citati: О ГРЕХУ И СТРАСТИМА

Укупно 6 порука

Nenad Tosic

07.09.2012 16:26:51

Помаже Бог.

Дечице, данас ћемо говорити о греху и страстима :-)

О томе шта је то грех, како настаје, и чему он води, објасниће наредни редови.
Подсећам, скраћеница SP значи-Свето Писмо, PS је Псалтир.

У случају да неког смарам овим мојим честим јављањем, лек за то је опција DEL :-0
Живели :-)


Поздрав,
Ненад
                               O GREHU I
STRASTIMA
 
-Covek ima toliko
sile, koje je Bog stavio u njega, da ako bi dosli svi demoni iz pakla, ne bi ga
mogli nagnati da sagresi,osim ako to covek ne zeli. Psaltir (PS): ‘Gospode, oruzjem blagovoljenja vencao si nas.
-Da bi se
zaustavio greh, potrebna je velika trezvenost (strah Boziji).
Sv. Maksim
Ispovednik: Koji veruje, boji se. A koji se boji otreznjuje se.
-Stepeni greha:
1) covek nece da tvori dobro delo, 2) tvori ga sa zlim ciljem, ili sa
nedostatkom, 3) nasrtaj zle pomisli, 4) pristanak, 5) borba (na ovom stepenu se
sukobljavaju u borbi tri uma: djavolski, ljudski i um nebeskih nebesa), 6)
privoljenje,
7)  nasladjivanje mislju, 8) stepen je greh
delanjem, 9) uobicavanje greha (obicaj),
10) navikavanje
na greh, 11) ocaj, 12) samoubistvo.
-Da greh umom
nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na zrtvu po vola svako
vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao zrtvama.
Da greh mislju nije tezak, zar bi Hristos pohotu za zenom smatrao preljubom i
mrznju na brata svojega ubistvom.
–Greh se
svagda pretvara, praveci se da je dobronameran, obecavajuci nam odmor i
izobilje. ‘Dobro bese drvo za jelo i milo ocima za gledanje i lepo za shvatanje
(Post.3,6).
–Rasejanost
je greh. SP: ‘Simone, Simone, evo vas zaiska Satana da vas vije kao psenicu’.
Krivac za rasejanost je nasa privezanost prema zitejskom i zemaljskom. Njen uzrok
je maloverje, a sredstvo protiv nje je molitva.
-Ap.Pavle: ‘Plata
za greh je smrt’.
-Djavolje obmane:
1) sve cini dobro,ali sa djavolom nemoj kvariti odnose, 2) nema pakla ni raja,
3) dolazi mladost, treba da se zenis, 4) jedi, pij, veseli se, oprostice ti
Bog,
5) kajanje ostavi
za sutra.
-Da bismo mogli
pobediti nase strasti moramo ciniti najpre dobra dela. Znaj da oni koji se bore
i iz sebe izgone strasti jesu cudotvorci.  Sv.Teodor Studit:
Znaj, da ovu vasu borbu koju vodite protiv strasti, Bog prima bez ikakvog
umanjenja ili razlikovanja, upravo kao trud stolpnika ili pustinjaka koji cu
cinili cudesa.
-Stepeni greha:
1) kada greh brzo dodje i prodje, (greseci, ne gnevite se), to je prirodan
gnev, 2) stepen je zloba. Zadrzavamo je nedelju, dve dana. Dok ovaj gnev ne
prodje ne mozemo citati ‘Oce nas’. Ap. Pavle: Da ne izadje sunce u gnevu vasem.
3) srdzba. Ovaj je gori od djavola, godinama traje.
-Najjaci uzroci
greha koji vode u propast su: zene, vino, bogatstvo, neverovanje u Boga i
savrseno telesno zdravlje.
–Ne treba
preterano citati, jer ko preterano cita, taj posle ima potrebu da sa nekim
prica.
–Mane koje prepoznajemo kod drugih, mi sami posedujemo, jer
drugacije ne bismo mogli da ih prepoznamo.
-Strasti se kao
karike nadovezivaju jedna na drugu. Ako te napadne bludna strast, ukroti svoje
telo podvizima, sa smirenjem se klanjajuci Gospodu. Savladaj se bdenjem,
gladju, zedju, smirujuci se pred svima. Stub se oslanja na temelj, a bludna
strast na prejedanje. Ko telesnim trudom i znojem bitku vodi sa demonom, taj
lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje slabom uzicom. Ko se koristi
uzdrzanjem u bdenju, lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje gvozdenim
lancima. Ko se naoruzao smirenjem i zedju, taj lici na onoga ko je svog
neprijatelja pogubio i zakopao ga u pesak.
-Onaj koji je
umrtvio svoje strasti dobar je podviznik i beskrvni mucenik.
-Ne skodi toliko
kad neko ima, nego kada je strascu privezan za to sto ima.
-Koliko strasti
ima dusa, toliko ima i gospodara. A.Pavle: ‘Od koga je ko pobedjen tome i
robuje’.
-Da bi covek
mogao da ovlada svojim grehom (gnevom), osnovi preduslov je da ne govori kada
se uznemiri. PS: ‘Pripremih se i ne smutih se’.
-Uzroci gneva su
kada se covek pravi pametan i smatra sebe za ucitelja.
-Neka ti je draga
svaka muka, pa ces tako smirivati svoje strasti.
-Onaj ko voli
covecansku slavu, ne moze da se ukloni od zavisti. A ko je zavidan taj nema
smirenje.
-Onaj ko na sve
nacine pokusava da stekne ljudsko prijateljstvo, potpuno se udaljava bliskosti
sa Bogom.
-Ako budemo
videli svoje grehove, necemo onda moci videti tudje.
-Ako govoris sa
strascu, onda je to osudjivanje, ali ako si oslobodjen strasti, onda to nije
osudjivanje.
-Faze:
razmisljanje o zlu, razgovor sa njom, pristajanje i porobljavanje. Ako to
potraje nastaje strast.
-Sila Bozija se
ne nastanjuje u coveku koji robuje strastima.
-Pocetak
udaljavanja od Boga je zasicenost poucavanja i odsustvo zelje za slusanjem reci
Bozije.
-Ako covek ne
ucini nista da izbegne sve sto moze da izbegne, to je kao da izaziva greh.  -Onaj koji ima strasti, cak i da ima celi
svet, taj nema nista drugo osim strasti koje njime vladaju.
-Odsustvo stida i
straha cesto donosi greh.
-Mladi cesto
zapocinju podvig, mole Boga da ih ocisti od strasti, zive cistim zivotom,
poste, bdiju ali nema  napredka. Mozda
nije potrebno ispravljati telo, nego pomisli, osudjivanje i gordost.
-Greh je danas usao
u modu.
-Najveci gresnik
je nezahvalan covek.
-Blud upropascava
zivotnu snagu kod coveka.
-Kad covek nema
ljubavi, on se predaje strastima.
-Sumnja se
najvise gnezdi u srce koje je puno strasti, tj.greha.
-Sto se vise
predajemo jednoj strasti, to vise postajemo deca gneva. A gnev je otac ubistva.
Kain u gnevu ubi svoga brata Avelja.
-Prozdrljivost
radja pohot, pohot radja grev, a gnev ubistvo.
-Bolesti i nemoci
dolaze od greha.
–Kada nasa dusa
bude ranjena zudnjom za Bogom, tada ce u njoj uvenuti sklonost tela ka
strastima.
-Tuga pokazuje
nase nepoverenja prema Hristu. SP: ‘Svacim smo ugljetavani, ali ne i
potisteni’.
-Egoizam u coveku
utice tako sto ga zalosti zbog svega i svacega.
–Protiv demona
nemojte koristiti nikakva sredstva, prema njemu budite ravnodusni.
–Prelest dolazi
od egoizma.
-Od svih grehova,
Gospodu je najmrskija gordost srca.
-Nasa
netrpeljivost dolazi od nase slabosti i straha.
–Kakvo je
zadovoljstvo u bludu kada ono kasnije izaziva mucna osecanja, krivicu,
skrusenost, neispunjenost.
-Zlopamcenje je
cuvar grehova. Budi zlopamtiv prema demonima.
-Uninije je je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
–Tri glavne
strasti: slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje. Nasuprot njima stoje
uzdrzanje, ljubav i smirenje.
–Ne mogu svi
postati bestrasni. Ali nije nemoguce da se svi spasu i pomire sa Bogom.
–Sebicnost mora
samu sebe pojesti, posto pojede sve oko sebe. -Tiranija sama sebi mora na kraju
preseci krvne arterije, posto se dugo hranila tudjom krvlju.
–Maksim
Ispovednik: Greh je prevashodno otudjenje od Boga, od drugih ljudi i od samoga
sebe.
–Velicina greha
ceni se i po mestu gde se greh ucini.
 –Greh je uzrok zalosti.
–Slabosti i
strasti moraju se borbom pobedjivati i samo se tako moze ici napred.
–Ima 5 uzroka
zbog kojih se javlja bludna strast: prazan, pust i sablaznjih govor, kicosluk,
pevanje svetskih pesama, gordost, oholost, ponosljivost, prekomerno spavanje i
najzad prejedavanje.
–Strasti se iz duse
gone placem i uzdahom.
-Glavne grane zla
su: blud, pohotljivost, srebroljublje, ocajanje, klevetanje, gnev, ponositost,
gordost i lenjost. Od ovih postaju svi ostali gresi.
-Misli koje
proizilaze od djavola unistavaju se trpljenjem i nepoklanjanjem paznje na njih.
–Pocetak
duhovnog kvarenja je smejanje i razuzdanost.
–Svako ko ne mrzi
greh broji se u gresnike, cak ako i ne ucini greh.
-Spoljasnji
uzroci strasti su: sloboda ociju, slatke reci, i iste takve po sadrzaju i po
melodiji pesme, lepe i fine haljine, prijatni mirisi, slobodni razgovori i
ponasanje, stiskanje ruku, dodir, igranje. Unutrasnji uzroci: zivot u uzobilju
i neradu, gresne misli.
-Protiv
provodjenja zivota u izobilju i neradu sluzi: post, bdenje, telesni trud,
pokloni do iznemoglosti i druga dragovoljna zamaranja tela sto savetuju i
naredjuju mudri i iskusni Sveti Oci.
-Telesna strast
je u vecini slucajevima plod gordosti, kako bi se na taj nacin ponizio.
-Pad je kazna gordome.
–Mnogogovorljivost
u vecini slucajeva dolazi od neke gorde samouverenosti. Posle mnogo govorenja
kada dim samozadovoljstva prodje, uvek ostane u dusi neko osecanje tuge i
lenjosti. Nije li to svedocanstvo da dusa i nehotice oseca da je potkradena?
–Strogo sudjenje
bliznjima dolazi od visokog misljenja o sebi.
-Cim ti se ukaze
neki nedostatak bliznjega, pohitaj da odmah otklonis od sebe tu misao, ne
dajuci joj da se zadri i ucvrsti u tebi.
–Cisto oko ne
vidi zlo.
–Mir srca remete
strasti.
–Sa duhom zalosti
nerazdvojno deluje i camotinja. Ona kako primecuju Oci napada (monaha) oko
podneva, kada cita i tada se u njemu javlja neka odvratnost i cesto zevanje i
silna glad. Camotinja savladava samo one kod kojih dela ne idu svojim tokom.
-Postoji uninije
prirodno, uci sveti Varsonufije koje dolazi od nemoci, a postoji uninije koje
potice od besa (demona).
–Praznoslovlje
unistava sve plodove koje smo skupili u toku dana, a mozda i tokom godine.
–Gospod nas ne
cuje samo onda kada smo opijeni strascu i njoj se nasladjujemo.
–Razdrazljivost
se javja kada nema ljubavi.
–Greh uninija
dolazi od neispunjenosti nase unutrasnje dusevne praznine duhovnim sadrzajem.
–Greh jezika je
najcesci i najbrzi greh. Ko u reci ne pogresuje, onaj je savrsen, veli apostol
Jakov.
-Zavist je pecat
antihrista na srcu covekovom.
–Lek protiv
gordosti je da mislis o sebi skromno. Gospod kaze: ‘Ko se ponizi, taj ce se
uzvisiti’. Gordi smo pa zbog toga patimo. Dostojevski kaze: Smiri se, gordi
covece.
–Ko je pobedio
strasti, taj je pobedio tugu. Ko voli svet,tome je nemoguce da ne tuguje. A ko je prezreo svet uvek je veseo.
–Slavoljublje je
kad ti je milo sto svi o tebi lepo misle.
–Mi se gnevimo
jer sebe uzdizemo nad onim na koga se gnevimo.
-Sveti Serafim
Sarovski: Mrzovolja se radja iz malodusnosti, nehata i praznoslovlja. Zato
treba trpeti i citati Sveto Pismo.
-Strasti se
istrebljavaju stradanjem, mukom, ali i siljanom Promislom.
–Gordoscu djavo
rusi najjace, to je poslednje i najodlucnije orudje svih zala.
–U doba ranе mladosti covek se raspaljuje pozudom, covek 30-tih
godina zlatoljubljem, slavoljubljem, jaroscu, gnevom i svakom grehu.
–I greh i vrlina
se mnoze i to brzo.
–Sedam smrtnih
grehova jesu: oholost, srebroljublje, slastoljublje, zavist, zlopamcenje, gnev
i ocajanje. Cetiri greha koji vape nebu za osvetu su: covekoubistvo, sodomija,
vredjanje udovica i sirocadi i zakidanje zarade siromahu.
–Lenjost je jedna
od smrtnih grehova jer umrtvljuje dusu u coveku.
–Tuga je smrt
srca i otpadanje od Boga, a mir i spokoj srca pri zivoj veri jasno pokazuje da
Bog u tebi obitava.
–Odbaciti od sebe
strast je jedno, a svezati je to je nesto drugo.
–Najpre se treba
boriti sa razdrazljivoscu, gnevom i zlopamcenjem. Ako hoces da gnev i jarost
pobedis, nemoj nista ruzno da zazelis, niti koga da mrzis i nikoga nemoj da
ponizavas.
–‘...Od silnih
bolova strast u njemu utrnu’.
-Uninije je
raslabljenost duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
–Dokonost
je majka camotinje i mnogih poroka.
–Veoma je
mogucno da se napuste svi poroci a da ostane samo jedan koji moze sve da zameni,
a to je gordost. Gde je pad tamo je prethodila gordost. Gnev je izdanak gordosti.
Sveto Pismo
gordoga coveka naziva necistim. Gordost ne potice od prirode. Ako u sebi ne
vidimo gordost, to znaci da je ona prisutna u nama. Razlika izmedju tastine i
gordosti. Tastina nas nagoni da iskazujemo svoju pamet, ona drzi do misljenja
ljudi, voli pohvalu. Gordost se pak ispoljava u porivima gneva, u smutnji,
osudjivanju, velicaju se svoja dela i vrednosti. Trazenje plodova duhovnih u
sebi znak je gordosti.
–Ocajanje
je takodje plod gordosti.
–Uninije je
takodje posledica gordosti. U uniniju treba prekorevati sebe. Uninije se
dopusta radi duhovnog napretka.
–Sujeta je
trazenje ljudske slave, pocasti; hvalisavost.
-Ako zbog
svoje slabosti propustis neko svoje pravilo pa se zbog toga uznemiris, znaci da
je u tebi tajna gordost.
-Uzrok
gneva nisu ljudi i spoljasnje okolnosti vec strasti sakrivene u nama. Strasti
nas ne ostavljaju zbog lenjosti ili gordosti. Najblizi put za oslobadjanje od
strasti jeste smirenje. SP: ‘Naucite se od Mene…”.
-Strast se
iskorenjuje samoprimoravanjem i sticanjem navike .
–‘…Kada bi
prihvatio pomisli da se pravdas, tada bi se jos vise pokazala tvoja gordost’.
–Osudjivati
svestenika znaci osudjivati samoga Hrista. Zbog osudjivanja bliznjih Bog nas
napusta. Preziranje i osudjivanje drugih sprecava pokajanje.
-Pohota se
ne leci toliko ljudskim naporima koliko Bozijim covekoljubljem. Treba znati i
da se ova borba dopusta prvenstveno radi nase gordosti.
–Pomisao
visokog misljenja o sebi je tezak greh pred Bogom.
–Ukoliko se
covek samo nasladjuje zvukom reci pohvale, on se vec lisava buduce slave. –Onaj
koji nema samoukorevanje nikada ne prestaje da se vredja i da vredje druge.
–Nas ne
muce ljudi nego strasti. Mi strasti volimo, a od njih dobijamo samo grizu savesti
i duhovnu teskobu. Postoje tri stanja: delovanje strasti, protivljenje i
iskorenjivanje strasti. Delovanje strasti potice od nase samovolje, nepaznje i
samoopravdavanja.
-Zelja da
vidimo svoje dobre osobine jeste hrana za samoljublje.
–Sa strastima
se covek bori dok je ziv.
–Kao sto
senka prati telo, tako i dobro misljenje prate reci praznoslovlja.
–Pocetak
svih strasti je sebeljublje, a kraj gordost.
–Strast je
beslovesno kretanje duse van prirodnog zivota.
-Zlobe su
pogresna rasudjivanja uma. Najvise bivaju prelesceni egoisti.
-Nase telo
sa strastima ozivljava pri pokoju, sirini i nasladjivanju. Kada je pak u muci,
teskobi i zlopacenju, ono zamire sa svojim sklonostima i navikama.
–Unistis li
pak u sebi strast prema bratu, unistice se i ona u njemu.  SP: ‘Jer smo udovi jedno drugog’. Strasti se
pobedjuju uzdrzanjem i postom.
–Navike i
strasti se ne mogu izleciti bez ispovedanja.
–Mi
osudjujemo Boga zato sto ne osecamo ljubav Boziju.
–Greh je
duhovna i metafizicka pojava. Sustina greha nije u narusavanju etickih normi,
vec u odstupanju od vecnog Bozanskog zivota, za koji je covek stvoren i na koji
je po prirodi prizvan. Greh se vrsi u tajanstvenim dubinama covecijeg duha, a
njegove posledice pogadjaju celi zivot. Ucinjeni greh odrazava se na dusevno i
fizicko stanje coveka. Greh neminovno prelazi granice njegovog individualnog
zivota i opterecuje zlom zivot celog covecanstva.
-Telesni
covek ne zapaza neke narocite promene dusevnog stanja po ucinjenom grehu,
buduci da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim, duhovni covek pri svakom
priklanjanju svoje volje grehu, zapaza promenu veoma duboko i snazno.
–Starac je
u opitu svog duhovnog zivota saznao da je popriste duhovne borbe sa zlom,
kosmickim zlom, covekovo srce. On je duhom video da je najdublji koreh greha
gordost. –Borba sa gordoscu je poslednji stupanj borbe sa strastima. U prvo
vreme podviznik se bori sa telesnim strastima, zatim sa razdrazljivoscu, i
najzad sa gordoscu. Gordost se pobedjuje tako sto dusa silazi u ad i adskim
ognjem sazize u sebi dejstvo svake strasti.
–Od
gordosti se javljaju rdjave misli.
–Prelest
dolazi od samovolje.
–Ako mislis
zlo ljudima, znaci da zao duh zivi u tebi.
-Ne osudjuj
druge, jer se cesto dogadja da za coveka koji je umom slican angelu iz neznanja
govoris rdjavo.
–Srebroljublje
je ljubav prema pokretnim i nepokretnim stvarima. Budi zadovoljan samo onim sto
je neophodano. Mrzi raskos i blagostanje.
–Kraj
vrline je ljubav, a kraj strasti je samoopravdavanje.
–Besposlica
dovodi do malodusnosti. Malodusnost je najteza od dusevnih iskusenja i salje se
coveku: ‘kada Bogu bude ugodno da podvrgne coveka u vece zalosti’.
–Mrzovolja
je dvojaka: prirodna je od nemoci, druga je od djavola. Ova druga je opasnija i
dolazi pre nego sto je sebi potrebno dati odmora, tako da se posao ostavi pre
nego sto se zavrsi.
–Pohota se
istrebljuje stradanjem i zaloscu, namerom, ili po promislju Bozijem.
–Tuga je
smrt srca. Ona je otpadanje od Boga
–Kada ljude
muci neka posebna strast, kazu kako da ih neka sila sprecava da se suzdrze i
budu dobri. Trebalo bi da znaju da је ta sila koja
sluzi kao prepreka u njima samima,da ona isto moze
uciniti da nesto vole, ali da je usmerena u pogresnom pravcu. Buduci, da ljudi
vole svoje strasti, sasvim je prirodno sto ne mogu da ih se oslobode. Kada
nesto volite, vi to i zelite; ne mozete da mu dopustite da ode jer jednostavno
ne zelite da ga izgubite. Medjutim, cak i ako mrzimo neku nasu strast i protiv
nje se borimo, istu necemo moci pobediti ako u sebi imamo gordosti. Ukoliko je
smirenoumnje nas jedini cilj, Bog ce nam sve ostalo dati ‘besplatno’.
–Kada smo
puni greha, tada je i nas um zbunjen i uznemiren, pa tako i da hocemo ne mozemo
da shvatamo situacije i dogadjaje na pravi nacin. Buduci da smo slabi, moramo
se kloniti svakog izvora strasti. Ako, na primer, mnogo volimo slatkise, ne bi
trebalo da stojimo pred izlogom poslasticarnice. Covek koji pokusava da bude
‘uzdrzan’ mora dobro da cuva ‘ulaze’ svih strasti, a to su oci.
–Greh je
ukoliko neko laze. Ako pak laze sa dobrim razlogom, tj.da bi nekoga spasao,
onda je to samo delimican greh, jer laze u korist bliznjeg, a ne radi sopstvene
koristi. Ovo se, i pored toga, ipak smatra grehom.
-Gord covek
je iznutra uznemiren a spolja bucan, i ima neprestanu potrebu da se prazni
recima-da krca svoje prazne orahe-kako bi proizvodio buku, a ako i kaze koju
tacnu rec, ona je puna egoizma. A ako ga neko dirne u njegov egoizam,
eksplodiraju sve njegove strasti.
–Bog i
angeli Njegovi nalaze radost u siromastvu, a djavo i negovi pomocnici nalaze
radost u besposlicenju.
–Ukoliko se
uvecava ljubav Hristova, utoliko se umanjuju strasti.
–Starce,
muci me tuga, bezvoljnost…To je mucenje. ‘Ti si samouverena’. Sve strasti i
gresi poticu od nas. Svako dobro sto cinimo potice od Boga i sve nerazumnosti
koji cinimo su nase. Covek jedino sto ima jeste dobru volju.
–Ako ne
kazemo ‘Slava Tebi Boze’, u radosti, kako cemo to reci kada stradamo.
Neblagodarnost je veliki greh.
–Da bi se
oslobodio strasti, prvo moras da sebe hvatas u gresima. Da budes svestan da si
na krivom putu.
–Bestidni
ljudi se nalaze na prvom stepenu hule na Duha Svetoga. Nipodastavanje bozanskog
je drugi stupanj, a na trecem je sam djavo…Postoje, na primer, ljudi koji ne
mogu da veruju da ima mladica ili devojaka koji zive istinskim cistim zivotom.
‘Nemoguce je’, kazu, ‘da toga ima’..Oni su, jadnici, toliko ogrezli u greh da
vide greh svuda oko sebe.
–Samoljublje
je majka svih zala. Neki je jos nazivaju ‘egoizmom’, ‘ja’, ‘samougadjanjem’.
Sv. Maksim ispovednik naziva samoljublje ‘nerasudnom ljubavlju prema telu’.
Novorodjence samoljublja je samosazaljenje. Druga kci je samopostedjivanje. SP:
‘I uzevsi ga Petar poce ga odvracati govoreci: Boze sacuvaj, Gospode! To nece
biti od Tebe! A On okrenuvsi se, rece Petru: Idi od mene, Satano! Treci izdanak
samoljublja je samozadovoljstvo. Prokleta kci samoljublja je i samohvala,
uzivanje u sebi samom i uobrazavanje o sebi. Samoljublje ustvari cini da ne
budemo gladni i zedni pravde (Mt5-6); cini nas da tavorimo i stojimo u mestu,
na putu duhovnog napredovanja i rasta. Bozanski Oci kazuju da ko se zaustavi u
delanju dobrih dela jednak je onom koji se vraca..Iz stomakougadjanja se radja
misao bluda; iz srebroljublja-misao lakomstva i tvrdicluka; a iz taste
slave-misao gordosti. Iz ove tri strasti, proisticu sve ostale zle misli kao:
misao tuge, zlopamcenja, ocajanja, zlobe, ogovaranja i druge.
–Okolnosti
greha: 1) ko je greh ucinio? (koja je doticna osoba), 2) kakav je greh ucinio?
(da li je greh ucinjen recju, delom ili mislju, i u kom je stepenu greh
ucinjen: napad, pristanak ili prisila), 3) Zasto? Bog prati cilj svega sto smo
ucinili, da bi video cinimo li to Njega radi ili drugog uzroka radi, 4) kojim
sredstvom?, 5) u koje vreme?, 6) na kojem mestu? 7) koliko je puta sagresio?
–Po svedocenju S.P. greh je: prestupanje zakona Bozijega,
zalac smrti, delo tame, gnusoba pred Gospodom, plod zlih pohota, delo djavola,
necistota. Greh se jos definise kao pogresan odnos izmedju Boga i coveka,
izmedju coveka i coveka, i uvek ukljucuje drugoga.
–Kada covek
zgresi umom, on uskoro neosetno prelazi sa uma na osecaj tela. Znajte, da nas
borba protiv greha ne napusta do smrti, jer borba sa mislima teza je od borbe
sa samim delima, a opasnost gresenja umom javlja se lako, u svako vreme i na
svakom mestu. Ako bi neko, na primer, hteo da ucini greh bluda delom, potrebna
su mu tri cinioca: odgovarajuce mesto, odgovarajuce vreme, i predmet, to jest
telo s kojim bi da zgresi.
–Strasti ne
moraju biti samo negativne. Sveti Isak Sirin kaze da su strasti energije. Svi
su svetitelji su bili strastveni, ali u trazenju Boga.
–Sujeta je
vrsta zamene za rec gordost. I svetitelji su najvise problema imali sa
gordoscu, a gordost je vezana sa potrebom za moci.
–Strast je slovenska rec, koja ukazuje na stanje pogresnog
nacina zivota, stanja u kojem covek strada.
–Ljudi su gordi zbog slabosti i inferiornosti.
–Na zavist se nadovezuje ljubomora. Iza depresije se krije
strast, negativna energija i veliko samoljublje.
–Vladika Porfirije: Bludnik je svaki onaj koji cini nesto
protiv ljubavi. Bludnik je onaj koji se odvojio od Boga, i takav bludi na svim
onim mestima, prostorima gde ne moze da sebe ispuni ljubavlju. Bludnik je i
onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi.
–Uvek se uzdrzavaj povisenog tona i nikada neces dospeti u
gnev.
–Telelesna raspaljenost dolazi od nemara. Nemar pobudjuje
coveka da sudi i osudjuje druge, cime ga predaje u ruke pohote.
–Smirenje na recima jeste plod gordosti: ono ima svoju majku
sujetu.
-Zaboravnost je pogibao duse. Ono dolazi od nerada i
prezira.
–Nemoj biti
uporan u svojoj volji, od toga se radja gnev. Nemoj suditi niti ponizavati
nikoga, od toga slabi srce i oslepljuje um, i javlja se nemar.
–Ne treba
ulaziti u prepirku. Jer, sveti oci govore da suvisno dolazi od demona.
–Slusati sa
zadovoljstvom osudjivanje drugog takodje spada u osudjivanje. Tako nesto
zasluzuje jednaku kaznu kao i samo osudjivanje. Osudjivanje nastaje pri
strasnom pokretu u govoru. Ako je covek slobodan od strasti, onda nije u
pitanju osudjivanje, vec on tada govori da zlo ne bi naraslo.
–Braco, po
nauci Svetoga Pisma, svaki greh je neko bezakonje.
-Zakon Boziji je izraz volje Bozije, a greh je prestup
protiv ove svete volje.
 
