер свако налази спокојство у нечем другом, па је тако и са људима. Нека не гледа да ли је богата, или лепа, него пре свега простодушна и смерна. Треба дакле више да обрати пажњу на унутрашњу лепоту, а мање на спољашњу. Када је девојка позитиван човек и када као мираз доноси мужевност, а да притом не поседује ни мање ни више женствености у карактеру, него што је потребно, то много помаже да мушкарац одмах код ње нађе разумевање и да му не задаје главобоље. Ако још поседује и страх Божији и смирење, онда могу да се ухвате руку под руку и да заједно прођу кроз непогоде овога света. 
Ако младић озбиљно мисли да се ожени неком девојком, мислим да је боље да то прво родитељима да на знање преко неког свог рођака, а потом лично да разговара са њима и са девојком. После тога, ако једно другом дају реч и објаве заруке - добро је да заруке не трају дуго - нека се труди да током тог периода до венчања гледа на девојку као на сестру и да је поштује. Ако се обоје усрдно боре да сачувају своју девственост, онда ће их, за време вршења свете Тајне венчања, када их свештеник овенча, обилно осенити благодат Божија. Јер, како каже свети Јован Златоуст, венци су символи победе против насладе. 
После тога, нека, колико је год могуће, негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао Трећи, Најслађи наш Христос. У почетку, наравно, док се добро не упознају, може бити проблема. Тако је на сваком почетку. Ето, прекјуче сам гледо једну птичицу. Тек што је изашла у потрагу за храном и почела да лети тамо-амо неколико метара изнад земље. Није знала, сиротица, како да ухвати неког инсекта и требало јој је сат времена да нешто ухвати и поједе. Док сам је посматрао, размишљао сам како је сваки почетак тежак. Када студент стекне диплому и почне да ради, у почетку му је тешко. Искушеник у манастиру исто тако у почетку има проблема. Када се млад човек ожени, опет у почетку наилази на тешкоће. 

-Да ли смета, старче, ако је жена старија од мужа? 

- У Цркви не постоји правило које каже да се не може венчати пар у коме је девојка две-три, или пет година старија од младића. 


У различитим карактерима крије се сагласје Божије 

 

Ruthen Ruthen

23.07.2010 09:01:43

Христос међу нама .

Управо ти старац Пајсије све лепо и пластично објашњава .

И да даје упут како наћи -Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне.

У одговору стрца ћеш наћи оно што тражиш .

Једино је проблем прихватити тај одговор .Мислим да без обзира на све ово се може односити и на тебе као на другобрачну.

Проблем је што знамо шта и како треба али стално тражимо кривудави пут да то избегнемо .

Све више личимо на оног богатог младића ,који Христа пита шта требам да учиним да би се спасао .

Остави све и хајде за мном ,џаба му све остало .Није спреман да раздели богаство и удобност комодитет да би кренуо за Христом .

Дај све ћу чинити само ми не тражи ултимативну жртву да побеђујем свој его и да трпим .

Стојнић Небојша

Bog pomogao!

Da se mi vratimo na temu koju je zapoceo Zoran, posto je se Nebojsa ne drzi:


18. јул 2010. 06.00, Zoran Vukovic <zoranvukovic79@yahoo.com> је написао/ла:
Бог Вам помогао драга моја духовна фамилијо!

Свака 'тица своме лату јети! Дакле, мислим да се увијек може наћи благородна и сродна душа, мада сам свјестан проблема да је у савременом свјету јако много усамљених душа, без разлике на пол. Међутим, мислим да није проблем у времену или не времену, него у нама самима. Неће нас спасити нити учинити бољим ни вријеме ни мјесто уколико ми сами то не учинимо, борбом која је најнеопходнија али најтежа, и елементарни услов нашег спасења.

Дат ћу један баналан прост примјер: прије неки дан сједим у једној од главних улица Подгорице и за непуних сат времена прошло је преко 150 „парова“ дјевојака односно дјевојке које иду заједно (по двије или три  углавном). Са друге стране, кад изађем негдје увече, на једној страни 5-6 момака, а на другој опет слично толико дјевбојака, и што је најчудније од свега, нико ником да приђе, све нека уштокљена атмосфера... Наравно да није увијек и свуигдје тако али ова два случаја дају добар опис саврем,еног „забављања“ младих данас!

Апсолутно се не слажем да треба тражити сродну душу путем православних листа, а посебно не преко својих духовника. Знам свештеника и духовника који само што нису отворили агенције за упознавање, зближавање, или како се то данас модерно каже „усрећивање“ младих...
Дођеш на исповјест и све лијепо исповједаш, очита ти се разрешна молитва, ослобођен нови човјек окупан у покајању и исповјести, и кад таман мислиш да је све готово, дочека те хладан туш: брате, има за тебе једна дјевојка, таква и таква – не знам да ли да се смијем или да плачем. И тако се појеидни духовници више бвае да ли смо у вези, браку него неким много битнијим стварима наше цркве.

Не знам да ли то они сувише олако схватају или је проблем у мени, али за мени наћи сродну душу није исто што и купити кило парадајза или добру лубеницу па ми неко тако лако може то „завршити“!

Што се тиче телевизије, имам одличан рецепт који већ дуже времена примјењујем, дужи низ година: једноставно не гледам ТВ осим спорта (углавном фудбал, ватерполо, бокс) и то свега два трти сата седмично. Радије одем на пучину, планину, или негдје у природу... Јесте да је савршен начин испирања мозгова, а посебно ако преферирати ТВ Пинк, онда сте на „сигурном путу ка успјеху“!



