Ruthen Ruthen
23.07.2010 08:50:10
1) А. Шмеман, "За живот света - Светотајинска философија живота", Београд, 1979,. стр 104-120.
3) М. Елијаде, "Историја веровања и религијских идеја" I, Београд 1997., стр. 141
4) "Луча" - Св. Јован Дамаскин "Тачно изложење православне вере". Никшић, 1994, стр. 81-84.
5) М. Елијаде, ibid 60.
6) Св. Јован Дамаскин, ibid 81-84.
7) Мисли се на тело и душу.
8 ) Св. Јован Дамаскин 80-84
9) Св. Јован Златоусти: " Сву васељену је изопачило управо мишљење да само монасима приличи велика строгост живота, док други могу да живе безбрижно" цитирано према ГФ. Флорофски, "Св. Оци IV века", Хиландар, 1997. стр 212.
10) Реч је у ствари о немању слободе у односу на побуњене нагоне у палој природи и немогућности да се њоме господари.
11) Довољно је видети шта о томе говоре Канони.
12) Интересантно је напоменути чињеницу да старозаветни пророци, кад хоће да осликају крањи отпад Старог Израиља од Бога, за то користе поређење са стањем блуда.
13) Христо Јанарес, "Криза пророштва", Атина 1988., стр 87
14) Велики канон св. Андрије Критског, превод јеромонаха Артемија Радосављевића, Београд, 1984. стр. 66
Драги Небојша,
Кажеш, „почели смо један другоме да одговарамо форумски, а то је забрањено“. Нисмо почели, него си ти почео, послао си ми две такве поруке и ја сам ти на исти начин одговорио тек после друге, а све са циљем да ти поставим директна питања, јер видим да ти непрестано расплињујеш тему и избегаваш да на питања одговориш. Мислиио сам да ћеш тако лакше да видиш суштину онога око чега се не разумемо или не слажемо. Видим да је тај мој покушај узалудан, а искрено сам се надао да имам саговорника, а не некога ко води монолог.
Ја не могу да верујем својим очима да читам ово. Неко ко се непрестано представља као „богослов“ ко иступа са претензијама да изражава учење Цркве износећи тако своје личне ставове, ни на чему засноване и логички неодрживе, а да не кажем богословски неутемељене, служи се подвалама не би ли у овом разговору истрајао на своме или показао „своје“ богословско знање по сваку цену. Кажеш Небојша, „морам да напишем пар реченица о браку“, а затим без и мало стида и срама копираш читави текст оца Бобана Миленковића и представљаш га као свој. Ако си овако завршавао богословски факултет, ја бих, када би то било могуће, не само теби него и онима који су те пустили да прођеш одузео диплому. Ти непрестано форсираш академско богословље, а служиш се најнижим подвалама у разговору које не приличе ни наивном бруцошу. Оно што ме још више изненађује јесте да ти ово није први пут да тако нешто чиниш и то овако јавно представљајући туђе писање као своје.
Ниси одговорио на моја питања, али мислим да нема сврхе да даље о разговарамо, јер ти показујеш или да не желиш да разговараш или можда желиш да држиш лекције којима овде није место.
Ведран
From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 4:57 PM
Помаже Бог брате Ведране
Мислим да морам да напишем пар реченица о браку .
Почели смо један другом да одговарамо форумски ,а то је збрањено на овој листи .
Дешавало се током времена да поједини органски делови живота у Богочовечанском Организму, Цркви, буду доведени у опасност посветовњачења и раскорењења у Телу Христовом, услед чињенице да се живот Цркве преплиће и судара са пипцима духа времена. Попут опасне халуцинације и фатаморгане дух времена повремено баца своју сенку на оно што јесте нама људима остављено као средство, пут или начин спасења од греха и смрти, а у чему је темељ Христос.
Посветовњачење1, представља чин обесвећења одређеног начина живота или употребе света и ствари у њему од стране човека, који их сада вреднује и схвата као нешто што може постојати у својој пуноћи и мимо Цркве. Уствари посветовњачење у себи скрива истовремено атеизам и идолатрију, јер људи уче да је Бог у најмању руку нешто релативно, што може да постоји али и не мора, и што од делића живота и света чини идоле којима се људи клањају и служе им. На тај начин дух времена им одузима могућност избављења од греха и смрти, сводећи их на своје контуре, зване време и простор, са илузијама безличне вечности у којој нема места за Христа, Који Једини победи смрт.