 


________________________________

Помаже Бог.


Још пре неколико година када сам почео са читањем духовних књига,волео сам
да памтим прочитане мисли које су на мене остављале нарочит утисак.
Међутим,

увидео сам да колико год се трудио, да прочитано у великој мери заборављам,те сам стога почео да подвлачим реченице, да би исте касније преписивао у посебну свеску, коју би с времена на време
ишчитавао и на тај начин освежавао меморију :-).
Касније ми је пала на памет идеја, да све те силне цитате разврстам у категорије,сто сам и урадио.
За то ме је требало много,много времена али исплатило се :-)
И сада сам решио да са вама поделим своје 'сабрано дело' :-).
Почећу да избацујем једну по једну категорију цитата,за сваки дан по једну.

Категорија има око 24, њих сам урадао по неком свом нахођењу.


То су цитати:

O VERI
O BORBI I PODVIGU
ORUZJE 1.2.3.

O MOLITVI
TUMACENJE JEVANDJELJA
ZANIMLJIVOSTI
OPSTI
O KRAJU SVETA I BUDUCNOSTI
PRAKTIKA
SMIRENJE, POKAJANJE I TRPLJENJE
POST
O GREHU I STRASTIMA
LEPI CITATI
BOG, MUZ-ZENA-DECA
O STRAHU BOZIJEM I SECANJU NA
SMRT
O VRLINAMA
O ISPOVESTI, POMISLIMA, LJUBAVI,
ISKUSENJU, MONASIMA
SVETO PISMO (najlepsi citati)
KAKAV JE BOG
MOLITVE
DUHOVNE PRICE
KAKAV PRAVOSLAVNI  HRISCANIN TREBA DA BUDE
OPSTI CITATI
O SNU
PREPORUKE

Књиге које сам користио су:

   DUHOVNI RAZGOVORI    

  DUSA SRBIJE                                                 Св.Николај Велимировић

  LESTVICA                                                        Св. Јован Лествичник

  IZNAD GREHA I SMRTI                                Св.Николај Велимировић
  RECI I DELA SVETITELJA                            Св.Николај Велимировић
  KATIHIZIS – Osnove pravoslavne vere
 NEMA LEPSE VERE OD HRISCANSKE      Владика Амфилохије
  SVETI JOVAN KRONSTATSKI                     

  KAKVE
SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT    Старац Тадеј

  MLADI I STRASTI
  RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM
 O EVROPI                                                                 Св.Николај Велимировић
  ZEMLJA NEDODJIJA                                                 Св.Николај Велимировић
  ZETVE GOSPODNJE                                                    Св.Николај Велимировић
  IZNAD ISTOKA I ZAPADA                                      Св.Николај Велимировић
  PRAVOSLAVNA CRKVA I RIMOKATOLICIZAM
  KIJEVO-PECERSKI PATERIK
  TEODUL                                                                                 Св.Николај Велимировић
  DUHOVNE POUKE                                                         Св.Николај Велимировић
  DUHOVNI PRIMERI ZA VECNI ZIVOT
 DUHOVNI SAVETI                                                         Св.Николај Велимировић
 SVETI KRALJ STEFAN DECANSKI
 ZNAMENITE BESEDE                                                 Св.Николај Велимировић
  INDIJSKA PISMA                                                           Св.Николај Велимировић
 VERA SVETIH                                                                    Св.Николај Велимировић
  DUHOVNA LIRA                                                             Св.Николај Велимировић
  NEVIDLJIVA BORBA                                      Никодим Светогорац

  SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM
  O MOLITVI
  KAKO DA SE UCIMO DOMACOJ MOLITVI
  BUDI VERAN DO SMRTI                                         Митрополит Јован Сничев

  RAZGOVOR SA PATRIJARHOM SRPSKIM PAVLOM
  SVETI VASILIJE OSTROSKI CUDOTVORAC
  OHRIDSKI PROLOG                                     Св.Николај Велимировић
  DUHOVNE POUKE STARCA TADEJA
  RIZNICA MUDROSTI
  ZITIJA SVETIH ZA JANUARA                         Св. Јустин Нови Ћелијски

  SVETI KNEZ LAZAR
  O BOGU I O LJUDIMA                                         Св.Николај Велимировић
 ZIVOT SVETOG SAVE                                            Св.Николај Велимировић
  VELIKI JE BOG                                                           Старац Клеопа

  PRAVOSLAVNI BRAK I PORODICA
  VELIKI STARECNIK
  ZITIJA SVETIH ZA FEBRUARСв.              Св. Јустин Нови Ћелијски
  POUKE BOZANSTVENE LJUBAVI            Старац Пајсије

  ZITIJA SVETIH ZA MART                                Св. Јустин Нови Ћелијски
  SRPSKOM NARODU KROZ TAMNICKI PROZOR     Св.Николај Велимировић 

  STARAC ARSENIJE-светац у логору

  ZITIJE SVETE MATRONE
  OMILIJE                                                                     Св.Николај Велимировић
 Odlomci izPSALTIRA
 ZIVOT I
POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALAVITA
 RECNIK SPASENJA                                 Sv. Makarije Optinski
 SAVREMENI
ATONSKI PODVIZNICI  2. DEO
 MOJ
ZIVOT U HRISTU2                            Sv. Jovan Кronstatski
 KNJIGA O SVETOJ POSLUSNOSTI
 STARAC SILUAN                                         Arhimandrit Sofronije
 ISPOVEST
 SVETI SAROVSKI STRARAC SERAFIM (dopunjeno izdanje)       N.
Levitski
 SUZE ZA SVET                                  (starac Tihon, Pajsije i Porfirije)
 CUVAJTE DUSU                                                     Starac Pajsije
 USPON KA VASKRSENJU                                   Starac Kleopa
 AGAPE
1,2,3,4
 SV. JOVAN
ZLATOUSTI I NJEGOVI NEPRIJATELJI                     I.V. Popov
 NEBESKA
SRBIJA (Primeri poboznosti kod Srba)
 DUHOVNO
RUKOVODJENJE                           Ava Varsanufije i Jovan Prorok
 TUMACENJE
JEVANDJELJA                            Firmilijan
 
 SRPSKI ZAVET                                                 Bosko Obradovic
KROTKA RUSIJA                                             РадмилаВојинович

 PETKANA                                                          Љиљана Хабјановић IGRA ANDJELA                                               Љиљана Хабјановић
MOC POZITIVNOG ZIVLJENJA                    Џозеф Марфи

MOC PODSVESTI                                             Џозеф Марфи

LATINSKI CITATI
BLAGO CARA RADOVANA
SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU                    Владета Јеротић
Надам се да ће се неком нешто допасти, тј. да ће неко од наредних текстова имати духовне користи.
Свако добро,
Ненад



________________________________

Stanoje Stankovic

08.09.2012 12:04:03

Bog pomogao brate,

"Bludnik je i onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi."

Iz ovog citata moze da se izvuce i zakljucak da onaj ko bludnici a ima
"ljubavi" ne spada u kategoriju bludnika? Verovatno je losa formulacija...
Ili Vladika Porfirije misli na ljude u braku? Ali, to onda nigde nije
naglaseno, a moralo bi...

Stanoje






2012/9/7 Nenad Tosic

> Помаже Бог.
>
> Дечице, данас ћемо говорити о греху и страстима :-)
>
> О томе шта је то грех, како настаје, и чему он води, објасниће наредни
> редови.
> Подсећам, скраћеница SP значи-Свето Писмо, PS је Псалтир.
>
> У случају да неког смарам овим мојим честим јављањем, лек за то је опција
> DEL :-0
> Живели :-)
>
> Поздрав,
> Ненад
> * O GREHU I STRASTIMA*
>
> -Covek ima toliko sile, koje je Bog stavio u njega, da ako bi dosli svi
> demoni iz pakla, ne bi ga mogli nagnati da sagresi,osim ako to covek ne
> zeli. Psaltir (PS): 'Gospode, oruzjem blagovoljenja vencao si nas.
> -Da bi se zaustavio greh, potrebna je velika trezvenost (strah Boziji).
> Sv. Maksim Ispovednik: Koji veruje, boji se. A koji se boji otreznjuje se.
> -Stepeni greha: 1) covek nece da tvori dobro delo, 2) tvori ga sa zlim
> ciljem, ili sa nedostatkom, 3) nasrtaj zle pomisli, 4) pristanak, 5) borba
> (na ovom stepenu se sukobljavaju u borbi tri uma: djavolski, ljudski i um
> nebeskih nebesa), 6) privoljenje,
> 7) nasladjivanje mislju, 8) stepen je greh delanjem, 9) uobicavanje
> greha (obicaj),
> 10) navikavanje na greh, 11) ocaj, 12) samoubistvo.
> -Da greh umom nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na
> zrtvu po vola svako vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju
> se ociscivao zrtvama. Da greh mislju nije tezak, zar bi Hristos pohotu za
> zenom smatrao preljubom i mrznju na brata svojega ubistvom.
> -Greh se svagda pretvara, praveci se da je dobronameran, obecavajuci nam
> odmor i izobilje. 'Dobro bese drvo za jelo i milo ocima za gledanje i lepo
> za shvatanje (Post.3,6).
> -Rasejanost je greh. SP: 'Simone, Simone, evo vas zaiska Satana da vas
> vije kao psenicu'. Krivac za rasejanost je nasa privezanost prema zitejskom
> i zemaljskom. Njen uzrok je maloverje, a sredstvo protiv nje je molitva.
> -Ap.Pavle: 'Plata za greh je smrt'.
> -Djavolje obmane: 1) sve cini dobro,ali sa djavolom nemoj kvariti odnose,
> 2) nema pakla ni raja, 3) dolazi mladost, treba da se zenis, 4) jedi, pij,
> veseli se, oprostice ti Bog,
> 5) kajanje ostavi za sutra.
> -Da bismo mogli pobediti nase strasti moramo ciniti najpre dobra dela.
> Znaj da oni koji se bore i iz sebe izgone strasti jesu cudotvorci. Sv.Teodor
> Studit: Znaj, da ovu vasu borbu koju vodite protiv strasti, Bog prima bez
> ikakvog umanjenja ili razlikovanja, upravo kao trud stolpnika ili
> pustinjaka koji cu cinili cudesa.
> -Stepeni greha: 1) kada greh brzo dodje i prodje, (greseci, ne gnevite
> se), to je prirodan gnev, 2) stepen je zloba. Zadrzavamo je nedelju, dve
> dana. Dok ovaj gnev ne prodje ne mozemo citati 'Oce nas'. Ap. Pavle: Da ne
> izadje sunce u gnevu vasem. 3) srdzba. Ovaj je gori od djavola, godinama
> traje.
> -Najjaci uzroci greha koji vode u propast su: zene, vino, bogatstvo,
> neverovanje u Boga i savrseno telesno zdravlje.
> -Ne treba preterano citati, jer ko preterano cita, taj posle ima potrebu
> da sa nekim prica.
> -Mane koje prepoznajemo kod drugih, mi sami posedujemo, jer drugacije ne
> bismo mogli da ih prepoznamo.
> -Strasti se kao karike nadovezivaju jedna na drugu. Ako te napadne bludna
> strast, ukroti svoje telo podvizima, sa smirenjem se klanjajuci Gospodu.
> Savladaj se bdenjem, gladju, zedju, smirujuci se pred svima. Stub se
> oslanja na temelj, a bludna strast na prejedanje. Ko telesnim trudom i
> znojem bitku vodi sa demonom, taj lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje
> slabom uzicom. Ko se koristi uzdrzanjem u bdenju, lici na onoga ko svog
> neprijatelja vezuje gvozdenim lancima. Ko se naoruzao smirenjem i zedju,
> taj lici na onoga ko je svog neprijatelja pogubio i zakopao ga u pesak.
> -Onaj koji je umrtvio svoje strasti dobar je podviznik i beskrvni mucenik.
> -Ne skodi toliko kad neko ima, nego kada je strascu privezan za to sto
> ima.
> -Koliko strasti ima dusa, toliko ima i gospodara. A.Pavle: 'Od koga je ko
> pobedjen tome i robuje'.
> -Da bi covek mogao da ovlada svojim grehom (gnevom), osnovi preduslov je
> da ne govori kada se uznemiri. PS: 'Pripremih se i ne smutih se'.
> -Uzroci gneva su kada se covek pravi pametan i smatra sebe za ucitelja.
> -Neka ti je draga svaka muka, pa ces tako smirivati svoje strasti.
> -Onaj ko voli covecansku slavu, ne moze da se ukloni od zavisti. A ko je
> zavidan taj nema smirenje.
> -Onaj ko na sve nacine pokusava da stekne ljudsko prijateljstvo, potpuno
> se udaljava bliskosti sa Bogom.
> -Ako budemo videli svoje grehove, necemo onda moci videti tudje.
> -Ako govoris sa strascu, onda je to osudjivanje, ali ako si oslobodjen
> strasti, onda to nije osudjivanje.
> -Faze: razmisljanje o zlu, razgovor sa njom, pristajanje i porobljavanje.
> Ako to potraje nastaje strast.
> -Sila Bozija se ne nastanjuje u coveku koji robuje strastima.
> -Pocetak udaljavanja od Boga je zasicenost poucavanja i odsustvo zelje za
> slusanjem reci Bozije.
> -Ako covek ne ucini nista da izbegne sve sto moze da izbegne, to je kao da
> izaziva greh. -Onaj koji ima strasti, cak i da ima celi svet, taj nema
> nista drugo osim strasti koje njime vladaju.
> -Odsustvo stida i straha cesto donosi greh.
> -Mladi cesto zapocinju podvig, mole Boga da ih ocisti od strasti, zive
> cistim zivotom, poste, bdiju ali nema napredka. Mozda nije potrebno
> ispravljati telo, nego pomisli, osudjivanje i gordost.
> -Greh je danas usao u modu.
> -Najveci gresnik je nezahvalan covek.
> -Blud upropascava zivotnu snagu kod coveka.
> -Kad covek nema ljubavi, on se predaje strastima.
> -Sumnja se najvise gnezdi u srce koje je puno strasti, tj.greha.
> -Sto se vise predajemo jednoj strasti, to vise postajemo deca gneva. A
> gnev je otac ubistva. Kain u gnevu ubi svoga brata Avelja.
> -Prozdrljivost radja pohot, pohot radja grev, a gnev ubistvo.
> -Bolesti i nemoci dolaze od greha.
> -Kada nasa dusa bude ranjena zudnjom za Bogom, tada ce u njoj uvenuti
> sklonost tela ka strastima.
> -Tuga pokazuje nase nepoverenja prema Hristu. SP: 'Svacim smo ugljetavani,
> ali ne i potisteni'.
> -Egoizam u coveku utice tako sto ga zalosti zbog svega i svacega.
> -Protiv demona nemojte koristiti nikakva sredstva, prema njemu budite
> ravnodusni.
> -Prelest dolazi od egoizma.
> -Od svih grehova, Gospodu je najmrskija gordost srca.
> -Nasa netrpeljivost dolazi od nase slabosti i straha.
> -Kakvo je zadovoljstvo u bludu kada ono kasnije izaziva mucna osecanja,
> krivicu, skrusenost, neispunjenost.**
> -Zlopamcenje je cuvar grehova. Budi zlopamtiv prema demonima.* *
> *-*Uninije je je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
> -Tri glavne strasti: slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje. Nasuprot
> njima stoje uzdrzanje, ljubav i smirenje.
> -Ne mogu svi postati bestrasni. Ali nije nemoguce da se svi spasu i pomire
> sa Bogom.
> -Sebicnost mora samu sebe pojesti, posto pojede sve oko sebe. -Tiranija
> sama sebi mora na kraju preseci krvne arterije, posto se dugo hranila
> tudjom krvlju.
> -Maksim Ispovednik: Greh je prevashodno otudjenje od Boga, od drugih ljudi
> i od samoga sebe.
> -Velicina greha ceni se i po mestu gde se greh ucini.
> * *-Greh je uzrok zalosti.
> -Slabosti i strasti moraju se borbom pobedjivati i samo se tako moze ici
> napred.
> -Ima 5 uzroka zbog kojih se javlja bludna strast: prazan, pust i
> sablaznjih govor, kicosluk, pevanje svetskih pesama, gordost, oholost,
> ponosljivost, prekomerno spavanje i najzad prejedavanje.
> -Strasti se iz duse gone placem i uzdahom.
> -Glavne grane zla su: blud, pohotljivost, srebroljublje, ocajanje,
> klevetanje, gnev, ponositost, gordost i lenjost. Od ovih postaju svi ostali
> gresi.
> -Misli koje proizilaze od djavola unistavaju se trpljenjem i
> nepoklanjanjem paznje na njih.
> -Pocetak duhovnog kvarenja je smejanje i razuzdanost.
> -Svako ko ne mrzi greh broji se u gresnike, cak ako i ne ucini greh.
> -Spoljasnji uzroci strasti su: sloboda ociju, slatke reci, i iste takve po
> sadrzaju i po melodiji pesme, lepe i fine haljine, prijatni mirisi,
> slobodni razgovori i ponasanje, stiskanje ruku, dodir, igranje. Unutrasnji
> uzroci: zivot u uzobilju i neradu, gresne misli.
> -Protiv provodjenja zivota u izobilju i neradu sluzi: post, bdenje,
> telesni trud, pokloni do iznemoglosti i druga dragovoljna zamaranja tela
> sto savetuju i naredjuju mudri i iskusni Sveti Oci.
> -Telesna strast je u vecini slucajevima plod gordosti, kako bi se na taj
> nacin ponizio.
> -Pad je kazna gordome.
> -Mnogogovorljivost u vecini slucajeva dolazi od neke gorde samouverenosti.
> Posle mnogo govorenja kada dim samozadovoljstva prodje, uvek ostane u dusi
> neko osecanje tuge i lenjosti. Nije li to svedocanstvo da dusa i nehotice
> oseca da je potkradena?
> -Strogo sudjenje bliznjima dolazi od visokog misljenja o sebi.
> -Cim ti se ukaze neki nedostatak bliznjega, pohitaj da odmah otklonis od
> sebe tu misao, ne dajuci joj da se zadri i ucvrsti u tebi.
> -Cisto oko ne vidi zlo.
> -Mir srca remete strasti.
> -Sa duhom zalosti nerazdvojno deluje i camotinja. Ona kako primecuju Oci
> napada (monaha) oko podneva, kada cita i tada se u njemu javlja neka
> odvratnost i cesto zevanje i silna glad. Camotinja savladava samo one kod
> kojih dela ne idu svojim tokom.
> -Postoji uninije prirodno, uci sveti Varsonufije koje dolazi od nemoci, a
> postoji uninije koje potice od besa (demona).
> -Praznoslovlje unistava sve plodove koje smo skupili u toku dana, a mozda
> i tokom godine.
> -Gospod nas ne cuje samo onda kada smo opijeni strascu i njoj se
> nasladjujemo.
> -Razdrazljivost se javja kada nema ljubavi.
> -Greh uninija dolazi od neispunjenosti nase unutrasnje dusevne praznine
> duhovnim sadrzajem.
> -Greh jezika je najcesci i najbrzi greh. Ko u reci ne pogresuje, onaj je
> savrsen, veli apostol Jakov.
> -Zavist je pecat antihrista na srcu covekovom.
> -Lek protiv gordosti je da mislis o sebi skromno. Gospod kaze: 'Ko se
> ponizi, taj ce se uzvisiti'. Gordi smo pa zbog toga patimo. Dostojevski
> kaze: Smiri se, gordi covece.
> -Ko je pobedio strasti, taj je pobedio tugu. Ko voli svet, tome je
> nemoguce da ne tuguje. A ko je prezreo svet uvek je veseo.
> -Slavoljublje je kad ti je milo sto svi o tebi lepo misle.
> -Mi se gnevimo jer sebe uzdizemo nad onim na koga se gnevimo.
> -Sveti Serafim Sarovski: Mrzovolja se radja iz malodusnosti, nehata i
> praznoslovlja. Zato treba trpeti i citati Sveto Pismo.
> -Strasti se istrebljavaju stradanjem, mukom, ali i siljanom Promislom.
> -Gordoscu djavo rusi najjace, to je poslednje i najodlucnije orudje svih
> zala.
> -U doba ranе mladosti covek se raspaljuje pozudom, covek 30-tih godina
> zlatoljubljem, slavoljubljem, jaroscu, gnevom i svakom grehu.
> -I greh i vrlina se mnoze i to brzo.
> -Sedam smrtnih grehova jesu: oholost, srebroljublje, slastoljublje,