Kako naci “srodnu dusu”, s kojim cemo hoditi uskim putem I teskim putem? Nismo svi zatvorenog srca za ljude I ljubav jer bi to znacilo da smo zatvorenog srca I za Gopoda.

Danijela

--
Стојнић Небојша

Oluic, Danijela

23.07.2010 09:25:14

Bog s tobom!


Nebojsa, mani se ove teme jer masis cilj.

Danijela


On 7/23/10 11:01 AM, "Stojnić Nebojša" wrote:

Христос међу нама .

Управо ти старац Пајсије све лепо и пластично објашњава .
И да даје упут како наћи -Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне.
У одговору стрца ћеш наћи оно што тражиш .
Једино је проблем прихватити тај одговор .Мислим да без обзира на све ово се може односити и на тебе као на другобрачну.

Проблем је што знамо шта и како треба али стално тражимо кривудави пут да то избегнемо .
Све више личимо на оног богатог младића ,који Христа пита шта требам да учиним да би се спасао .
Остави све и хајде за мном ,џаба му све остало .Није спреман да раздели богаство и удобност комодитет да би кренуо за Христом .
Дај све ћу чинити само ми не тражи ултимативну жртву да побеђујем свој его и да трпим .
Стојнић Небојша

Bog pomogao!

Da se mi vratimo na temu koju je zapoceo Zoran, posto je se Nebojsa ne drzi:


18. јул 2010. 06.00, Zoran Vukovic је написао/ла:
Бог Вам помогао драга моја духовна фамилијо!

Свака 'тица своме лату јети! Дакле, мислим да се увијек може наћи благородна и сродна душа, мада сам свјестан проблема да је у савременом свјету јако много усамљених душа, без разлике на пол. Међутим, мислим да није проблем у времену или не времену, него у нама самима. Неће нас спасити нити учинити бољим ни вријеме ни мјесто уколико ми сами то не учинимо, борбом која је најнеопходнија али најтежа, и елементарни услов нашег спасења.

Дат ћу један баналан прост примјер: прије неки дан сједим у једној од главних улица Подгорице и за непуних сат времена прошло је преко 150 „парова“ дјевојака односно дјевојке које иду заједно (по двије или три углавном). Са друге стране, кад изађем негдје увече, на једној страни 5-6 момака, а на другој опет слично толико дјевбојака, и што је најчудније од свега, нико ником да приђе, све нека уштокљена атмосфера... Наравно да није увијек и свуигдје тако али ова два случаја дају добар опис саврем,еног „забављања“ младих данас!

Апсолутно се не слажем да треба тражити сродну душу путем православних листа, а посебно не преко својих духовника. Знам свештеника и духовника који само што нису отворили агенције за упознавање, зближавање, или како се то данас модерно каже „усрећивање“ младих...
Дођеш на исповјест и све лијепо исповједаш, очита ти се разрешна молитва, ослобођен нови човјек окупан у покајању и исповјести, и кад таман мислиш да је све готово, дочека те хладан туш: брате, има за тебе једна дјевојка, таква и таква – не знам да ли да се смијем или да плачем. И тако се појеидни духовници више бвае да ли смо у вези, браку него неким много битнијим стварима наше цркве.

Не знам да ли то они сувише олако схватају или је проблем у мени, али за мени наћи сродну душу није исто што и купити кило парадајза или добру лубеницу па ми неко тако лако може то „завршити“!

Што се тиче телевизије, имам одличан рецепт који већ дуже времена примјењујем, дужи низ година: једноставно не гледам ТВ осим спорта (углавном фудбал, ватерполо, бокс) и то свега два трти сата седмично. Радије одем на пучину, планину, или негдје у природу... Јесте да је савршен начин испирања мозгова, а посебно ако преферирати ТВ Пинк, онда сте на „сигурном путу ка успјеху“!



Kako naci “srodnu dusu”, s kojim cemo hoditi uskim putem I teskim putem? Nismo svi zatvorenog srca za ljude I ljubav jer bi to znacilo da smo zatvorenog srca I za Gopoda.

Danijela

Ljubica Stojcinovic

23.07.2010 09:31:14

Помаже Бог. Мислим да би требало променити тему.

У Христу. Већ је доста.

Љубица

---

From: Vedran <vedran.au@gmail.com>
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: Fri, 23 July, 2010 6:22:01 PM
Subject: RE: [svetosavlje] Srodna duša

 

Невероватно!

 

Као да си ти писао ону претходну поруку! Е мој Небојша чиме се служиш!

 

Ведран

 

 

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 5:12 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

Помаже Бог 

Мало сам претерао прошлим мајлом па сам нешто издвојио и извадио од истинског Богослова ,за разлику од мене .

 

Старац Пајсије - О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

'Супружници морају, колико год је то могуће, да негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао и Трећи, Најслађи наш Христос." 


Прво поглавље 


О складној породици 


Добар почетак породичног живота 


-Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне. 

