Ruka Svetog Jovana Krstitelja

Укупно 7 порука

oca33@comcast.net

21.01.2005 05:56:35

Bog se javi!

Mitropolit je mogao da kaze kako mu je ruka sv Pretece dosla do Cetinja. Neko je nju tamo doneo :-)

oLjubo

VERA RADETIC

21.01.2005 06:46:50

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПОРУЧИО: НЕКА НАМ РУКА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА СЛУЖИ КАО ВЈЕЧИТИ ПОДСЈЕТНИК НА ПОКАЈАЊЕ

MITROPOLIT AMFILOHIJE PORUCIO: NEKA NAM RUKA SVETOG JOVANA KRSTITELJA SLUZI KAO VJECITI PODSJETNIK NA POKAJANJE



Pomaze Bog,

Srecan praznik I Slava Svetog Jovana Krstitelja



s.Vera

Mina Ristic

21.01.2005 18:59:05

Pomaze Bog,
evo clanka iz poslednjeg Nina o ruci Svetog Jovana.

Pozdrav,
Mina Ristic

Prsti svetog Jovana

Jedan prst svetog Jovana Krstitelja nalazi i u Zvornicko-tuzlanskoj eparhiji, ali da to nije prst ruke koja se trenutno nalazi na Cetinju. Osim toga, u manastiru Koporinu, u ikoni svetog Jovana, nalazi se i deo mostiju od palca Krstiteljevog, koje je iz Svete zemlje doneo pokojni episkop branicevski Hrizostom


Danas je (20. januara) Jovanjdan. Jedna od najcescih slava kod Srba. Slavi se onaj za koga je sam Gospod rekao da "nijedan od rodenih od zene nije izasao veci". Onaj koji je najavio i svojom desnicom krstio Gospoda.



"Ruka koja je zahvatila vode iz Jordana i podigla se nad glavom Hristovom nalazi se medu nama", zapisao je u "Misionaru" vladika Nikolaj (Velimirovic).



Ruka kojoj su se poklonili i za koju su se borili da je imaju pri sebi mnogi sveci, razni carevi, patrijarsi i vernici iz svih doba u proteklih dvadeset vekova, i danas je u posedu Srpske pravoslavne crkve.



Desnica svetog Jovana Krstitelja ucesnik je i svedok najkrupnijih istorijskih dogadaja. Svedoce o tome i mnogi zapisi.



Na put iz Sevastije, gde je na krvavoj gozbi Irodovoj posecen sveti Jovan Krstitelj, ruka njegova krenula je sa jevandelistom Lukom. Sveti Luka, dok je boravio u glavnom gradu Samarije, zatrazio da u svoju postojbinu, u Antiohiju, ponese telo svetog Jovana. Medutim, zitelji Sevastije to nisu dozvoljavali, posto je vec bio izuzetno razvijen kult mostiju Krstiteljevih. Ipak, uspeo je da izdejstvuje da ponese desnu ruku, koja je krstila Isusa Hrista. Zitelji Antiohije docekali su je i cuvali sa velikim postovanjem, i zbog uloge koju je imala u hriscanstvu, ali i zbog toga sto su od nje, kako kazuju sacuvana svedocanstva, dolazila velika cudesa.



Medutim, u vreme cara Julijana Otpadnika, kada je ponovo doslo do napada na hriscane i hriscanske svetinje, ruka Jovanova morala je biti sakrivena. Sakrili su je tamosnji hriscani pred Julijanov dolazak u Antiohiju. Posto napadaci nisu uspeli da pronadu ovu svetinju, poslani su u Palestinu, u Sevastiju, da telo svetog Jovana Krstitelja koje se tamo nalazi, bez glave i desne ruke, zajedno sa hramom i grobom, spale i uniste. Ali, i tu ih preduhitri patrijarh jerusalimski, koji, saznavsi za njihov dolazak, kako pise blazeni Simeon Metafast, krisom iz groba uze Jovanove mosti i posla ih u Antiohiju, a mesto njih stavi kosti nekog drugog coveka. Napadaci tako spale i uniste ove kosti, sa hramom i grobom Jovanovim.



Posle Julijanove smrti, desnica svetog Jovana ponovo je iznesena iz gradske kule, gde je bila sakrivena.