> zavist, zlopamcenje, gnev i ocajanje. Cetiri greha koji vape nebu za osvetu
> su: covekoubistvo, sodomija, vredjanje udovica i sirocadi i zakidanje
> zarade siromahu.
> -Lenjost je jedna od smrtnih grehova jer umrtvljuje dusu u coveku.
> -Tuga je smrt srca i otpadanje od Boga, a mir i spokoj srca pri zivoj veri
> jasno pokazuje da Bog u tebi obitava.
> -Odbaciti od sebe strast je jedno, a svezati je to je nesto drugo.
> -Najpre se treba boriti sa razdrazljivoscu, gnevom i zlopamcenjem. Ako
> hoces da gnev i jarost pobedis, nemoj nista ruzno da zazelis, niti koga da
> mrzis i nikoga nemoj da ponizavas.
> -'...Od silnih bolova strast u njemu utrnu'.
> -Uninije je raslabljenost duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
> -Dokonost je majka camotinje i mnogih poroka.
> -Veoma je mogucno da se napuste svi poroci a da ostane samo jedan koji
> moze sve da zameni, a to je gordost. Gde je pad tamo je prethodila gordost.
> Gnev je izdanak gordosti.
> Sveto Pismo gordoga coveka naziva necistim. Gordost ne potice od prirode.
> Ako u sebi ne vidimo gordost, to znaci da je ona prisutna u nama. Razlika
> izmedju tastine i gordosti. Tastina nas nagoni da iskazujemo svoju pamet,
> ona drzi do misljenja ljudi, voli pohvalu. Gordost se pak ispoljava u
> porivima gneva, u smutnji, osudjivanju, velicaju se svoja dela i vrednosti.
> Trazenje plodova duhovnih u sebi znak je gordosti.
> -Ocajanje je takodje plod gordosti.
> -Uninije je takodje posledica gordosti. U uniniju treba prekorevati sebe.
> Uninije se dopusta radi duhovnog napretka.
> -Sujeta je trazenje ljudske slave, pocasti; hvalisavost.
> -Ako zbog svoje slabosti propustis neko svoje pravilo pa se zbog toga
> uznemiris, znaci da je u tebi tajna gordost.
> -Uzrok gneva nisu ljudi i spoljasnje okolnosti vec strasti sakrivene u
> nama. Strasti nas ne ostavljaju zbog lenjosti ili gordosti. Najblizi put za
> oslobadjanje od strasti jeste smirenje. SP: 'Naucite se od Mene...".
> -Strast se iskorenjuje samoprimoravanjem i sticanjem navike .
> -'...Kada bi prihvatio pomisli da se pravdas, tada bi se jos vise pokazala
> tvoja gordost'.
> -Osudjivati svestenika znaci osudjivati samoga Hrista. Zbog osudjivanja
> bliznjih Bog nas napusta. Preziranje i osudjivanje drugih sprecava
> pokajanje.
> -Pohota se ne leci toliko ljudskim naporima koliko Bozijim covekoljubljem.
> Treba znati i da se ova borba dopusta prvenstveno radi nase gordosti.
> -Pomisao visokog misljenja o sebi je tezak greh pred Bogom.
> -Ukoliko se covek samo nasladjuje zvukom reci pohvale, on se vec lisava
> buduce slave. -Onaj koji nema samoukorevanje nikada ne prestaje da se
> vredja i da vredje druge.
> -Nas ne muce ljudi nego strasti. Mi strasti volimo, a od njih dobijamo
> samo grizu savesti i duhovnu teskobu. Postoje tri stanja: delovanje
> strasti, protivljenje i iskorenjivanje strasti. Delovanje strasti potice od
> nase samovolje, nepaznje i samoopravdavanja.
> -Zelja da vidimo svoje dobre osobine jeste hrana za samoljublje.
> -Sa strastima se covek bori dok je ziv.
> -Kao sto senka prati telo, tako i dobro misljenje prate reci
> praznoslovlja.
> -Pocetak svih strasti je sebeljublje, a kraj gordost.
> -Strast je beslovesno kretanje duse van prirodnog zivota.
> -Zlobe su pogresna rasudjivanja uma. Najvise bivaju prelesceni egoisti.
> -Nase telo sa strastima ozivljava pri pokoju, sirini i nasladjivanju. Kada
> je pak u muci, teskobi i zlopacenju, ono zamire sa svojim sklonostima i
> navikama.
> -Unistis li pak u sebi strast prema bratu, unistice se i ona u njemu. SP:
> 'Jer smo udovi jedno drugog'. Strasti se pobedjuju uzdrzanjem i postom.
> -Navike i strasti se ne mogu izleciti bez ispovedanja.
> -Mi osudjujemo Boga zato sto ne osecamo ljubav Boziju.
> -Greh je duhovna i metafizicka pojava. Sustina greha nije u narusavanju
> etickih normi, vec u odstupanju od vecnog Bozanskog zivota, za koji je
> covek stvoren i na koji je po prirodi prizvan. Greh se vrsi u tajanstvenim
> dubinama covecijeg duha, a njegove posledice pogadjaju celi zivot. Ucinjeni
> greh odrazava se na dusevno i fizicko stanje coveka. Greh neminovno prelazi
> granice njegovog individualnog zivota i opterecuje zlom zivot celog
> covecanstva.
> -Telesni covek ne zapaza neke narocite promene dusevnog stanja po
> ucinjenom grehu, buduci da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim,
> duhovni covek pri svakom priklanjanju svoje volje grehu, zapaza promenu
> veoma duboko i snazno.
> -Starac je u opitu svog duhovnog zivota saznao da je popriste duhovne
> borbe sa zlom, kosmickim zlom, covekovo srce. On je duhom video da je
> najdublji koreh greha gordost. -Borba sa gordoscu je poslednji stupanj
> borbe sa strastima. U prvo vreme podviznik se bori sa telesnim strastima,
> zatim sa razdrazljivoscu, i najzad sa gordoscu. Gordost se pobedjuje tako
> sto dusa silazi u ad i adskim ognjem sazize u sebi dejstvo svake strasti.
> -Od gordosti se javljaju rdjave misli.
> -Prelest dolazi od samovolje.
> -Ako mislis zlo ljudima, znaci da zao duh zivi u tebi.
> -Ne osudjuj druge, jer se cesto dogadja da za coveka koji je umom slican
> angelu iz neznanja govoris rdjavo.
> -Srebroljublje je ljubav prema pokretnim i nepokretnim stvarima. Budi
> zadovoljan samo onim sto je neophodano. Mrzi raskos i blagostanje.
> -Kraj vrline je ljubav, a kraj strasti je samoopravdavanje.
> -Besposlica dovodi do malodusnosti. Malodusnost je najteza od dusevnih
> iskusenja i salje se coveku: 'kada Bogu bude ugodno da podvrgne coveka u
> vece zalosti'.
> -Mrzovolja je dvojaka: prirodna je od nemoci, druga je od djavola. Ova
> druga je opasnija i dolazi pre nego sto je sebi potrebno dati odmora, tako
> da se posao ostavi pre nego sto se zavrsi.
> -Pohota se istrebljuje stradanjem i zaloscu, namerom, ili po promislju
> Bozijem.
> -Tuga je smrt srca. Ona je otpadanje od Boga
> -Kada ljude muci neka posebna strast, kazu kako da ih neka sila sprecava
> da se suzdrze i budu dobri. Trebalo bi da znaju da је ta sila koja sluzi
> kao prepreka u njima samima, da ona isto moze uciniti da nesto vole, ali
> da je usmerena u pogresnom pravcu. Buduci, da ljudi vole svoje strasti,
> sasvim je prirodno sto ne mogu da ih se oslobode. Kada nesto volite, vi to
> i zelite; ne mozete da mu dopustite da ode jer jednostavno ne zelite da ga
> izgubite. Medjutim, cak i ako mrzimo neku nasu strast i protiv nje se
> borimo, istu necemo moci pobediti ako u sebi imamo gordosti. Ukoliko je
> smirenoumnje nas jedini cilj, Bog ce nam sve ostalo dati 'besplatno'.
> -Kada smo puni greha, tada je i nas um zbunjen i uznemiren, pa tako i da
> hocemo ne mozemo da shvatamo situacije i dogadjaje na pravi nacin. Buduci
> da smo slabi, moramo se kloniti svakog izvora strasti. Ako, na primer,
> mnogo volimo slatkise, ne bi trebalo da stojimo pred izlogom
> poslasticarnice. Covek koji pokusava da bude 'uzdrzan' mora dobro da cuva
> 'ulaze' svih strasti, a to su oci.
> -Greh je ukoliko neko laze. Ako pak laze sa dobrim razlogom, tj.da bi
> nekoga spasao, onda je to samo delimican greh, jer laze u korist bliznjeg,
> a ne radi sopstvene koristi. Ovo se, i pored toga, ipak smatra grehom.
> -Gord covek je iznutra uznemiren a spolja bucan, i ima neprestanu potrebu
> da se prazni recima-da krca svoje prazne orahe-kako bi proizvodio buku, a
> ako i kaze koju tacnu rec, ona je puna egoizma. A ako ga neko dirne u
> njegov egoizam, eksplodiraju sve njegove strasti.
> -Bog i angeli Njegovi nalaze radost u siromastvu, a djavo i negovi
> pomocnici nalaze radost u besposlicenju.
> -Ukoliko se uvecava ljubav Hristova, utoliko se umanjuju strasti.
> -Starce, muci me tuga, bezvoljnost...To je mucenje. 'Ti si samouverena'. Sve
> strasti i gresi poticu od nas. Svako dobro sto cinimo potice od Boga i sve
> nerazumnosti koji cinimo su nase. Covek jedino sto ima jeste dobru volju.
> -Ako ne kazemo 'Slava Tebi Boze', u radosti, kako cemo to reci kada
> stradamo. Neblagodarnost je veliki greh.
> -Da bi se oslobodio strasti, prvo moras da sebe hvatas u gresima. Da budes
> svestan da si na krivom putu.
> -Bestidni ljudi se nalaze na prvom stepenu hule na Duha Svetoga.
> Nipodastavanje bozanskog je drugi stupanj, a na trecem je sam
> djavo...Postoje, na primer, ljudi koji ne mogu da veruju da ima mladica ili
> devojaka koji zive istinskim cistim zivotom. 'Nemoguce je', kazu, 'da toga
> ima'..Oni su, jadnici, toliko ogrezli u greh da vide greh svuda oko sebe.
> -Samoljublje je majka svih zala. Neki je jos nazivaju 'egoizmom', 'ja',
> 'samougadjanjem'. Sv. Maksim ispovednik naziva samoljublje 'nerasudnom
> ljubavlju prema telu'. Novorodjence samoljublja je samosazaljenje. Druga
> kci je samopostedjivanje. SP: 'I uzevsi ga Petar poce ga odvracati
> govoreci: Boze sacuvaj, Gospode! To nece biti od Tebe! A On okrenuvsi se,
> rece Petru: Idi od mene, Satano! Treci izdanak samoljublja je
> samozadovoljstvo. Prokleta kci samoljublja je i samohvala, uzivanje u sebi
> samom i uobrazavanje o sebi. Samoljublje ustvari cini da ne budemo gladni i
> zedni pravde (Mt5-6); cini nas da tavorimo i stojimo u mestu, na putu
> duhovnog napredovanja i rasta. Bozanski Oci kazuju da ko se zaustavi u
> delanju dobrih dela jednak je onom koji se vraca..Iz stomakougadjanja se
> radja misao bluda; iz srebroljublja-misao lakomstva i tvrdicluka; a iz
> taste slave-misao gordosti. Iz ove tri strasti, proisticu sve ostale zle
> misli kao: misao tuge, zlopamcenja, ocajanja, zlobe, ogovaranja i druge.
> -Okolnosti greha: 1) ko je greh ucinio? (koja je doticna osoba), 2) kakav
> je greh ucinio? (da li je greh ucinjen recju, delom ili mislju, i u kom je
> stepenu greh ucinjen: napad, pristanak ili prisila), 3) Zasto? Bog prati
> cilj svega sto smo ucinili, da bi video cinimo li to Njega radi ili drugog
> uzroka radi, 4) kojim sredstvom?, 5) u koje vreme?, 6) na kojem mestu? 7)
> koliko je puta sagresio?
> -Po svedocenju S.P. greh je: prestupanje zakona Bozijega, zalac smrti,
> delo tame, gnusoba pred Gospodom, plod zlih pohota, delo djavola,
> necistota. Greh se jos definise kao pogresan odnos izmedju Boga i coveka,
> izmedju coveka i coveka, i uvek ukljucuje drugoga.
> -Kada covek zgresi umom, on uskoro neosetno prelazi sa uma na osecaj tela.
> Znajte, da nas borba protiv greha ne napusta do smrti, jer borba sa mislima
> teza je od borbe sa samim delima, a opasnost gresenja umom javlja se lako,
> u svako vreme i na svakom mestu. Ako bi neko, na primer, hteo da ucini greh
> bluda delom, potrebna su mu tri cinioca: odgovarajuce mesto, odgovarajuce
> vreme, i predmet, to jest telo s kojim bi da zgresi.
> -Strasti ne moraju biti samo negativne. Sveti Isak Sirin kaze da su
> strasti energije. Svi su svetitelji su bili strastveni, ali u trazenju
> Boga.
> -Sujeta je vrsta zamene za rec gordost. I svetitelji su najvise problema
> imali sa gordoscu, a gordost je vezana sa potrebom za moci.
> -Strast je slovenska rec, koja ukazuje na stanje pogresnog nacina zivota,
> stanja u kojem covek strada.
> -Ljudi su gordi zbog slabosti i inferiornosti.**
> -Na zavist se nadovezuje ljubomora. Iza depresije se krije strast,
> negativna energija i veliko samoljublje.
> -Vladika Porfirije: Bludnik je svaki onaj koji cini nesto protiv ljubavi.
> Bludnik je onaj koji se odvojio od Boga, i takav bludi na svim onim
> mestima, prostorima gde ne moze da sebe ispuni ljubavlju. Bludnik je i onaj
> koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi.
> -Uvek se uzdrzavaj povisenog tona i nikada neces dospeti u gnev.
> -Telelesna raspaljenost dolazi od nemara. Nemar pobudjuje coveka da sudi i
> osudjuje druge, cime ga predaje u ruke pohote.
> -Smirenje na recima jeste plod gordosti: ono ima svoju majku sujetu.
> -Zaboravnost je pogibao duse. Ono dolazi od nerada i prezira.**
> -Nemoj biti uporan u svojoj volji, od toga se radja gnev. Nemoj suditi
> niti ponizavati nikoga, od toga slabi srce i oslepljuje um, i javlja se
> nemar.
> -Ne treba ulaziti u prepirku. Jer, sveti oci govore da suvisno dolazi od
> demona.
> -Slusati sa zadovoljstvom osudjivanje drugog takodje spada u osudjivanje.
> Tako nesto zasluzuje jednaku kaznu kao i samo osudjivanje. Osudjivanje
> nastaje pri strasnom pokretu u govoru. Ako je covek slobodan od strasti,
> onda nije u pitanju osudjivanje, vec on tada govori da zlo ne bi naraslo.
> -Braco, po nauci Svetoga Pisma, svaki greh je neko bezakonje.
> -Zakon Boziji je izraz volje Bozije, a greh je prestup protiv ove svete
> volje.**
> * *
> * *
>
> ------------------------------
>
> Помаже Бог.
>
> Још пре неколико година када сам почео са читањем духовних књига,волео сам
> да памтим прочитане мисли које су на мене остављале нарочит утисак. Међутим,
> увидео сам да колико год се трудио, да прочитано у великој мери
> заборављам,те сам стога почео да подвлачим реченице, да би исте касније
> преписивао у посебну свеску, коју би с времена на време ишчитавао и на тај
> начин освежавао меморију :-).
> Касније ми је пала на памет идеја, да све те силне цитате разврстам у
> категорије,сто сам и урадио. За то ме је требало много,много времена али
> исплатило се :-)
> И сада сам решио да са вама поделим своје 'сабрано дело' :-).
> Почећу да избацујем једну по једну категорију цитата,за сваки дан по једну.
> Категорија има око 24, њих сам урадао по неком свом нахођењу.
>
> То су цитати:
> *O VERI*
> *O BORBI I PODVIGU*
> *ORUZJE 1.2.3.
> *
> *O MOLITVI*
> *TUMACENJE JEVANDJELJA*
> *ZANIMLJIVOSTI*
> *OPSTI*
> *O KRAJU SVETA I BUDUCNOSTI*
> *PRAKTIKA*
> *SMIRENJE, POKAJANJE I TRPLJENJE*
> *POST*
> *O GREHU I STRASTIMA*
> *LEPI CITATI*
> *BOG, MUZ-ZENA-DECA*
> *O STRAHU BOZIJEM I SECANJU NA SMRT*
> *O VRLINAMA *
> *O ISPOVESTI, POMISLIMA, LJUBAVI, ISKUSENJU, MONASIMA*
> *SVETO PISMO (najlepsi citati)*
> *KAKAV JE BOG*
> *MOLITVE*
> *DUHOVNE PRICE*
> *KAKAV PRAVOSLAVNI HRISCANIN TREBA DA BUDE*
> *OPSTI CITATI*
> *O SNU*
> *PREPORUKE*
>
> Књиге које сам користио су:*
> *
> *
> DUHOVNI RAZGOVORI
> DUSA SRBIJE Св.Николај
> Велимировић
> LESTVICA Св.
> Јован Лествичник
> IZNAD GREHA I SMRTI Св.Николај
> Велимировић
> RECI I DELA SVETITELJA Св.Николај Велимировић
> KATIHIZIS - Osnove pravoslavne vere
> *
> * ****NEMA LEPSE VERE OD HRISCANSKE Владика Амфилохије
> *
> *
> SVETI JOVAN KRONSTATSKI
> KAKVE SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT Старац Тадеј
> MLADI I STRASTI
> RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM
> O EVROPI
> Св.Николај Велимировић
> ZEMLJA NEDODJIJA Св.Николај
> Велимировић
> ZETVE GOSPODNJE Св.Николај
> Велимировић
> IZNAD ISTOKA I ZAPADA Св.Николај
> Велимировић
> PRAVOSLAVNA CRKVA I RIMOKATOLICIZAM
> KIJEVO-PECERSKI PATERIK
> TEODUL
> Св.Николај Велимировић
> DUHOVNE POUKE Св.Николај
> Велимировић
> DUHOVNI PRIMERI ZA VECNI ZIVOT
> DUHOVNI SAVETI Св.Николај
> Велимировић
> SVETI KRALJ STEFAN DECANSKI
> ZNAMENITE BESEDE Св.Николај
> Велимировић
> INDIJSKA PISMA
> Св.Николај Велимировић
> *
> * VERA SVETIH
> Св.Николај Велимировић*
> * DUHOVNA LIRA *
> *Св.Николај Велимировић*
> * NEVIDLJIVA BORBA Никодим
> Светогорац
> *
> * SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM*
> * O MOLITVI*
> * KAKO DA SE UCIMO DOMACOJ MOLITVI*
> * BUDI VERAN DO SMRTI * *Митрополит
> Јован Сничев
> *
> * RAZGOVOR SA PATRIJARHOM SRPSKIM PAVLOM*
> * SVETI VASILIJE OSTROSKI CUDOTVORAC*
> * OHRIDSKI PROLOG **Св.Николај
> Велимировић*
> * DUHOVNE POUKE STARCA TADEJA*
> * RIZNICA MUDROSTI*
> * ZITIJA SVETIH ZA JANUARA * *Св. Јустин Нови
> Ћелијски
> *
> * SVETI KNEZ LAZAR*
> * O BOGU I O LJUDIMA * *Св.Николај
> Велимировић*
> * **** ZIVOT SVETOG SAVE * *Св.Николај
> Велимировић*
> * VELIKI JE BOG *
> *Старац Клеопа
> *
> * PRAVOSLAVNI BRAK I PORODICA*
> * VELIKI STARECNIK*
> * ZITIJA SVETIH **ZA FEBRUARСв. * *Св. Јустин Нови Ћелијски*
> * POUKE BOZANSTVENE LJUBAVI * *Старац Пајсије
> *
> * ZITIJA SVETIH **ZA MART* *Св. Јустин
> Нови Ћелијски*
> * SRPSKOM NARODU KROZ TAMNICKI PROZOR **Св.Николај Велимировић**
> *
> * STARAC ARSENIJE-светац у логору
> *
> * ZITIJE SVETE MATRONE*
> * OMILIJE *
> *Св.Николај Велимировић*
> * *Odlomci iz* **PSALTIRA*
> * **ZIVOT I POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALAVITA*
> * RECNIK SPASENJA Sv. Makarije Optinski*
> * **SAVREMENI ATONSKI PODVIZNICI 2. DEO*
> * **MOJ ZIVOT U HRISTU 2 *Sv. Jovan Кronstatski
> * **KNJIGA O SVETOJ POSLUSNOSTI*
> * **STARAC SILUAN *Arhimandrit
> Sofronije
> * ISPOVEST*
> * SVETI SAROVSKI STRARAC SERAFIM (*dopunjeno izdanje) N. Levitski
> * SUZE ZA SVET *(starac Tihon, Pajsije i
> Porfirije)
> * CUVAJTE DUSU *Starac
> Pajsije
> * USPON KA VASKRSENJU *Starac Kleopa
> * AGAPE 1,2,3,4*
> * SV. JOVAN ZLATOUSTI I NJEGOVI NEPRIJATELJI* I.V.
> Popov
> * NEBESKA SRBIJA *(Primeri poboznosti kod Srba)
> * DUHOVNO RUKOVODJENJE *Ava Varsanufije i Jovan
> Prorok
> * TUMACENJE JEVANDJELJA* Firmilijan
> * *
> ***SRPSKI ZAVET Bosko
> Obradovic*
> *KROTKA RUSIJA
> РадмилаВојинович**
> *
> * PETKANA Љиљана
> Хабјановић**
> IGRA ANDJELA Љиљана
> Хабјановић
> *
> *MOC POZITIVNOG ZIVLJENJA Џозеф Марфи
> *
> *MOC PODSVESTI** * * Џозеф Марфи
> *
> *LATINSKI CITATI*
> *BLAGO CARA RADOVANA*
> *SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU** Владета Јеротић*
>
> **
> Надам се да ће се неком нешто допасти, тј. да ће неко од наредних текстова
> имати духовне користи.
> Свако добро,
> Ненад
>
>
> ------------------------------
> **
>
>