-Пре свега нека гледа да нађе добру девојку која ће му се допасти због тога што му пружа спокојство, јер свако налази спокојство у нечем другом, па је тако и са људима. Нека не гледа да ли је богата, или лепа, него пре свега простодушна и смерна. Треба дакле више да обрати пажњу на унутрашњу лепоту, а мање на спољашњу. Када је девојка позитиван човек и када као мираз доноси мужевност, а да притом не поседује ни мање ни више женствености у карактеру, него што је потребно, то много помаже да мушкарац одмах код ње нађе разумевање и да му не задаје главобоље. Ако још поседује и страх Божији и смирење, онда могу да се ухвате руку под руку и да заједно прођу кроз непогоде овога света. 
Ако младић озбиљно мисли да се ожени неком девојком, мислим да је боље да то прво родитељима да на знање преко неког свог рођака, а потом лично да разговара са њима и са девојком. После тога, ако једно другом дају реч и објаве заруке - добро је да заруке не трају дуго - нека се труди да током тог периода до венчања гледа на девојку као на сестру и да је поштује. Ако се обоје усрдно боре да сачувају своју девственост, онда ће их, за време вршења свете Тајне венчања, када их свештеник овенча, обилно осенити благодат Божија. Јер, како каже свети Јован Златоуст, венци су символи победе против насладе. 
После тога, нека, колико је год могуће, негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао Трећи, Најслађи наш Христос. У почетку, наравно, док се добро не упознају, може бити проблема. Тако је на сваком почетку. Ето, прекјуче сам гледо једну птичицу. Тек што је изашла у потрагу за храном и почела да лети тамо-амо неколико метара изнад земље. Није знала, сиротица, како да ухвати неког инсекта и требало јој је сат времена да нешто ухвати и поједе. Док сам је посматрао, размишљао сам како је сваки почетак тежак. Када студент стекне диплому и почне да ради, у почетку му је тешко. Искушеник у манастиру исто тако у почетку има проблема. Када се млад човек ожени, опет у почетку наилази на тешкоће. 

-Да ли смета, старче, ако је жена старија од мужа? 

- У Цркви не постоји правило које каже да се не може венчати пар у коме је девојка две-три, или пет година старија од младића. 


У различитим карактерима крије се сагласје Божије 

 

 

Ruthen Ruthen

23.07.2010 09:36:59

Помаже Бог

Добро

Стојнић Небојша

2010/7/23 Ljubica Stojcinovic <opanak0051@yahoo.com.au>

Помаже Бог. Мислим да би требало променити тему.

У Христу. Већ је доста.

Љубица

---

From: Vedran <vedran.au@gmail.com>

To: mail-lista@svetosavlje.org

Sent: Fri, 23 July, 2010 6:22:01 PM
Subject: RE: [svetosavlje] Srodna duša

 

Невероватно!

 

Као да си ти писао ону претходну поруку! Е мој Небојша чиме се служиш!

 

Ведран

 

 

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 5:12 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

 

Помаже Бог 

Мало сам претерао прошлим мајлом па сам нешто издвојио и извадио од истинског Богослова ,за разлику од мене .

 

Старац Пајсије - О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

О ОПСТАНКУ ПОРОДИЦЕ 

'Супружници морају, колико год је то могуће, да негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао и Трећи, Најслађи наш Христос." 


Прво поглавље 


О складној породици 


Добар почетак породичног живота 


-Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне. 

-Пре свега нека гледа да нађе добру девојку која ће му се допасти због тога што му пружа спокојство, јер свако налази спокојство у нечем другом, па је тако и са људима. Нека не гледа да ли је богата, или лепа, него пре свега простодушна и смерна. Треба дакле више да обрати пажњу на унутрашњу лепоту, а мање на спољашњу. Када је девојка позитиван човек и када као мираз доноси мужевност, а да притом не поседује ни мање ни више женствености у карактеру, него што је потребно, то много помаже да мушкарац одмах код ње нађе разумевање и да му не задаје главобоље. Ако још поседује и страх Божији и смирење, онда могу да се ухвате руку под руку и да заједно прођу кроз непогоде овога света. 
Ако младић озбиљно мисли да се ожени неком девојком, мислим да је боље да то прво родитељима да на знање преко неког свог рођака, а потом лично да разговара са њима и са девојком. После тога, ако једно другом дају реч и објаве заруке - добро је да заруке не трају дуго - нека се труди да током тог периода до венчања гледа на девојку као на сестру и да је поштује. Ако се обоје усрдно боре да сачувају своју девственост, онда ће их, за време вршења свете Тајне венчања, када их свештеник овенча, обилно осенити благодат Божија. Јер, како каже свети Јован Златоуст, венци су символи победе против насладе. 
После тога, нека, колико је год могуће, негују врлину љубави како би увек остали сједињени њих двоје и како би са њима остао Трећи, Најслађи наш Христос. У почетку, наравно, док се добро не упознају, може бити проблема. Тако је на сваком почетку. Ето, прекјуче сам гледо једну птичицу. Тек што је изашла у потрагу за храном и почела да лети тамо-амо неколико метара изнад земље. Није знала, сиротица, како да ухвати неког инсекта и требало јој је сат времена да нешто ухвати и поједе. Док сам је посматрао, размишљао сам како је сваки почетак тежак. Када студент стекне диплому и почне да ради, у почетку му је тешко. Искушеник у манастиру исто тако у почетку има проблема. Када се млад човек ожени, опет у почетку наилази на тешкоће. 

-Да ли смета, старче, ако је жена старија од мужа? 

- У Цркви не постоји правило које каже да се не може венчати пар у коме је девојка две-три, или пет година старија од младића. 