A kada su Antiohiju zauzeli Agarjani, hriscanski carevi pokusavali su na razne nacine, nudeci velika bogatstva, da svetu ruku prenesu u svoj carstvujuci grad. Ali, to im nije polazilo za rukom. Tek u desetom veku, za vreme zajednicke vladavine cara Konstantina VII Porfirogenita (913-959) i njegovog srodnika Romana (920-944) uspelo je to dakonu Jovu iz Antiohije. Iz antiohijskog hrama Svetog apostola Petra, krisom od riznicara, uzeo je Krstiteljevu ruku i zurno krenuo prema Carigradu. Tek kada je stigao u Halkidon, grad u severozapadnom kraju Vitinije, na obali Bosfora, prisutnim hriscanima je pokazao sta ima kod sebe. Bila je to vest o kojoj su odmah izvesteni i sami carevi. Cim je vest stigla, u Halkidon je upucena carska lada, sa patrijarhom i nekoliko uglednih senatora, da krenu u susret Krstiteljevoj ruci i da je sa svim pocastima donesu u carski grad. Patrijarh je svetu ruku tokom celog puta drzao na svojim rukama. Zapisano je da su na obalu izasli i carevi i sav narod, da je docekaju "kao da samog svetog Krstitelja koji nevidljivo dolazi s neba susrecu". Hronicari beleze da se to desilo bas uoci Bogojavljenja, svetog dana kada je Jovan krstio Gospoda.



Kasnije su od ruke Jovanove odvojena dva prsta. Jedan prst, veruje se, dat je Studitskom manastiru Svetog Jovana, i on se danas, u kivotu oblika desne ruke, nalazi u Otomanskom muzeju u Carigradu. A drugi prst car Teodor Laskiris darovao je 1219. godine nasem Svetom Savi, prilikom proglasenja samostalnosti Srpske crkve. Sveti Sava ovu svetinju polozio je u Zici, da bi potom, sa preseljenjem arhiepiskopskog prestola, i ona bila preneta u Pec. Po propasti srpske srednjovekovne drzave, Jelena Brankovic ovu svetinju uzima i odnesi u Moreju, na dvor svoga oca Tome Paleologa. Posto su potom Turci zauzeli i Carigrad i Moreju, Toma Paleolog, zajedno sa svetinjom, sklanja se u Italiju, kod pape Pija DzI. Svetinju predaje papi, a ovaj, posto je bio rodom iz Sijene, Krstiteljev prst daruje tamosnjoj katedrali, gde se i danas cuva, u kivotu s natpisom: Desnica Pretecina. Pomeni Savu arhiepiskopa srpskog.



Desna ruka Svetog Jovana ostala je u Carigradu sve do dolaska Turaka. I oni su prema njoj imali veliko postovanje, onakvo kakvo danas ima, navodi se, i glava Jovanova u dzamiji u Damasku. Medutim, da bi umirio ratnicki raspolozene latinske ritere, poznate kao vitezovi svetog Jovana, kojima je cilj bio da cuvaju sveta mesta, a koji su se tada nalazili na Rodosu, sultan Bajazit II predade im (1484) desnicu Krstiteljevu. Jovanovci su tada vec imali u svom posedu dve velike svetinje, koje su doneli iz Palestine: deo casnog Krsta (verovatno dar Luja DzII) i ikonu Presvete Bogorodice, koju je naslikao sveti Luka, u Efesu, u kuci svetog apostola Jovana Bogoslova; ova ikona proputovala je Istok, pokazavsi se kao cudotvorna, a za nju je bio podignut i hram na drevnom svetilistu Filerimos kod grada Rodosa, pa je otuda i dobila naziv - ikona Presvete Bogorodice Filerimose.



Turci su jovanovce potom proterali i sa Rodosa. Njihovo novo odrediste bila je Malta, gde su za ove svetinje 1573. podigli crkvu Svetog Jovana. Po imenu ovog ostrva poteklo je i njihovo ime - Malteski vitezovi. Ovde su se zadrzali dva veka, do kraja 18. veka, kada ih ukidajuci red Malteskih vitezova, Napolen proterao. Zastitu su potrazili od ruskog cara Pavla I. A i sami su uzvratili velikim darom, ustupajuci svetinje koje su mnogi carevi zeleli da imaju. Ucinili su to uz reci: "Pobegli smo ispred bezboznog Napoleona i ne znamo kakva ce posle ovoga biti dalja sudbina hriscanstva. Zato vam predajemo na cuvanje ove tri svetinje, jer je na Rusiji da bude Treci Rim koji ce biti branilac hriscanstva."