Nenad Tosic

08.09.2012 12:48:30

Bog pomogao.
Citat je izvucen iz knjige (emisije) Agape. Tema je bila greh i strasti.
Cini mi se da se tad i o porodici pricalo,tj.o odnosu muskarca i zene u braku...
Stoga sumnjam da fomulacija nije dobra.
Problem je u tome sto je svaki citat za sebe i sto je nekada izvadjen i konteksta neke price.
Tako da onaj koji cita, moze izvuci pogresan sud.


Nenad



________________________________
From: Stanoje Stankovic
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: Saturday, September 8, 2012 2:04 PM
Subject: Re: [svetosavlje] citati: О ГРЕХУ И СТРАСТИМА


Bog pomogao brate,

"Bludnik je i
onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi."

Iz ovog citata moze da se izvuce i zakljucak da onaj ko bludnici a ima "ljubavi" ne spada u kategoriju bludnika? Verovatno je losa formulacija... Ili Vladika Porfirije misli na ljude u braku? Ali, to onda nigde nije naglaseno, a moralo bi...

Stanoje







2012/9/7 Nenad Tosic

Помаже Бог.
>
>
>Дечице, данас ћемо говорити о греху и страстима :-)
>
>
>О томе шта је то грех, како настаје, и чему он води, објасниће наредни редови.
>Подсећам, скраћеница SP значи-Свето Писмо, PS је Псалтир.
>
>
>У случају да неког смарам овим мојим честим јављањем, лек за то је опција DEL :-0
>Живели :-)
>
>
>
>Поздрав,
>Ненад
>                               O GREHU I
STRASTIMA