У различитим карактерима крије се сагласје Божије 

 

 

--
Стојнић Небојша

zoran vukovic

23.07.2010 13:25:38

Бог ти помогао брате Небојша! Ја тебе апсолутно ништа не разумијем! Ти само пишеш, пишеш и... пишеш! Да ли си се запитао да ли тебе неко овдје разумије?? Немој одговарати и по ко зна који пут ширити нејасноће – макар мени, већ одговори себи. Ја поставим једно питањем, ти одговориш нешто сасвим десето! У реду је да не знаш и није срамота не знати. Не знам ни ја много много тога па сам зато ту да питам, да научим, што ми је између осталог и циљ на овај Листи. Да ону трунку маленог знања подјелим са другима и да научим колиоко могу.

Можда сам ја брате ограничен па те не разумијем,, али нисам те нити једне до сада схватио... Све ми личи на приче Света Маровића који прича три сата а ништа не каже, или га бар нико не разумије.

Више ми је значило једно писаније брата Ведрана него сви силни мејлови које си ти написао. Треба ми свега пар реченица, али кључних, суштинских, правих!

Све сам чекао да видим гдје се „гаиш“ или заустављаш, или гдје и кад ћеш прећи на нешто конретно, реално гледање ствари, а ти тјераш по своме и не мариш ни зашта. Ајде брате мој добри сад поучи мало себе па за коју  годину, ако Бог драги да, можда поучиш и нас. Хвала ти на труду и свако добро од Господа!

Зоран

---

From: Stojnić Nebojša <stojnic2003@gmail.com>
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: Fri, July 23, 2010 11:01:43 AM
Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

Христос међу нама .

Управо ти старац Пајсије све лепо и пластично објашњава .

И да даје упут како наћи -Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне.

У одговору стрца ћеш наћи оно што тражиш .

Једино је проблем прихватити тај одговор .Мислим да без обзира на све ово се може односити и на тебе као на другобрачну.

Проблем је што знамо шта и како треба али стално тражимо кривудави пут да то избегнемо .

Све више личимо на оног богатог младића ,који Христа пита шта требам да учиним да би се спасао .

Остави све и хајде за мном ,џаба му све остало .Није спреман да раздели богаство и удобност комодитет да би кренуо за Христом .

Дај све ћу чинити само ми не тражи ултимативну жртву да побеђујем свој его и да трпим .

Стојнић Небојша

Bog pomogao!

Da se mi vratimo na temu koju je zapoceo Zoran, posto je se Nebojsa ne drzi:


18. јул 2010. 06.00, Zoran Vukovic <zoranvukovic79@yahoo.com> је написао/ла:
Бог Вам помогао драга моја духовна фамилијо!

Свака 'тица своме лату јети! Дакле, мислим да се увијек може наћи благородна и сродна душа, мада сам свјестан проблема да је у савременом свјету јако много усамљених душа, без разлике на пол. Међутим, мислим да није проблем у времену или не времену, него у нама самима. Неће нас спасити нити учинити бољим ни вријеме ни мјесто уколико ми сами то не учинимо, борбом која је најнеопходнија али најтежа, и елементарни услов нашег спасења.

Дат ћу један баналан прост примјер: прије неки дан сједим у једној од главних улица Подгорице и за непуних сат времена прошло је преко 150 „парова“ дјевојака односно дјевојке које иду заједно (по двије или три  углавном). Са друге стране, кад изађем негдје увече, на једној страни 5-6 момака, а на другој опет слично толико дјевбојака, и што је најчудније од свега, нико ником да приђе, све нека уштокљена атмосфера... Наравно да није увијек и свуигдје тако али ова два случаја дају добар опис саврем,еног „забављања“ младих данас!

Апсолутно се не слажем да треба тражити сродну душу путем православних листа, а посебно не преко својих духовника. Знам свештеника и духовника који само што нису отворили агенције за упознавање, зближавање, или како се то данас модерно каже „усрећивање“ младих...
Дођеш на исповјест и све лијепо исповједаш, очита ти се разрешна молитва, ослобођен нови човјек окупан у покајању и исповјести, и кад таман мислиш да је све готово, дочека те хладан туш: брате, има за тебе једна дјевојка, таква и таква – не знам да ли да се смијем или да плачем. И тако се појеидни духовници више бвае да ли смо у вези, браку него неким много битнијим стварима наше цркве.

Не знам да ли то они сувише олако схватају или је проблем у мени, али за мени наћи сродну душу није исто што и купити кило парадајза или добру лубеницу па ми неко тако лако може то „завршити“!

Што се тиче телевизије, имам одличан рецепт који већ дуже времена примјењујем, дужи низ година: једноставно не гледам ТВ осим спорта (углавном фудбал, ватерполо, бокс) и то свега два трти сата седмично. Радије одем на пучину, планину, или негдје у природу... Јесте да је савршен начин испирања мозгова, а посебно ако преферирати ТВ Пинк, онда сте на „сигурном путу ка успјеху“!



Kako naci “srodnu dusu”, s kojim cemo hoditi uskim putem I teskim putem? Nismo svi zatvorenog srca za ljude I ljubav jer bi to znacilo da smo zatvorenog srca I za Gopoda.

Danijela

--
Стојнић Небојша

Ruthen Ruthen

23.07.2010 14:14:54

Помаже Бог

Твоју поруку не видим брате све неке коцкице и кодови.

Претпостављам да ме критикујеш итд .

Е овако поступио сам лоше и морам да се извиним сестри Данијели,Ведрану,и теби .