Znajuci o kakvim svetinjama je rec, car nalozi najvestijim majstorima svog carstva da ih dostojno opreme i bogato ukrase. Tako je prvobitni metalni okvir Bogorodicine ikone zamenjen zlatnim, dok je sama ikona ukrasena sa 270 dragih kamenova, a u meduprostoru su trolisti od brilijanta i rubina. Isto tako bogato su opremljeni i relikvijari za svetu ruku Jovanovu i za deo Casnog krsta. Ove tri svetinje smestene su najpre u carsku rezidenciju u Gatcinu, a potom u Zimski dvorac u Petrogradu. Od tada, od te 1799. godine, svakog 12/25. oktobra u svim pravoslavnim hramovima odrzava se sluzba u spomen njihovog prenosa u Rusiju. Tekst ove sluzbe moze se pronaci i u Mineju, stampanom 1904.



Sto dvadeset godina Jovanove mosti provele su u Rusiji, a onda ih, sluteci opasnost od bezboznih boljsevika, car Nikolaj I Romanov daje svojoj majci Mariji, da ih ona sakrije. Marija ih prenosi u zemlju svog porekla, u Dansku, da bi ih potom njene kceri, velike kneginje Ksenija i Olga, predale mitropolitu Antoniju Hrapovickom. Mitropolit je svetinje privremeno smestio u pravoslavni hram u Berlinu, a onda se zajedno sa njima preselio u Srbiju, u Sremske Karlovce, gde je ubrzo posle toga osnovana Ruska zagranicna crkva.



Mitropolit Antonije svetinje potom poverava kralju Aleksandru Karadordevicu. Medutim, kralj, zbog nekih predrasuda, okleva da ih prihvati, ali se na kraju ipak prihvata uloge njihovog patrona. Svetinje su najpre smestene u dvorsku kapelu u Starom dvoru (danas Skupstina grada), a po izgradnji Belog dvora na Dedinju i pored njega pridvornog hrama Svetog Andreja Prvozvanog, prenete su i smestene u njenu posebno izgradenu skrivnicu.



Na pocetku Drugog svetskog rata kralj Petar II, sa vladom, napusta Beograd. Sa sobom nosi i tri velike svetinje. U manastiru Ostrog, u noci izmedu 14. i 15. aprila 1941. godine, pre nego sto ce definitivno napustiti Jugoslaviju, svetinje i druge dragocenosti predaje patrijarhu Gavrilu (Dozicu). Nemci ubrzo hapse patrijarha, odvodeci ga u zarobljenistvo, gde ce ostati do kraja rata.



Arhimandrit ostroskog manastira Leontije (Mitrovic) vec je bio svetinje dobro sakrio. One ce neopazene tu ostati sve do 1952. godine, kada su ih, tragajuci za preostalim kraljevim zlatom, u arhimandritovoj sobi ispod duplog poda pronasle crnogorske komunisticke vlasti. I ne znajuci tacno o kojim svetinjama je rec, posto im je zlato bilo najvaznije, odneli su ih i deponovali u kasu Drzavne bezbednosti u Podgorici (tada Titograd).



Svetinje su u policijskoj kasi zadrzane sve do 1978. godine, kada su Cetinjskom manastiru predati casni krst i ruka Svetog Jovana, dok je ikona Presvete Bogorodice Filerimose data Drzavnom muzeju u Cetinju.



Za ove svetinje u okviru Cetinjskog manastira izgraden je poseban hram - paraklis svetog Jovana. Medutim, crnogorske vlasti sve do danas uporno odbijaju da Crkvi vrate cudotvornu Bogorodicinu ikonu.



O boravku ovih velikih svetinja u Crnoj Gori javnost je obavestena tek na Lucindan, 31. oktobra 1993. godine, kada je na Cetinju zapocelo vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC.



Ova vest obisla je hriscanski svet. Mnogi su posli na Cetinje. Medutim, u domacoj javnosti kao da ni do danas to nije dovoljno poznato.