>-Covek ima toliko
sile, koje je Bog stavio u njega, da ako bi dosli svi demoni iz pakla, ne bi ga
mogli nagnati da sagresi,osim ako to covek ne zeli. Psaltir (PS): ‘Gospode, oruzjem blagovoljenja vencao si nas.
>-Da bi se
zaustavio greh, potrebna je velika trezvenost (strah Boziji).
>Sv. Maksim
Ispovednik: Koji veruje, boji se. A koji se boji otreznjuje se.
>-Stepeni greha:
1) covek nece da tvori dobro delo, 2) tvori ga sa zlim ciljem, ili sa
nedostatkom, 3) nasrtaj zle pomisli, 4) pristanak, 5) borba (na ovom stepenu se
sukobljavaju u borbi tri uma: djavolski, ljudski i um nebeskih nebesa), 6)
privoljenje,
>7)  nasladjivanje mislju, 8) stepen je greh
delanjem, 9) uobicavanje greha (obicaj),
>10) navikavanje
na greh, 11) ocaj, 12) samoubistvo.
>-Da greh umom
nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na zrtvu po vola svako
vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao zrtvama.
Da greh mislju nije tezak, zar bi Hristos pohotu za zenom smatrao preljubom i
mrznju na brata svojega ubistvom.
>–Greh se
svagda pretvara, praveci se da je dobronameran, obecavajuci nam odmor i
izobilje. ‘Dobro bese drvo za jelo i milo ocima za gledanje i lepo za shvatanje
(Post.3,6).
>–Rasejanost
je greh. SP: ‘Simone, Simone, evo vas zaiska Satana da vas vije kao psenicu’.
Krivac za rasejanost je nasa privezanost prema zitejskom i zemaljskom. Njen uzrok
je maloverje, a sredstvo protiv nje je molitva.
>-Ap.Pavle: ‘Plata
za greh je smrt’.
>-Djavolje obmane:
1) sve cini dobro,ali sa djavolom nemoj kvariti odnose, 2) nema pakla ni raja,
3) dolazi mladost, treba da se zenis, 4) jedi, pij, veseli se, oprostice ti
Bog,
>5) kajanje ostavi
za sutra.
>-Da bismo mogli
pobediti nase strasti moramo ciniti najpre dobra dela. Znaj da oni koji se bore
i iz sebe izgone strasti jesu cudotvorci.  Sv.Teodor Studit:
Znaj, da ovu vasu borbu koju vodite protiv strasti, Bog prima bez ikakvog
umanjenja ili razlikovanja, upravo kao trud stolpnika ili pustinjaka koji cu
cinili cudesa.
>-Stepeni greha:
1) kada greh brzo dodje i prodje, (greseci, ne gnevite se), to je prirodan
gnev, 2) stepen je zloba. Zadrzavamo je nedelju, dve dana. Dok ovaj gnev ne
prodje ne mozemo citati ‘Oce nas’. Ap. Pavle: Da ne izadje sunce u gnevu vasem.
3) srdzba. Ovaj je gori od djavola, godinama traje.
>-Najjaci uzroci
greha koji vode u propast su: zene, vino, bogatstvo, neverovanje u Boga i
savrseno telesno zdravlje.
>–Ne treba
preterano citati, jer ko preterano cita, taj posle ima potrebu da sa nekim
prica.
>–Mane koje prepoznajemo kod drugih, mi sami posedujemo, jer
drugacije ne bismo mogli da ih prepoznamo.
>-Strasti se kao
karike nadovezivaju jedna na drugu. Ako te napadne bludna strast, ukroti svoje
telo podvizima, sa smirenjem se klanjajuci Gospodu. Savladaj se bdenjem,
gladju, zedju, smirujuci se pred svima. Stub se oslanja na temelj, a bludna
strast na prejedanje. Ko telesnim trudom i znojem bitku vodi sa demonom, taj
lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje slabom uzicom. Ko se koristi
uzdrzanjem u bdenju, lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje gvozdenim
lancima. Ko se naoruzao smirenjem i zedju, taj lici na onoga ko je svog
neprijatelja pogubio i zakopao ga u pesak.
>-Onaj koji je
umrtvio svoje strasti dobar je podviznik i beskrvni mucenik.
>-Ne skodi toliko
kad neko ima, nego kada je strascu privezan za to sto ima.
>-Koliko strasti
ima dusa, toliko ima i gospodara. A.Pavle: ‘Od koga je ko pobedjen tome i
robuje’.
>-Da bi covek
mogao da ovlada svojim grehom (gnevom), osnovi preduslov je da ne govori kada
se uznemiri. PS: ‘Pripremih se i ne smutih se’.
>-Uzroci gneva su
kada se covek pravi pametan i smatra sebe za ucitelja.
>-Neka ti je draga
svaka muka, pa ces tako smirivati svoje strasti.
>-Onaj ko voli
covecansku slavu, ne moze da se ukloni od zavisti. A ko je zavidan taj nema
smirenje.
>-Onaj ko na sve
nacine pokusava da stekne ljudsko prijateljstvo, potpuno se udaljava bliskosti
sa Bogom.
>-Ako budemo
videli svoje grehove, necemo onda moci videti tudje.
>-Ako govoris sa
strascu, onda je to osudjivanje, ali ako si oslobodjen strasti, onda to nije
osudjivanje.
>-Faze:
razmisljanje o zlu, razgovor sa njom, pristajanje i porobljavanje. Ako to
potraje nastaje strast.
>-Sila Bozija se
ne nastanjuje u coveku koji robuje strastima.
>-Pocetak
udaljavanja od Boga je zasicenost poucavanja i odsustvo zelje za slusanjem reci
Bozije.
>-Ako covek ne
ucini nista da izbegne sve sto moze da izbegne, to je kao da izaziva greh.  -Onaj koji ima strasti, cak i da ima celi
svet, taj nema nista drugo osim strasti koje njime vladaju.
>-Odsustvo stida i
straha cesto donosi greh.
>-Mladi cesto
zapocinju podvig, mole Boga da ih ocisti od strasti, zive cistim zivotom,
poste, bdiju ali nema  napredka. Mozda
nije potrebno ispravljati telo, nego pomisli, osudjivanje i gordost.
>-Greh je danas usao
u modu.
>-Najveci gresnik
je nezahvalan covek.
>-Blud upropascava
zivotnu snagu kod coveka.
>-Kad covek nema
ljubavi, on se predaje strastima.
>-Sumnja se
najvise gnezdi u srce koje je puno strasti, tj.greha.
>-Sto se vise
predajemo jednoj strasti, to vise postajemo deca gneva. A gnev je otac ubistva.
Kain u gnevu ubi svoga brata Avelja.
>-Prozdrljivost
radja pohot, pohot radja grev, a gnev ubistvo.
>-Bolesti i nemoci
dolaze od greha.
>–Kada nasa dusa
bude ranjena zudnjom za Bogom, tada ce u njoj uvenuti sklonost tela ka
strastima.
>-Tuga pokazuje
nase nepoverenja prema Hristu. SP: ‘Svacim smo ugljetavani, ali ne i
potisteni’.
>-Egoizam u coveku
utice tako sto ga zalosti zbog svega i svacega.
>–Protiv demona
nemojte koristiti nikakva sredstva, prema njemu budite ravnodusni.
>–Prelest dolazi
od egoizma.
>-Od svih grehova,
Gospodu je najmrskija gordost srca.
>-Nasa
netrpeljivost dolazi od nase slabosti i straha.
>–Kakvo je
zadovoljstvo u bludu kada ono kasnije izaziva mucna osecanja, krivicu,
skrusenost, neispunjenost.
>-Zlopamcenje je
cuvar grehova. Budi zlopamtiv prema demonima.
>-Uninije je je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
>–Tri glavne
strasti: slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje. Nasuprot njima stoje
uzdrzanje, ljubav i smirenje.
>–Ne mogu svi
postati bestrasni. Ali nije nemoguce da se svi spasu i pomire sa Bogom.
>–Sebicnost mora
samu sebe pojesti, posto pojede sve oko sebe. -Tiranija sama sebi mora na kraju
preseci krvne arterije, posto se dugo hranila tudjom krvlju.
>–Maksim
Ispovednik: Greh je prevashodno otudjenje od Boga, od drugih ljudi i od samoga
sebe.
>–Velicina greha
ceni se i po mestu gde se greh ucini.
> –Greh je uzrok zalosti.
>–Slabosti i
strasti moraju se borbom pobedjivati i samo se tako moze ici napred.
>–Ima 5 uzroka
zbog kojih se javlja bludna strast: prazan, pust i sablaznjih govor, kicosluk,
pevanje svetskih pesama, gordost, oholost, ponosljivost, prekomerno spavanje i
najzad prejedavanje.
>–Strasti se iz duse
gone placem i uzdahom.
>-Glavne grane zla
su: blud, pohotljivost, srebroljublje, ocajanje, klevetanje, gnev, ponositost,
gordost i lenjost. Od ovih postaju svi ostali gresi.
>-Misli koje
proizilaze od djavola unistavaju se trpljenjem i nepoklanjanjem paznje na njih.
>–Pocetak
duhovnog kvarenja je smejanje i razuzdanost.
>–Svako ko ne mrzi
greh broji se u gresnike, cak ako i ne ucini greh.
>-Spoljasnji
uzroci strasti su: sloboda ociju, slatke reci, i iste takve po sadrzaju i po
melodiji pesme, lepe i fine haljine, prijatni mirisi, slobodni razgovori i
ponasanje, stiskanje ruku, dodir, igranje. Unutrasnji uzroci: zivot u uzobilju
i neradu, gresne misli.
>-Protiv
provodjenja zivota u izobilju i neradu sluzi: post, bdenje, telesni trud,
pokloni do iznemoglosti i druga dragovoljna zamaranja tela sto savetuju i
naredjuju mudri i iskusni Sveti Oci.
>-Telesna strast
je u vecini slucajevima plod gordosti, kako bi se na taj nacin ponizio.
>-Pad je kazna gordome.
>–Mnogogovorljivost
u vecini slucajeva dolazi od neke gorde samouverenosti. Posle mnogo govorenja
kada dim samozadovoljstva prodje, uvek ostane u dusi neko osecanje tuge i
lenjosti. Nije li to svedocanstvo da dusa i nehotice oseca da je potkradena?
>–Strogo sudjenje
bliznjima dolazi od visokog misljenja o sebi.
>-Cim ti se ukaze
neki nedostatak bliznjega, pohitaj da odmah otklonis od sebe tu misao, ne
dajuci joj da se zadri i ucvrsti u tebi.
>–Cisto oko ne
vidi zlo.
>–Mir srca remete
strasti.
>–Sa duhom zalosti
nerazdvojno deluje i camotinja. Ona kako primecuju Oci napada (monaha) oko
podneva, kada cita i tada se u njemu javlja neka odvratnost i cesto zevanje i
silna glad. Camotinja savladava samo one kod kojih dela ne idu svojim tokom.
>-Postoji uninije
prirodno, uci sveti Varsonufije koje dolazi od nemoci, a postoji uninije koje
potice od besa (demona).
>–Praznoslovlje
unistava sve plodove koje smo skupili u toku dana, a mozda i tokom godine.
>–Gospod nas ne
cuje samo onda kada smo opijeni strascu i njoj se nasladjujemo.
>–Razdrazljivost
se javja kada nema ljubavi.
>–Greh uninija
dolazi od neispunjenosti nase unutrasnje dusevne praznine duhovnim sadrzajem.
>–Greh jezika je
najcesci i najbrzi greh. Ko u reci ne pogresuje, onaj je savrsen, veli apostol
Jakov.
>-Zavist je pecat
antihrista na srcu covekovom.
>–Lek protiv
gordosti je da mislis o sebi skromno. Gospod kaze: ‘Ko se ponizi, taj ce se
uzvisiti’. Gordi smo pa zbog toga patimo. Dostojevski kaze: Smiri se, gordi
covece.
>–Ko je pobedio
strasti, taj je pobedio tugu. Ko voli svet,tome je nemoguce da ne tuguje. A ko je prezreo svet uvek je veseo.
>–Slavoljublje je
kad ti je milo sto svi o tebi lepo misle.
>–Mi se gnevimo
jer sebe uzdizemo nad onim na koga se gnevimo.
>-Sveti Serafim
Sarovski: Mrzovolja se radja iz malodusnosti, nehata i praznoslovlja. Zato
treba trpeti i citati Sveto Pismo.
>-Strasti se
istrebljavaju stradanjem, mukom, ali i siljanom Promislom.
>–Gordoscu djavo
rusi najjace, to je poslednje i najodlucnije orudje svih zala.
>–U doba ranе mladosti covek se raspaljuje pozudom, covek 30-tih
godina zlatoljubljem, slavoljubljem, jaroscu, gnevom i svakom grehu.
>–I greh i vrlina
se mnoze i to brzo.
>–Sedam smrtnih
grehova jesu: oholost, srebroljublje, slastoljublje, zavist, zlopamcenje, gnev
i ocajanje. Cetiri greha koji vape nebu za osvetu su: covekoubistvo, sodomija,
vredjanje udovica i sirocadi i zakidanje zarade siromahu.
>–Lenjost je jedna
od smrtnih grehova jer umrtvljuje dusu u coveku.
>–Tuga je smrt
srca i otpadanje od Boga, a mir i spokoj srca pri zivoj veri jasno pokazuje da
Bog u tebi obitava.
>–Odbaciti od sebe
strast je jedno, a svezati je to je nesto drugo.
>–Najpre se treba
boriti sa razdrazljivoscu, gnevom i zlopamcenjem. Ako hoces da gnev i jarost
pobedis, nemoj nista ruzno da zazelis, niti koga da mrzis i nikoga nemoj da
ponizavas.
>–‘...Od silnih
bolova strast u njemu utrnu’.
>-Uninije je
raslabljenost duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
>–Dokonost
je majka camotinje i mnogih poroka.
>–Veoma je
mogucno da se napuste svi poroci a da ostane samo jedan koji moze sve da zameni,
a to je gordost. Gde je pad tamo je prethodila gordost. Gnev je izdanak gordosti.
>Sveto Pismo
gordoga coveka naziva necistim. Gordost ne potice od prirode. Ako u sebi ne
vidimo gordost, to znaci da je ona prisutna u nama. Razlika izmedju tastine i
gordosti. Tastina nas nagoni da iskazujemo svoju pamet, ona drzi do misljenja
ljudi, voli pohvalu. Gordost se pak ispoljava u porivima gneva, u smutnji,
osudjivanju, velicaju se svoja dela i vrednosti. Trazenje plodova duhovnih u
sebi znak je gordosti.
>–Ocajanje
je takodje plod gordosti.
>–Uninije je
takodje posledica gordosti. U uniniju treba prekorevati sebe. Uninije se
dopusta radi duhovnog napretka.
>–Sujeta je
trazenje ljudske slave, pocasti; hvalisavost.
>-Ako zbog
svoje slabosti propustis neko svoje pravilo pa se zbog toga uznemiris, znaci da
je u tebi tajna gordost.
>-Uzrok
gneva nisu ljudi i spoljasnje okolnosti vec strasti sakrivene u nama. Strasti
nas ne ostavljaju zbog lenjosti ili gordosti. Najblizi put za oslobadjanje od
strasti jeste smirenje. SP: ‘Naucite se od Mene…”.
>-Strast se
iskorenjuje samoprimoravanjem i sticanjem navike .
>–‘…Kada bi
prihvatio pomisli da se pravdas, tada bi se jos vise pokazala tvoja gordost’.
>–Osudjivati
svestenika znaci osudjivati samoga Hrista. Zbog osudjivanja bliznjih Bog nas
napusta. Preziranje i osudjivanje drugih sprecava pokajanje.
>-Pohota se
ne leci toliko ljudskim naporima koliko Bozijim covekoljubljem. Treba znati i
da se ova borba dopusta prvenstveno radi nase gordosti.
>–Pomisao
visokog misljenja o sebi je tezak greh pred Bogom.
>–Ukoliko se
covek samo nasladjuje zvukom reci pohvale, on se vec lisava buduce slave. –Onaj
koji nema samoukorevanje nikada ne prestaje da se vredja i da vredje druge.
>–Nas ne
muce ljudi nego strasti. Mi strasti volimo, a od njih dobijamo samo grizu savesti
i duhovnu teskobu. Postoje tri stanja: delovanje strasti, protivljenje i
iskorenjivanje strasti. Delovanje strasti potice od nase samovolje, nepaznje i
samoopravdavanja.
>-Zelja da
vidimo svoje dobre osobine jeste hrana za samoljublje.
>–Sa strastima
se covek bori dok je ziv.
>–Kao sto
senka prati telo, tako i dobro misljenje prate reci praznoslovlja.
>–Pocetak
svih strasti je sebeljublje, a kraj gordost.
>–Strast je
beslovesno kretanje duse van prirodnog zivota.
>-Zlobe su
pogresna rasudjivanja uma. Najvise bivaju prelesceni egoisti.
>-Nase telo
sa strastima ozivljava pri pokoju, sirini i nasladjivanju. Kada je pak u muci,
teskobi i zlopacenju, ono zamire sa svojim sklonostima i navikama.
>–Unistis li
pak u sebi strast prema bratu, unistice se i ona u njemu.  SP: ‘Jer smo udovi jedno drugog’. Strasti se
pobedjuju uzdrzanjem i postom.
>–Navike i
strasti se ne mogu izleciti bez ispovedanja.
>–Mi
osudjujemo Boga zato sto ne osecamo ljubav Boziju.
>–Greh je
duhovna i metafizicka pojava. Sustina greha nije u narusavanju etickih normi,
vec u odstupanju od vecnog Bozanskog zivota, za koji je covek stvoren i na koji
je po prirodi prizvan. Greh se vrsi u tajanstvenim dubinama covecijeg duha, a
njegove posledice pogadjaju celi zivot. Ucinjeni greh odrazava se na dusevno i
fizicko stanje coveka. Greh neminovno prelazi granice njegovog individualnog
zivota i opterecuje zlom zivot celog covecanstva.
>-Telesni
covek ne zapaza neke narocite promene dusevnog stanja po ucinjenom grehu,
buduci da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim, duhovni covek pri svakom
priklanjanju svoje volje grehu, zapaza promenu veoma duboko i snazno.
>–Starac je
u opitu svog duhovnog zivota saznao da je popriste duhovne borbe sa zlom,
kosmickim zlom, covekovo srce. On je duhom video da je najdublji koreh greha
gordost. –Borba sa gordoscu je poslednji stupanj borbe sa strastima. U prvo
vreme podviznik se bori sa telesnim strastima, zatim sa razdrazljivoscu, i
najzad sa gordoscu. Gordost se pobedjuje tako sto dusa silazi u ad i adskim
ognjem sazize u sebi dejstvo svake strasti.
>–Od
gordosti se javljaju rdjave misli.
>–Prelest
dolazi od samovolje.
>–Ako mislis
zlo ljudima, znaci da zao duh zivi u tebi.
>-Ne osudjuj
druge, jer se cesto dogadja da za coveka koji je umom slican angelu iz neznanja
govoris rdjavo.
>–Srebroljublje
je ljubav prema pokretnim i nepokretnim stvarima. Budi zadovoljan samo onim sto
je neophodano. Mrzi raskos i blagostanje.
>–Kraj
vrline je ljubav, a kraj strasti je samoopravdavanje.
>–Besposlica
dovodi do malodusnosti. Malodusnost je najteza od dusevnih iskusenja i salje se
coveku: ‘kada Bogu bude ugodno da podvrgne coveka u vece zalosti’.
>–Mrzovolja
je dvojaka: prirodna je od nemoci, druga je od djavola. Ova druga je opasnija i
dolazi pre nego sto je sebi potrebno dati odmora, tako da se posao ostavi pre
nego sto se zavrsi.
>–Pohota se
istrebljuje stradanjem i zaloscu, namerom, ili po promislju Bozijem.
>–Tuga je
smrt srca. Ona je otpadanje od Boga
>–Kada ljude
muci neka posebna strast, kazu kako da ih neka sila sprecava da se suzdrze i
budu dobri. Trebalo bi da znaju da је ta sila koja
sluzi kao prepreka u njima samima,da ona isto moze
uciniti da nesto vole, ali da je usmerena u pogresnom pravcu. Buduci, da ljudi
vole svoje strasti, sasvim je prirodno sto ne mogu da ih se oslobode. Kada
nesto volite, vi to i zelite; ne mozete da mu dopustite da ode jer jednostavno
ne zelite da ga izgubite. Medjutim, cak i ako mrzimo neku nasu strast i protiv
nje se borimo, istu necemo moci pobediti ako u sebi imamo gordosti. Ukoliko je
smirenoumnje nas jedini cilj, Bog ce nam sve ostalo dati ‘besplatno’.
>–Kada smo
puni greha, tada je i nas um zbunjen i uznemiren, pa tako i da hocemo ne mozemo
da shvatamo situacije i dogadjaje na pravi nacin. Buduci da smo slabi, moramo
se kloniti svakog izvora strasti. Ako, na primer, mnogo volimo slatkise, ne bi
trebalo da stojimo pred izlogom poslasticarnice. Covek koji pokusava da bude
‘uzdrzan’ mora dobro da cuva ‘ulaze’ svih strasti, a to su oci.
>–Greh je
ukoliko neko laze. Ako pak laze sa dobrim razlogom, tj.da bi nekoga spasao,
onda je to samo delimican greh, jer laze u korist bliznjeg, a ne radi sopstvene
koristi. Ovo se, i pored toga, ipak smatra grehom.
>-Gord covek
je iznutra uznemiren a spolja bucan, i ima neprestanu potrebu da se prazni
recima-da krca svoje prazne orahe-kako bi proizvodio buku, a ako i kaze koju
tacnu rec, ona je puna egoizma. A ako ga neko dirne u njegov egoizam,
eksplodiraju sve njegove strasti.
>–Bog i
angeli Njegovi nalaze radost u siromastvu, a djavo i negovi pomocnici nalaze
radost u besposlicenju.
>–Ukoliko se
uvecava ljubav Hristova, utoliko se umanjuju strasti.
>–Starce,
muci me tuga, bezvoljnost…To je mucenje. ‘Ti si samouverena’. Sve strasti i
gresi poticu od nas. Svako dobro sto cinimo potice od Boga i sve nerazumnosti
koji cinimo su nase. Covek jedino sto ima jeste dobru volju.
>–Ako ne
kazemo ‘Slava Tebi Boze’, u radosti, kako cemo to reci kada stradamo.
Neblagodarnost je veliki greh.
>–Da bi se
oslobodio strasti, prvo moras da sebe hvatas u gresima. Da budes svestan da si
na krivom putu.
>–Bestidni
ljudi se nalaze na prvom stepenu hule na Duha Svetoga. Nipodastavanje bozanskog
je drugi stupanj, a na trecem je sam djavo…Postoje, na primer, ljudi koji ne
mogu da veruju da ima mladica ili devojaka koji zive istinskim cistim zivotom.
‘Nemoguce je’, kazu, ‘da toga ima’..Oni su, jadnici, toliko ogrezli u greh da
vide greh svuda oko sebe.
>–Samoljublje
je majka svih zala. Neki je jos nazivaju ‘egoizmom’, ‘ja’, ‘samougadjanjem’.
Sv. Maksim ispovednik naziva samoljublje ‘nerasudnom ljubavlju prema telu’.
Novorodjence samoljublja je samosazaljenje. Druga kci je samopostedjivanje. SP:
‘I uzevsi ga Petar poce ga odvracati govoreci: Boze sacuvaj, Gospode! To nece
biti od Tebe! A On okrenuvsi se, rece Petru: Idi od mene, Satano! Treci izdanak
samoljublja je samozadovoljstvo. Prokleta kci samoljublja je i samohvala,
uzivanje u sebi samom i uobrazavanje o sebi. Samoljublje ustvari cini da ne
budemo gladni i zedni pravde (Mt5-6); cini nas da tavorimo i stojimo u mestu,
na putu duhovnog napredovanja i rasta. Bozanski Oci kazuju da ko se zaustavi u
delanju dobrih dela jednak je onom koji se vraca..Iz stomakougadjanja se radja
misao bluda; iz srebroljublja-misao lakomstva i tvrdicluka; a iz taste
slave-misao gordosti. Iz ove tri strasti, proisticu sve ostale zle misli kao:
misao tuge, zlopamcenja, ocajanja, zlobe, ogovaranja i druge.
>–Okolnosti
greha: 1) ko je greh ucinio? (koja je doticna osoba), 2) kakav je greh ucinio?
(da li je greh ucinjen recju, delom ili mislju, i u kom je stepenu greh
ucinjen: napad, pristanak ili prisila), 3) Zasto? Bog prati cilj svega sto smo
ucinili, da bi video cinimo li to Njega radi ili drugog uzroka radi, 4) kojim
sredstvom?, 5) u koje vreme?, 6) na kojem mestu? 7) koliko je puta sagresio?
>–Po svedocenju S.P. greh je: prestupanje zakona Bozijega,
zalac smrti, delo tame, gnusoba pred Gospodom, plod zlih pohota, delo djavola,
necistota. Greh se jos definise kao pogresan odnos izmedju Boga i coveka,
izmedju coveka i coveka, i uvek ukljucuje drugoga.
>–Kada covek
zgresi umom, on uskoro neosetno prelazi sa uma na osecaj tela. Znajte, da nas
borba protiv greha ne napusta do smrti, jer borba sa mislima teza je od borbe
sa samim delima, a opasnost gresenja umom javlja se lako, u svako vreme i na
svakom mestu. Ako bi neko, na primer, hteo da ucini greh bluda delom, potrebna
su mu tri cinioca: odgovarajuce mesto, odgovarajuce vreme, i predmet, to jest
telo s kojim bi da zgresi.
>–Strasti ne
moraju biti samo negativne. Sveti Isak Sirin kaze da su strasti energije. Svi
su svetitelji su bili strastveni, ali u trazenju Boga.
>–Sujeta je
vrsta zamene za rec gordost. I svetitelji su najvise problema imali sa
gordoscu, a gordost je vezana sa potrebom za moci.
>–Strast je slovenska rec, koja ukazuje na stanje pogresnog
nacina zivota, stanja u kojem covek strada.
>–Ljudi su gordi zbog slabosti i inferiornosti.
>–Na zavist se nadovezuje ljubomora. Iza depresije se krije
strast, negativna energija i veliko samoljublje.
>–Vladika Porfirije: Bludnik je svaki onaj koji cini nesto
protiv ljubavi. Bludnik je onaj koji se odvojio od Boga, i takav bludi na svim
onim mestima, prostorima gde ne moze da sebe ispuni ljubavlju. Bludnik je i
onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi.
>–Uvek se uzdrzavaj povisenog tona i nikada neces dospeti u
gnev.
>–Telelesna raspaljenost dolazi od nemara. Nemar pobudjuje
coveka da sudi i osudjuje druge, cime ga predaje u ruke pohote.
>–Smirenje na recima jeste plod gordosti: ono ima svoju majku
sujetu.
>-Zaboravnost je pogibao duse. Ono dolazi od nerada i
prezira.
>–Nemoj biti
uporan u svojoj volji, od toga se radja gnev. Nemoj suditi niti ponizavati
nikoga, od toga slabi srce i oslepljuje um, i javlja se nemar.
>–Ne treba
ulaziti u prepirku. Jer, sveti oci govore da suvisno dolazi od demona.
>–Slusati sa
zadovoljstvom osudjivanje drugog takodje spada u osudjivanje. Tako nesto
zasluzuje jednaku kaznu kao i samo osudjivanje. Osudjivanje nastaje pri
strasnom pokretu u govoru. Ako je covek slobodan od strasti, onda nije u
pitanju osudjivanje, vec on tada govori da zlo ne bi naraslo.
>–Braco, po
nauci Svetoga Pisma, svaki greh je neko bezakonje.
>-Zakon Boziji je izraz volje Bozije, a greh je prestup
protiv ove svete volje.


>
>
>
>________________________________
>
>Помаже Бог.
>
>
>Још пре неколико година када сам почео са читањем духовних књига,волео сам
да памтим прочитане мисли које су на мене остављале нарочит утисак.
Међутим,
>
>увидео сам да колико год се трудио, да прочитано у великој мери заборављам,те сам стога почео да подвлачим реченице, да би исте касније преписивао у посебну свеску, коју би с времена на време
ишчитавао и на тај начин освежавао меморију :-).
>Касније ми је пала на памет идеја, да све те силне цитате разврстам у категорије,сто сам и урадио.
За то ме је требало много,много времена али исплатило се :-)
>И сада сам решио да са вама поделим своје 'сабрано дело' :-).
>Почећу да избацујем једну по једну категорију цитата,за сваки дан по једну.
>
>Категорија има око 24, њих сам урадао по неком свом нахођењу.
>
>
>То су цитати:
>
>O VERI
>O BORBI I PODVIGU
>ORUZJE 1.2.3.
>
>O MOLITVI
>TUMACENJE JEVANDJELJA
>ZANIMLJIVOSTI
>OPSTI
>O KRAJU SVETA I BUDUCNOSTI
>PRAKTIKA
>SMIRENJE, POKAJANJE I TRPLJENJE
>POST
>O GREHU I STRASTIMA
>LEPI CITATI
>BOG, MUZ-ZENA-DECA
>O STRAHU BOZIJEM I SECANJU NA
SMRT
>O VRLINAMA
>O ISPOVESTI, POMISLIMA, LJUBAVI,
ISKUSENJU, MONASIMA
>SVETO PISMO (najlepsi citati)
>KAKAV JE BOG
>MOLITVE
>DUHOVNE PRICE
>KAKAV PRAVOSLAVNI  HRISCANIN TREBA DA BUDE
>OPSTI CITATI
>O SNU
>PREPORUKE
>
>
>Књиге које сам користио су:
>
>   DUHOVNI RAZGOVORI    
>
>  DUSA SRBIJE                                                 Св.Николај Велимировић
>
>  LESTVICA                                                        Св. Јован Лествичник
>
>  IZNAD GREHA I SMRTI                                Св.Николај Велимировић
>  RECI I DELA SVETITELJA                            Св.Николај Велимировић
>  KATIHIZIS – Osnove pravoslavne vere
> NEMA LEPSE VERE OD HRISCANSKE      Владика Амфилохије
>  SVETI JOVAN KRONSTATSKI                     
>
>  KAKVE
SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT    Старац Тадеј
>
>  MLADI I STRASTI
>  RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM
> O EVROPI                                                                 Св.Николај Велимировић
>  ZEMLJA NEDODJIJA                                                 Св.Николај Велимировић
>  ZETVE GOSPODNJE                                                    Св.Николај Велимировић
>  IZNAD ISTOKA I ZAPADA                                      Св.Николај Велимировић
>  PRAVOSLAVNA CRKVA I RIMOKATOLICIZAM
>  KIJEVO-PECERSKI PATERIK
>  TEODUL                                                                                 Св.Николај Велимировић
>  DUHOVNE POUKE                                                         Св.Николај Велимировић
>  DUHOVNI PRIMERI ZA VECNI ZIVOT
> DUHOVNI SAVETI                                                         Св.Николај Велимировић
> SVETI KRALJ STEFAN DECANSKI
> ZNAMENITE BESEDE                                                 Св.Николај Велимировић
>  INDIJSKA PISMA                                                           Св.Николај Велимировић
> VERA SVETIH                                                                    Св.Николај Велимировић
>  DUHOVNA LIRA                                                             Св.Николај Велимировић
>  NEVIDLJIVA BORBA                                      Никодим Светогорац
>
>  SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM
>  O MOLITVI
>  KAKO DA SE UCIMO DOMACOJ MOLITVI
>  BUDI VERAN DO SMRTI                                         Митрополит Јован Сничев
>
>  RAZGOVOR SA PATRIJARHOM SRPSKIM PAVLOM
>  SVETI VASILIJE OSTROSKI CUDOTVORAC
>  OHRIDSKI PROLOG                                     Св.Николај Велимировић
>  DUHOVNE POUKE STARCA TADEJA
>  RIZNICA MUDROSTI
>  ZITIJA SVETIH ZA JANUARA                         Св. Јустин Нови Ћелијски
>
>  SVETI KNEZ LAZAR
>  O BOGU I O LJUDIMA                                         Св.Николај Велимировић
> ZIVOT SVETOG SAVE                                            Св.Николај Велимировић
>  VELIKI JE BOG                                                           Старац Клеопа
>
>  PRAVOSLAVNI BRAK I PORODICA
>  VELIKI STARECNIK
>  ZITIJA SVETIH ZA FEBRUARСв.              Св. Јустин Нови Ћелијски
>  POUKE BOZANSTVENE LJUBAVI            Старац Пајсије
>
>  ZITIJA SVETIH ZA MART                                Св. Јустин Нови Ћелијски
>  SRPSKOM NARODU KROZ TAMNICKI PROZOR     Св.Николај Велимировић 
>
>  STARAC ARSENIJE-светац у логору
>
>  ZITIJE SVETE MATRONE
>  OMILIJE                                                                     Св.Николај Велимировић
> Odlomci izPSALTIRA
> ZIVOT I
POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALAVITA
> RECNIK SPASENJA                                 Sv. Makarije Optinski
> SAVREMENI
ATONSKI PODVIZNICI  2. DEO
> MOJ
ZIVOT U HRISTU2                            Sv. Jovan Кronstatski
> KNJIGA O SVETOJ POSLUSNOSTI
> STARAC SILUAN                                         Arhimandrit Sofronije
> ISPOVEST
> SVETI SAROVSKI STRARAC SERAFIM (dopunjeno izdanje)       N.
Levitski
> SUZE ZA SVET                                  (starac Tihon, Pajsije i Porfirije)
> CUVAJTE DUSU                                                     Starac Pajsije
> USPON KA VASKRSENJU                                   Starac Kleopa
> AGAPE
1,2,3,4
> SV. JOVAN
ZLATOUSTI I NJEGOVI NEPRIJATELJI                     I.V. Popov
> NEBESKA
SRBIJA (Primeri poboznosti kod Srba)
> DUHOVNO
RUKOVODJENJE                           Ava Varsanufije i Jovan Prorok
> TUMACENJE
JEVANDJELJA                            Firmilijan

> SRPSKI ZAVET                                                 Bosko Obradovic
>KROTKA RUSIJA                                             РадмилаВојинович
>
> PETKANA                                                          Љиљана Хабјановић IGRA ANDJELA                                               Љиљана Хабјановић
>MOC POZITIVNOG ZIVLJENJA                    Џозеф Марфи
>
>MOC PODSVESTI                                             Џозеф Марфи
>
>LATINSKI CITATI
>BLAGO CARA RADOVANA
>SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU                    Владета Јеротић
>
>Надам се да ће се неком нешто допасти, тј. да ће неко од наредних текстова имати духовне користи.
>Свако добро,
>Ненад
>
>
>
>________________________________
>
>
>

Stanoje Stankovic

08.09.2012 13:54:47

Brate,

jos jedno pitanje

na pocetku ovih misli

"Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao zrtvama".

odakle je ovo? Iz koje knjige?

zato sto apostol Pavle govori drugacije u Poslanici Jevrejima.