Ја сам неко ко се лако разјари и онда свашта урадим . 

Ви врло добро знате да образовање које се данас нуди на Богословском факултету је такво да гаји наметање мишљења и свађу .Прочитајте само како се наши архијереји односе један према другом па ће вам све бити јасно .

У Тренутку када остајемо без Државе,када нам у Цркву ретко ко улази .На моју жалост и ја сам гурам прст у око ближњег  .

И ја се свађам ,уместо Цркву Богочовека ,почео сам да браним неке доктрине од оних који је не нападају .Ово мало Православних што нас има у Србији морамо чувати као мало воде на длану .

Речи које сам користио нису добре ,крут сам и више него што треба .

Црква не бије она грли .

Опростите ми јер сагреших ,због крутог језика ,и опхођења не примереног Хришћанском поштовању личности 

Небојша Стојнић

2010/7/23 Zoran Vukovic <zoranvukovic79@yahoo.com>

Бог ти помогао брате Небојша! Ја тебе апсолутно ништа не разумијем! Ти само пишеш, пишеш и... пишеш! Да ли си се запитао да ли тебе неко овдје разумије?? Немој одговарати и по ко зна који пут ширити нејасноће – макар мени, већ одговори себи. Ја поставим једно питањем, ти одговориш нешто сасвим десето! У реду је да не знаш и није срамота не знати. Не знам ни ја много много тога па сам зато ту да питам, да научим, што ми је између осталог и циљ на овај Листи. Да ону трунку маленог знања подјелим са другима и да научим колиоко могу.

Можда сам ја брате ограничен па те не разумијем,, али нисам те нити једне до сада схватио... Све ми личи на приче Света Маровића који прича три сата а ништа не каже, или га бар нико не разумије.

Више ми је значило једно писаније брата Ведрана него сви силни мејлови које си ти написао. Треба ми свега пар реченица, али кључних, суштинских, правих!

Све сам чекао да видим гдје се „гаиш“ или заустављаш, или гдје и кад ћеш прећи на нешто конретно, реално гледање ствари, а ти тјераш по своме и не мариш ни зашта. Ајде брате мој добри сад поучи мало себе па за коју  годину, ако Бог драги да, можда поучиш и нас. Хвала ти на труду и свако добро од Господа!

Зоран

---

From: Stojnić Nebojša <stojnic2003@gmail.com>

To: mail-lista@svetosavlje.org

Sent: Fri, July 23, 2010 11:01:43 AM

Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša

Христос међу нама .

Управо ти старац Пајсије све лепо и пластично објашњава .

И да даје упут како наћи -Старче, неки младић, који је донео одлуку да заснује породицу, питао ме је како да то исправно започне.

У одговору стрца ћеш наћи оно што тражиш .

Једино је проблем прихватити тај одговор .Мислим да без обзира на све ово се може односити и на тебе као на другобрачну.

Проблем је што знамо шта и како треба али стално тражимо кривудави пут да то избегнемо .

Све више личимо на оног богатог младића ,који Христа пита шта требам да учиним да би се спасао .

Остави све и хајде за мном ,џаба му све остало .Није спреман да раздели богаство и удобност комодитет да би кренуо за Христом .

Дај све ћу чинити само ми не тражи ултимативну жртву да побеђујем свој его и да трпим .

Стојнић Небојша

Bog pomogao!

Da se mi vratimo na temu koju je zapoceo Zoran, posto je se Nebojsa ne drzi:


18. јул 2010. 06.00, Zoran Vukovic <zoranvukovic79@yahoo.com> је написао/ла:
Бог Вам помогао драга моја духовна фамилијо!

Свака 'тица своме лату јети! Дакле, мислим да се увијек може наћи благородна и сродна душа, мада сам свјестан проблема да је у савременом свјету јако много усамљених душа, без разлике на пол. Међутим, мислим да није проблем у времену или не времену, него у нама самима. Неће нас спасити нити учинити бољим ни вријеме ни мјесто уколико ми сами то не учинимо, борбом која је најнеопходнија али најтежа, и елементарни услов нашег спасења.

Дат ћу један баналан прост примјер: прије неки дан сједим у једној од главних улица Подгорице и за непуних сат времена прошло је преко 150 „парова“ дјевојака односно дјевојке које иду заједно (по двије или три  углавном). Са друге стране, кад изађем негдје увече, на једној страни 5-6 момака, а на другој опет слично толико дјевбојака, и што је најчудније од свега, нико ником да приђе, све нека уштокљена атмосфера... Наравно да није увијек и свуигдје тако али ова два случаја дају добар опис саврем,еног „забављања“ младих данас!

Апсолутно се не слажем да треба тражити сродну душу путем православних листа, а посебно не преко својих духовника. Знам свештеника и духовника који само што нису отворили агенције за упознавање, зближавање, или како се то данас модерно каже „усрећивање“ младих...
Дођеш на исповјест и све лијепо исповједаш, очита ти се разрешна молитва, ослобођен нови човјек окупан у покајању и исповјести, и кад таман мислиш да је све готово, дочека те хладан туш: брате, има за тебе једна дјевојка, таква и таква – не знам да ли да се смијем или да плачем. И тако се појеидни духовници више бвае да ли смо у вези, браку него неким много битнијим стварима наше цркве.

Не знам да ли то они сувише олако схватају или је проблем у мени, али за мени наћи сродну душу није исто што и купити кило парадајза или добру лубеницу па ми неко тако лако може то „завршити“!