У нама савременом веку једна од многих појава у животу верних, која је доведена у опасност посветовњачења, обезбожења, јесте света тајна брака, која у Цркви поново задобија свој спасоносни Христолошки смисао. Оно што је грех прародитеља у Рају унаказио и укинуо, Христос Богочовек не само да је потврдио, већ је далеко више и шире облагодатио, откривајући на тај начин прави смисао тајне брака.
--
Стојнић Небојша
Mira Antonovic
23.07.2010 09:06:39
Pomaze Bog,
jos nas samo obavesti do koliko godina se mora covek vencati ili stupiti u manastir i da li nasledjuje Carstvo Nebesko ako se pre toga upokoji u Gospodu?
Mira
> ------------ Původní zpráva ------------
> Od: Stojnić Nebojša
> Předmět: [svetosavlje] Текст оца Бобана Миленковића
> Datum: 23.7.2010 10:50:32
> ----------------------------------------
> Бог ти помогао брате
> Правило листе је такве да се испод сваког писма потпишемо пуним именом и
> презименом .
> Направио сам грешку јер нисам добро прекопирао цео текст .
> Зато сам и написао да сам претерао са прошлим текстом јер је он тежак за
> разумевање.
> И зато сам послао текст стрца Пајсија ,испод кога сам се такође потписао
> пуним именом и презименом ,за разлику од тебе брате .
>
>
> Не водим монолог
> 1)Тврдим да без брачне и монашке зеједнице нема спасења нити учествовања у
> Цркви .
> Ову тврдњу ниси оповргао ни једним аргументом .
> 2)Свештеник Бобан Миленковић је одлично подржао све оно о чему сам писао .
> Па ако мени не верујеш веруј другима .
> Морам да расплинем оно о чему пишемо јер си упоран ,поново не аргументовано
> ,да докажеш да је брак и монаштво добро али није неопходно .
> Испаде да Црква саветује људима да улазе у брачну заједницу да би се после
> наслађивала њиховим проблемима .
> Сам си рекао да је брак тежак да је заједница тешка .Ми који смо у браку или
> они који су у манастиру по теби се могу спасти и без тога па што се женити
> или ићи у манастир?Зар то није глупост?.
> Па шта ће нам брак .Не терај ме да те цитирам
> Наво си једну светитељку удовицу тврдећи да се ван брака подвизавала ,што
> није тачно и што си такође признао .
> Наведи бар два поштена примера и свака ти част .Не можеш их навести јер их
> нема .
> И они који би били добри кандидати да потврде твој став тешко ћеш их
> повезати ,јер или мало знамо о њима или су у житијама ови делови избачени
> као подразумевајући .
> Стојнић Небојша
>
> Бобан Миленковић, свештеник.
>
> 1) А. Шмеман, "За живот света - Светотајинска философија живота", Београд,
> 1979,. стр 104-120.
> 3) М. Елијаде, "Историја веровања и религијских идеја" I, Београд 1997.,
> стр. 141
> 4) "Луча" - Св. Јован Дамаскин "Тачно изложење православне вере". Никшић,
> 1994, стр. 81-84.
> 5) М. Елијаде, ibid 60.
> 6) Св. Јован Дамаскин, ibid 81-84.
> 7) Мисли се на тело и душу.
> 8 ) Св. Јован Дамаскин 80-84
> 9) Св. Јован Златоусти: " Сву васељену је изопачило управо мишљење да само
> монасима приличи велика строгост живота, док други могу да живе безбрижно"
> цитирано према ГФ. Флорофски, "Св. Оци IV века", Хиландар, 1997. стр 212.
> 10) Реч је у ствари о немању слободе у односу на побуњене нагоне у палој
> природи и немогућности да се њоме господари.
> 11) Довољно је видети шта о томе говоре Канони.