Ubrzo posle toga na Cetinje stizu predstavnici Malteskih vitezova. Saznalo se da su se u Podgorici raspitivali za mogucnost da otvore svoju kancelariju, navodno radi "humanitarnih akcija". Tom prilikom, Crnoj Gori, koja je tada kao i Srbija u izuzetno teskoj situaciji, zbog sankcija, obecali su humanitarnu pomoc u lekovima, u vrednosti od dvanaest miliona dolara. A usput, izokola, vele, raspitivali su se za svetinje na Cetinju. U stampi, i uopste u javnosti to je odmah protumaceno kao njihova zelja da ponovo dodu do ovih velikih svetinja. Ponudeni lekovi nikad nisu stigli. Ali, ni interesovanje za svetinje na Cetinju nije prestalo. Od tada, kazu, bar jednom godisnje dolaze na Cetinje. U meduvremenu je doslo i do uspostavljanja diplomatskih odnosa nase zemlje sa redom Malteskih vitezova, koji su stekli status drzave. Ugovarane su i posete kod najvisih drzavnih funkcionera u Podgorici i Beogradu... Mnogi u tome vide pokusaj da se ovaj red ponovo domogne velikih svetinja. U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, kako se culo, ne zele da poveruju u takve sumnje. Kazu, kada dodu, korektno se ponasaju.



Medutim, nekome kao da je stalo da stalno drzi tenziju da Mitropolija, toboze, hoce da se odrekne ovih svetinja. Tako, recimo, predstavnici tzv. Crnogorske pravoslavne crkve izasli su sa optuzbama da Mitropolija crnogorsko-primorska, navodno, priprema iznosenje ruke svetog Jovana u Rusiju, pa je reagovalo i crnogorsko Ministarstvo kulture saopstenjem da ce drzavni organi spreciti njeno iznosenje. Mitropolit Amfilohije to je, kao i neke ranije, takode neosnovane optuzbe, demantovao, rekavsi da ce "desnica Svetog Jovana Krstitelja... u Cetinju ostati dokle bude Bozja volja". A "da li ce u nekom doglednom vremenu ponovo sveti Jovan Krstitelj hteti da ruku pokrene, da bi budila i druge narode, to nije u nasoj moci, ali je da je cuvamo da bi ona nas cuvala".



Jedno je ocigledno: za protekla dva milenijuma ruka svetog Jovana obisla je dosta sveta, a gde ce se koliko zadrzati, zavisilio je i zavisi mozda najvise od onih kod kojih se nasla.



Svestenik Aleksandar Ðurdev, pripremajuci knjigu o svetim mostima koje se nalaze u posedu Srpske pravoslavne crkve, dosao je do saznanja da se jedan prst svetog Jovana Krstitelja nalazi i u Zvornicko-tuzlanskoj eparhiji, ali da to nije prst ruke koja se trenutno nalazi na Cetinju. Osim toga, u manastiru Koporinu, u ikoni svetog Jovana, nalazi se, kaze, i deo mostiju od palca Krstiteljevog, koje je iz Svete zemlje doneo pokojni episkop branicevski Hrizostom.

Jovan Janjic

Diskutujte o ovom i drugim clancima na eNIN Foru--

From: VERA RADETIC
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: 21 January 2005 21:00
Subject: Re: [svetosavlje] Ruka Svetog Jovana Krstitelja


Voistinu se javi!

Pomaze Bog, oce Ljubo, blagoslovite,

O ruci Sv.Jovana Pretece koja je u Cetinjskom manastiru, pisala je "Svetigora", jos pre jedanaest godina. Zao mi je sto taj broj "Svetigore" nemam kod sebe. Takodje o putovanju Pretecine ruke do Cetinja postoji I zapis-prica na TV, koji sam u vreme emitovanja na TV snimila, ali, koji opet nazalost, nemam kod mene.
Zna se da su na Cetinje dosle, pored Pretecine ruke, i jos dve relikvije; cestica Casnog Krsta Gospodnjega I ikona Presvete Bogorodice Filermosa. Ikona Presvete Bogorodice Filermosa se nazalost, ne nalazi u Manastiru, vec u muzeju...
Kazem, zao mi je, sto nemam kod sebe taj broj lista "Svetigore" pa da napisem, jer ne bih zelela da pisem po secanju...Nadam se da ce se javiti neko od otaca, brace ili sestara, koji o tome znaju.

U Hristu,
s.Vera




From: oca33@comcast.net
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: Thursday, January 20, 2005 9:56 PM
Subject: Re: [svetosavlje] Ruka Svetog Jovana Krstitelja


Bog se javi!

Mitropolit je mogao da kaze kako mu je ruka sv Pretece dosla do Cetinja. Neko je nju tamo doneo :-)

oLjubo

oca33@comcast.net

21.01.2005 19:13:01

Pomaze Bog!
Nista, nista, samo sam hteo da se to zna. Nazalost, malo sam se bio ogresio o Mitropolita smatrajuci da izbegava da kaze da smo je dobili od RZPC.
Jedna prosta rec resava svaki problem i nedoumicu: oprosti Vladiko!
oca

Vedran

21.01.2005 19:33:22

VERA RADETIC

21.01.2005 20:00:04

Voistinu se javi!

Pomaze Bog, oce Ljubo, blagoslovite,

O ruci Sv.Jovana Pretece koja je u Cetinjskom manastiru, pisala je "Svetigora", jos pre jedanaest godina. Zao mi je sto taj broj "Svetigore" nemam kod sebe. Takodje o putovanju Pretecine ruke do Cetinja postoji I zapis-prica na TV, koji sam u vreme emitovanja na TV snimila, ali, koji opet nazalost, nemam kod mene.
Zna se da su na Cetinje dosle, pored Pretecine ruke, i jos dve relikvije; cestica Casnog Krsta Gospodnjega I ikona Presvete Bogorodice Filermosa. Ikona Presvete Bogorodice Filermosa se nazalost, ne nalazi u Manastiru, vec u muzeju...
Kazem, zao mi je, sto nemam kod sebe taj broj lista "Svetigore" pa da napisem, jer ne bih zelela da pisem po secanju...Nadam se da ce se javiti neko od otaca, brace ili sestara, koji o tome znaju.

U Hristu,
s.Vera




From: oca33@comcast.net
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: Thursday, January 20, 2005 9:56 PM
Subject: Re: [svetosavlje] Ruka Svetog Jovana Krstitelja


Bog se javi!

Mitropolit je mogao da kaze kako mu je ruka sv Pretece dosla do Cetinja. Neko je nju tamo doneo :-)

oLjubo

Vojislav Micunovic

21.01.2005 20:44:01

http://www.mitropolija.cg.yu/svetinje/krstitelj.html

Bog ti pomogao draga sestro

Mislim da je na sajtu Mitropolije upravo taj clanak postavljen, ako se ne
varam.

U Hristu

Voja
-----Original Message-----
From: VERA RADETIC [mailto:vradetic@msn.com]
Sent: 21 January 2005 20:00
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Ruka Svetog Jovana Krstitelja


Voistinu se javi!

Pomaze Bog, oce Ljubo, blagoslovite,

O ruci Sv.Jovana Pretece koja je u Cetinjskom manastiru, pisala je
"Svetigora", jos pre jedanaest godina. Zao mi je sto taj broj "Svetigore"
nemam kod sebe. Takodje o putovanju Pretecine ruke do Cetinja postoji I
zapis-prica na TV, koji sam u vreme emitovanja na TV snimila, ali, koji opet
nazalost, nemam kod mene.
Zna se da su na Cetinje dosle, pored Pretecine ruke, i jos dve relikvije;
cestica Casnog Krsta Gospodnjega I ikona Presvete Bogorodice Filermosa.
Ikona Presvete Bogorodice Filermosa se nazalost, ne nalazi u Manastiru, vec
u muzeju...
Kazem, zao mi je, sto nemam kod sebe taj broj lista "Svetigore" pa da
napisem, jer ne bih zelela da pisem po secanju...Nadam se da ce se javiti
neko od otaca, brace ili sestara, koji o tome znaju.

U Hristu,
s.Vera




From: oca33@comcast.net
To: mail-lista@svetosavlje.org
Sent: Thursday, January 20, 2005 9:56 PM
Subject: Re: [svetosavlje] Ruka Svetog Jovana Krstitelja


Bog se javi!

Mitropolit je mogao da kaze kako mu je ruka sv Pretece dosla do Cetinja.
Neko je nju tamo doneo :-)

oLjubo