Што се тиче телевизије, имам одличан рецепт који већ дуже времена примјењујем, дужи низ година: једноставно не гледам ТВ осим спорта (углавном фудбал, ватерполо, бокс) и то свега два трти сата седмично. Радије одем на пучину, планину, или негдје у природу... Јесте да је савршен начин испирања мозгова, а посебно ако преферирати ТВ Пинк, онда сте на „сигурном путу ка успјеху“!



Kako naci “srodnu dusu”, s kojim cemo hoditi uskim putem I teskim putem? Nismo svi zatvorenog srca za ljude I ljubav jer bi to znacilo da smo zatvorenog srca I za Gopoda.

Danijela

--
Стојнић Небојша

--
Стојнић Небојша

Jelena Pasic

23.07.2010 19:08:32

Pomaze Bog svima koliko vas ima!

     Zao mi je sto nisam uspela da vidim ovu prepisku na vreme, obaveze i problemi su me vodili na drugu stranu, ali bilo mi je interesantno i poucno citati vasa razlicita, a opet jako slicna misljenja.

Ne bih volela da rasplamsavam diskusiju niti da dolivam ulje na vatru, ali volela bih da iznesem neka svoja vidjenja i postavim pitanja koja mene muce.

Ako sam vas sve dobro shvatila, nacin na koji je brat Nebojsa pisao je glavni problem, a ne to sta on ima da kaze?

Ili interpretacija i to da su ga neki shvatili kao da je iskljuciv u stavu ili brak ili manastir?

Ne znam, mozda je do mene i priznajem nisam svaki mail procitala sa podjednakom paznjom, ali ja ga tako nisam shvatila.

Mogu samo da govorim iz svog jako uskog iskustva zajednice dvoje ljudi, dace Bog uskoro i bracne.

     Ja se potpuno slazem sa stavom da je coveku potrebno odluciti sta uopste hoce u zivotu i gde ga vuce srce. Na silu ne ide ali to ne znaci da covek hriscanin ne treba "na silu" da se menja i zbacuje starog coveka.

Valjda je tu pogresna pretpostavka sto smo mi svi "hriscani" dok smo "takvi kakvi smo", ali cim je za nesto potreban napor, onda to necemo ukoliko mi sami ne biramo i vreme i mesto i nacin i sve parametre naseg "mucenistva" i "podviznistva".

Ja se slazem da bez braka ili monastva nacelno govoreci ne biva, ali naravno da je to nacelno i naravno da to ne treba shvatati bukvalno.

Nije brak ni manastir sam po sebi bitan niti spasonosan, nego upravo prilika i odluka koju mi time donosimo.

Mi donosimo odluku da ne biramo vise sami nacin na koji cemo se "podvizavati", pa ako nam se posti posticemo ili ako nam se moli molicemo se i radicemo onako kako mi zelimo, hocemo i osecamo, po nekom nasem planu i programu. Zato vidim ili brak ili monastvo kao puteve, vrlo utabane i vrlo "sigurne".

     To ne znaci da drugih puteva nema, ali ja za sebe sigurno necu reci "pa da, ja sam toliko posebna da oni putevi kojima su hodili svi ljudi pre mene nisu dovoljno dobri ni ekskluzivni za mene, a ja sam ionako posebna i moja zivotna prica je ionako posebna, pa za mene mora vala Bog da smisli ekstra put".

Naravno da posebni putevi postoje, ali oni skoro po pravilu i usudila bih se reci sa punom sigurnoscu, nisu nesto sto se planira, jer bismo mi time pokazali samo svoju gordost i umisljenost da je nas zivot poseban i nasa muka najveca i nase okolnosti najspecificnije, a to nije tacno, to tvrdim. Svaki covek je poseban i svaka zivotna prica je posebna ali upravo svako i nosi svoj krst, drugaciji od krsta brata do njega. 

     Ni Matrona, ni Ksenija, sigurno nisu rekle "e, pa dobro, meni se ne ide ni u manastir nit mi se zivi posle muzevljeve smrti, hmmm, sta li ja sada da sebi smislim kao treci put".

One su radile kako im je blagodat Bozija zapovedala, bez planiranja i bez pravdanja i izgovaranja sopstvenim slabostima.

I itekako su imale zajednicu i zavisile od volje i zelje drugih ljudi.

    Meni se cini da brat Nebojsa sa pravom prica ovako povredjeno, imala sam prilike da upoznam mnogo ljudi, koji su cak bili otvoreni u tome da je njima "dobro" sto su sami, da ne planiraju nigde, jer im prija da budu vlasnici svog sopstvenog vremena, zivota i cega sve ne.

I to jeste ogroman problem, sustina onoga zbog cega ljudi ne mogu da se odluce sta zele i kuda zele. Svi mi hocemo da nas Bog spasi, ali da mi sami biramo svoj zivot, svoje "podvige" i svoje "uspone i padove", a ne neki tamo ludi iguman ili blesavi i naporni muz ili dzangrizava zena.

     Prvi put kada sam mrtva umorna sela na da se odmorim posle rucka, sudova i obaveza, a moj dragi onako nonsalantno izjavio "e treba mi kosulja hitno, hajde mi opeglaj", doslo mi je njega da opeglam sa sve tom kosuljom.