> 12) Интересантно је напоменути чињеницу да старозаветни пророци, кад хоће да
> осликају крањи отпад Старог Израиља од Бога, за то користе поређење са
> стањем блуда.
> 13) Христо Јанарес, "Криза пророштва", Атина 1988., стр 87
> 14) Велики канон св. Андрије Критског, превод јеромонаха Артемија
> Радосављевића, Београд, 1984. стр. 66
>
>
>
> >
> > Драги Небојша,
> >
> >
> >
> > Кажеш, „почели смо један другоме да одговарамо форумски, а то је
> > забрањено“. Нисмо почели, него си ти почео, послао си ми две такве поруке и
> > ја сам ти на исти начин одговорио тек после друге, а све са циљем да ти
> > поставим директна питања, јер видим да ти непрестано расплињујеш тему и
> > избегаваш да на питања одговориш. Мислиио сам да ћеш тако лакше да видиш
> > суштину онога око чега се не разумемо или не слажемо. Видим да је тај мој
> > покушај узалудан, а искрено сам се надао да имам саговорника, а не некога ко
> > води монолог.
> >
> >
> >
> > Ја не могу да верујем својим очима да читам ово. Неко ко се непрестано
> > представља као „богослов“ ко иступа са претензијама да изражава учење Цркве
> > износећи тако своје личне ставове, ни на чему засноване и логички неодрживе,
> > а да не кажем богословски неутемељене, служи се подвалама не би ли у овом
> > разговору истрајао на своме или показао „своје“ богословско знање по сваку
> > цену. Кажеш Небојша, „морам да напишем пар реченица о браку“, а затим без и
> > мало стида и срама копираш читави текст оца Бобана Миленковића и представљаш
> > га као свој. Ако си овако завршавао богословски факултет, ја бих, када би то
> > било могуће, не само теби него и онима који су те пустили да прођеш одузео
> > диплому. Ти непрестано форсираш академско богословље, а служиш се најнижим
> > подвалама у разговору које не приличе ни наивном бруцошу. Оно што ме још
> > више изненађује јесте да ти ово није први пут да тако нешто чиниш и то овако
> > јавно представљајући туђе писање као своје.
> >
> >
> >
> > Ниси одговорио на моја питања, али мислим да нема сврхе да даље о
> > разговарамо, јер ти показујеш или да не желиш да разговараш или можда желиш
> > да држиш лекције којима овде није место.
> >
> >
> >
> >
> >
> > Ведран
> >
> >
> >
> >
> >
> > *From:* Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
> > *Sent:* Friday, 23 July 2010 4:57 PM
> >
> > *To:* mail-lista@svetosavlje.org
> > *Subject:* Re: [svetosavlje] Srodna duša
> >
> >
> >
> > Помаже Бог брате Ведране
> >
> >
> >
> > Мислим да морам да напишем пар реченица о браку .
> >
> > Почели смо један другом да одговарамо форумски ,а то је збрањено на овој
> > листи .
> >
> >
> >
> >
> >
> >
> >
> > Дешавало се током времена да поједини органски делови живота у
> > Богочовечанском Организму, Цркви, буду доведени у опасност посветовњачења и
> > раскорењења у Телу Христовом, услед чињенице да се живот Цркве преплиће и
> > судара са пипцима духа времена. Попут опасне халуцинације и фатаморгане дух
> > времена повремено баца своју сенку на оно што јесте нама људима остављено
> > као средство, пут или начин спасења од греха и смрти, а у чему је темељ
> > Христос.
> > Посветовњачење1, представља чин обесвећења одређеног начина живота или
> > употребе света и ствари у њему од стране човека, који их сада вреднује и
> > схвата као нешто што може постојати у својој пуноћи и мимо Цркве. Уствари
> > посветовњачење у себи скрива истовремено атеизам и идолатрију, јер људи уче
> > да је Бог у најмању руку нешто релативно, што може да постоји али и не мора,
> > и што од делића живота и света чини идоле којима се људи клањају и служе им.
> > На тај начин дух времена им одузима могућност избављења од греха и смрти,
> > сводећи их на своје контуре, зване време и простор, са илузијама безличне
> > вечности у којој нема места за Христа, Који Једини победи смрт.
> > У нама савременом веку једна од многих појава у животу верних, која је
> > доведена у опасност посветовњачења, обезбожења, јесте света тајна брака,
> > која у Цркви поново задобија свој спасоносни Христолошки смисао. Оно што је
> > грех прародитеља у Рају унаказио и укинуо, Христос Богочовек не само да је
> > потврдио, већ је далеко више и шире облагодатио, откривајући на тај начин
> > прави смисао тајне брака.
> >
> >
>
>
> --
> Стојнић Небојша
>
>
>
Vedran
23.07.2010 09:32:56
Драги Небојша,
У реду, ако кажеш, да си пропустио наслов текста, пропустио име аутора, пропустио фусноте, и сетио си се да то кажеш тек након што сам ти напоменуо да текст није твој, иако си у међувремену послао други емаил у коме си могао грешку да исправиш, а тај текст си започео са речима „морам да напишем пар речи о браку“, све онако случајно, ја немам ништа против да ти тако мислиш.
Тврдњу да спасење није могуће ван монашке или брачне заједнице ти ниси потврдио ни једним аргументом и зато ја немам разлог да је оповргавам. Ова тврдња није Православна, а ти будући да си је изнео био си дужан и да је докажеш, што ниси учинио, а моја савест ми није дозвољавала, а да ти на то не скренем пажњу, и да просто преко тога пређем као да није речено, нарочито због тога што ову листу читају многи од којих се неки тек уче својој вери, а ти си се поставио ауторитативно износећи своје личне замисли и конструкције као учење Цркве.
Искрено ти желим свако добро и мислим да се више нећу јављати на ову тему.
Ведран
From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 6:50 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: [svetosavlje] Текст оца Бобана Миленковића
Бог ти помогао брате
Правило листе је такве да се испод сваког писма потпишемо пуним именом и презименом .
Направио сам грешку јер нисам добро прекопирао цео текст .
Зато сам и написао да сам претерао са прошлим текстом јер је он тежак за разумевање.
И зато сам послао текст стрца Пајсија ,испод кога сам се такође потписао пуним именом и презименом ,за разлику од тебе брате .
Не водим монолог
1)Тврдим да без брачне и монашке зеједнице нема спасења нити учествовања у Цркви .
Ову тврдњу ниси оповргао ни једним аргументом .
2)Свештеник Бобан Миленковић је одлично подржао све оно о чему сам писао .
Па ако мени не верујеш веруј другима .
Морам да расплинем оно о чему пишемо јер си упоран ,поново не аргументовано ,да докажеш да је брак и монаштво добро али није неопходно .
Испаде да Црква саветује људима да улазе у брачну заједницу да би се после наслађивала њиховим проблемима .
Сам си рекао да је брак тежак да је заједница тешка .Ми који смо у браку или они који су у манастиру по теби се могу спасти и без тога па што се женити или ићи у манастир?Зар то није глупост?.
Па шта ће нам брак .Не терај ме да те цитирам
Наво си једну светитељку удовицу тврдећи да се ван брака подвизавала ,што није тачно и што си такође признао .
Наведи бар два поштена примера и свака ти част .Не можеш их навести јер их нема .
И они који би били добри кандидати да потврде твој став тешко ћеш их повезати ,јер или мало знамо о њима или су у житијама ови делови избачени као подразумевајући .
Стојнић Небојша
Бобан Миленковић, свештеник.
1) А. Шмеман, "За живот света - Светотајинска философија живота", Београд, 1979,. стр 104-120.
3) М. Елијаде, "Историја веровања и религијских идеја" I, Београд 1997., стр. 141
4) "Луча" - Св. Јован Дамаскин "Тачно изложење православне вере". Никшић, 1994, стр. 81-84.
5) М. Елијаде, ibid 60.
6) Св. Јован Дамаскин, ibid 81-84.
7) Мисли се на тело и душу.
8 ) Св. Јован Дамаскин 80-84
9) Св. Јован Златоусти: " Сву васељену је изопачило управо мишљење да само монасима приличи велика строгост живота, док други могу да живе безбрижно" цитирано према ГФ. Флорофски, "Св. Оци IV века", Хиландар, 1997. стр 212.
10) Реч је у ствари о немању слободе у односу на побуњене нагоне у палој природи и немогућности да се њоме господари.
11) Довољно је видети шта о томе говоре Канони.
12) Интересантно је напоменути чињеницу да старозаветни пророци, кад хоће да осликају крањи отпад Старог Израиља од Бога, за то користе поређење са стањем блуда.
13) Христо Јанарес, "Криза пророштва", Атина 1988., стр 87
14) Велики канон св. Андрије Критског, превод јеромонаха Артемија Радосављевића, Београд, 1984. стр. 66
Драги Небојша,
Кажеш, „почели смо један другоме да одговарамо форумски, а то је забрањено“. Нисмо почели, него си ти почео, послао си ми две такве поруке и ја сам ти на исти начин одговорио тек после друге, а све са циљем да ти поставим директна питања, јер видим да ти непрестано расплињујеш тему и избегаваш да на питања одговориш. Мислиио сам да ћеш тако лакше да видиш суштину онога око чега се не разумемо или не слажемо. Видим да је тај мој покушај узалудан, а искрено сам се надао да имам саговорника, а не некога ко води монолог.
Ја не могу да верујем својим очима да читам ово. Неко ко се непрестано представља као „богослов“ ко иступа са претензијама да изражава учење Цркве износећи тако своје личне ставове, ни на чему засноване и логички неодрживе, а да не кажем богословски неутемељене, служи се подвалама не би ли у овом разговору истрајао на своме или показао „своје“ богословско знање по сваку цену. Кажеш Небојша, „морам да напишем пар реченица о браку“, а затим без и мало стида и срама копираш читави текст оца Бобана Миленковића и представљаш га као свој. Ако си овако завршавао богословски факултет, ја бих, када би то било могуће, не само теби него и онима који су те пустили да прођеш одузео диплому. Ти непрестано форсираш академско богословље, а служиш се најнижим подвалама у разговору које не приличе ни наивном бруцошу. Оно што ме још више изненађује јесте да ти ово није први пут да тако нешто чиниш и то овако јавно представљајући туђе писање као своје.
Ниси одговорио на моја питања, али мислим да нема сврхе да даље о разговарамо, јер ти показујеш или да не желиш да разговараш или можда желиш да држиш лекције којима овде није место.
Ведран
From: Stojnić Nebojša [mailto:stojnic2003@gmail.com]
Sent: Friday, 23 July 2010 4:57 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Srodna duša
Помаже Бог брате Ведране
Мислим да морам да напишем пар реченица о браку .
Почели смо један другом да одговарамо форумски ,а то је збрањено на овој листи .
Дешавало се током времена да поједини органски делови живота у Богочовечанском Организму, Цркви, буду доведени у опасност посветовњачења и раскорењења у Телу Христовом, услед чињенице да се живот Цркве преплиће и судара са пипцима духа времена. Попут опасне халуцинације и фатаморгане дух времена повремено баца своју сенку на оно што јесте нама људима остављено као средство, пут или начин спасења од греха и смрти, а у чему је темељ Христос.
Посветовњачење1, представља чин обесвећења одређеног начина живота или употребе света и ствари у њему од стране човека, који их сада вреднује и схвата као нешто што може постојати у својој пуноћи и мимо Цркве. Уствари посветовњачење у себи скрива истовремено атеизам и идолатрију, јер људи уче да је Бог у најмању руку нешто релативно, што може да постоји али и не мора, и што од делића живота и света чини идоле којима се људи клањају и служе им. На тај начин дух времена им одузима могућност избављења од греха и смрти, сводећи их на своје контуре, зване време и простор, са илузијама безличне вечности у којој нема места за Христа, Који Једини победи смрт.
У нама савременом веку једна од многих појава у животу верних, која је доведена у опасност посветовњачења, обезбожења, јесте света тајна брака, која у Цркви поново задобија свој спасоносни Христолошки смисао. Оно што је грех прародитеља у Рају унаказио и укинуо, Христос Богочовек не само да је потврдио, већ је далеко више и шире облагодатио, откривајући на тај начин прави смисао тајне брака.
--
Стојнић Небојша