Stanoje




2012/9/8 Nenad Tosic

> Bog pomogao.
> Citat je izvucen iz knjige (emisije) Agape. Tema je bila greh i strasti.
> Cini mi se da se tad i o porodici pricalo,tj.o odnosu muskarca i zene u
> braku...
> Stoga sumnjam da fomulacija nije dobra.
> Problem je u tome sto je svaki citat za sebe i sto je nekada izvadjen i
> konteksta neke price.
> Tako da onaj koji cita, moze izvuci pogresan sud.
>
> Nenad
>
> ------------------------------
> *From:* Stanoje Stankovic
> *To:* mail-lista@svetosavlje.org
> *Sent:* Saturday, September 8, 2012 2:04 PM
> *Subject:* Re: [svetosavlje] citati: О ГРЕХУ И СТРАСТИМА
>
> Bog pomogao brate,
>
> "Bludnik je i onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi."
>
> Iz ovog citata moze da se izvuce i zakljucak da onaj ko bludnici a ima
> "ljubavi" ne spada u kategoriju bludnika? Verovatno je losa formulacija...
> Ili Vladika Porfirije misli na ljude u braku? Ali, to onda nigde nije
> naglaseno, a moralo bi...
>
> Stanoje
>
>
>
>
>
>
> 2012/9/7 Nenad Tosic
>
> Помаже Бог.
>
> Дечице, данас ћемо говорити о греху и страстима :-)
>
> О томе шта је то грех, како настаје, и чему он води, објасниће наредни
> редови.
> Подсећам, скраћеница SP значи-Свето Писмо, PS је Псалтир.
>
> У случају да неког смарам овим мојим честим јављањем, лек за то је опција
> DEL :-0
> Живели :-)
>
> Поздрав,
> Ненад
> * O GREHU I STRASTIMA*
>
> -Covek ima toliko sile, koje je Bog stavio u njega, da ako bi dosli svi
> demoni iz pakla, ne bi ga mogli nagnati da sagresi,osim ako to covek ne
> zeli. Psaltir (PS): 'Gospode, oruzjem blagovoljenja vencao si nas.
> -Da bi se zaustavio greh, potrebna je velika trezvenost (strah Boziji).
> Sv. Maksim Ispovednik: Koji veruje, boji se. A koji se boji otreznjuje se.
> -Stepeni greha: 1) covek nece da tvori dobro delo, 2) tvori ga sa zlim
> ciljem, ili sa nedostatkom, 3) nasrtaj zle pomisli, 4) pristanak, 5) borba
> (na ovom stepenu se sukobljavaju u borbi tri uma: djavolski, ljudski i um
> nebeskih nebesa), 6) privoljenje,
> 7) nasladjivanje mislju, 8) stepen je greh delanjem, 9) uobicavanje
> greha (obicaj),
> 10) navikavanje na greh, 11) ocaj, 12) samoubistvo.
> -Da greh umom nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na
> zrtvu po vola svako vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju
> se ociscivao zrtvama. Da greh mislju nije tezak, zar bi Hristos pohotu za
> zenom smatrao preljubom i mrznju na brata svojega ubistvom.
> -Greh se svagda pretvara, praveci se da je dobronameran, obecavajuci nam
> odmor i izobilje. 'Dobro bese drvo za jelo i milo ocima za gledanje i lepo
> za shvatanje (Post.3,6).
> -Rasejanost je greh. SP: 'Simone, Simone, evo vas zaiska Satana da vas
> vije kao psenicu'. Krivac za rasejanost je nasa privezanost prema zitejskom
> i zemaljskom. Njen uzrok je maloverje, a sredstvo protiv nje je molitva.
> -Ap.Pavle: 'Plata za greh je smrt'.
> -Djavolje obmane: 1) sve cini dobro,ali sa djavolom nemoj kvariti odnose,
> 2) nema pakla ni raja, 3) dolazi mladost, treba da se zenis, 4) jedi, pij,
> veseli se, oprostice ti Bog,
> 5) kajanje ostavi za sutra.
> -Da bismo mogli pobediti nase strasti moramo ciniti najpre dobra dela.
> Znaj da oni koji se bore i iz sebe izgone strasti jesu cudotvorci. Sv.Teodor
> Studit: Znaj, da ovu vasu borbu koju vodite protiv strasti, Bog prima bez
> ikakvog umanjenja ili razlikovanja, upravo kao trud stolpnika ili
> pustinjaka koji cu cinili cudesa.
> -Stepeni greha: 1) kada greh brzo dodje i prodje, (greseci, ne gnevite
> se), to je prirodan gnev, 2) stepen je zloba. Zadrzavamo je nedelju, dve
> dana. Dok ovaj gnev ne prodje ne mozemo citati 'Oce nas'. Ap. Pavle: Da ne
> izadje sunce u gnevu vasem. 3) srdzba. Ovaj je gori od djavola, godinama
> traje.
> -Najjaci uzroci greha koji vode u propast su: zene, vino, bogatstvo,
> neverovanje u Boga i savrseno telesno zdravlje.
> -Ne treba preterano citati, jer ko preterano cita, taj posle ima potrebu
> da sa nekim prica.
> -Mane koje prepoznajemo kod drugih, mi sami posedujemo, jer drugacije ne
> bismo mogli da ih prepoznamo.
> -Strasti se kao karike nadovezivaju jedna na drugu. Ako te napadne bludna
> strast, ukroti svoje telo podvizima, sa smirenjem se klanjajuci Gospodu.
> Savladaj se bdenjem, gladju, zedju, smirujuci se pred svima. Stub se
> oslanja na temelj, a bludna strast na prejedanje. Ko telesnim trudom i
> znojem bitku vodi sa demonom, taj lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje
> slabom uzicom. Ko se koristi uzdrzanjem u bdenju, lici na onoga ko svog
> neprijatelja vezuje gvozdenim lancima. Ko se naoruzao smirenjem i zedju,
> taj lici na onoga ko je svog neprijatelja pogubio i zakopao ga u pesak.
> -Onaj koji je umrtvio svoje strasti dobar je podviznik i beskrvni mucenik.
> -Ne skodi toliko kad neko ima, nego kada je strascu privezan za to sto
> ima.
> -Koliko strasti ima dusa, toliko ima i gospodara. A.Pavle: 'Od koga je ko
> pobedjen tome i robuje'.
> -Da bi covek mogao da ovlada svojim grehom (gnevom), osnovi preduslov je
> da ne govori kada se uznemiri. PS: 'Pripremih se i ne smutih se'.
> -Uzroci gneva su kada se covek pravi pametan i smatra sebe za ucitelja.
> -Neka ti je draga svaka muka, pa ces tako smirivati svoje strasti.
> -Onaj ko voli covecansku slavu, ne moze da se ukloni od zavisti. A ko je
> zavidan taj nema smirenje.
> -Onaj ko na sve nacine pokusava da stekne ljudsko prijateljstvo, potpuno
> se udaljava bliskosti sa Bogom.
> -Ako budemo videli svoje grehove, necemo onda moci videti tudje.
> -Ako govoris sa strascu, onda je to osudjivanje, ali ako si oslobodjen
> strasti, onda to nije osudjivanje.
> -Faze: razmisljanje o zlu, razgovor sa njom, pristajanje i porobljavanje.
> Ako to potraje nastaje strast.
> -Sila Bozija se ne nastanjuje u coveku koji robuje strastima.
> -Pocetak udaljavanja od Boga je zasicenost poucavanja i odsustvo zelje za
> slusanjem reci Bozije.
> -Ako covek ne ucini nista da izbegne sve sto moze da izbegne, to je kao da
> izaziva greh. -Onaj koji ima strasti, cak i da ima celi svet, taj nema
> nista drugo osim strasti koje njime vladaju.
> -Odsustvo stida i straha cesto donosi greh.
> -Mladi cesto zapocinju podvig, mole Boga da ih ocisti od strasti, zive
> cistim zivotom, poste, bdiju ali nema napredka. Mozda nije potrebno
> ispravljati telo, nego pomisli, osudjivanje i gordost.
> -Greh je danas usao u modu.
> -Najveci gresnik je nezahvalan covek.
> -Blud upropascava zivotnu snagu kod coveka.
> -Kad covek nema ljubavi, on se predaje strastima.
> -Sumnja se najvise gnezdi u srce koje je puno strasti, tj.greha.
> -Sto se vise predajemo jednoj strasti, to vise postajemo deca gneva. A
> gnev je otac ubistva. Kain u gnevu ubi svoga brata Avelja.
> -Prozdrljivost radja pohot, pohot radja grev, a gnev ubistvo.
> -Bolesti i nemoci dolaze od greha.
> -Kada nasa dusa bude ranjena zudnjom za Bogom, tada ce u njoj uvenuti
> sklonost tela ka strastima.
> -Tuga pokazuje nase nepoverenja prema Hristu. SP: 'Svacim smo ugljetavani,
> ali ne i potisteni'.
> -Egoizam u coveku utice tako sto ga zalosti zbog svega i svacega.
> -Protiv demona nemojte koristiti nikakva sredstva, prema njemu budite
> ravnodusni.
> -Prelest dolazi od egoizma.
> -Od svih grehova, Gospodu je najmrskija gordost srca.
> -Nasa netrpeljivost dolazi od nase slabosti i straha.
> -Kakvo je zadovoljstvo u bludu kada ono kasnije izaziva mucna osecanja,
> krivicu, skrusenost, neispunjenost.**
> -Zlopamcenje je cuvar grehova. Budi zlopamtiv prema demonima.* *
> *-*Uninije je je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
> -Tri glavne strasti: slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje. Nasuprot
> njima stoje uzdrzanje, ljubav i smirenje.
> -Ne mogu svi postati bestrasni. Ali nije nemoguce da se svi spasu i pomire
> sa Bogom.
> -Sebicnost mora samu sebe pojesti, posto pojede sve oko sebe. -Tiranija
> sama sebi mora na kraju preseci krvne arterije, posto se dugo hranila
> tudjom krvlju.
> -Maksim Ispovednik: Greh je prevashodno otudjenje od Boga, od drugih ljudi
> i od samoga sebe.
> -Velicina greha ceni se i po mestu gde se greh ucini.
> * *-Greh je uzrok zalosti.
> -Slabosti i strasti moraju se borbom pobedjivati i samo se tako moze ici
> napred.
> -Ima 5 uzroka zbog kojih se javlja bludna strast: prazan, pust i
> sablaznjih govor, kicosluk, pevanje svetskih pesama, gordost, oholost,
> ponosljivost, prekomerno spavanje i najzad prejedavanje.
> -Strasti se iz duse gone placem i uzdahom.
> -Glavne grane zla su: blud, pohotljivost, srebroljublje, ocajanje,
> klevetanje, gnev, ponositost, gordost i lenjost. Od ovih postaju svi ostali
> gresi.
> -Misli koje proizilaze od djavola unistavaju se trpljenjem i
> nepoklanjanjem paznje na njih.
> -Pocetak duhovnog kvarenja je smejanje i razuzdanost.
> -Svako ko ne mrzi greh broji se u gresnike, cak ako i ne ucini greh.
> -Spoljasnji uzroci strasti su: sloboda ociju, slatke reci, i iste takve po
> sadrzaju i po melodiji pesme, lepe i fine haljine, prijatni mirisi,
> slobodni razgovori i ponasanje, stiskanje ruku, dodir, igranje. Unutrasnji
> uzroci: zivot u uzobilju i neradu, gresne misli.
> -Protiv provodjenja zivota u izobilju i neradu sluzi: post, bdenje,
> telesni trud, pokloni do iznemoglosti i druga dragovoljna zamaranja tela
> sto savetuju i naredjuju mudri i iskusni Sveti Oci.
> -Telesna strast je u vecini slucajevima plod gordosti, kako bi se na taj
> nacin ponizio.
> -Pad je kazna gordome.
> -Mnogogovorljivost u vecini slucajeva dolazi od neke gorde samouverenosti.
> Posle mnogo govorenja kada dim samozadovoljstva prodje, uvek ostane u dusi
> neko osecanje tuge i lenjosti. Nije li to svedocanstvo da dusa i nehotice
> oseca da je potkradena?
> -Strogo sudjenje bliznjima dolazi od visokog misljenja o sebi.
> -Cim ti se ukaze neki nedostatak bliznjega, pohitaj da odmah otklonis od
> sebe tu misao, ne dajuci joj da se zadri i ucvrsti u tebi.
> -Cisto oko ne vidi zlo.
> -Mir srca remete strasti.
> -Sa duhom zalosti nerazdvojno deluje i camotinja. Ona kako primecuju Oci
> napada (monaha) oko podneva, kada cita i tada se u njemu javlja neka
> odvratnost i cesto zevanje i silna glad. Camotinja savladava samo one kod
> kojih dela ne idu svojim tokom.
> -Postoji uninije prirodno, uci sveti Varsonufije koje dolazi od nemoci, a
> postoji uninije koje potice od besa (demona).
> -Praznoslovlje unistava sve plodove koje smo skupili u toku dana, a mozda
> i tokom godine.
> -Gospod nas ne cuje samo onda kada smo opijeni strascu i njoj se
> nasladjujemo.
> -Razdrazljivost se javja kada nema ljubavi.
> -Greh uninija dolazi od neispunjenosti nase unutrasnje dusevne praznine
> duhovnim sadrzajem.
> -Greh jezika je najcesci i najbrzi greh. Ko u reci ne pogresuje, onaj je
> savrsen, veli apostol Jakov.
> -Zavist je pecat antihrista na srcu covekovom.
> -Lek protiv gordosti je da mislis o sebi skromno. Gospod kaze: 'Ko se
> ponizi, taj ce se uzvisiti'. Gordi smo pa zbog toga patimo. Dostojevski
> kaze: Smiri se, gordi covece.
> -Ko je pobedio strasti, taj je pobedio tugu. Ko voli svet, tome je
> nemoguce da ne tuguje. A ko je prezreo svet uvek je veseo.
> -Slavoljublje je kad ti je milo sto svi o tebi lepo misle.
> -Mi se gnevimo jer sebe uzdizemo nad onim na koga se gnevimo.
> -Sveti Serafim Sarovski: Mrzovolja se radja iz malodusnosti, nehata i
> praznoslovlja. Zato treba trpeti i citati Sveto Pismo.
> -Strasti se istrebljavaju stradanjem, mukom, ali i siljanom Promislom.
> -Gordoscu djavo rusi najjace, to je poslednje i najodlucnije orudje svih
> zala.
> -U doba ranе mladosti covek se raspaljuje pozudom, covek 30-tih godina
> zlatoljubljem, slavoljubljem, jaroscu, gnevom i svakom grehu.
> -I greh i vrlina se mnoze i to brzo.
> -Sedam smrtnih grehova jesu: oholost, srebroljublje, slastoljublje,
> zavist, zlopamcenje, gnev i ocajanje. Cetiri greha koji vape nebu za osvetu
> su: covekoubistvo, sodomija, vredjanje udovica i sirocadi i zakidanje
> zarade siromahu.
> -Lenjost je jedna od smrtnih grehova jer umrtvljuje dusu u coveku.
> -Tuga je smrt srca i otpadanje od Boga, a mir i spokoj srca pri zivoj veri
> jasno pokazuje da Bog u tebi obitava.
> -Odbaciti od sebe strast je jedno, a svezati je to je nesto drugo.
> -Najpre se treba boriti sa razdrazljivoscu, gnevom i zlopamcenjem. Ako
> hoces da gnev i jarost pobedis, nemoj nista ruzno da zazelis, niti koga da
> mrzis i nikoga nemoj da ponizavas.
> -'...Od silnih bolova strast u njemu utrnu'.
> -Uninije je raslabljenost duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
> -Dokonost je majka camotinje i mnogih poroka.
> -Veoma je mogucno da se napuste svi poroci a da ostane samo jedan koji
> moze sve da zameni, a to je gordost. Gde je pad tamo je prethodila gordost.
> Gnev je izdanak gordosti.
> Sveto Pismo gordoga coveka naziva necistim. Gordost ne potice od prirode.
> Ako u sebi ne vidimo gordost, to znaci da je ona prisutna u nama. Razlika
> izmedju tastine i gordosti. Tastina nas nagoni da iskazujemo svoju pamet,
> ona drzi do misljenja ljudi, voli pohvalu. Gordost se pak ispoljava u
> porivima gneva, u smutnji, osudjivanju, velicaju se svoja dela i vrednosti.
> Trazenje plodova duhovnih u sebi znak je gordosti.
> -Ocajanje je takodje plod gordosti.
> -Uninije je takodje posledica gordosti. U uniniju treba prekorevati sebe.
> Uninije se dopusta radi duhovnog napretka.
> -Sujeta je trazenje ljudske slave, pocasti; hvalisavost.
> -Ako zbog svoje slabosti propustis neko svoje pravilo pa se zbog toga
> uznemiris, znaci da je u tebi tajna gordost.
> -Uzrok gneva nisu ljudi i spoljasnje okolnosti vec strasti sakrivene u
> nama. Strasti nas ne ostavljaju zbog lenjosti ili gordosti. Najblizi put za
> oslobadjanje od strasti jeste smirenje. SP: 'Naucite se od Mene...".
> -Strast se iskorenjuje samoprimoravanjem i sticanjem navike .
> -'...Kada bi prihvatio pomisli da se pravdas, tada bi se jos vise pokazala
> tvoja gordost'.
> -Osudjivati svestenika znaci osudjivati samoga Hrista. Zbog osudjivanja
> bliznjih Bog nas napusta. Preziranje i osudjivanje drugih sprecava
> pokajanje.
> -Pohota se ne leci toliko ljudskim naporima koliko Bozijim covekoljubljem.
> Treba znati i da se ova borba dopusta prvenstveno radi nase gordosti.
> -Pomisao visokog misljenja o sebi je tezak greh pred Bogom.
> -Ukoliko se covek samo nasladjuje zvukom reci pohvale, on se vec lisava
> buduce slave. -Onaj koji nema samoukorevanje nikada ne prestaje da se
> vredja i da vredje druge.
> -Nas ne muce ljudi nego strasti. Mi strasti volimo, a od njih dobijamo
> samo grizu savesti i duhovnu teskobu. Postoje tri stanja: delovanje
> strasti, protivljenje i iskorenjivanje strasti. Delovanje strasti potice od
> nase samovolje, nepaznje i samoopravdavanja.
> -Zelja da vidimo svoje dobre osobine jeste hrana za samoljublje.
> -Sa strastima se covek bori dok je ziv.
> -Kao sto senka prati telo, tako i dobro misljenje prate reci
> praznoslovlja.
> -Pocetak svih strasti je sebeljublje, a kraj gordost.
> -Strast je beslovesno kretanje duse van prirodnog zivota.
> -Zlobe su pogresna rasudjivanja uma. Najvise bivaju prelesceni egoisti.
> -Nase telo sa strastima ozivljava pri pokoju, sirini i nasladjivanju. Kada
> je pak u muci, teskobi i zlopacenju, ono zamire sa svojim sklonostima i
> navikama.
> -Unistis li pak u sebi strast prema bratu, unistice se i ona u njemu. SP:
> 'Jer smo udovi jedno drugog'. Strasti se pobedjuju uzdrzanjem i postom.
> -Navike i strasti se ne mogu izleciti bez ispovedanja.
> -Mi osudjujemo Boga zato sto ne osecamo ljubav Boziju.
> -Greh je duhovna i metafizicka pojava. Sustina greha nije u narusavanju
> etickih normi, vec u odstupanju od vecnog Bozanskog zivota, za koji je
> covek stvoren i na koji je po prirodi prizvan. Greh se vrsi u tajanstvenim
> dubinama covecijeg duha, a njegove posledice pogadjaju celi zivot. Ucinjeni
> greh odrazava se na dusevno i fizicko stanje coveka. Greh neminovno prelazi
> granice njegovog individualnog zivota i opterecuje zlom zivot celog
> covecanstva.
> -Telesni covek ne zapaza neke narocite promene dusevnog stanja po
> ucinjenom grehu, buduci da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim,
> duhovni covek pri svakom priklanjanju svoje volje grehu, zapaza promenu
> veoma duboko i snazno.
> -Starac je u opitu svog duhovnog zivota saznao da je popriste duhovne
> borbe sa zlom, kosmickim zlom, covekovo srce. On je duhom video da je
> najdublji koreh greha gordost. -Borba sa gordoscu je poslednji stupanj
> borbe sa strastima. U prvo vreme podviznik se bori sa telesnim strastima,
> zatim sa razdrazljivoscu, i najzad sa gordoscu. Gordost se pobedjuje tako
> sto dusa silazi u ad i adskim ognjem sazize u sebi dejstvo svake strasti.
> -Od gordosti se javljaju rdjave misli.
> -Prelest dolazi od samovolje.
> -Ako mislis zlo ljudima, znaci da zao duh zivi u tebi.
> -Ne osudjuj druge, jer se cesto dogadja da za coveka koji je umom slican
> angelu iz neznanja govoris rdjavo.
> -Srebroljublje je ljubav prema pokretnim i nepokretnim stvarima. Budi
> zadovoljan samo onim sto je neophodano. Mrzi raskos i blagostanje.
> -Kraj vrline je ljubav, a kraj strasti je samoopravdavanje.
> -Besposlica dovodi do malodusnosti. Malodusnost je najteza od dusevnih
> iskusenja i salje se coveku: 'kada Bogu bude ugodno da podvrgne coveka u
> vece zalosti'.
> -Mrzovolja je dvojaka: prirodna je od nemoci, druga je od djavola. Ova
> druga je opasnija i dolazi pre nego sto je sebi potrebno dati odmora, tako
> da se posao ostavi pre nego sto se zavrsi.
> -Pohota se istrebljuje stradanjem i zaloscu, namerom, ili po promislju
> Bozijem.
> -Tuga je smrt srca. Ona je otpadanje od Boga
> -Kada ljude muci neka posebna strast, kazu kako da ih neka sila sprecava
> da se suzdrze i budu dobri. Trebalo bi da znaju da је ta sila koja sluzi
> kao prepreka u njima samima, da ona isto moze uciniti da nesto vole, ali
> da je usmerena u pogresnom pravcu. Buduci, da ljudi vole svoje strasti,
> sasvim je prirodno sto ne mogu da ih se oslobode. Kada nesto volite, vi to
> i zelite; ne mozete da mu dopustite da ode jer jednostavno ne zelite da ga
> izgubite. Medjutim, cak i ako mrzimo neku nasu strast i protiv nje se
> borimo, istu necemo moci pobediti ako u sebi imamo gordosti. Ukoliko je
> smirenoumnje nas jedini cilj, Bog ce nam sve ostalo dati 'besplatno'.
> -Kada smo puni greha, tada je i nas um zbunjen i uznemiren, pa tako i da
> hocemo ne mozemo da shvatamo situacije i dogadjaje na pravi nacin. Buduci
> da smo slabi, moramo se kloniti svakog izvora strasti. Ako, na primer,
> mnogo volimo slatkise, ne bi trebalo da stojimo pred izlogom
> poslasticarnice. Covek koji pokusava da bude 'uzdrzan' mora dobro da cuva
> 'ulaze' svih strasti, a to su oci.
> -Greh je ukoliko neko laze. Ako pak laze sa dobrim razlogom, tj.da bi
> nekoga spasao, onda je to samo delimican greh, jer laze u korist bliznjeg,
> a ne radi sopstvene koristi. Ovo se, i pored toga, ipak smatra grehom.
> -Gord covek je iznutra uznemiren a spolja bucan, i ima neprestanu potrebu
> da se prazni recima-da krca svoje prazne orahe-kako bi proizvodio buku, a
> ako i kaze koju tacnu rec, ona je puna egoizma. A ako ga neko dirne u
> njegov egoizam, eksplodiraju sve njegove strasti.
> -Bog i angeli Njegovi nalaze radost u siromastvu, a djavo i negovi
> pomocnici nalaze radost u besposlicenju.
> -Ukoliko se uvecava ljubav Hristova, utoliko se umanjuju strasti.
> -Starce, muci me tuga, bezvoljnost...To je mucenje. 'Ti si samouverena'. Sve
> strasti i gresi poticu od nas. Svako dobro sto cinimo potice od Boga i sve
> nerazumnosti koji cinimo su nase. Covek jedino sto ima jeste dobru volju.
> -Ako ne kazemo 'Slava Tebi Boze', u radosti, kako cemo to reci kada
> stradamo. Neblagodarnost je veliki greh.
> -Da bi se oslobodio strasti, prvo moras da sebe hvatas u gresima. Da budes
> svestan da si na krivom putu.
> -Bestidni ljudi se nalaze na prvom stepenu hule na Duha Svetoga.
> Nipodastavanje bozanskog je drugi stupanj, a na trecem je sam
> djavo...Postoje, na primer, ljudi koji ne mogu da veruju da ima mladica ili
> devojaka koji zive istinskim cistim zivotom. 'Nemoguce je', kazu, 'da toga
> ima'..Oni su, jadnici, toliko ogrezli u greh da vide greh svuda oko sebe.
> -Samoljublje je majka svih zala. Neki je jos nazivaju 'egoizmom', 'ja',
> 'samougadjanjem'. Sv. Maksim ispovednik naziva samoljublje 'nerasudnom
> ljubavlju prema telu'. Novorodjence samoljublja je samosazaljenje. Druga
> kci je samopostedjivanje. SP: 'I uzevsi ga Petar poce ga odvracati
> govoreci: Boze sacuvaj, Gospode! To nece biti od Tebe! A On okrenuvsi se,
> rece Petru: Idi od mene, Satano! Treci izdanak samoljublja je
> samozadovoljstvo. Prokleta kci samoljublja je i samohvala, uzivanje u sebi
> samom i uobrazavanje o sebi. Samoljublje ustvari cini da ne budemo gladni i
> zedni pravde (Mt5-6); cini nas da tavorimo i stojimo u mestu, na putu
> duhovnog napredovanja i rasta. Bozanski Oci kazuju da ko se zaustavi u
> delanju dobrih dela jednak je onom koji se vraca..Iz stomakougadjanja se
> radja misao bluda; iz srebroljublja-misao lakomstva i tvrdicluka; a iz
> taste slave-misao gordosti. Iz ove tri strasti, proisticu sve ostale zle
> misli kao: misao tuge, zlopamcenja, ocajanja, zlobe, ogovaranja i druge.
> -Okolnosti greha: 1) ko je greh ucinio? (koja je doticna osoba), 2) kakav
> je greh ucinio? (da li je greh ucinjen recju, delom ili mislju, i u kom je
> stepenu greh ucinjen: napad, pristanak ili prisila), 3) Zasto? Bog prati
> cilj svega sto smo ucinili, da bi video cinimo li to Njega radi ili drugog
> uzroka radi, 4) kojim sredstvom?, 5) u koje vreme?, 6) na kojem mestu? 7)
> koliko je puta sagresio?
> -Po svedocenju S.P. greh je: prestupanje zakona Bozijega, zalac smrti,
> delo tame, gnusoba pred Gospodom, plod zlih pohota, delo djavola,
> necistota. Greh se jos definise kao pogresan odnos izmedju Boga i coveka,
> izmedju coveka i coveka, i uvek ukljucuje drugoga.
> -Kada covek zgresi umom, on uskoro neosetno prelazi sa uma na osecaj tela.
> Znajte, da nas borba protiv greha ne napusta do smrti, jer borba sa mislima
> teza je od borbe sa samim delima, a opasnost gresenja umom javlja se lako,
> u svako vreme i na svakom mestu. Ako bi neko, na primer, hteo da ucini greh
> bluda delom, potrebna su mu tri cinioca: odgovarajuce mesto, odgovarajuce
> vreme, i predmet, to jest telo s kojim bi da zgresi.
> -Strasti ne moraju biti samo negativne. Sveti Isak Sirin kaze da su
> strasti energije. Svi su svetitelji su bili strastveni, ali u trazenju
> Boga.
> -Sujeta je vrsta zamene za rec gordost. I svetitelji su najvise problema
> imali sa gordoscu, a gordost je vezana sa potrebom za moci.
> -Strast je slovenska rec, koja ukazuje na stanje pogresnog nacina zivota,
> stanja u kojem covek strada.
> -Ljudi su gordi zbog slabosti i inferiornosti.**
> -Na zavist se nadovezuje ljubomora. Iza depresije se krije strast,
> negativna energija i veliko samoljublje.
> -Vladika Porfirije: Bludnik je svaki onaj koji cini nesto protiv ljubavi.
> Bludnik je onaj koji se odvojio od Boga, i takav bludi na svim onim
> mestima, prostorima gde ne moze da sebe ispuni ljubavlju. Bludnik je i onaj
> koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi.
> -Uvek se uzdrzavaj povisenog tona i nikada neces dospeti u gnev.
> -Telelesna raspaljenost dolazi od nemara. Nemar pobudjuje coveka da sudi i
> osudjuje druge, cime ga predaje u ruke pohote.
> -Smirenje na recima jeste plod gordosti: ono ima svoju majku sujetu.
> -Zaboravnost je pogibao duse. Ono dolazi od nerada i prezira.**
> -Nemoj biti uporan u svojoj volji, od toga se radja gnev. Nemoj suditi
> niti ponizavati nikoga, od toga slabi srce i oslepljuje um, i javlja se
> nemar.
> -Ne treba ulaziti u prepirku. Jer, sveti oci govore da suvisno dolazi od
> demona.
> -Slusati sa zadovoljstvom osudjivanje drugog takodje spada u osudjivanje.
> Tako nesto zasluzuje jednaku kaznu kao i samo osudjivanje. Osudjivanje
> nastaje pri strasnom pokretu u govoru. Ako je covek slobodan od strasti,
> onda nije u pitanju osudjivanje, vec on tada govori da zlo ne bi naraslo.
> -Braco, po nauci Svetoga Pisma, svaki greh je neko bezakonje.
> -Zakon Boziji je izraz volje Bozije, a greh je prestup protiv ove svete
> volje.**
> * *
> * *
>
> ------------------------------
>
> Помаже Бог.
>
> Још пре неколико година када сам почео са читањем духовних књига,волео сам
> да памтим прочитане мисли које су на мене остављале нарочит утисак. Међутим,
> увидео сам да колико год се трудио, да прочитано у великој мери
> заборављам,те сам стога почео да подвлачим реченице, да би исте касније
> преписивао у посебну свеску, коју би с времена на време ишчитавао и на тај
> начин освежавао меморију :-).
> Касније ми је пала на памет идеја, да све те силне цитате разврстам у
> категорије,сто сам и урадио. За то ме је требало много,много времена али
> исплатило се :-)
> И сада сам решио да са вама поделим своје 'сабрано дело' :-).
> Почећу да избацујем једну по једну категорију цитата,за сваки дан по једну.
> Категорија има око 24, њих сам урадао по неком свом нахођењу.
>
> То су цитати:
> *O VERI*
> *O BORBI I PODVIGU*
> *ORUZJE 1.2.3.
> *
> *O MOLITVI*
> *TUMACENJE JEVANDJELJA*
> *ZANIMLJIVOSTI*
> *OPSTI*
> *O KRAJU SVETA I BUDUCNOSTI*
> *PRAKTIKA*
> *SMIRENJE, POKAJANJE I TRPLJENJE*
> *POST*
> *O GREHU I STRASTIMA*
> *LEPI CITATI*
> *BOG, MUZ-ZENA-DECA*
> *O STRAHU BOZIJEM I SECANJU NA SMRT*
> *O VRLINAMA *
> *O ISPOVESTI, POMISLIMA, LJUBAVI, ISKUSENJU, MONASIMA*
> *SVETO PISMO (najlepsi citati)*
> *KAKAV JE BOG*
> *MOLITVE*
> *DUHOVNE PRICE*
> *KAKAV PRAVOSLAVNI HRISCANIN TREBA DA BUDE*
> *OPSTI CITATI*
> *O SNU*
> *PREPORUKE*
>
> Књиге које сам користио су:*
> *
> *
> DUHOVNI RAZGOVORI
> DUSA SRBIJE Св.Николај
> Велимировић
> LESTVICA Св.
> Јован Лествичник
> IZNAD GREHA I SMRTI Св.Николај
> Велимировић
> RECI I DELA SVETITELJA Св.Николај Велимировић
> KATIHIZIS - Osnove pravoslavne vere
> *
> * ****NEMA LEPSE VERE OD HRISCANSKE Владика Амфилохије
> *
> *
> SVETI JOVAN KRONSTATSKI
> KAKVE SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT Старац Тадеј
> MLADI I STRASTI
> RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM
> O EVROPI
> Св.Николај Велимировић
> ZEMLJA NEDODJIJA Св.Николај
> Велимировић
> ZETVE GOSPODNJE Св.Николај
> Велимировић
> IZNAD ISTOKA I ZAPADA Св.Николај
> Велимировић
> PRAVOSLAVNA CRKVA I RIMOKATOLICIZAM
> KIJEVO-PECERSKI PATERIK
> TEODUL
> Св.Николај Велимировић
> DUHOVNE POUKE Св.Николај
> Велимировић
> DUHOVNI PRIMERI ZA VECNI ZIVOT
> DUHOVNI SAVETI Св.Николај
> Велимировић
> SVETI KRALJ STEFAN DECANSKI
> ZNAMENITE BESEDE Св.Николај
> Велимировић
> INDIJSKA PISMA
> Св.Николај Велимировић
> *
> * VERA SVETIH
> Св.Николај Велимировић*
> * DUHOVNA LIRA *
> *Св.Николај Велимировић*
> * NEVIDLJIVA BORBA Никодим
> Светогорац
> *
> * SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM*
> * O MOLITVI*
> * KAKO DA SE UCIMO DOMACOJ MOLITVI*
> * BUDI VERAN DO SMRTI * *Митрополит
> Јован Сничев
> *
> * RAZGOVOR SA PATRIJARHOM SRPSKIM PAVLOM*
> * SVETI VASILIJE OSTROSKI CUDOTVORAC*
> * OHRIDSKI PROLOG **Св.Николај
> Велимировић*
> * DUHOVNE POUKE STARCA TADEJA*
> * RIZNICA MUDROSTI*
> * ZITIJA SVETIH ZA JANUARA * *Св. Јустин Нови
> Ћелијски
> *
> * SVETI KNEZ LAZAR*
> * O BOGU I O LJUDIMA * *Св.Николај
> Велимировић*
> * **** ZIVOT SVETOG SAVE * *Св.Николај
> Велимировић*
> * VELIKI JE BOG *
> *Старац Клеопа
> *
> * PRAVOSLAVNI BRAK I PORODICA*
> * VELIKI STARECNIK*
> * ZITIJA SVETIH **ZA FEBRUARСв. * *Св. Јустин Нови Ћелијски*
> * POUKE BOZANSTVENE LJUBAVI * *Старац Пајсије
> *
> * ZITIJA SVETIH **ZA MART* *Св. Јустин
> Нови Ћелијски*
> * SRPSKOM NARODU KROZ TAMNICKI PROZOR **Св.Николај Велимировић**
> *
> * STARAC ARSENIJE-светац у логору
> *
> * ZITIJE SVETE MATRONE*
> * OMILIJE *
> *Св.Николај Велимировић*
> * *Odlomci iz* **PSALTIRA*
> * **ZIVOT I POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALAVITA*
> * RECNIK SPASENJA Sv. Makarije Optinski*
> * **SAVREMENI ATONSKI PODVIZNICI 2. DEO*
> * **MOJ ZIVOT U HRISTU 2 *Sv. Jovan Кronstatski
> * **KNJIGA O SVETOJ POSLUSNOSTI*
> * **STARAC SILUAN *Arhimandrit
> Sofronije
> * ISPOVEST*
> * SVETI SAROVSKI STRARAC SERAFIM (*dopunjeno izdanje) N. Levitski
> * SUZE ZA SVET *(starac Tihon, Pajsije i
> Porfirije)
> * CUVAJTE DUSU *Starac
> Pajsije
> * USPON KA VASKRSENJU *Starac Kleopa
> * AGAPE 1,2,3,4*
> * SV. JOVAN ZLATOUSTI I NJEGOVI NEPRIJATELJI* I.V.
> Popov
> * NEBESKA SRBIJA *(Primeri poboznosti kod Srba)
> * DUHOVNO RUKOVODJENJE *Ava Varsanufije i Jovan
> Prorok
> * TUMACENJE JEVANDJELJA* Firmilijan
> * *
> ***SRPSKI ZAVET Bosko
> Obradovic*
> *KROTKA RUSIJA
> РадмилаВојинович**
> *
> * PETKANA Љиљана
> Хабјановић**
> IGRA ANDJELA Љиљана
> Хабјановић
> *
> *MOC POZITIVNOG ZIVLJENJA Џозеф Марфи
> *
> *MOC PODSVESTI** * * Џозеф Марфи
> *
> *LATINSKI CITATI*
> *BLAGO CARA RADOVANA*
> *SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU** Владета Јеротић*
>
> **
> Надам се да ће се неком нешто допасти, тј. да ће неко од наредних текстова
> имати духовне користи.
> Свако добро,
> Ненад
>
>
> ------------------------------
> **
>
>
>
>
>

Nenad Tosic

08.09.2012 16:54:51

Bog pomogao.
Brate Stanoje, brzo citas :-).
U prethodnoj recenici se spominje pravedni Jov. Dakle,rec je o Starom Zavetu,knjiga o Jovu :-)


-Da greh umom
nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na zrtvu po vola svako
vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao zrtvama.

Pozdrav,
Nenad



________________________________
From: Stanoje Stankovic
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: Saturday, September 8, 2012 3:54 PM
Subject: Re: [svetosavlje] citati: О ГРЕХУ И СТРАСТИМА


Brate,

jos jedno pitanje

na pocetku ovih misli

"Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao zrtvama".

odakle je ovo? Iz koje knjige?

zato sto apostol Pavle govori drugacije u Poslanici Jevrejima.

Stanoje





2012/9/8 Nenad Tosic

Bog pomogao.
>Citat je izvucen iz knjige (emisije) Agape. Tema je bila greh i strasti.
>Cini mi se da se tad i o porodici pricalo,tj.o odnosu muskarca i zene u braku...
>Stoga sumnjam da fomulacija nije dobra.
>Problem je u tome sto je svaki citat za sebe i sto je nekada izvadjen i konteksta neke price.
>Tako da onaj koji cita, moze izvuci pogresan sud.
>
>
>
>Nenad
>
>
>
>
>________________________________
> From: Stanoje Stankovic
>To: mail-lista@svetosavlje.org
>Sent: Saturday, September 8, 2012 2:04 PM
>Subject: Re: [svetosavlje] citati: О ГРЕХУ И СТРАСТИМА
>
>
>
>Bog pomogao brate,
>
>"Bludnik je i
onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi."
>
>Iz ovog citata moze da se izvuce i zakljucak da onaj ko bludnici a ima "ljubavi" ne spada u kategoriju bludnika? Verovatno je losa formulacija... Ili Vladika Porfirije misli na ljude u braku? Ali, to onda nigde nije naglaseno, a moralo bi...
>
>Stanoje
>
>
>
>
>
>
>
>2012/9/7 Nenad Tosic
>
>Помаже Бог.
>>
>>
>>Дечице, данас ћемо говорити о греху и страстима :-)
>>
>>
>>О томе шта је то грех, како настаје, и чему он води, објасниће наредни редови.
>>Подсећам, скраћеница SP значи-Свето Писмо, PS је Псалтир.
>>
>>
>>У случају да неког смарам овим мојим честим јављањем, лек за то је опција DEL :-0
>>Живели :-)
>>
>>
>>
>>Поздрав,
>>Ненад
>>                               O GREHU I
STRASTIMA
>> 
>>-Covek ima toliko
sile, koje je Bog stavio u njega, da ako bi dosli svi demoni iz pakla, ne bi ga
mogli nagnati da sagresi,osim ako to covek ne zeli. Psaltir (PS): ‘Gospode, oruzjem blagovoljenja vencao si nas.
>>-Da bi se
zaustavio greh, potrebna je velika trezvenost (strah Boziji).
>>Sv. Maksim
Ispovednik: Koji veruje, boji se. A koji se boji otreznjuje se.
>>-Stepeni greha:
1) covek nece da tvori dobro delo, 2) tvori ga sa zlim ciljem, ili sa
nedostatkom, 3) nasrtaj zle pomisli, 4) pristanak, 5) borba (na ovom stepenu se
sukobljavaju u borbi tri uma: djavolski, ljudski i um nebeskih nebesa), 6)
privoljenje,
>>7)  nasladjivanje mislju, 8) stepen je greh
delanjem, 9) uobicavanje greha (obicaj),
>>10) navikavanje
na greh, 11) ocaj, 12) samoubistvo.
>>-Da greh umom
nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na zrtvu po vola svako
vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao zrtvama.
Da greh mislju nije tezak, zar bi Hristos pohotu za zenom smatrao preljubom i
mrznju na brata svojega ubistvom.
>>–Greh se
svagda pretvara, praveci se da je dobronameran, obecavajuci nam odmor i
izobilje. ‘Dobro bese drvo za jelo i milo ocima za gledanje i lepo za shvatanje
(Post.3,6).
>>–Rasejanost
je greh. SP: ‘Simone, Simone, evo vas zaiska Satana da vas vije kao psenicu’.
Krivac za rasejanost je nasa privezanost prema zitejskom i zemaljskom. Njen uzrok
je maloverje, a sredstvo protiv nje je molitva.
>>-Ap.Pavle: ‘Plata
za greh je smrt’.
>>-Djavolje obmane:
1) sve cini dobro,ali sa djavolom nemoj kvariti odnose, 2) nema pakla ni raja,
3) dolazi mladost, treba da se zenis, 4) jedi, pij, veseli se, oprostice ti
Bog,
>>5) kajanje ostavi
za sutra.
>>-Da bismo mogli
pobediti nase strasti moramo ciniti najpre dobra dela. Znaj da oni koji se bore
i iz sebe izgone strasti jesu cudotvorci.  Sv.Teodor Studit:
Znaj, da ovu vasu borbu koju vodite protiv strasti, Bog prima bez ikakvog
umanjenja ili razlikovanja, upravo kao trud stolpnika ili pustinjaka koji cu
cinili cudesa.
>>-Stepeni greha:
1) kada greh brzo dodje i prodje, (greseci, ne gnevite se), to je prirodan
gnev, 2) stepen je zloba. Zadrzavamo je nedelju, dve dana. Dok ovaj gnev ne
prodje ne mozemo citati ‘Oce nas’. Ap. Pavle: Da ne izadje sunce u gnevu vasem.
3) srdzba. Ovaj je gori od djavola, godinama traje.
>>-Najjaci uzroci
greha koji vode u propast su: zene, vino, bogatstvo, neverovanje u Boga i
savrseno telesno zdravlje.
>>–Ne treba
preterano citati, jer ko preterano cita, taj posle ima potrebu da sa nekim
prica.
>>–Mane koje prepoznajemo kod drugih, mi sami posedujemo, jer
drugacije ne bismo mogli da ih prepoznamo.
>>-Strasti se kao
karike nadovezivaju jedna na drugu. Ako te napadne bludna strast, ukroti svoje
telo podvizima, sa smirenjem se klanjajuci Gospodu. Savladaj se bdenjem,
gladju, zedju, smirujuci se pred svima. Stub se oslanja na temelj, a bludna
strast na prejedanje. Ko telesnim trudom i znojem bitku vodi sa demonom, taj
lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje slabom uzicom. Ko se koristi
uzdrzanjem u bdenju, lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje gvozdenim
lancima. Ko se naoruzao smirenjem i zedju, taj lici na onoga ko je svog
neprijatelja pogubio i zakopao ga u pesak.
>>-Onaj koji je
umrtvio svoje strasti dobar je podviznik i beskrvni mucenik.
>>-Ne skodi toliko
kad neko ima, nego kada je strascu privezan za to sto ima.
>>-Koliko strasti
ima dusa, toliko ima i gospodara. A.Pavle: ‘Od koga je ko pobedjen tome i
robuje’.
>>-Da bi covek
mogao da ovlada svojim grehom (gnevom), osnovi preduslov je da ne govori kada
se uznemiri. PS: ‘Pripremih se i ne smutih se’.
>>-Uzroci gneva su
kada se covek pravi pametan i smatra sebe za ucitelja.
>>-Neka ti je draga
svaka muka, pa ces tako smirivati svoje strasti.
>>-Onaj ko voli
covecansku slavu, ne moze da se ukloni od zavisti. A ko je zavidan taj nema
smirenje.
>>-Onaj ko na sve
nacine pokusava da stekne ljudsko prijateljstvo, potpuno se udaljava bliskosti
sa Bogom.
>>-Ako budemo
videli svoje grehove, necemo onda moci videti tudje.
>>-Ako govoris sa
strascu, onda je to osudjivanje, ali ako si oslobodjen strasti, onda to nije
osudjivanje.
>>-Faze:
razmisljanje o zlu, razgovor sa njom, pristajanje i porobljavanje. Ako to
potraje nastaje strast.
>>-Sila Bozija se
ne nastanjuje u coveku koji robuje strastima.
>>-Pocetak
udaljavanja od Boga je zasicenost poucavanja i odsustvo zelje za slusanjem reci
Bozije.
>>-Ako covek ne
ucini nista da izbegne sve sto moze da izbegne, to je kao da izaziva greh.  -Onaj koji ima strasti, cak i da ima celi
svet, taj nema nista drugo osim strasti koje njime vladaju.
>>-Odsustvo stida i
straha cesto donosi greh.
>>-Mladi cesto
zapocinju podvig, mole Boga da ih ocisti od strasti, zive cistim zivotom,
poste, bdiju ali nema  napredka. Mozda
nije potrebno ispravljati telo, nego pomisli, osudjivanje i gordost.
>>-Greh je danas usao
u modu.
>>-Najveci gresnik
je nezahvalan covek.
>>-Blud upropascava
zivotnu snagu kod coveka.
>>-Kad covek nema
ljubavi, on se predaje strastima.
>>-Sumnja se
najvise gnezdi u srce koje je puno strasti, tj.greha.
>>-Sto se vise
predajemo jednoj strasti, to vise postajemo deca gneva. A gnev je otac ubistva.
Kain u gnevu ubi svoga brata Avelja.
>>-Prozdrljivost
radja pohot, pohot radja grev, a gnev ubistvo.
>>-Bolesti i nemoci
dolaze od greha.
>>–Kada nasa dusa
bude ranjena zudnjom za Bogom, tada ce u njoj uvenuti sklonost tela ka
strastima.
>>-Tuga pokazuje
nase nepoverenja prema Hristu. SP: ‘Svacim smo ugljetavani, ali ne i
potisteni’.
>>-Egoizam u coveku
utice tako sto ga zalosti zbog svega i svacega.
>>–Protiv demona
nemojte koristiti nikakva sredstva, prema njemu budite ravnodusni.
>>–Prelest dolazi
od egoizma.
>>-Od svih grehova,
Gospodu je najmrskija gordost srca.
>>-Nasa
netrpeljivost dolazi od nase slabosti i straha.
>>–Kakvo je
zadovoljstvo u bludu kada ono kasnije izaziva mucna osecanja, krivicu,
skrusenost, neispunjenost.
>>-Zlopamcenje je
cuvar grehova. Budi zlopamtiv prema demonima.
>>-Uninije je je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
>>–Tri glavne
strasti: slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje. Nasuprot njima stoje
uzdrzanje, ljubav i smirenje.
>>–Ne mogu svi
postati bestrasni. Ali nije nemoguce da se svi spasu i pomire sa Bogom.
>>–Sebicnost mora
samu sebe pojesti, posto pojede sve oko sebe. -Tiranija sama sebi mora na kraju
preseci krvne arterije, posto se dugo hranila tudjom krvlju.
>>–Maksim
Ispovednik: Greh je prevashodno otudjenje od Boga, od drugih ljudi i od samoga
sebe.
>>–Velicina greha
ceni se i po mestu gde se greh ucini.
>> –Greh je uzrok zalosti.
>>–Slabosti i
strasti moraju se borbom pobedjivati i samo se tako moze ici napred.
>>–Ima 5 uzroka
zbog kojih se javlja bludna strast: prazan, pust i sablaznjih govor, kicosluk,
pevanje svetskih pesama, gordost, oholost, ponosljivost, prekomerno spavanje i
najzad prejedavanje.
>>–Strasti se iz duse
gone placem i uzdahom.
>>-Glavne grane zla
su: blud, pohotljivost, srebroljublje, ocajanje, klevetanje, gnev, ponositost,
gordost i lenjost. Od ovih postaju svi ostali gresi.
>>-Misli koje
proizilaze od djavola unistavaju se trpljenjem i nepoklanjanjem paznje na njih.
>>–Pocetak
duhovnog kvarenja je smejanje i razuzdanost.
>>–Svako ko ne mrzi
greh broji se u gresnike, cak ako i ne ucini greh.
>>-Spoljasnji
uzroci strasti su: sloboda ociju, slatke reci, i iste takve po sadrzaju i po
melodiji pesme, lepe i fine haljine, prijatni mirisi, slobodni razgovori i
ponasanje, stiskanje ruku, dodir, igranje. Unutrasnji uzroci: zivot u uzobilju
i neradu, gresne misli.
>>-Protiv
provodjenja zivota u izobilju i neradu sluzi: post, bdenje, telesni trud,
pokloni do iznemoglosti i druga dragovoljna zamaranja tela sto savetuju i
naredjuju mudri i iskusni Sveti Oci.
>>-Telesna strast
je u vecini slucajevima plod gordosti, kako bi se na taj nacin ponizio.
>>-Pad je kazna gordome.
>>–Mnogogovorljivost
u vecini slucajeva dolazi od neke gorde samouverenosti. Posle mnogo govorenja
kada dim samozadovoljstva prodje, uvek ostane u dusi neko osecanje tuge i
lenjosti. Nije li to svedocanstvo da dusa i nehotice oseca da je potkradena?
>>–Strogo sudjenje
bliznjima dolazi od visokog misljenja o sebi.
>>-Cim ti se ukaze
neki nedostatak bliznjega, pohitaj da odmah otklonis od sebe tu misao, ne
dajuci joj da se zadri i ucvrsti u tebi.
>>–Cisto oko ne
vidi zlo.
>>–Mir srca remete
strasti.
>>–Sa duhom zalosti
nerazdvojno deluje i camotinja. Ona kako primecuju Oci napada (monaha) oko
podneva, kada cita i tada se u njemu javlja neka odvratnost i cesto zevanje i
silna glad. Camotinja savladava samo one kod kojih dela ne idu svojim tokom.
>>-Postoji uninije
prirodno, uci sveti Varsonufije koje dolazi od nemoci, a postoji uninije koje
potice od besa (demona).
>>–Praznoslovlje
unistava sve plodove koje smo skupili u toku dana, a mozda i tokom godine.
>>–Gospod nas ne
cuje samo onda kada smo opijeni strascu i njoj se nasladjujemo.
>>–Razdrazljivost
se javja kada nema ljubavi.
>>–Greh uninija
dolazi od neispunjenosti nase unutrasnje dusevne praznine duhovnim sadrzajem.
>>–Greh jezika je
najcesci i najbrzi greh. Ko u reci ne pogresuje, onaj je savrsen, veli apostol
Jakov.
>>-Zavist je pecat
antihrista na srcu covekovom.
>>–Lek protiv
gordosti je da mislis o sebi skromno. Gospod kaze: ‘Ko se ponizi, taj ce se
uzvisiti’. Gordi smo pa zbog toga patimo. Dostojevski kaze: Smiri se, gordi
covece.
>>–Ko je pobedio
strasti, taj je pobedio tugu. Ko voli svet,tome je nemoguce da ne tuguje. A ko je prezreo svet uvek je veseo.
>>–Slavoljublje je
kad ti je milo sto svi o tebi lepo misle.
>>–Mi se gnevimo
jer sebe uzdizemo nad onim na koga se gnevimo.
>>-Sveti Serafim
Sarovski: Mrzovolja se radja iz malodusnosti, nehata i praznoslovlja. Zato
treba trpeti i citati Sveto Pismo.
>>-Strasti se
istrebljavaju stradanjem, mukom, ali i siljanom Promislom.
>>–Gordoscu djavo
rusi najjace, to je poslednje i najodlucnije orudje svih zala.
>>–U doba ranе mladosti covek se raspaljuje pozudom, covek 30-tih
godina zlatoljubljem, slavoljubljem, jaroscu, gnevom i svakom grehu.
>>–I greh i vrlina
se mnoze i to brzo.
>>–Sedam smrtnih
grehova jesu: oholost, srebroljublje, slastoljublje, zavist, zlopamcenje, gnev
i ocajanje. Cetiri greha koji vape nebu za osvetu su: covekoubistvo, sodomija,
vredjanje udovica i sirocadi i zakidanje zarade siromahu.
>>–Lenjost je jedna
od smrtnih grehova jer umrtvljuje dusu u coveku.
>>–Tuga je smrt
srca i otpadanje od Boga, a mir i spokoj srca pri zivoj veri jasno pokazuje da
Bog u tebi obitava.
>>–Odbaciti od sebe
strast je jedno, a svezati je to je nesto drugo.
>>–Najpre se treba
boriti sa razdrazljivoscu, gnevom i zlopamcenjem. Ako hoces da gnev i jarost
pobedis, nemoj nista ruzno da zazelis, niti koga da mrzis i nikoga nemoj da
ponizavas.
>>–‘...Od silnih
bolova strast u njemu utrnu’.
>>-Uninije je
raslabljenost duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
>>–Dokonost
je majka camotinje i mnogih poroka.
>>–Veoma je
mogucno da se napuste svi poroci a da ostane samo jedan koji moze sve da zameni,
a to je gordost. Gde je pad tamo je prethodila gordost. Gnev je izdanak gordosti.
>>Sveto Pismo
gordoga coveka naziva necistim. Gordost ne potice od prirode. Ako u sebi ne
vidimo gordost, to znaci da je ona prisutna u nama. Razlika izmedju tastine i
gordosti. Tastina nas nagoni da iskazujemo svoju pamet, ona drzi do misljenja
ljudi, voli pohvalu. Gordost se pak ispoljava u porivima gneva, u smutnji,
osudjivanju, velicaju se svoja dela i vrednosti. Trazenje plodova duhovnih u
sebi znak je gordosti.
>>–Ocajanje
je takodje plod gordosti.
>>–Uninije je
takodje posledica gordosti. U uniniju treba prekorevati sebe. Uninije se
dopusta radi duhovnog napretka.
>>–Sujeta je
trazenje ljudske slave, pocasti; hvalisavost.
>>-Ako zbog
svoje slabosti propustis neko svoje pravilo pa se zbog toga uznemiris, znaci da
je u tebi tajna gordost.
>>-Uzrok
gneva nisu ljudi i spoljasnje okolnosti vec strasti sakrivene u nama. Strasti
nas ne ostavljaju zbog lenjosti ili gordosti. Najblizi put za oslobadjanje od
strasti jeste smirenje. SP: ‘Naucite se od Mene…”.
>>-Strast se
iskorenjuje samoprimoravanjem i sticanjem navike .
>>–‘…Kada bi
prihvatio pomisli da se pravdas, tada bi se jos vise pokazala tvoja gordost’.
>>–Osudjivati
svestenika znaci osudjivati samoga Hrista. Zbog osudjivanja bliznjih Bog nas
napusta. Preziranje i osudjivanje drugih sprecava pokajanje.
>>-Pohota se
ne leci toliko ljudskim naporima koliko Bozijim covekoljubljem. Treba znati i
da se ova borba dopusta prvenstveno radi nase gordosti.
>>–Pomisao
visokog misljenja o sebi je tezak greh pred Bogom.
>>–Ukoliko se
covek samo nasladjuje zvukom reci pohvale, on se vec lisava buduce slave. –Onaj
koji nema samoukorevanje nikada ne prestaje da se vredja i da vredje druge.
>>–Nas ne
muce ljudi nego strasti. Mi strasti volimo, a od njih dobijamo samo grizu savesti
i duhovnu teskobu. Postoje tri stanja: delovanje strasti, protivljenje i
iskorenjivanje strasti. Delovanje strasti potice od nase samovolje, nepaznje i
samoopravdavanja.
>>-Zelja da
vidimo svoje dobre osobine jeste hrana za samoljublje.
>>–Sa strastima
se covek bori dok je ziv.
>>–Kao sto
senka prati telo, tako i dobro misljenje prate reci praznoslovlja.
>>–Pocetak
svih strasti je sebeljublje, a kraj gordost.
>>–Strast je
beslovesno kretanje duse van prirodnog zivota.
>>-Zlobe su
pogresna rasudjivanja uma. Najvise bivaju prelesceni egoisti.
>>-Nase telo
sa strastima ozivljava pri pokoju, sirini i nasladjivanju. Kada je pak u muci,
teskobi i zlopacenju, ono zamire sa svojim sklonostima i navikama.
>>–Unistis li
pak u sebi strast prema bratu, unistice se i ona u njemu.  SP: ‘Jer smo udovi jedno drugog’. Strasti se
pobedjuju uzdrzanjem i postom.
>>–Navike i
strasti se ne mogu izleciti bez ispovedanja.
>>–Mi
osudjujemo Boga zato sto ne osecamo ljubav Boziju.
>>–Greh je
duhovna i metafizicka pojava. Sustina greha nije u narusavanju etickih normi,
vec u odstupanju od vecnog Bozanskog zivota, za koji je covek stvoren i na koji
je po prirodi prizvan. Greh se vrsi u tajanstvenim dubinama covecijeg duha, a
njegove posledice pogadjaju celi zivot. Ucinjeni greh odrazava se na dusevno i
fizicko stanje coveka. Greh neminovno prelazi granice njegovog individualnog
zivota i opterecuje zlom zivot celog covecanstva.
>>-Telesni
covek ne zapaza neke narocite promene dusevnog stanja po ucinjenom grehu,
buduci da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim, duhovni covek pri svakom
priklanjanju svoje volje grehu, zapaza promenu veoma duboko i snazno.
>>–Starac je
u opitu svog duhovnog zivota saznao da je popriste duhovne borbe sa zlom,
kosmickim zlom, covekovo srce. On je duhom video da je najdublji koreh greha
gordost. –Borba sa gordoscu je poslednji stupanj borbe sa strastima. U prvo
vreme podviznik se bori sa telesnim strastima, zatim sa razdrazljivoscu, i
najzad sa gordoscu. Gordost se pobedjuje tako sto dusa silazi u ad i adskim
ognjem sazize u sebi dejstvo svake strasti.
>>–Od
gordosti se javljaju rdjave misli.
>>–Prelest
dolazi od samovolje.
>>–Ako mislis
zlo ljudima, znaci da zao duh zivi u tebi.
>>-Ne osudjuj
druge, jer se cesto dogadja da za coveka koji je umom slican angelu iz neznanja
govoris rdjavo.
>>–Srebroljublje
je ljubav prema pokretnim i nepokretnim stvarima. Budi zadovoljan samo onim sto
je neophodano. Mrzi raskos i blagostanje.
>>–Kraj
vrline je ljubav, a kraj strasti je samoopravdavanje.
>>–Besposlica
dovodi do malodusnosti. Malodusnost je najteza od dusevnih iskusenja i salje se
coveku: ‘kada Bogu bude ugodno da podvrgne coveka u vece zalosti’.
>>–Mrzovolja
je dvojaka: prirodna je od nemoci, druga je od djavola. Ova druga je opasnija i
dolazi pre nego sto je sebi potrebno dati odmora, tako da se posao ostavi pre
nego sto se zavrsi.
>>–Pohota se
istrebljuje stradanjem i zaloscu, namerom, ili po promislju Bozijem.
>>–Tuga je
smrt srca. Ona je otpadanje od Boga
>>–Kada ljude
muci neka posebna strast, kazu kako da ih neka sila sprecava da se suzdrze i
budu dobri. Trebalo bi da znaju da је ta sila koja
sluzi kao prepreka u njima samima,da ona isto moze
uciniti da nesto vole, ali da je usmerena u pogresnom pravcu. Buduci, da ljudi
vole svoje strasti, sasvim je prirodno sto ne mogu da ih se oslobode. Kada
nesto volite, vi to i zelite; ne mozete da mu dopustite da ode jer jednostavno
ne zelite da ga izgubite. Medjutim, cak i ako mrzimo neku nasu strast i protiv
nje se borimo, istu necemo moci pobediti ako u sebi imamo gordosti. Ukoliko je
smirenoumnje nas jedini cilj, Bog ce nam sve ostalo dati ‘besplatno’.
>>–Kada smo
puni greha, tada je i nas um zbunjen i uznemiren, pa tako i da hocemo ne mozemo
da shvatamo situacije i dogadjaje na pravi nacin. Buduci da smo slabi, moramo
se kloniti svakog izvora strasti. Ako, na primer, mnogo volimo slatkise, ne bi
trebalo da stojimo pred izlogom poslasticarnice. Covek koji pokusava da bude
‘uzdrzan’ mora dobro da cuva ‘ulaze’ svih strasti, a to su oci.
>>–Greh je
ukoliko neko laze. Ako pak laze sa dobrim razlogom, tj.da bi nekoga spasao,
onda je to samo delimican greh, jer laze u korist bliznjeg, a ne radi sopstvene
koristi. Ovo se, i pored toga, ipak smatra grehom.
>>-Gord covek
je iznutra uznemiren a spolja bucan, i ima neprestanu potrebu da se prazni
recima-da krca svoje prazne orahe-kako bi proizvodio buku, a ako i kaze koju
tacnu rec, ona je puna egoizma. A ako ga neko dirne u njegov egoizam,
eksplodiraju sve njegove strasti.
>>–Bog i
angeli Njegovi nalaze radost u siromastvu, a djavo i negovi pomocnici nalaze
radost u besposlicenju.
>>–Ukoliko se
uvecava ljubav Hristova, utoliko se umanjuju strasti.
>>–Starce,
muci me tuga, bezvoljnost…To je mucenje. ‘Ti si samouverena’. Sve strasti i
gresi poticu od nas. Svako dobro sto cinimo potice od Boga i sve nerazumnosti
koji cinimo su nase. Covek jedino sto ima jeste dobru volju.
>>–Ako ne
kazemo ‘Slava Tebi Boze’, u radosti, kako cemo to reci kada stradamo.
Neblagodarnost je veliki greh.
>>–Da bi se
oslobodio strasti, prvo moras da sebe hvatas u gresima. Da budes svestan da si
na krivom putu.
>>–Bestidni
ljudi se nalaze na prvom stepenu hule na Duha Svetoga. Nipodastavanje bozanskog
je drugi stupanj, a na trecem je sam djavo…Postoje, na primer, ljudi koji ne
mogu da veruju da ima mladica ili devojaka koji zive istinskim cistim zivotom.
‘Nemoguce je’, kazu, ‘da toga ima’..Oni su, jadnici, toliko ogrezli u greh da
vide greh svuda oko sebe.
>>–Samoljublje
je majka svih zala. Neki je jos nazivaju ‘egoizmom’, ‘ja’, ‘samougadjanjem’.
Sv. Maksim ispovednik naziva samoljublje ‘nerasudnom ljubavlju prema telu’.
Novorodjence samoljublja je samosazaljenje. Druga kci je samopostedjivanje. SP:
‘I uzevsi ga Petar poce ga odvracati govoreci: Boze sacuvaj, Gospode! To nece
biti od Tebe! A On okrenuvsi se, rece Petru: Idi od mene, Satano! Treci izdanak
samoljublja je samozadovoljstvo. Prokleta kci samoljublja je i samohvala,
uzivanje u sebi samom i uobrazavanje o sebi. Samoljublje ustvari cini da ne
budemo gladni i zedni pravde (Mt5-6); cini nas da tavorimo i stojimo u mestu,
na putu duhovnog napredovanja i rasta. Bozanski Oci kazuju da ko se zaustavi u
delanju dobrih dela jednak je onom koji se vraca..Iz stomakougadjanja se radja
misao bluda; iz srebroljublja-misao lakomstva i tvrdicluka; a iz taste
slave-misao gordosti. Iz ove tri strasti, proisticu sve ostale zle misli kao:
misao tuge, zlopamcenja, ocajanja, zlobe, ogovaranja i druge.
>>–Okolnosti
greha: 1) ko je greh ucinio? (koja je doticna osoba), 2) kakav je greh ucinio?
(da li je greh ucinjen recju, delom ili mislju, i u kom je stepenu greh
ucinjen: napad, pristanak ili prisila), 3) Zasto? Bog prati cilj svega sto smo
ucinili, da bi video cinimo li to Njega radi ili drugog uzroka radi, 4) kojim
sredstvom?, 5) u koje vreme?, 6) na kojem mestu? 7) koliko je puta sagresio?
>>–Po svedocenju S.P. greh je: prestupanje zakona Bozijega,
zalac smrti, delo tame, gnusoba pred Gospodom, plod zlih pohota, delo djavola,
necistota. Greh se jos definise kao pogresan odnos izmedju Boga i coveka,
izmedju coveka i coveka, i uvek ukljucuje drugoga.
>>–Kada covek
zgresi umom, on uskoro neosetno prelazi sa uma na osecaj tela. Znajte, da nas
borba protiv greha ne napusta do smrti, jer borba sa mislima teza je od borbe
sa samim delima, a opasnost gresenja umom javlja se lako, u svako vreme i na
svakom mestu. Ako bi neko, na primer, hteo da ucini greh bluda delom, potrebna
su mu tri cinioca: odgovarajuce mesto, odgovarajuce vreme, i predmet, to jest
telo s kojim bi da zgresi.
>>–Strasti ne
moraju biti samo negativne. Sveti Isak Sirin kaze da su strasti energije. Svi
su svetitelji su bili strastveni, ali u trazenju Boga.
>>–Sujeta je
vrsta zamene za rec gordost. I svetitelji su najvise problema imali sa
gordoscu, a gordost je vezana sa potrebom za moci.
>>–Strast je slovenska rec, koja ukazuje na stanje pogresnog
nacina zivota, stanja u kojem covek strada.
>>–Ljudi su gordi zbog slabosti i inferiornosti.
>>–Na zavist se nadovezuje ljubomora. Iza depresije se krije
strast, negativna energija i veliko samoljublje.
>>–Vladika Porfirije: Bludnik je svaki onaj koji cini nesto
protiv ljubavi. Bludnik je onaj koji se odvojio od Boga, i takav bludi na svim
onim mestima, prostorima gde ne moze da sebe ispuni ljubavlju. Bludnik je i
onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi.
>>–Uvek se uzdrzavaj povisenog tona i nikada neces dospeti u
gnev.
>>–Telelesna raspaljenost dolazi od nemara. Nemar pobudjuje
coveka da sudi i osudjuje druge, cime ga predaje u ruke pohote.
>>–Smirenje na recima jeste plod gordosti: ono ima svoju majku
sujetu.
>>-Zaboravnost je pogibao duse. Ono dolazi od nerada i
prezira.
>>–Nemoj biti
uporan u svojoj volji, od toga se radja gnev. Nemoj suditi niti ponizavati
nikoga, od toga slabi srce i oslepljuje um, i javlja se nemar.
>>–Ne treba
ulaziti u prepirku. Jer, sveti oci govore da suvisno dolazi od demona.
>>–Slusati sa
zadovoljstvom osudjivanje drugog takodje spada u osudjivanje. Tako nesto
zasluzuje jednaku kaznu kao i samo osudjivanje. Osudjivanje nastaje pri
strasnom pokretu u govoru. Ako je covek slobodan od strasti, onda nije u
pitanju osudjivanje, vec on tada govori da zlo ne bi naraslo.
>>–Braco, po
nauci Svetoga Pisma, svaki greh je neko bezakonje.
>>-Zakon Boziji je izraz volje Bozije, a greh je prestup
protiv ove svete volje.
>> 
>> 
>>
>>
>>
>>________________________________
>>
>>Помаже Бог.
>>
>>
>>Још пре неколико година када сам почео са читањем духовних књига,волео сам
да памтим прочитане мисли које су на мене остављале нарочит утисак.
Међутим,
>>
>>увидео сам да колико год се трудио, да прочитано у великој мери заборављам,те сам стога почео да подвлачим реченице, да би исте касније преписивао у посебну свеску, коју би с времена на време
ишчитавао и на тај начин освежавао меморију :-).
>>Касније ми је пала на памет идеја, да све те силне цитате разврстам у категорије,сто сам и урадио.
За то ме је требало много,много времена али исплатило се :-)
>>И сада сам решио да са вама поделим своје 'сабрано дело' :-).
>>Почећу да избацујем једну по једну категорију цитата,за сваки дан по једну.
>>
>>Категорија има око 24, њих сам урадао по неком свом нахођењу.
>>
>>
>>То су цитати:
>>
>>O VERI
>>O BORBI I PODVIGU
>>ORUZJE 1.2.3.
>>
>>O MOLITVI
>>TUMACENJE JEVANDJELJA
>>ZANIMLJIVOSTI
>>OPSTI
>>O KRAJU SVETA I BUDUCNOSTI
>>PRAKTIKA
>>SMIRENJE, POKAJANJE I TRPLJENJE
>>POST
>>O GREHU I STRASTIMA
>>LEPI CITATI
>>BOG, MUZ-ZENA-DECA
>>O STRAHU BOZIJEM I SECANJU NA
SMRT
>>O VRLINAMA
>>O ISPOVESTI, POMISLIMA, LJUBAVI,
ISKUSENJU, MONASIMA
>>SVETO PISMO (najlepsi citati)
>>KAKAV JE BOG
>>MOLITVE
>>DUHOVNE PRICE
>>KAKAV PRAVOSLAVNI  HRISCANIN TREBA DA BUDE
>>OPSTI CITATI
>>O SNU
>>PREPORUKE
>>
>>
>>Књиге које сам користио су:
>>
>>   DUHOVNI RAZGOVORI    
>>
>>  DUSA SRBIJE                                                 Св.Николај Велимировић
>>
>>  LESTVICA                                                        Св. Јован Лествичник
>>
>>  IZNAD GREHA I SMRTI                                Св.Николај Велимировић
>>  RECI I DELA SVETITELJA                            Св.Николај Велимировић
>>  KATIHIZIS – Osnove pravoslavne vere
>> NEMA LEPSE VERE OD HRISCANSKE      Владика Амфилохије
>>  SVETI JOVAN KRONSTATSKI                     
>>
>>  KAKVE
SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT    Старац Тадеј
>>
>>  MLADI I STRASTI
>>  RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM
>> O EVROPI                                                                 Св.Николај Велимировић
>>  ZEMLJA NEDODJIJA                                                 Св.Николај Велимировић
>>  ZETVE GOSPODNJE                                                    Св.Николај Велимировић
>>  IZNAD ISTOKA I ZAPADA                                      Св.Николај Велимировић
>>  PRAVOSLAVNA CRKVA I RIMOKATOLICIZAM
>>  KIJEVO-PECERSKI PATERIK
>>  TEODUL                                                                                 Св.Николај Велимировић
>>  DUHOVNE POUKE                                                         Св.Николај Велимировић
>>  DUHOVNI PRIMERI ZA VECNI ZIVOT
>> DUHOVNI SAVETI                                                         Св.Николај Велимировић
>> SVETI KRALJ STEFAN DECANSKI
>> ZNAMENITE BESEDE                                                 Св.Николај Велимировић
>>  INDIJSKA PISMA                                                           Св.Николај Велимировић
>> VERA SVETIH                                                                    Св.Николај Велимировић
>>  DUHOVNA LIRA                                                             Св.Николај Велимировић
>>  NEVIDLJIVA BORBA                                      Никодим Светогорац
>>
>>  SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM
>>  O MOLITVI
>>  KAKO DA SE UCIMO DOMACOJ MOLITVI
>>  BUDI VERAN DO SMRTI                                         Митрополит Јован Сничев
>>
>>  RAZGOVOR SA PATRIJARHOM SRPSKIM PAVLOM
>>  SVETI VASILIJE OSTROSKI CUDOTVORAC
>>  OHRIDSKI PROLOG                                     Св.Николај Велимировић
>>  DUHOVNE POUKE STARCA TADEJA
>>  RIZNICA MUDROSTI
>>  ZITIJA SVETIH ZA JANUARA                         Св. Јустин Нови Ћелијски
>>
>>  SVETI KNEZ LAZAR
>>  O BOGU I O LJUDIMA                                         Св.Николај Велимировић
>> ZIVOT SVETOG SAVE                                            Св.Николај Велимировић
>>  VELIKI JE BOG                                                           Старац Клеопа
>>
>>  PRAVOSLAVNI BRAK I PORODICA
>>  VELIKI STARECNIK
>>  ZITIJA SVETIH ZA FEBRUARСв.              Св. Јустин Нови Ћелијски
>>  POUKE BOZANSTVENE LJUBAVI            Старац Пајсије
>>
>>  ZITIJA SVETIH ZA MART                                Св. Јустин Нови Ћелијски
>>  SRPSKOM NARODU KROZ TAMNICKI PROZOR     Св.Николај Велимировић 
>>
>>  STARAC ARSENIJE-светац у логору
>>
>>  ZITIJE SVETE MATRONE
>>  OMILIJE                                                                     Св.Николај Велимировић
>> Odlomci izPSALTIRA
>> ZIVOT I
POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALAVITA
>> RECNIK SPASENJA                                 Sv. Makarije Optinski
>> SAVREMENI
ATONSKI PODVIZNICI  2. DEO
>> MOJ
ZIVOT U HRISTU2                            Sv. Jovan Кronstatski
>> KNJIGA O SVETOJ POSLUSNOSTI
>> STARAC SILUAN                                         Arhimandrit Sofronije
>> ISPOVEST
>> SVETI SAROVSKI STRARAC SERAFIM (dopunjeno izdanje)       N.
Levitski
>> SUZE ZA SVET                                  (starac Tihon, Pajsije i Porfirije)
>> CUVAJTE DUSU                                                     Starac Pajsije
>> USPON KA VASKRSENJU                                   Starac Kleopa
>> AGAPE
1,2,3,4
>> SV. JOVAN
ZLATOUSTI I NJEGOVI NEPRIJATELJI                     I.V. Popov
>> NEBESKA
SRBIJA (Primeri poboznosti kod Srba)
>> DUHOVNO
RUKOVODJENJE                           Ava Varsanufije i Jovan Prorok
>> TUMACENJE
JEVANDJELJA                            Firmilijan
>> 
>> SRPSKI ZAVET                                                 Bosko Obradovic
>>KROTKA RUSIJA                                             РадмилаВојинович
>>
>> PETKANA                                                          Љиљана Хабјановић IGRA ANDJELA                                               Љиљана Хабјановић
>>MOC POZITIVNOG ZIVLJENJA                    Џозеф Марфи
>>
>>MOC PODSVESTI                                             Џозеф Марфи
>>
>>LATINSKI CITATI
>>BLAGO CARA RADOVANA
>>SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU                    Владета Јеротић
>>
>>Надам се да ће се неком нешто допасти, тј. да ће неко од наредних текстова имати духовне користи.
>>Свако добро,
>>Ненад
>>
>>
>>
>>________________________________
>>
>>
>>
>
>
>

Stanoje Stankovic

08.09.2012 17:33:52

Dragi brate,

video sam da neko pise o Jovu, pa me zanimalo ko je pisac. Znam da je
Jov prinosio zrtvu za grehe sinova svojih, ali te zrtve nisu cistile
greh u umu. Ap.Pavle jasno govori da krv junaca nije mogla da spere
grehe (Jevr. 10:4).

Kada bi covek u Starom Zavetu mogao da se cisti od greha, i tako ga se
oslobadja, zasto bi bio potreban Hristov dolazak?

Inace, niski poklon za trud :-)

Stanoje

2012/9/8, Nenad Tosic :
> Bog pomogao.
> Brate Stanoje, brzo citas :-).
> U prethodnoj recenici se spominje pravedni Jov. Dakle,rec je o Starom
> Zavetu,knjiga o Jovu :-)
>
>
> -Da greh umom
> nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na zrtvu po vola
> svako
> vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao
> zrtvama.
>
> Pozdrav,
> Nenad
>
>
>
> ________________________________
> From: Stanoje Stankovic
> To: mail-lista@svetosavlje.org
> Sent: Saturday, September 8, 2012 3:54 PM
> Subject: Re: [svetosavlje] citati: О ГРЕХУ И СТРАСТИМА
>
>
> Brate,
>
> jos jedno pitanje
>
> na pocetku ovih misli
>
> "Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao zrtvama".
>
> odakle je ovo? Iz koje knjige?
>
> zato sto apostol Pavle govori drugacije u Poslanici Jevrejima.
>
> Stanoje
>
>
>
>
>
> 2012/9/8 Nenad Tosic
>
> Bog pomogao.
>>Citat je izvucen iz knjige (emisije) Agape. Tema je bila greh i strasti.
>>Cini mi se da se tad i o porodici pricalo,tj.o odnosu muskarca i zene u
>> braku...
>>Stoga sumnjam da fomulacija nije dobra.
>>Problem je u tome sto je svaki citat za sebe i sto je nekada izvadjen i
>> konteksta neke price.
>>Tako da onaj koji cita, moze izvuci pogresan sud.
>>
>>
>>
>>Nenad
>>
>>
>>
>>
>>________________________________
>> From: Stanoje Stankovic
>>To: mail-lista@svetosavlje.org
>>Sent: Saturday, September 8, 2012 2:04 PM
>>Subject: Re: [svetosavlje] citati: О ГРЕХУ И СТРАСТИМА
>>
>>
>>
>>Bog pomogao brate,
>>
>>"Bludnik je i
> onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi."
>>
>>Iz ovog citata moze da se izvuce i zakljucak da onaj ko bludnici a ima
>> "ljubavi" ne spada u kategoriju bludnika? Verovatno je losa formulacija...
>> Ili Vladika Porfirije misli na ljude u braku? Ali, to onda nigde nije
>> naglaseno, a moralo bi...
>>
>>Stanoje
>>
>>
>>
>>
>>
>>
>>
>>2012/9/7 Nenad Tosic
>>
>>Помаже Бог.
>>>
>>>
>>>Дечице, данас ћемо говорити о греху и страстима :-)
>>>
>>>
>>>О томе шта је то грех, како настаје, и чему он води, објасниће наредни
>>> редови.
>>>Подсећам, скраћеница SP значи-Свето Писмо, PS је Псалтир.
>>>
>>>
>>>У случају да неког смарам овим мојим честим јављањем, лек за то је опција
>>> DEL :-0
>>>Живели :-)
>>>
>>>
>>>
>>>Поздрав,
>>>Ненад
>>> O GREHU I
> STRASTIMA
>>>
>>>-Covek ima toliko
> sile, koje je Bog stavio u njega, da ako bi dosli svi demoni iz pakla, ne bi
> ga
> mogli nagnati da sagresi,osim ako to covek ne zeli. Psaltir (PS): 'Gospode,
> oruzjem blagovoljenja vencao si nas.
>>>-Da bi se
> zaustavio greh, potrebna je velika trezvenost (strah Boziji).
>>>Sv. Maksim
> Ispovednik: Koji veruje, boji se. A koji se boji otreznjuje se.
>>>-Stepeni greha:
> 1) covek nece da tvori dobro delo, 2) tvori ga sa zlim ciljem, ili sa
> nedostatkom, 3) nasrtaj zle pomisli, 4) pristanak, 5) borba (na ovom stepenu
> se
> sukobljavaju u borbi tri uma: djavolski, ljudski i um nebeskih nebesa), 6)
> privoljenje,
>>>7) nasladjivanje mislju, 8) stepen je greh
> delanjem, 9) uobicavanje greha (obicaj),
>>>10) navikavanje
> na greh, 11) ocaj, 12) samoubistvo.
>>>-Da greh umom
> nije tezak, ne bi bilo potebno da pravedni Jov prinosi na zrtvu po vola
> svako
> vece. Pre pisanog zakona i zakona blagodati greh mislju se ociscivao
> zrtvama.
> Da greh mislju nije tezak, zar bi Hristos pohotu za zenom smatrao preljubom
> i
> mrznju na brata svojega ubistvom.
>>>-Greh se
> svagda pretvara, praveci se da je dobronameran, obecavajuci nam odmor i
> izobilje. 'Dobro bese drvo za jelo i milo ocima za gledanje i lepo za
> shvatanje
> (Post.3,6).
>>>-Rasejanost
> je greh. SP: 'Simone, Simone, evo vas zaiska Satana da vas vije kao
> psenicu'.
> Krivac za rasejanost je nasa privezanost prema zitejskom i zemaljskom. Njen
> uzrok
> je maloverje, a sredstvo protiv nje je molitva.
>>>-Ap.Pavle: 'Plata
> za greh je smrt'.
>>>-Djavolje obmane:
> 1) sve cini dobro,ali sa djavolom nemoj kvariti odnose, 2) nema pakla ni
> raja,
> 3) dolazi mladost, treba da se zenis, 4) jedi, pij, veseli se, oprostice ti
> Bog,
>>>5) kajanje ostavi
> za sutra.
>>>-Da bismo mogli
> pobediti nase strasti moramo ciniti najpre dobra dela. Znaj da oni koji se
> bore
> i iz sebe izgone strasti jesu cudotvorci. Sv.Teodor Studit:
> Znaj, da ovu vasu borbu koju vodite protiv strasti, Bog prima bez ikakvog
> umanjenja ili razlikovanja, upravo kao trud stolpnika ili pustinjaka koji cu
> cinili cudesa.
>>>-Stepeni greha:
> 1) kada greh brzo dodje i prodje, (greseci, ne gnevite se), to je prirodan
> gnev, 2) stepen je zloba. Zadrzavamo je nedelju, dve dana. Dok ovaj gnev ne
> prodje ne mozemo citati 'Oce nas'. Ap. Pavle: Da ne izadje sunce u gnevu
> vasem.
> 3) srdzba. Ovaj je gori od djavola, godinama traje.
>>>-Najjaci uzroci
> greha koji vode u propast su: zene, vino, bogatstvo, neverovanje u Boga i
> savrseno telesno zdravlje.
>>>-Ne treba
> preterano citati, jer ko preterano cita, taj posle ima potrebu da sa nekim
> prica.
>>>-Mane koje prepoznajemo kod drugih, mi sami posedujemo, jer
> drugacije ne bismo mogli da ih prepoznamo.
>>>-Strasti se kao
> karike nadovezivaju jedna na drugu. Ako te napadne bludna strast, ukroti
> svoje
> telo podvizima, sa smirenjem se klanjajuci Gospodu. Savladaj se bdenjem,
> gladju, zedju, smirujuci se pred svima. Stub se oslanja na temelj, a bludna
> strast na prejedanje. Ko telesnim trudom i znojem bitku vodi sa demonom, taj
> lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje slabom uzicom. Ko se koristi
> uzdrzanjem u bdenju, lici na onoga ko svog neprijatelja vezuje gvozdenim
> lancima. Ko se naoruzao smirenjem i zedju, taj lici na onoga ko je svog
> neprijatelja pogubio i zakopao ga u pesak.
>>>-Onaj koji je
> umrtvio svoje strasti dobar je podviznik i beskrvni mucenik.
>>>-Ne skodi toliko
> kad neko ima, nego kada je strascu privezan za to sto ima.
>>>-Koliko strasti
> ima dusa, toliko ima i gospodara. A.Pavle: 'Od koga je ko pobedjen tome i
> robuje'.
>>>-Da bi covek
> mogao da ovlada svojim grehom (gnevom), osnovi preduslov je da ne govori
> kada
> se uznemiri. PS: 'Pripremih se i ne smutih se'.
>>>-Uzroci gneva su
> kada se covek pravi pametan i smatra sebe za ucitelja.
>>>-Neka ti je draga
> svaka muka, pa ces tako smirivati svoje strasti.
>>>-Onaj ko voli
> covecansku slavu, ne moze da se ukloni od zavisti. A ko je zavidan taj nema
> smirenje.
>>>-Onaj ko na sve
> nacine pokusava da stekne ljudsko prijateljstvo, potpuno se udaljava
> bliskosti
> sa Bogom.
>>>-Ako budemo
> videli svoje grehove, necemo onda moci videti tudje.
>>>-Ako govoris sa
> strascu, onda je to osudjivanje, ali ako si oslobodjen strasti, onda to nije
> osudjivanje.
>>>-Faze:
> razmisljanje o zlu, razgovor sa njom, pristajanje i porobljavanje. Ako to
> potraje nastaje strast.
>>>-Sila Bozija se
> ne nastanjuje u coveku koji robuje strastima.
>>>-Pocetak
> udaljavanja od Boga je zasicenost poucavanja i odsustvo zelje za slusanjem
> reci
> Bozije.
>>>-Ako covek ne
> ucini nista da izbegne sve sto moze da izbegne, to je kao da izaziva greh.
> -Onaj koji ima strasti, cak i da ima celi
> svet, taj nema nista drugo osim strasti koje njime vladaju.
>>>-Odsustvo stida i
> straha cesto donosi greh.
>>>-Mladi cesto
> zapocinju podvig, mole Boga da ih ocisti od strasti, zive cistim zivotom,
> poste, bdiju ali nema napredka. Mozda
> nije potrebno ispravljati telo, nego pomisli, osudjivanje i gordost.
>>>-Greh je danas usao
> u modu.
>>>-Najveci gresnik
> je nezahvalan covek.
>>>-Blud upropascava
> zivotnu snagu kod coveka.
>>>-Kad covek nema
> ljubavi, on se predaje strastima.
>>>-Sumnja se
> najvise gnezdi u srce koje je puno strasti, tj.greha.
>>>-Sto se vise
> predajemo jednoj strasti, to vise postajemo deca gneva. A gnev je otac
> ubistva.
> Kain u gnevu ubi svoga brata Avelja.
>>>-Prozdrljivost
> radja pohot, pohot radja grev, a gnev ubistvo.
>>>-Bolesti i nemoci
> dolaze od greha.
>>>-Kada nasa dusa
> bude ranjena zudnjom za Bogom, tada ce u njoj uvenuti sklonost tela ka
> strastima.
>>>-Tuga pokazuje
> nase nepoverenja prema Hristu. SP: 'Svacim smo ugljetavani, ali ne i
> potisteni'.
>>>-Egoizam u coveku
> utice tako sto ga zalosti zbog svega i svacega.
>>>-Protiv demona
> nemojte koristiti nikakva sredstva, prema njemu budite ravnodusni.
>>>-Prelest dolazi
> od egoizma.
>>>-Od svih grehova,
> Gospodu je najmrskija gordost srca.
>>>-Nasa
> netrpeljivost dolazi od nase slabosti i straha.
>>>-Kakvo je
> zadovoljstvo u bludu kada ono kasnije izaziva mucna osecanja, krivicu,
> skrusenost, neispunjenost.
>>>-Zlopamcenje je
> cuvar grehova. Budi zlopamtiv prema demonima.
>>>-Uninije je je raslabljenje duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
>>>-Tri glavne
> strasti: slastoljublje, srebroljublje i slavoljublje. Nasuprot njima stoje
> uzdrzanje, ljubav i smirenje.
>>>-Ne mogu svi
> postati bestrasni. Ali nije nemoguce da se svi spasu i pomire sa Bogom.
>>>-Sebicnost mora
> samu sebe pojesti, posto pojede sve oko sebe. -Tiranija sama sebi mora na
> kraju
> preseci krvne arterije, posto se dugo hranila tudjom krvlju.
>>>-Maksim
> Ispovednik: Greh je prevashodno otudjenje od Boga, od drugih ljudi i od
> samoga
> sebe.
>>>-Velicina greha
> ceni se i po mestu gde se greh ucini.
>>> -Greh je uzrok zalosti.
>>>-Slabosti i
> strasti moraju se borbom pobedjivati i samo se tako moze ici napred.
>>>-Ima 5 uzroka
> zbog kojih se javlja bludna strast: prazan, pust i sablaznjih govor,
> kicosluk,
> pevanje svetskih pesama, gordost, oholost, ponosljivost, prekomerno spavanje
> i
> najzad prejedavanje.
>>>-Strasti se iz duse
> gone placem i uzdahom.
>>>-Glavne grane zla
> su: blud, pohotljivost, srebroljublje, ocajanje, klevetanje, gnev,
> ponositost,
> gordost i lenjost. Od ovih postaju svi ostali gresi.
>>>-Misli koje
> proizilaze od djavola unistavaju se trpljenjem i nepoklanjanjem paznje na
> njih.
>>>-Pocetak
> duhovnog kvarenja je smejanje i razuzdanost.
>>>-Svako ko ne mrzi
> greh broji se u gresnike, cak ako i ne ucini greh.
>>>-Spoljasnji
> uzroci strasti su: sloboda ociju, slatke reci, i iste takve po sadrzaju i po
> melodiji pesme, lepe i fine haljine, prijatni mirisi, slobodni razgovori i
> ponasanje, stiskanje ruku, dodir, igranje. Unutrasnji uzroci: zivot u
> uzobilju
> i neradu, gresne misli.
>>>-Protiv
> provodjenja zivota u izobilju i neradu sluzi: post, bdenje, telesni trud,
> pokloni do iznemoglosti i druga dragovoljna zamaranja tela sto savetuju i
> naredjuju mudri i iskusni Sveti Oci.
>>>-Telesna strast
> je u vecini slucajevima plod gordosti, kako bi se na taj nacin ponizio.
>>>-Pad je kazna gordome.
>>>-Mnogogovorljivost
> u vecini slucajeva dolazi od neke gorde samouverenosti. Posle mnogo
> govorenja
> kada dim samozadovoljstva prodje, uvek ostane u dusi neko osecanje tuge i
> lenjosti. Nije li to svedocanstvo da dusa i nehotice oseca da je potkradena?
>>>-Strogo sudjenje
> bliznjima dolazi od visokog misljenja o sebi.
>>>-Cim ti se ukaze
> neki nedostatak bliznjega, pohitaj da odmah otklonis od sebe tu misao, ne
> dajuci joj da se zadri i ucvrsti u tebi.
>>>-Cisto oko ne
> vidi zlo.
>>>-Mir srca remete
> strasti.
>>>-Sa duhom zalosti
> nerazdvojno deluje i camotinja. Ona kako primecuju Oci napada (monaha) oko
> podneva, kada cita i tada se u njemu javlja neka odvratnost i cesto zevanje
> i
> silna glad. Camotinja savladava samo one kod kojih dela ne idu svojim tokom.
>>>-Postoji uninije
> prirodno, uci sveti Varsonufije koje dolazi od nemoci, a postoji uninije
> koje
> potice od besa (demona).
>>>-Praznoslovlje
> unistava sve plodove koje smo skupili u toku dana, a mozda i tokom godine.
>>>-Gospod nas ne
> cuje samo onda kada smo opijeni strascu i njoj se nasladjujemo.
>>>-Razdrazljivost
> se javja kada nema ljubavi.
>>>-Greh uninija
> dolazi od neispunjenosti nase unutrasnje dusevne praznine duhovnim
> sadrzajem.
>>>-Greh jezika je
> najcesci i najbrzi greh. Ko u reci ne pogresuje, onaj je savrsen, veli
> apostol
> Jakov.
>>>-Zavist je pecat
> antihrista na srcu covekovom.
>>>-Lek protiv
> gordosti je da mislis o sebi skromno. Gospod kaze: 'Ko se ponizi, taj ce se
> uzvisiti'. Gordi smo pa zbog toga patimo. Dostojevski kaze: Smiri se, gordi
> covece.
>>>-Ko je pobedio
> strasti, taj je pobedio tugu. Ko voli svet,tome je nemoguce da ne tuguje. A
> ko je prezreo svet uvek je veseo.
>>>-Slavoljublje je
> kad ti je milo sto svi o tebi lepo misle.
>>>-Mi se gnevimo
> jer sebe uzdizemo nad onim na koga se gnevimo.
>>>-Sveti Serafim
> Sarovski: Mrzovolja se radja iz malodusnosti, nehata i praznoslovlja. Zato
> treba trpeti i citati Sveto Pismo.
>>>-Strasti se
> istrebljavaju stradanjem, mukom, ali i siljanom Promislom.
>>>-Gordoscu djavo
> rusi najjace, to je poslednje i najodlucnije orudje svih zala.
>>>-U doba ranе mladosti covek se raspaljuje pozudom, covek 30-tih
> godina zlatoljubljem, slavoljubljem, jaroscu, gnevom i svakom grehu.
>>>-I greh i vrlina
> se mnoze i to brzo.
>>>-Sedam smrtnih
> grehova jesu: oholost, srebroljublje, slastoljublje, zavist, zlopamcenje,
> gnev
> i ocajanje. Cetiri greha koji vape nebu za osvetu su: covekoubistvo,
> sodomija,
> vredjanje udovica i sirocadi i zakidanje zarade siromahu.
>>>-Lenjost je jedna
> od smrtnih grehova jer umrtvljuje dusu u coveku.
>>>-Tuga je smrt
> srca i otpadanje od Boga, a mir i spokoj srca pri zivoj veri jasno pokazuje
> da
> Bog u tebi obitava.
>>>-Odbaciti od sebe
> strast je jedno, a svezati je to je nesto drugo.
>>>-Najpre se treba
> boriti sa razdrazljivoscu, gnevom i zlopamcenjem. Ako hoces da gnev i jarost
> pobedis, nemoj nista ruzno da zazelis, niti koga da mrzis i nikoga nemoj da
> ponizavas.
>>>-'...Od silnih
> bolova strast u njemu utrnu'.
>>>-Uninije je
> raslabljenost duse i nemoc uma, zanemarivanje podviga.
>>>-Dokonost
> je majka camotinje i mnogih poroka.
>>>-Veoma je
> mogucno da se napuste svi poroci a da ostane samo jedan koji moze sve da
> zameni,
> a to je gordost. Gde je pad tamo je prethodila gordost. Gnev je izdanak
> gordosti.
>>>Sveto Pismo
> gordoga coveka naziva necistim. Gordost ne potice od prirode. Ako u sebi ne
> vidimo gordost, to znaci da je ona prisutna u nama. Razlika izmedju tastine
> i
> gordosti. Tastina nas nagoni da iskazujemo svoju pamet, ona drzi do
> misljenja
> ljudi, voli pohvalu. Gordost se pak ispoljava u porivima gneva, u smutnji,
> osudjivanju, velicaju se svoja dela i vrednosti. Trazenje plodova duhovnih u
> sebi znak je gordosti.
>>>-Ocajanje
> je takodje plod gordosti.
>>>-Uninije je
> takodje posledica gordosti. U uniniju treba prekorevati sebe. Uninije se
> dopusta radi duhovnog napretka.
>>>-Sujeta je
> trazenje ljudske slave, pocasti; hvalisavost.
>>>-Ako zbog
> svoje slabosti propustis neko svoje pravilo pa se zbog toga uznemiris, znaci
> da
> je u tebi tajna gordost.
>>>-Uzrok
> gneva nisu ljudi i spoljasnje okolnosti vec strasti sakrivene u nama.
> Strasti
> nas ne ostavljaju zbog lenjosti ili gordosti. Najblizi put za oslobadjanje
> od
> strasti jeste smirenje. SP: 'Naucite se od Mene...".
>>>-Strast se
> iskorenjuje samoprimoravanjem i sticanjem navike .
>>>-'...Kada bi
> prihvatio pomisli da se pravdas, tada bi se jos vise pokazala tvoja
> gordost'.
>>>-Osudjivati
> svestenika znaci osudjivati samoga Hrista. Zbog osudjivanja bliznjih Bog nas
> napusta. Preziranje i osudjivanje drugih sprecava pokajanje.
>>>-Pohota se
> ne leci toliko ljudskim naporima koliko Bozijim covekoljubljem. Treba znati
> i
> da se ova borba dopusta prvenstveno radi nase gordosti.
>>>-Pomisao
> visokog misljenja o sebi je tezak greh pred Bogom.
>>>-Ukoliko se
> covek samo nasladjuje zvukom reci pohvale, on se vec lisava buduce slave.
> -Onaj
> koji nema samoukorevanje nikada ne prestaje da se vredja i da vredje druge.
>>>-Nas ne
> muce ljudi nego strasti. Mi strasti volimo, a od njih dobijamo samo grizu
> savesti
> i duhovnu teskobu. Postoje tri stanja: delovanje strasti, protivljenje i
> iskorenjivanje strasti. Delovanje strasti potice od nase samovolje, nepaznje
> i
> samoopravdavanja.
>>>-Zelja da
> vidimo svoje dobre osobine jeste hrana za samoljublje.
>>>-Sa strastima
> se covek bori dok je ziv.
>>>-Kao sto
> senka prati telo, tako i dobro misljenje prate reci praznoslovlja.
>>>-Pocetak
> svih strasti je sebeljublje, a kraj gordost.
>>>-Strast je
> beslovesno kretanje duse van prirodnog zivota.
>>>-Zlobe su
> pogresna rasudjivanja uma. Najvise bivaju prelesceni egoisti.
>>>-Nase telo
> sa strastima ozivljava pri pokoju, sirini i nasladjivanju. Kada je pak u
> muci,
> teskobi i zlopacenju, ono zamire sa svojim sklonostima i navikama.
>>>-Unistis li
> pak u sebi strast prema bratu, unistice se i ona u njemu. SP: 'Jer smo
> udovi jedno drugog'. Strasti se
> pobedjuju uzdrzanjem i postom.
>>>-Navike i
> strasti se ne mogu izleciti bez ispovedanja.
>>>-Mi
> osudjujemo Boga zato sto ne osecamo ljubav Boziju.
>>>-Greh je
> duhovna i metafizicka pojava. Sustina greha nije u narusavanju etickih
> normi,
> vec u odstupanju od vecnog Bozanskog zivota, za koji je covek stvoren i na
> koji
> je po prirodi prizvan. Greh se vrsi u tajanstvenim dubinama covecijeg duha,
> a
> njegove posledice pogadjaju celi zivot. Ucinjeni greh odrazava se na dusevno
> i
> fizicko stanje coveka. Greh neminovno prelazi granice njegovog individualnog
> zivota i opterecuje zlom zivot celog covecanstva.
>>>-Telesni
> covek ne zapaza neke narocite promene dusevnog stanja po ucinjenom grehu,
> buduci da se stalno nalazi u duhovnoj smrti. Medjutim, duhovni covek pri
> svakom
> priklanjanju svoje volje grehu, zapaza promenu veoma duboko i snazno.
>>>-Starac je
> u opitu svog duhovnog zivota saznao da je popriste duhovne borbe sa zlom,
> kosmickim zlom, covekovo srce. On je duhom video da je najdublji koreh greha
> gordost. -Borba sa gordoscu je poslednji stupanj borbe sa strastima. U prvo
> vreme podviznik se bori sa telesnim strastima, zatim sa razdrazljivoscu, i
> najzad sa gordoscu. Gordost se pobedjuje tako sto dusa silazi u ad i adskim
> ognjem sazize u sebi dejstvo svake strasti.
>>>-Od
> gordosti se javljaju rdjave misli.
>>>-Prelest
> dolazi od samovolje.
>>>-Ako mislis
> zlo ljudima, znaci da zao duh zivi u tebi.
>>>-Ne osudjuj
> druge, jer se cesto dogadja da za coveka koji je umom slican angelu iz
> neznanja
> govoris rdjavo.
>>>-Srebroljublje
> je ljubav prema pokretnim i nepokretnim stvarima. Budi zadovoljan samo onim
> sto
> je neophodano. Mrzi raskos i blagostanje.
>>>-Kraj
> vrline je ljubav, a kraj strasti je samoopravdavanje.
>>>-Besposlica
> dovodi do malodusnosti. Malodusnost je najteza od dusevnih iskusenja i salje
> se
> coveku: 'kada Bogu bude ugodno da podvrgne coveka u vece zalosti'.
>>>-Mrzovolja
> je dvojaka: prirodna je od nemoci, druga je od djavola. Ova druga je
> opasnija i
> dolazi pre nego sto je sebi potrebno dati odmora, tako da se posao ostavi
> pre
> nego sto se zavrsi.
>>>-Pohota se
> istrebljuje stradanjem i zaloscu, namerom, ili po promislju Bozijem.
>>>-Tuga je
> smrt srca. Ona je otpadanje od Boga
>>>-Kada ljude
> muci neka posebna strast, kazu kako da ih neka sila sprecava da se suzdrze i
> budu dobri. Trebalo bi da znaju da је ta sila koja
> sluzi kao prepreka u njima samima,da ona isto moze
> uciniti da nesto vole, ali da je usmerena u pogresnom pravcu. Buduci, da
> ljudi
> vole svoje strasti, sasvim je prirodno sto ne mogu da ih se oslobode. Kada
> nesto volite, vi to i zelite; ne mozete da mu dopustite da ode jer
> jednostavno
> ne zelite da ga izgubite. Medjutim, cak i ako mrzimo neku nasu strast i
> protiv
> nje se borimo, istu necemo moci pobediti ako u sebi imamo gordosti. Ukoliko
> je
> smirenoumnje nas jedini cilj, Bog ce nam sve ostalo dati 'besplatno'.
>>>-Kada smo
> puni greha, tada je i nas um zbunjen i uznemiren, pa tako i da hocemo ne
> mozemo
> da shvatamo situacije i dogadjaje na pravi nacin. Buduci da smo slabi,
> moramo
> se kloniti svakog izvora strasti. Ako, na primer, mnogo volimo slatkise, ne
> bi
> trebalo da stojimo pred izlogom poslasticarnice. Covek koji pokusava da bude
> 'uzdrzan' mora dobro da cuva 'ulaze' svih strasti, a to su oci.
>>>-Greh je
> ukoliko neko laze. Ako pak laze sa dobrim razlogom, tj.da bi nekoga spasao,
> onda je to samo delimican greh, jer laze u korist bliznjeg, a ne radi
> sopstvene
> koristi. Ovo se, i pored toga, ipak smatra grehom.
>>>-Gord covek
> je iznutra uznemiren a spolja bucan, i ima neprestanu potrebu da se prazni
> recima-da krca svoje prazne orahe-kako bi proizvodio buku, a ako i kaze koju
> tacnu rec, ona je puna egoizma. A ako ga neko dirne u njegov egoizam,
> eksplodiraju sve njegove strasti.
>>>-Bog i
> angeli Njegovi nalaze radost u siromastvu, a djavo i negovi pomocnici nalaze
> radost u besposlicenju.
>>>-Ukoliko se
> uvecava ljubav Hristova, utoliko se umanjuju strasti.
>>>-Starce,
> muci me tuga, bezvoljnost...To je mucenje. 'Ti si samouverena'. Sve strasti i
> gresi poticu od nas. Svako dobro sto cinimo potice od Boga i sve
> nerazumnosti
> koji cinimo su nase. Covek jedino sto ima jeste dobru volju.
>>>-Ako ne
> kazemo 'Slava Tebi Boze', u radosti, kako cemo to reci kada stradamo.
> Neblagodarnost je veliki greh.
>>>-Da bi se
> oslobodio strasti, prvo moras da sebe hvatas u gresima. Da budes svestan da
> si
> na krivom putu.
>>>-Bestidni
> ljudi se nalaze na prvom stepenu hule na Duha Svetoga. Nipodastavanje
> bozanskog
> je drugi stupanj, a na trecem je sam djavo...Postoje, na primer, ljudi koji ne
> mogu da veruju da ima mladica ili devojaka koji zive istinskim cistim
> zivotom.
> 'Nemoguce je', kazu, 'da toga ima'..Oni su, jadnici, toliko ogrezli u greh
> da
> vide greh svuda oko sebe.
>>>-Samoljublje
> je majka svih zala. Neki je jos nazivaju 'egoizmom', 'ja', 'samougadjanjem'.
> Sv. Maksim ispovednik naziva samoljublje 'nerasudnom ljubavlju prema telu'.
> Novorodjence samoljublja je samosazaljenje. Druga kci je samopostedjivanje.
> SP:
> 'I uzevsi ga Petar poce ga odvracati govoreci: Boze sacuvaj, Gospode! To
> nece
> biti od Tebe! A On okrenuvsi se, rece Petru: Idi od mene, Satano! Treci
> izdanak
> samoljublja je samozadovoljstvo. Prokleta kci samoljublja je i samohvala,
> uzivanje u sebi samom i uobrazavanje o sebi. Samoljublje ustvari cini da ne
> budemo gladni i zedni pravde (Mt5-6); cini nas da tavorimo i stojimo u
> mestu,
> na putu duhovnog napredovanja i rasta. Bozanski Oci kazuju da ko se zaustavi
> u
> delanju dobrih dela jednak je onom koji se vraca..Iz stomakougadjanja se
> radja
> misao bluda; iz srebroljublja-misao lakomstva i tvrdicluka; a iz taste
> slave-misao gordosti. Iz ove tri strasti, proisticu sve ostale zle misli
> kao:
> misao tuge, zlopamcenja, ocajanja, zlobe, ogovaranja i druge.
>>>-Okolnosti
> greha: 1) ko je greh ucinio? (koja je doticna osoba), 2) kakav je greh
> ucinio?
> (da li je greh ucinjen recju, delom ili mislju, i u kom je stepenu greh
> ucinjen: napad, pristanak ili prisila), 3) Zasto? Bog prati cilj svega sto
> smo
> ucinili, da bi video cinimo li to Njega radi ili drugog uzroka radi, 4)
> kojim
> sredstvom?, 5) u koje vreme?, 6) na kojem mestu? 7) koliko je puta sagresio?
>>>-Po svedocenju S.P. greh je: prestupanje zakona Bozijega,
> zalac smrti, delo tame, gnusoba pred Gospodom, plod zlih pohota, delo
> djavola,
> necistota. Greh se jos definise kao pogresan odnos izmedju Boga i coveka,
> izmedju coveka i coveka, i uvek ukljucuje drugoga.
>>>-Kada covek
> zgresi umom, on uskoro neosetno prelazi sa uma na osecaj tela. Znajte, da
> nas
> borba protiv greha ne napusta do smrti, jer borba sa mislima teza je od
> borbe
> sa samim delima, a opasnost gresenja umom javlja se lako, u svako vreme i na
> svakom mestu. Ako bi neko, na primer, hteo da ucini greh bluda delom,
> potrebna
> su mu tri cinioca: odgovarajuce mesto, odgovarajuce vreme, i predmet, to
> jest
> telo s kojim bi da zgresi.
>>>-Strasti ne
> moraju biti samo negativne. Sveti Isak Sirin kaze da su strasti energije.
> Svi
> su svetitelji su bili strastveni, ali u trazenju Boga.
>>>-Sujeta je
> vrsta zamene za rec gordost. I svetitelji su najvise problema imali sa
> gordoscu, a gordost je vezana sa potrebom za moci.
>>>-Strast je slovenska rec, koja ukazuje na stanje pogresnog
> nacina zivota, stanja u kojem covek strada.
>>>-Ljudi su gordi zbog slabosti i inferiornosti.
>>>-Na zavist se nadovezuje ljubomora. Iza depresije se krije
> strast, negativna energija i veliko samoljublje.
>>>-Vladika Porfirije: Bludnik je svaki onaj koji cini nesto
> protiv ljubavi. Bludnik je onaj koji se odvojio od Boga, i takav bludi na
> svim
> onim mestima, prostorima gde ne moze da sebe ispuni ljubavlju. Bludnik je i
> onaj koji telesno opsti sa suprotnim polom, a nema ljubavi.
>>>-Uvek se uzdrzavaj povisenog tona i nikada neces dospeti u
> gnev.
>>>-Telelesna raspaljenost dolazi od nemara. Nemar pobudjuje
> coveka da sudi i osudjuje druge, cime ga predaje u ruke pohote.
>>>-Smirenje na recima jeste plod gordosti: ono ima svoju majku
> sujetu.
>>>-Zaboravnost je pogibao duse. Ono dolazi od nerada i
> prezira.
>>>-Nemoj biti
> uporan u svojoj volji, od toga se radja gnev. Nemoj suditi niti ponizavati
> nikoga, od toga slabi srce i oslepljuje um, i javlja se nemar.
>>>-Ne treba
> ulaziti u prepirku. Jer, sveti oci govore da suvisno dolazi od demona.
>>>-Slusati sa
> zadovoljstvom osudjivanje drugog takodje spada u osudjivanje. Tako nesto
> zasluzuje jednaku kaznu kao i samo osudjivanje. Osudjivanje nastaje pri
> strasnom pokretu u govoru. Ako je covek slobodan od strasti, onda nije u
> pitanju osudjivanje, vec on tada govori da zlo ne bi naraslo.
>>>-Braco, po
> nauci Svetoga Pisma, svaki greh je neko bezakonje.
>>>-Zakon Boziji je izraz volje Bozije, a greh je prestup
> protiv ove svete volje.
>>>
>>>
>>>
>>>
>>>
>>>________________________________
>>>
>>>Помаже Бог.
>>>
>>>
>>>Још пре неколико година када сам почео са читањем духовних књига,волео сам
>>>
> да памтим прочитане мисли које су на мене остављале нарочит утисак.
> Међутим,
>>>
>>>увидео сам да колико год се трудио, да прочитано у великој мери
>>> заборављам,те сам стога почео да подвлачим реченице, да би исте касније
>>> преписивао у посебну свеску, коју би с времена на време
> ишчитавао и на тај начин освежавао меморију :-).
>>>Касније ми је пала на памет идеја, да све те силне цитате разврстам у
>>> категорије,сто сам и урадио.
> За то ме је требало много,много времена али исплатило се :-)
>>>И сада сам решио да са вама поделим своје 'сабрано дело' :-).
>>>Почећу да избацујем једну по једну категорију цитата,за сваки дан по
>>> једну.
>>>
>>>Категорија има око 24, њих сам урадао по неком свом нахођењу.
>>>
>>>
>>>То су цитати:
>>>
>>>O VERI
>>>O BORBI I PODVIGU
>>>ORUZJE 1.2.3.
>>>
>>>O MOLITVI
>>>TUMACENJE JEVANDJELJA
>>>ZANIMLJIVOSTI
>>>OPSTI
>>>O KRAJU SVETA I BUDUCNOSTI
>>>PRAKTIKA
>>>SMIRENJE, POKAJANJE I TRPLJENJE
>>>POST
>>>O GREHU I STRASTIMA
>>>LEPI CITATI
>>>BOG, MUZ-ZENA-DECA
>>>O STRAHU BOZIJEM I SECANJU NA
> SMRT
>>>O VRLINAMA
>>>O ISPOVESTI, POMISLIMA, LJUBAVI,
> ISKUSENJU, MONASIMA
>>>SVETO PISMO (najlepsi citati)
>>>KAKAV JE BOG
>>>MOLITVE
>>>DUHOVNE PRICE
>>>KAKAV PRAVOSLAVNI HRISCANIN TREBA DA BUDE
>>>OPSTI CITATI
>>>O SNU
>>>PREPORUKE
>>>
>>>
>>>Књиге које сам користио су:
>>>
>>> DUHOVNI RAZGOVORI
>>>
>>> DUSA SRBIJE Св.Николај
>>> Велимировић
>>>
>>> LESTVICA Св.
>>> Јован Лествичник
>>>
>>> IZNAD GREHA I SMRTI Св.Николај
>>> Велимировић
>>> RECI I DELA SVETITELJA Св.Николај Велимировић
>>> KATIHIZIS - Osnove pravoslavne vere
>>> NEMA LEPSE VERE OD HRISCANSKE Владика Амфилохије
>>> SVETI JOVAN KRONSTATSKI
>>>
>>> KAKVE
> SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT Старац Тадеј
>>>
>>> MLADI I STRASTI
>>> RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM
>>> O EVROPI
>>> Св.Николај Велимировић
>>> ZEMLJA NEDODJIJA
>>> Св.Николај Велимировић
>>> ZETVE GOSPODNJE
>>> Св.Николај Велимировић
>>> IZNAD ISTOKA I ZAPADA Св.Николај
>>> Велимировић
>>> PRAVOSLAVNA CRKVA I RIMOKATOLICIZAM
>>> KIJEVO-PECERSKI PATERIK
>>> TEODUL
>>> Св.Николај Велимировић
>>> DUHOVNE POUKE
>>> Св.Николај Велимировић
>>> DUHOVNI PRIMERI ZA VECNI ZIVOT
>>> DUHOVNI SAVETI
>>> Св.Николај Велимировић
>>> SVETI KRALJ STEFAN DECANSKI
>>> ZNAMENITE BESEDE
>>> Св.Николај Велимировић
>>> INDIJSKA PISMA
>>> Св.Николај Велимировић
>>> VERA SVETIH
>>> Св.Николај Велимировић
>>> DUHOVNA LIRA
>>> Св.Николај Велимировић
>>> NEVIDLJIVA BORBA Никодим Светогорац
>>>
>>> SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM
>>> O MOLITVI
>>> KAKO DA SE UCIMO DOMACOJ MOLITVI
>>> BUDI VERAN DO SMRTI Митрополит
>>> Јован Сничев
>>>
>>> RAZGOVOR SA PATRIJARHOM SRPSKIM PAVLOM
>>> SVETI VASILIJE OSTROSKI CUDOTVORAC
>>> OHRIDSKI PROLOG Св.Николај
>>> Велимировић
>>> DUHOVNE POUKE STARCA TADEJA
>>> RIZNICA MUDROSTI
>>> ZITIJA SVETIH ZA JANUARA Св. Јустин Нови
>>> Ћелијски
>>>
>>> SVETI KNEZ LAZAR
>>> O BOGU I O LJUDIMA Св.Николај
>>> Велимировић
>>> ZIVOT SVETOG SAVE Св.Николај
>>> Велимировић
>>> VELIKI JE BOG
>>> Старац Клеопа
>>>
>>> PRAVOSLAVNI BRAK I PORODICA
>>> VELIKI STARECNIK
>>> ZITIJA SVETIH ZA FEBRUARСв. Св. Јустин Нови Ћелијски
>>> POUKE BOZANSTVENE LJUBAVI Старац Пајсије
>>>
>>> ZITIJA SVETIH ZA MART Св. Јустин Нови
>>> Ћелијски
>>> SRPSKOM NARODU KROZ TAMNICKI PROZOR Св.Николај Велимировић
>>>
>>> STARAC ARSENIJE-светац у логору
>>>
>>> ZITIJE SVETE MATRONE
>>> OMILIJE
>>> Св.Николај Велимировић
>>> Odlomci izPSALTIRA
>>> ZIVOT I
> POUKE STARCA PORFIRIJA KAVSOKALAVITA
>>> RECNIK SPASENJA Sv. Makarije Optinski
>>> SAVREMENI
> ATONSKI PODVIZNICI 2. DEO
>>> MOJ
> ZIVOT U HRISTU2 Sv. Jovan Кronstatski
>>> KNJIGA O SVETOJ POSLUSNOSTI
>>> STARAC SILUAN Arhimandrit
>>> Sofronije
>>> ISPOVEST
>>> SVETI SAROVSKI STRARAC SERAFIM (dopunjeno izdanje) N.
> Levitski
>>> SUZE ZA SVET (starac Tihon, Pajsije i
>>> Porfirije)
>>> CUVAJTE DUSU Starac
>>> Pajsije
>>> USPON KA VASKRSENJU Starac Kleopa
>>> AGAPE
> 1,2,3,4
>>> SV. JOVAN
> ZLATOUSTI I NJEGOVI NEPRIJATELJI I.V. Popov
>>> NEBESKA
> SRBIJA (Primeri poboznosti kod Srba)
>>> DUHOVNO
> RUKOVODJENJE Ava Varsanufije i Jovan Prorok
>>> TUMACENJE
> JEVANDJELJA Firmilijan
>>>
>>> SRPSKI ZAVET Bosko
>>> Obradovic
>>>KROTKA RUSIJA РадмилаВојинович
>>>
>>> PETKANA Љиљана
>>> Хабјановић IGRA ANDJELA
>>> Љиљана Хабјановић
>>>MOC POZITIVNOG ZIVLJENJA Џозеф Марфи
>>>
>>>MOC PODSVESTI Џозеф Марфи
>>>
>>>LATINSKI CITATI
>>>BLAGO CARA RADOVANA
>>>SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU Владета Јеротић
>>>
>>>Надам се да ће се неком нешто допасти, тј. да ће неко од наредних текстова
>>> имати духовне користи.
>>>Свако добро,
>>>Ненад
>>>
>>>
>>>
>>>________________________________
>>>
>>>
>>>
>>
>>
>>