Prvo sto sam pomislila bilo je "gde me nadje, pusti me bar pet minuta da odmorim tek sam sela", ali ne, njemu je bila potrebna kosulja i on nije imao kada da ceka da se ja odobrovoljim ili da se odmorim ili da "mi se pegla" ( kao da toliko volim peglanje da prosto jedva cekam da uzmem peglu u sake). Srecom bila je zima, a ne ove paklene vrucine :)))

Elem, moje razmisljanje je teklo kao citavu vecnost, a nisu prosle ni tri sekunde i ja sam se digla na noge lagane. Ne pita vas muz ( retko kad doduse, zavisi kako radi oklagija :))))) ) da li hocete mozete ili sta god, obaveze cekaju, ni deca vas ne pitaju kad imaju grceve ili im rastu zubici ili puze i ruse sve pred sobom. Nema tu onoga "jao sto cu sada da sednem da odmorim i da pustim mozak na otavu", nema tu vase "slobode", ni vase "licnosti", ni bilo cega vaseg, ni sa jedne strane. Tu ste vi, zajednica dvoje ljudi i Boga, i ako Bog da vasa deca, ako ne da opet Bogu hvala. Nema tu ja hocu ili ja ne mogu ili mene mrzi.

Joj sto je mene tada mrzelo da peglam kosulju! A tek sto me je mrzelo da idem ujutru na Liturgiju, pa na pijac, pa da spremam rucak za gomilu ljudi kad smo pravili sedeljku, pa da docekujem, pri tom raspolazem samo sa resoom, a ni mikser nemam ni normalan noz ni plitak tanjir, pa smisli nacin da nesto sto bih u "normalnim" kucnim uslovima uradila za minut sad da uradim za sat, pa docekaj goste, pa budi sa njima, pa pospremi sve, pa idi sa svojim covekom uvece na koncert koji je njemu bio bitan, podjednako doterana i sveza kao tog jutra, iako ni to jutro nisam mogla biti sveza jer nisam zbog obaveza spavala danima. Koji crni odmor kakvi bakraci. 

Joj sto mi je u tim trenucima, a ovo je samo bio banalan primer sa pocetka naseg bivstvovanja, volela da budem sama i da mi niko ne sedi za glavom i da nemam obaveza tog tipa i da sama sebi mogu da planiram i organizujem vreme.

Uh kako bi onda sve bilo lakse! 

Koliko mi je puta doslo da vrisnem jer nisam imala trenutak za sebe i za "svoje ja" i potrebe bilo koje vrste i koliko mi je bilo tesko da se odreknem toga ja.

I sada ponekad zaskici ta jelena u meni pa se narogusim i pitam ga "alo bre imaj milosti tek sam sela, daj mani me se", ali se ugrizem za jezik posle i vidim da je to samo moj problem i moj strah da cu u stvari nestati kao licnost.

   I kako je vreme odmicalo sve manje mi je bilo stalo do sebe, ako treba, ponizi me, lupi me po ovoj mojoj ludoj glavi i sujeti, nije to bitno. Oh da, boli, kad mi dirne sujetu boli samo tako, ali sa tim moram da se izborim kako znam i umem i to i jeste uostalom poenta svega.

Nece se svet raspasti ako nisam ja tu da ga iskontrolisem ili da "brinem" niti cu se ja raspasti ako ne budem drzala sve konce u svojim rukama.

Sto bi moja kuma rekla, " uh kako mi nedostaje onaj samacki zivot, pa se rvem sa Bogom, pa Mu vristim i placem da bih i ja volela da zivim opusteno i normalno i da budem glupa i tupa", ali Bog ne slusa!

Bogu hvala!!!

Mi smo dosli u Crkvu sami, niko nas nije bio po usima, niko nas puskom nije terao, mi smo dosli pred Hristove noge i trazili od Njega da nas spase, da nas prihvati za svoju decu, da budemo Njegova deca i Njegovi vojnici.

E pa dragi moji, biti vojnik ima svoje divne trenutke ali je mnogo tesko.

Ali ta borba ne sme biti jalova, niko ne kaze da oni koji su sami zato sto im je tako lakse ili "bolje" ili sta god nemaju muka, ali njihove muke su opet njihov sopsteni izbor, trazili su dobili su.

A svi mi koji smo dosli pred Boga i rekli "pomagaj Oce propadoh", pa sta smo mislili? On nas je primio za sinove, ali zasto bi nama bilo drugacije nego Njemu?Sta smo mislili? Samo da ce biti med i mleko i raj na zemlji i lepota Bozija?!?!

Pa hoce ali ne u okolnostima ni situacijama ni u spoljasnjem miru, nego u nama kada smo sa Hristom. A taj put je put odricanja svoje volje i svog htenja, postepenog, ali sve dubljeg odricanja, da bi dao Bog jednog dana rekli "ne zivim vise ja nego Hristos u meni". A osim u retkim slucajevima koji zaista postoje takvo odricanje nije moguce kada smo sami, bas zato sto onda sami sebi polazemo racune i samo za sebe odgovaramo i o sebi brinemo.

     To je neko moje misljenje i tu se slazem sa Nebojsom, covek danasnjice, uopste uzev je jako samoziv i egocentrican, samo da njemu bude dobro i da on bude namiren i da se ne narusi njegov komoditet, pa makar pricali o medjuljudskim odnosima i na prvi problem, op dovidjenja. To jeste veliki problem nazalost i da, na srecu Bog nam je dao mogucnost da se spasavamo kroz brak ili monastvo ne zato sto su sada to neka magijska stanja ili odnosi pa eto samo krunu na celo i spaseni smo, nego sto ako ga shvatimo na pravi nacin, imacemo priliku da hodamo utabanom stazom i bicemo po pravilu stavljani u situacije koje zahtevaju da se odreknemo svog ja. A ne samo to, Bogu hvala, nego Brak kao Tajna ce nam omoguciti da osetimo i radosti kakve nismo slutili da postoje, radosti dva bica spojena u jedno telo.

Sto bi jedan divan svestenik rekao "znate deco sta je jedno telo? ne, ne ono fizicko spajanje, nego bas jedno telo. Kada je leva noga bolesna, covek skakuce na desnoj, tako i ovo, kad je neko od supruznika "bolestan" ili mu je tesko ili je u iskusenju, tu je drugi, oni disu kao jedno telo, ponasaju se, dopunjuju se, koordinisu pokrete, korake, sve zajedno, gde jedan stane drugi nastavi, cas muz vuce zenu, cas zena muza", e to je tajna.

A da ne pominjem bracnu postelju koja se tumaci kao oltar, mnogi bi se sablaznili i cak mogucnost da vole svog coveka ili covecicu pred ikonom za njih je sablazan.

Pa sad vi meni lepo objasnite?

Zasto je govoriti o ta dva puta toliko lose?

Ne razumem?!

Jasno je meni da smo mi svi slabi i nedostojni i svakakvi, ali ako mi nesto ne mozemo da dostignemo i da ispunimo to ne znaci da to prestaje da bude standard. Ako recimo se postavi uslov da za upis na akademiju je potrebno trcati 100m za 10sekundi, a mi trcimo za 20 il 30, necemo biti primljeni, ali cemo vezbati i postepeno dostici taj uslov, pa kad god. Nase je da se trudimo da ga dostignemo, ali to sto sada ne mozemo dostici ne znaci da taj uslov ne postoji.

Slozicu se mozda je taj uslov za mnoge pretezak, pa ko trci za minut sto metara, za njega je bolje da postavi sebi kao privremen cilj da predje taj put za pola minuta, ali to je privremen cilj, ne trajan.

Udavih, prastajte!Nadam se da nikog nisam sablaznila svojim pisanjem!

vasa u Hristu

mala jeca

Vedran

23.07.2010 23:35:28

Бог ти помогао Небојша,

 

Твоје речи упућене лично мени нису ме повредиле, оно што ми је сметало јесу, као што сам и раније наводио, твоје тврдње о границама спасења.

 

Тражим и ја опроштај за своје речи које су упућене теби, ако су те повредиле као брата.

 

Ведран

 

 

 

From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Saturday, 24 July 2010 12:15 AM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: [svetosavlje] Srodna duša

 

Помаже Бог

 

 

Твоју поруку не видим брате све неке коцкице и кодови.

Претпостављам да ме критикујеш итд .

Е овако поступио сам лоше и морам да се извиним сестри Данијели,Ведрану,и теби .

Ја сам неко ко се лако разјари и онда свашта урадим . 

Ви врло добро знате да образовање које се данас нуди на Богословском факултету је такво да гаји наметање мишљења и свађу .Прочитајте само како се наши архијереји односе један према другом па ће вам све бити јасно .

У Тренутку када остајемо без Државе,када нам у Цркву ретко ко улази .На моју жалост и ја сам гурам прст у око ближњег  .

И ја се свађам ,уместо Цркву Богочовека ,почео сам да браним неке доктрине од оних који је не нападају .Ово мало Православних што нас има у Србији морамо чувати као мало воде на длану .

Речи које сам користио нису добре ,крут сам и више него што треба .

Црква не бије она грли .

Опростите ми јер сагреших ,због крутог језика ,и опхођења не примереног Хришћанском поштовању личности 

Небојша Стојнић

2010/7/23 Zoran Vukovic <zoranvukovic79@yahoo.com>

Бог ти помогао брате Небојша! Ја тебе апсолутно ништа не разумијем! Ти само пишеш, пишеш и... пишеш! Да ли си се запитао да ли тебе неко овдје разумије?? Немој одговарати и по ко зна који пут ширити нејасноће – макар мени, већ одговори себи. Ја поставим једно питањем, ти одговориш нешто сасвим десето! У реду је да не знаш и није срамота не знати. Не знам ни ја много много тога па сам зато ту да питам, да научим, што ми је између осталог и циљ на овај Листи. Да ону трунку маленог знања подјелим са другима и да научим колиоко могу.

Можда сам ја брате ограничен па те не разумијем,, али нисам те нити једне до сада схватио... Све ми личи на приче Света Маровића који прича три сата а ништа не каже, или га бар нико не разумије.

Више ми је значило једно писаније брата Ведрана него сви силни мејлови које си ти написао. Треба ми свега пар реченица, али кључних, суштинских, правих!

Све сам чекао да видим гдје се „гаиш“ или заустављаш, или гдје и кад ћеш прећи на нешто конретно, реално гледање ствари, а ти тјераш по своме и не мариш ни зашта. Ајде брате мој добри сад поучи мало себе па за коју  годину, ако Бог драги да, можда поучиш и нас. Хвала ти на труду и свако добро од Господа!

Зоран

 

---

From: Stojnić Nebojša <stojnic2003@gmail.com>

To: mail-lista@svetosavlje.org

Sent: