Malo Cudo Bozje u Torontu

Укупно 6 порука

Ljubomir & Mirjana

23.06.2002 04:25:58

Pomoz Bog dragi moji Svetosavci,

Posto ste bili obavesteni o dogadjanjima vezanim za osvecenje nove crkve
u
Misisagi (Toronto - Kanada), evo da vam javim, kakvom se divnom Bozjom
promislju to zavrsilo.

Kao sto smo i ocekivali, organizacioni odbor za osvecenje nove crkve,
nije
usvojio, tako reci nista, od predlozenih promena, kojima su vernici
zeleli
da materijalisticko-vasarsku koncepciju (jednu ruzicasto ulepsanu sliku,
poslala je danas sestra Radmila u svom pismu) pretvore u kompletan
duhovni
dozivljaj. Zbog toga je vecina bratije resila da ovom dogadjaju uopste
ne
prisustvuje, jer smatramo da naplacivanje ulaznica za Bogosluzenja (u
bilo
kom obliku) i pecatanje (ili stavljanje traka oko ruke) vernicima, nema
nicega zajednickog sa Hriscanstvom i predstavlja profanisanje Crkve.
Medjutim, posto je ovako dogovoreno, postavilo se pitanje, a gde cemo mi
u
nedelju na Liturgiju? Naime, stara crkva Svetog Save, u koju vecina od
nas
odlazi, trebalo je da bude bez Liturgije te nedelje, jer su svi
svestenici
trebali da sluze u novoj crkvi (obicno se u ovakvim prilikama angazovao
ili
jedan penzionisani svestenik ili gruzijski svestenik, ali ovoga puta
izricito je receno da sluzbe nece biti. Na postavljeno pitanje, a sta sa
vernicima koji nece u novu crkvu, dat nam je odgovor: Pa valjda cete
preziveti!). Tesko nam je ovo palo, no sta smo mogli, no da napravimo
planove za odlazak u neku drugu jurisdikciju (uglavnom hram Svete
Trojice
pri RPCZ). Molili smo se Bogu, znajuci da ne biva onako kako to ljudi
hoce,
vec po volji Bozjoj, a Gospod nam je molbu uslisio, na nacin o kome ni
sanjati nismo mogli. A desilo se sledece.

Posto smo znali da na osvecenje dolazi 3 mitropolita i 7 vladika
(Svjatjajsi
patrijarh je prema nasem ocekivanju odustao; da li zbog starosti ili
nekog drugog razloga, ne znamo), bili smo resili da svakako pokusamo da
organizujemo, da nam neko od njih odrzi dusekorisno predavanje, te smo
za to unapred obezbedili blagoslov od naseg vladike Georgija i staresine
crkve Sveti Sava, oca Vasilija. U tu svrhu, dva nasa brata su jos od
petka popodne obletala oko nove crkve pokusavajuci da stupe u kontakt sa
visokopreosvecenim mitrpolitom Amfilohijem, no u pocetku bez uspeha
(jedan od te brace usao je zbog ovoga na imanje plativsi depozit od 15
$, koji mu je po izlasku bio vracen i moze vam posvedociti, da se nikada
bednije i sramotnije nije osecao na tlu jedne "pravoslavne" Bogomolje).
U subotu su ta dva brata posla opet, posle osvecenja, do nove crkve,
koja je bila na njihovo zaprepascenje cuvana od kanadskog obezbedjenja.
No voljom Bozjom na kapiji je bila jedna nasa uvidjavna devojka, koja ih
je, posto je cula koga traze (iako o mitropolitu nije nista znala),
propustila bez placanja, a kada ih je kanadjanin iz obezbedjenja
zaustavio zbog nemanja trake na ruci, rekla mu je da su oni
mitropolitovi vozaci. Elem, tako se ta dva brata nadjose na imanju nove
crkve, moleci se Gospodu da im omoguci susret sa mitropolitom
Amfilohijem, rekavsi jedan drugom, da ako je Bogu drago, on ce im
uciniti,
da se njihova molba ostvari, a ako Bog to ne zeli, onda do planiranog
duhovnog susreta ni ne treba da dodje!

Lutajuci po imanju, ta dva brata jedva pronadjose, da je mitropolit u
jednoj
kancelariji na sastanku, te resise da ga cekaju u holu ispred, koliko
god
bude trebalo. Stajali su skrstenih ruku, da se ne bi videlo da nemaju
trake,
dok su se oko njih muvali, neki tipovi, reklo bi se iz kanadskih
obavestajnih sluzbi, u crnim odelima, sa malim slusalicama u jednom
uvetu i
jedva vidljivim mikrofonima kraj usta, mrmljajuci nesto na engleskom.
Posle
duzeg cekanja, pojavi se mitropolit, koji radosno pozdravi bracu i
blagoslovi ih, posto mu oni celivase desnicu, te ih pozva u gornje
prostorije u kojima je vladika Ignjatije imao predavanje i rece im da ce
sa
njima popricati posle toga. Kada se zavrsi predavanje, nasa dva brata su
mirno cekala, dok je mitropolit dosao do njih, a za to je trebalo
vremena,
jer su ga na svakom koraku zaustavljali ljudi da bi nesto pitali. No,
najzad
stize mitropolit Amfilohije i do njih i upita o cemu su hteli da
razgovaraju? Na to jedan od brace rece, da su zeleli da ga zamole za
jednu
dusekorisnu besedu, za njihovu bratiju, u bilo koje vreme, koje njemu
odgovara. Mitropolit je zabrinuto gladio bradu, odgovorivsi da bi veoma
rado
to ucinio, ali se boji da nece imati vremena, zbog prevelikih obaveza.
Braci
je vec izgledalo, da od toga nece nista biti, kada mitropolit upita: "A
gde
ste vi to mislili da organizujete?" Drugi brat odgovori, da su namislili
da
to bude u srkvi Svetog Save u Torontu. U tom trenutku, desi se cudo, jer
mitropolit rece: "A ja sam bas mislio da sutra tamo sluzim Liturgiju"!
Dvojici brace srce zaigra, a mitropolit im u trenutku okrete ledja
rekavsi
da ide da o tome porazgovara sa vladikom Georgijem. Ova dva brata
stajala su
u nervoznom iscekivanju sa jednom grupom vernika, koji su svi bili
prijatno
iznenadjeni mogucnoscu koja se ukazala. Vladike su stajale jedno vreme u
razgovoru, kome su prisustvovala i dvojica mirjana, ali se cinilo da
nema
napretka, samo bi vladika Georgije s vremena na vreme pogledao prema
grupi.
Tada drugi brat rece, da ce da ode da cuje o cemu se radi. Dosavsi tamo,
on
celiva vladiku Georgija i dobi blagoslov, pa ga upita sta misli o ideji
da
mitropolit sluzi sutradan u crkvi Sv. Save. Vladika odgovori da se on
slaze,
ali da bi ipak trebalo upitati staresinu hrama, s obzirom da tamo nije
bila
predvidjena nikakva sluzba. Na tu vest ovaj brat rece da ce odmah
pronaci
oca Vasilija i protrca po celom imanju trazeci, dok ne dobi informaciju
od
jednog poznatog, da je on otisao kuci. Brat odmah pozva mobilnim
telefonom
i po bozjem promislu javi mu se otac Vasilije koji rece da je obradovan
ovom
vescu, te zatrazi da razgovara sa vladikom Georgijem. Po zavrsenom
njihovom
razgovoru, konacno je sve bilo utanaceno, te je ovu radosnu vest trebalo
sto
pre preneti medju vernike, jer je bilo vec 8 sati u subotu uvece.

Zablagodarivsi Gospodu na Njegovoj dobroti i iskazanoj ljubavi prema
nama
gresnima, ova dva brata obavestise celu nasu bratiju, koja je sva do
jednog
sa nestrpljenjem ocekivala sutrasnje jutro.

Nedelja je za razliku od prethodnih dana, koji su bili kisoviti sa
grmljavinom, osvanula suncana. Liturgija je trebalo da pocne u 10, ali
se narod, na iznenadjenje svestenika, poceo okupljati vec pre 9. Sa tako
izuzetno kratkim vremenom za informisanje i organizaciju, uspeli smo da
okupimo ceo hor i da napunimo crkvu. Preosveceni mitropolit Amfilohije,
pojavio se oko pola deset i usao u crkvu pozdravljen radosnim horskim
Ispolajeti Despota. Posto je zavrsio oblacenje mitropolit je zauzeo
svoje mesto u stolici iza celivajuce ikone, okrenut ka oltaru. Preostalo
je jos 20 min. Pa je narod, po jedan prilazio celivavsi desnicu
visokopreosvecenoga, a on je svakoga blagoslovio, popricao i odgovarao
na pitanja i darivao nas malim ikonicama Svetog Vasilija Ostroskog, a u
svakoj ikonici je delic odezde Svetitelja.

Pogledavsi po crkvi, pred sam pocetak Svete Arhijerejske Liturgije, sa
prijatnim iznenadjenjem sam utvrdio da ima i ljudi, koji su samo
odlazili u bivsu raskolnicku crkvu Sv. Arhangel Mihajla, a ovo je bilo
prvi put da su dosli u Sv. Save, sto mi je bio dovoljan pokazatelj
ugleda, koji mitropolit uziva u nasem narodu.

Sveta Arhijerejska Liturgija protekla je neopisivo. Sa
visokopreosvecenim mitropolitom Amfilohijem, sasluzivali su nasi
svestenici Vasilije Tomic i Ljubomir Rajic, kao i zamenik naseg vladike,
otac Pera Madzarevic i 6 pomocnika. Sve je delovalo kao van vremena, ni
na nebu ni na zemlji. Nas hor "Kir Stefan Srbin", tri sestre iz druge
crkve i narod iz vise razlicitih crkava (cak i van Toronta), pojali su
kao jedan i kao da smo se mesecima uvezbavali za ovaj dogadjaj. Na
Liturgiji su se pojavili (bez obavestenja i najave) ministar za vere
Srbije i Crne Gore i nas konzul ovde u Torontu. Veliko i prijatno
iznenadjenje za sve bilo je da je mitropolit licno pricescivao, a Svetom
Putiru pristupilo je dvadesetak dece i nekolicina odraslih.

Visokopreosveceni mitropolit Amfilohije odrzao nam je nezaboravnu
besedu, ciju je svaku rec narod zedno upijao pravo u svoja srca. Ovu
besedu smo snimili, pa ce je ako Bog da jedna sestra prekucati i poslati
na listu. Ovom prilikom samo cu spomenuti reci koje su izmamile suzu u
mnogim ocima. Mitropolit je rekao izmedju ostalog, da mu je velika cast
da sluzi u hramu po kome su krocile noge i u kome je sluzio veliki Sveti
nas vladika Nikolaj, nas Bogovidac. Ima mnogih danas, koji se prave
mudriji od vladike Nikolaja, rekao je mitropolit, ali nema mudrijih od
njega, jer nema na svetu mudrijih ljudi od onih koji su Boga videli.

Sve u svemu, nije bilo vernika na ovoj liturgiji, koji nije osetio
prisustvo Duha Svetog. Ljudi, koji nikada ne placu su proplakali. Znam
neke koji ne dolaze cesto u crkvu, a i kada dodju onda ih toliko bole
ledja da nemogu da izdrze. Ovoga puta su otstojali celu Liturgiju, a da
nisu ni primetili kad je proletelo dva sata. Sve je funkcionisalo
besprekorno, bez ikakve prethodne pripreme. Po zavrsetku Liturgije,
mitropolit je, ponovo na veliko iznenadjenje, sam delio naforu i
blagoslovio svakog.

Dva brata su ga pitala i on je bio veoma raspolozen da sedne sa
vernicima za okrugli sto i porazgovara. Nazalost tu su se pojavili
pojedinci, koji kao da su se namerno ili po zadatku trudili da ometu
svaki kontakt naroda sa mitropolitom, pod izgovorom, da mitropolita
cekaju na imanju nove crkve, gde bez njega nece poceti rucak. Naravno,
da je mitropolit to primetio, ali je kao dobar gost ocutao.

Tako se fizicki zavrsio nas susret sa mitropolitom Amfilohijem, ali cemo
u duhu ostati u stalnoj i neraskidivoj vezi, sa pamcenjem na ovo cudo
kada nam je Gospod pokazao, da se nista ne desava po volji nasoj, nego
po Volji Njegovoj!

Hvala Tebje Gospodi, hvala Tebje!!!

Svako dobro od Gospoda zeli vam vas u Hristu

Ljubomir

Ljubica Stojcinovic

23.06.2002 05:49:25

Bog ti pomogo. Mogu da zamislim kako se velika blagodat ukazala na sviju vas, jer ja sam dok sam pismo citala osetila veliko uzbudjenje. Slava i Hvala Bogu za sve. A kako ce tek biti Mitropolitovo besedu. U Hristu Ljubicu.
Ljubomir & Mirjana <3m2v@rogers.com> wrote: Pomoz Bog dragi moji Svetosavci,

Posto ste bili obavesteni o dogadjanjima vezanim za osvecenje nove crkve
u
Misisagi (Toronto - Kanada), evo da vam javim, kakvom se divnom Bozjom
promislju to zavrsilo.

Kao sto smo i ocekivali, organizacioni odbor za osvecenje nove crkve,
nije
usvojio, tako reci nista, od predlozenih promena, kojima su vernici
zeleli
da materijalisticko-vasarsku koncepciju (jednu ruzicasto ulepsanu sliku,
poslala je danas sestra Radmila u svom pismu) pretvore u kompletan
duhovni
dozivljaj. Zbog toga je vecina bratije resila da ovom dogadjaju uopste
ne
prisustvuje, jer smatramo da naplacivanje ulaznica za Bogosluzenja (u
bilo
kom obliku) i pecatanje (ili stavljanje traka oko ruke) vernicima, nema
nicega zajednickog sa Hriscanstvom i predstavlja profanisanje Crkve.
Medjutim, posto je ovako dogovoreno, postavilo se pitanje, a gde cemo mi
u
nedelju na Liturgiju? Naime, stara crkva Svetog Save, u koju vecina od
nas
odlazi, trebalo je da bude bez Liturgije te nedelje, jer su svi
svestenici
trebali da sluze u novoj crkvi (obicno se u ovakvim prilikama angazovao
ili
jedan penzionisani svestenik ili gruzijski svestenik, ali ovoga puta
izricito je receno da sluzbe nece biti. Na postavljeno pitanje, a sta sa
vernicima koji nece u novu crkvu, dat nam je odgovor: Pa valjda cete
preziveti!). Tesko nam je ovo palo, no sta smo mogli, no da napravimo
planove za odlazak u neku drugu jurisdikciju (uglavnom hram Svete
Trojice
pri RPCZ). Molili smo se Bogu, znajuci da ne biva onako kako to ljudi
hoce,
vec po volji Bozjoj, a Gospod nam je molbu uslisio, na nacin o kome ni
sanjati nismo mogli. A desilo se sledece.

Posto smo znali da na osvecenje dolazi 3 mitropolita i 7 vladika
(Svjatjajsi
patrijarh je prema nasem ocekivanju odustao; da li zbog starosti ili
nekog drugog razloga, ne znamo), bili smo resili da svakako pokusamo da
organizujemo, da nam neko od njih odrzi dusekorisno predavanje, te smo
za to unapred obezbedili blagoslov od naseg vladike Georgija i staresine
crkve Sveti Sava, oca Vasilija. U tu svrhu, dva nasa brata su jos od
petka popodne obletala oko nove crkve pokusavajuci da stupe u kontakt sa
visokopreosvecenim mitrpolitom Amfilohijem, no u pocetku bez uspeha
(jedan od te brace usao je zbog ovoga na imanje plativsi depozit od 15
$, koji mu je po izlasku bio vracen i moze vam posvedociti, da se nikada
bednije i sramotnije nije osecao na tlu jedne "pravoslavne" Bogomolje).
U subotu su ta dva brata posla opet, posle osvecenja, do nove crkve,
koja je bila na njihovo zaprepascenje cuvana od kanadskog obezbedjenja.
No voljom Bozjom na kapiji je bila jedna nasa uvidjavna devojka, koja ih
je, posto je cula koga traze (iako o mitropolitu nije nista znala),
propustila bez placanja, a kada ih je kanadjanin iz obezbedjenja
zaustavio zbog nemanja trake na ruci, rekla mu je da su oni
mitropolitovi vozaci. Elem, tako se ta dva brata nadjose na imanju nove
crkve, moleci se Gospodu da im omoguci susret sa mitropolitom
Amfilohijem, rekavsi jedan drugom, da ako je Bogu drago, on ce im
uciniti,
da se njihova molba ostvari, a ako Bog to ne zeli, onda do planiranog
duhovnog susreta ni ne treba da dodje!

Lutajuci po imanju, ta dva brata jedva pronadjose, da je mitropolit u
jednoj
kancelariji na sastanku, te resise da ga cekaju u holu ispred, koliko
god
bude trebalo. Stajali su skrstenih ruku, da se ne bi videlo da nemaju
trake,
dok su se oko njih muvali, neki tipovi, reklo bi se iz kanadskih
obavestajnih sluzbi, u crnim odelima, sa malim slusalicama u jednom
uvetu i
jedva vidljivim mikrofonima kraj usta, mrmljajuci nesto na engleskom.
Posle
duzeg cekanja, pojavi se mitropolit, koji radosno pozdravi bracu i
blagoslovi ih, posto mu oni celivase desnicu, te ih pozva u gornje
prostorije u kojima je vladika Ignjatije imao predavanje i rece im da ce
sa
njima popricati posle toga. Kada se zavrsi predavanje, nasa dva brata su
mirno cekala, dok je mitropolit dosao do njih, a za to je trebalo
vremena,
jer su ga na svakom koraku zaustavljali ljudi da bi nesto pitali. No,
najzad
stize mitropolit Amfilohije i do njih i upita o cemu su hteli da
razgovaraju? Na to jedan od brace rece, da su zeleli da ga zamole za
jednu
dusekorisnu besedu, za njihovu bratiju, u bilo koje vreme, koje njemu
odgovara. Mitropolit je zabrinuto gladio bradu, odgovorivsi da bi veoma
rado
to ucinio, ali se boji da nece imati vremena, zbog prevelikih obaveza.
Braci
je vec izgledalo, da od toga nece nista biti, kada mitropolit upita: "A
gde
ste vi to mislili da organizujete?" Drugi brat odgovori, da su namislili
da
to bude u srkvi Svetog Save u Torontu. U tom trenutku, desi se cudo, jer
mitropolit rece: "A ja sam bas mislio da sutra tamo sluzim Liturgiju"!
Dvojici brace srce zaigra, a mitropolit im u trenutku okrete ledja
rekavsi
da ide da o tome porazgovara sa vladikom Georgijem. Ova dva brata
stajala su
u nervoznom iscekivanju sa jednom grupom vernika, koji su svi bili
prijatno
iznenadjeni mogucnoscu koja se ukazala. Vladike su stajale jedno vreme u
razgovoru, kome su prisustvovala i dvojica mirjana, ali se cinilo da
nema
napretka, samo bi vladika Georgije s vremena na vreme pogledao prema
grupi.
Tada drugi brat rece, da ce da ode da cuje o cemu se radi. Dosavsi tamo,
on
celiva vladiku Georgija i dobi blagoslov, pa ga upita sta misli o ideji
da
mitropolit sluzi sutradan u crkvi Sv. Save. Vladika odgovori da se on
slaze,
ali da bi ipak trebalo upitati staresinu hrama, s obzirom da tamo nije
bila
predvidjena nikakva sluzba. Na tu vest ovaj brat rece da ce odmah
pronaci
oca Vasilija i protrca po celom imanju trazeci, dok ne dobi informaciju
od
jednog poznatog, da je on otisao kuci. Brat odmah pozva mobilnim
telefonom
i po bozjem promislu javi mu se otac Vasilije koji rece da je obradovan
ovom
vescu, te zatrazi da razgovara sa vladikom Georgijem. Po zavrsenom
njihovom
razgovoru, konacno je sve bilo utanaceno, te je ovu radosnu vest trebalo
sto
pre preneti medju vernike, jer je bilo vec 8 sati u subotu uvece.

Zablagodarivsi Gospodu na Njegovoj dobroti i iskazanoj ljubavi prema
nama
gresnima, ova dva brata obavestise celu nasu bratiju, koja je sva do
jednog
sa nestrpljenjem ocekivala sutrasnje jutro.

Nedelja je za razliku od prethodnih dana, koji su bili kisoviti sa
grmljavinom, osvanula suncana. Liturgija je trebalo da pocne u 10, ali
se narod, na iznenadjenje svestenika, poceo okupljati vec pre 9. Sa tako
izuzetno kratkim vremenom za informisanje i organizaciju, uspeli smo da
okupimo ceo hor i da napunimo crkvu. Preosveceni mitropolit Amfilohije,
pojavio se oko pola deset i usao u crkvu pozdravljen radosnim horskim
Ispolajeti Despota. Posto je zavrsio oblacenje mitropolit je zauzeo
svoje mesto u stolici iza celivajuce ikone, okrenut ka oltaru. Preostalo
je jos 20 min. Pa je narod, po jedan prilazio celivavsi desnicu
visokopreosvecenoga, a on je svakoga blagoslovio, popricao i odgovarao
na pitanja i darivao nas malim ikonicama Svetog Vasilija Ostroskog, a u
svakoj ikonici je delic odezde Svetitelja.

Pogledavsi po crkvi, pred sam pocetak Svete Arhijerejske Liturgije, sa
prijatnim iznenadjenjem sam utvrdio da ima i ljudi, koji su samo
odlazili u bivsu raskolnicku crkvu Sv. Arhangel Mihajla, a ovo je bilo
prvi put da su dosli u Sv. Save, sto mi je bio dovoljan pokazatelj
ugleda, koji mitropolit uziva u nasem narodu.

Sveta Arhijerejska Liturgija protekla je neopisivo. Sa
visokopreosvecenim mitropolitom Amfilohijem, sasluzivali su nasi
svestenici Vasilije Tomic i Ljubomir Rajic, kao i zamenik naseg vladike,
otac Pera Madzarevic i 6 pomocnika. Sve je delovalo kao van vremena, ni
na nebu ni na zemlji. Nas hor "Kir Stefan Srbin", tri sestre iz druge
crkve i narod iz vise razlicitih crkava (cak i van Toronta), pojali su
kao jedan i kao da smo se mesecima uvezbavali za ovaj dogadjaj. Na
Liturgiji su se pojavili (bez obavestenja i najave) ministar za vere
Srbije i Crne Gore i nas konzul ovde u Torontu. Veliko i prijatno
iznenadjenje za sve bilo je da je mitropolit licno pricescivao, a Svetom
Putiru pristupilo je dvadesetak dece i nekolicina odraslih.

Visokopreosveceni mitropolit Amfilohije odrzao nam je nezaboravnu
besedu, ciju je svaku rec narod zedno upijao pravo u svoja srca. Ovu
besedu smo snimili, pa ce je ako Bog da jedna sestra prekucati i poslati
na listu. Ovom prilikom samo cu spomenuti reci koje su izmamile suzu u
mnogim ocima. Mitropolit je rekao izmedju ostalog, da mu je velika cast
da sluzi u hramu po kome su krocile noge i u kome je sluzio veliki Sveti
nas vladika Nikolaj, nas Bogovidac. Ima mnogih danas, koji se prave
mudriji od vladike Nikolaja, rekao je mitropolit, ali nema mudrijih od
njega, jer nema na svetu mudrijih ljudi od onih koji su Boga videli.

Sve u svemu, nije bilo vernika na ovoj liturgiji, koji nije osetio
prisustvo Duha Svetog. Ljudi, koji nikada ne placu su proplakali. Znam
neke koji ne dolaze cesto u crkvu, a i kada dodju onda ih toliko bole
ledja da nemogu da izdrze. Ovoga puta su otstojali celu Liturgiju, a da
nisu ni primetili kad je proletelo dva sata. Sve je funkcionisalo
besprekorno, bez ikakve prethodne pripreme. Po zavrsetku Liturgije,
mitropolit je, ponovo na veliko iznenadjenje, sam delio naforu i
blagoslovio svakog.

Dva brata su ga pitala i on je bio veoma raspolozen da sedne sa
vernicima za okrugli sto i porazgovara. Nazalost tu su se pojavili
pojedinci, koji kao da su se namerno ili po zadatku trudili da ometu
svaki kontakt naroda sa mitropolitom, pod izgovorom, da mitropolita
cekaju na imanju nove crkve, gde bez njega nece poceti rucak. Naravno,
da je mitropolit to primetio, ali je kao dobar gost ocutao.

Tako se fizicki zavrsio nas susret sa mitropolitom Amfilohijem, ali cemo
u duhu ostati u stalnoj i neraskidivoj vezi, sa pamcenjem na ovo cudo
kada nam je Gospod pokazao, da se nista ne desava po volji nasoj, nego
po Volji Njegovoj!

Hvala Tebje Gospodi, hvala Tebje!!!

Svako dobro od Gospoda zeli vam vas u Hristu

Ljubomir




+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
Svetosavlje: mesto sabranja svih pravoslavnih hriscana
koji govore srpski jezik
Arhiva: http://mail-lista.svetosavlje.org/cgi-bin/ezmlm-browse
Za odjavljivanje: posaljite praznu poruku na:
mail-lista-unsubscribe@svetosavlje.org
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +




---------------------------------
SOLD.com.au- Find yourself a bargain!

gezdra@cg.yu

23.06.2002 11:40:32

Pomaze Bog!
Vala, brate, u cudu se nadjoh ja poslije ovog tvog pisma.
Ako sam ja dobro razumio, kod vas se naplacuju ulaznice na sluzbu, i
stavljaju trake.

Nista mi nije jasno, ali bi bio red, kad je vec zapoceta ta tema, da se o
tome isprica onako kako jeste.
Ovako - uglavnom se pokriva to cutnjom, ili neko kaze "ne bismo da vas
sablaznjavamo", cime nas samo jos vise sablaznjavate, jer onda se covjek
prepusti masti (a masta - zna se od koga je), pa i ono sto nije mozda
dopusti da jeste.

Ja, na primjer, nikada, za ovih mojih 30 i kusur godina nikada, ali nikada,
takvo nesto nisam cuo: da se naplacuju ulaznice za Liturgiju. Niti mi je
takvo nesto moglo, ni u najperverznijim snovima, da padne na pamet.
Doduse - ne znam ni sam. U kanonima to vjerovatno takodje nigdje nije
osudjeno, kao i na Vaseljenskim Saborima (jer valjda ni Svetim Ocima takvo
sto nije moglo da padne na pamet) - i eto ga de.
Ali ako je tako - ne vidim zasto biste, kanadska bratijo, takve stvari od
nas krili.
Napisite nam, cisto da znamo, i koliko kosta tiket (za Carstvo Nebesko), i
da li siromasni (ako takvih ima tamo) zaista ne mogu da udju u crkvu ako ne
plate (ima li barem da se udje "na crtu", kao sto sam ja od danas (do pvog)
poceo da se snabdijevam, ili su tu nemilosrdni).
Uh. Mnogo bre gadno sve to.
Jes' da ovde nema para, ali, ako je tako kod vas - onda stvarno ne znam sta
da mislim.
Sto vise razmisljam, sve veca neka muka hvata.
Ispricao sam sad to jednom svome bratu, a on je samo odmahnuo rukom, i
rekao - "pa to i nije crkva. to je diskoteka".

Oprostite
Igor

Ljubomir & Mirjana

23.06.2002 18:23:23

Bog ti pomogao brate Igore,

Nista ja nisam skrivao, niti skrivam. Ako te interesujevise o ovoj temi,
procitaj ranije poruke pod subjectom: Osvecenje crkve u Misisagi; U
odbranu OO (mala rokada) i Osvecenje II (koju je za mene poslao na listu
brat Mileta). Narocito u ovoj poslednjoj mozes naci sve sto te
interesuje.

Svako dobro od Gospoda zeli ti tvoj brat u Hristu

Ljubomir

P.S. Ujedno svima srecan praznik!

-----Original Message-----
From: Igor Mikovic [mailto:gezdra@cg.yu]
Sent: June 23, 2002 7:41 AM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Malo Cudo Bozje u Torontu

Pomaze Bog!
Vala, brate, u cudu se nadjoh ja poslije ovog tvog pisma.
Ako sam ja dobro razumio, kod vas se naplacuju ulaznice na sluzbu, i
stavljaju trake.

Nista mi nije jasno, ali bi bio red, kad je vec zapoceta ta tema, da se
o
tome isprica onako kako jeste.
Ovako - uglavnom se pokriva to cutnjom, ili neko kaze "ne bismo da vas
sablaznjavamo", cime nas samo jos vise sablaznjavate, jer onda se covjek
prepusti masti (a masta - zna se od koga je), pa i ono sto nije mozda
dopusti da jeste.

Ja, na primjer, nikada, za ovih mojih 30 i kusur godina nikada, ali
nikada,
takvo nesto nisam cuo: da se naplacuju ulaznice za Liturgiju. Niti mi je
takvo nesto moglo, ni u najperverznijim snovima, da padne na pamet.
Doduse - ne znam ni sam. U kanonima to vjerovatno takodje nigdje nije
osudjeno, kao i na Vaseljenskim Saborima (jer valjda ni Svetim Ocima
takvo
sto nije moglo da padne na pamet) - i eto ga de.
Ali ako je tako - ne vidim zasto biste, kanadska bratijo, takve stvari
od
nas krili.
Napisite nam, cisto da znamo, i koliko kosta tiket (za Carstvo Nebesko),
i
da li siromasni (ako takvih ima tamo) zaista ne mogu da udju u crkvu ako
ne
plate (ima li barem da se udje "na crtu", kao sto sam ja od danas (do
pvog)
poceo da se snabdijevam, ili su tu nemilosrdni).
Uh. Mnogo bre gadno sve to.
Jes' da ovde nema para, ali, ako je tako kod vas - onda stvarno ne znam
sta
da mislim.
Sto vise razmisljam, sve veca neka muka hvata.
Ispricao sam sad to jednom svome bratu, a on je samo odmahnuo rukom, i
rekao - "pa to i nije crkva. to je diskoteka".

Oprostite
Igor



+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
Svetosavlje: mesto sabranja svih pravoslavnih hriscana
koji govore srpski jezik
Arhiva: http://mail-lista.svetosavlje.org/cgi-bin/ezmlm-browse
Za odjavljivanje: posaljite praznu poruku na:
mail-lista-unsubscribe@svetosavlje.org
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

Ljubomir & Mirjana

23.06.2002 18:36:36

Pomoz Bog draga braco,

Ja vam se izvinjavam, ako me niste dobro razumeli. Ulaznice su se
naplacivale u novoj crkvi Svih Srpskih Svetitelja, koja je osvecena u
Misisagi, a ne Boze me sacuvaj u nasoj crkvi Svetog Save, gde je tu
Liturgiju sluzio mitropolit Amfilohije. Pa mi u novu crkvu upravo i
nismo isli zbog te naplate. No molim jos jednom sve koji se ukljucuju u
diskusiju, da procitaju prethodne poruke o ovoj temi.

Vas u Hristu

Ljubomir

-----Original Message-----
From: Kneževiæ Sasa [mailto:kneeviss@hotmail.com]
Sent: July 10, 2002 5:41 PM
To: mail-lista@svetosavlje.org
Subject: Re: [svetosavlje] Malo Cudo Bozje u Torontu

Pomaze Bog draga bratijo Svetosavska!


Hvala bratu Ljubomiru sto nas je obavestio o poslednjim kanadskim
zbivanjima, koje je prosledio na listu. Mislim da je to veoma lepo i da
je
ta lista i namenjena da se preko nje o ovakvim zbivanjima "obavestavamo"
i
duhovno poucavamo. Nema se sta - sve je na mestu.

Ali pre nego li dan neki svoj komentar na kanadsku kao i ovu nasu
Gadarsku
ili Gamarsku (= ljubljansku, svejedno kako hocete) zbilju, zamolio bih i
druge nase drage Svetosavce da napisu nekada nesto slicno. Bilo ono lepo
ili
ruzno, svakako uzimajuci u obrzir da je neke "sablazni" preko liste na
korist onih slabijih u veri dobro i precutati.

A ni ono drugo nije u redu, da kada god neko napise nesto "ruzno"o
necijim
ruznim delima, pogresnoj nepravoslavnoj praksi, nemarnosti, nahametluku
ili
bilo cemu slicnom, o cemu se je vec pisalo po listi, a sve sa jednim
ciljem
da se na neki nacin preko toga pisanja pokusa na neki nacin barem
"uticati,
apelirati" ili kako hocete, uciniti nesto da se to (kazem opet barem
preko
nas prisutnih) suzbije i popravi, cesto se odmah digne "prasina" kao
bura na
moru na onoga koji se "drznuo" da nesto tako nevaljalo napise. "Eh, pa
ko si
ti, pa "crni", ili vidi ga "udario nas po dzepu.. i sl..."

Malo ko se danas "smelo usudi" da nesto tako napise, jer se ljudi plase
da
nece u necemu "preterati". Ali sve se nikako ne moze precutati. Svako
strpljenje ima svoju granicu.


..... Hvala dragom bratu Igoru M. na pismu. Dugo se nam nisi javljao.
Ali
neka si rekao ono sto se mora reci. Da naplacivanje ulaznica
kombinovanih sa
vasarskim priredbama, nema nicega u vezi ni sa OSVECENJEM, NI SA
JEVANDJELJEM. Cudi mi se da nije "pukao grom" iz vedra neba. A bilo je
suncano. Mozda je razlog tome bila svetost, njegovog preosvestenstva
Mitropolita Amfilohija, koji je najverovatnije u "sebi" Gospoda molio za
pomilovanje naroda gresnog, i koji je vodjen Bozijom rukom ucinio jos
jedno
veoma bogougodno delo.

Citajuci Ljubomirovo pismo, nisu mi toliko pale u oci "one ulaznice".
Kao da
sam na to vec "naviknut". Nego me je ponajvise oradostila Ljubomirova
prica
o velicanstvenosti arhijerejske sluzbe u toj maloj crkvici, gde je i nas
sveti Vladika Nikolaj sluzio. Ali kao sto me je to obradovalo, tako me
je u
istom trenutku rastuzila ova nasa bedna ljubljanska zbilja.

Evo danas duhovi, sutra bi trebala da je liturgija, a vecernje nema? Pa
nije
danas futbal na programu? Da mi je znati sta je sada prece? Nema ni
bdenija,
nema nikoga, nista.... Pricao sam o tome ranije....Mi ovde zivimo u
nekakoj
velikoj "izolaciji" i embargu. Oni koji su upuceniji znaju o cemu pisem.
Ali
veoma je zalostno doznati i to da taj isti vladika Amfilohije, nije od
"nadleznih" dobio dozvolu, da poseti i opoje grobove srpskih oficira
stradalih od komunista posle rata na prostoru Slovenije. I tako ni vodja
muzikoloskog hora SANU, akademik Dimitrije Stafanovic, nije dobio
"dozvolu"
da na Svetog Savu u ljubljanskoj crkvi otpoje slavu nasem prosvetitelju.
Iz
Trsta je stigao javni depese, da .... neko nece da saradjuje sa "bivsim
komunistima". Onda ni svuda na Balkanu veoma cuveni banjalucki hor, nije
"dobio dozvolu"... i sl.

Na proslavi OSAMDESET GODISNJICE ustanovljenja ljubljanske parohije
svetim
prosvetiteljima Slovenskim, sv. Kirilu i Metodiju, opet nista... a da
tek
cujete "besedu", na taj veliki praznik. Da najkrace i sazetije
parafraziram,
bilo je receno: "... BAS NAM JE BILO LEPO, BERICETNO... KAKO DOSADE,
TAKO I
ODSADE"... (Imamo svega, nikom ne polazemo racune, "satiremo se od
slobode",
...). Nigde tu ni Boga, ni Duha, ni Ljubomirovih suza, ni radostne tuge
(HARMOLIPI), ni pokajanja.... nije dzabe ovo Gadara. (Mt 8: 34)....
"Izidji
od nas GOSPODE...."

Zato i kazem da zbog svega onog sablaznjujucem u Ljubomirovom pismu
nisam
toliko zabeljio u te ulaznice, koliko na onu drugo SVETLU STRANU svega
toga.
Ali se plasim da kod nas jos dugo nece stici nesto tako svetlo i sveto.

Verovatno je i bratu Vedranu u Avstraliji tesko kao i nama ovde...


multi-gresni s.k.,


p.S. Ne bojte se malo stado, jer bi volja Oca mojega, da Vam podari
Carstvo.


+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
Svetosavlje: mesto sabranja svih pravoslavnih hriscana
koji govore srpski jezik
Arhiva: http://mail-lista.svetosavlje.org/cgi-bin/ezmlm-browse
Za odjavljivanje: posaljite praznu poruku na:
mail-lista-unsubscribe@svetosavlje.org
+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

Bishop Georgije

26.06.2002 15:41:14

Dragi brate Ljubomire (Mico?!)
"Jezikom se ne zadobija Carstvo nebesko - nego srcem. Srce je riznica onoga
blaga kojim se nebo kupuje... porucuje Vladika Nikolaj, (vidi Ohridski
priolog, 4. januar).


Puno sam se iznenadio 'separatizmu' koji siris dragi moj Mico. Umjesto da se
zapitas a sta to Srbi uradise i cime dovedose do krune u djelatnosti oko
toliko kontraverznog Srpskog centra, Ti se pridruzi onima koji nisu zelili
tu Crkvu od kupovine imanja na 2520 Dixie Rd. do danas. I umjesto da budes
zadovoljan sto Te niko nije tjerao da dades svoj makar jedan prilog za ovu
ovakvu svecansot, (za gradnju vrijednu nekoliko miliona, od kojih veci dio
je neko dao, a ostalo jos da se da - Bogu na dar, sebi na spasenje) za bar
peiliku da na jednom mjestu vidis i CUJES 8 Srpskih vladika + tri
Pravoslavna sasluzitelja iz okruzenja, ti pozivas na javni bojkot i hvalis
se, citiram:
"bratije resila da ovom dogadjaju uopste ne prisustvuje, jer smatramo da
naplacivanje ulaznica za Bogosluzenja (u bilo kom obliku) i pecatanje (ili
stavljanje traka oko ruke) vernicima, nema nicega zajednickog sa
Hriscanstvom i predstavlja profanisanje Crkve".
A ako si toliki revnitelj sto bi trebalo i da jesi, jer tako pises, sto se
nisi javio dobrovoljno da pomognes u organizaciji, odrzavanju reda ili bar
da pomognes ljudima da lakse dodju i nadju dusepolezne stvari? A ti bas
nista ne nadje za vrijedno, u onome sto su nasli za vrijedno hiljade ljudi,
na kisi da dodju, budu, mole se i priloze za svoju svetu Crkvu "Sabra
Srpskih svetitelja" Kao da tebe neam u tom Saboru... Posto poznajes Sveto
Pismo sjeti se sta uradi Aposltol Patra sa Ananijom i Safirom (Dj. ap. 5.
glava). Po tvome i oni nacinise smrtni grijeh i ne znam u tvome razumu kako
bi ih opravdao za 'njihovo sto prodadose a Bugu ne dadose' - a ti kukas za
onima koji dadose 'svoje od onoga sto im je Bog dao'. Bojim se da se ne
zaboravimo a je "vjera bez dobrih dijela prazna kao tijelo bez duse"
(poslanica Ap. Jakova).

Pa zar ne nadje ni jedne lijepe rijeci o: proslavi, osvecenju, darodavcima,
graditeljima ili bar o predavanju koje je odrzao Vladika branicevski
Ignjatije, a koje predavanje je smerno i dostojanstveno slusao i Mitropolit
Amfilohije i Savezni ministar vjera G. Sijakovic. Dragi moj Mico, uze ti na
sebe veliku ulogu da sudis i razudjujes, a Bog nas opominje "Ne sudite da
vam se ne sudi"?
Ko nije vidio 'Cudo Bozije u Torontu' sa novom crkvom, cini mi se ne moze
vidjeti uopste Cudo Bozije.
Ako si uopste slusao predadavane i Vladike Ignjatija i Mitropolita
Amfilohija - 'Tamo gdje je Episkop tamo je crkva". Zar su zidovi gradjevine
crkva a ne tamo gdje je ziva Crkva sa svojim Episkopom, svestenicima i
narodom. A nismo mi zatvorili crkvu. Otvorili smo je radi onih koji iz
fizickih razloga nisu mogli doci na ovu jednu i jednistvenu priliku i Cudo
Bozije. Pored toga nije se cudo desilo sto je Mitropolit Amfilohije sluzio i
kao vaznu stvar koju istices 'cak i naforu podijelio'?! Vec se cudo desilo
da je i jedna i druga Crkva bila dupke puna, a to je bio i sav smisao i
znacaj da jedni sluze u jednoj, drugi u drugoj crkvi pa je tako i sluzba
bila sa Epsikopom na celu i u Manatsiru, gdje je takodje bilo puno svijeta.
To je bilo cudo. Cudo i Molost Bozija je da su cetvorica Arhijereja bili i
sluzili: jedan u Montrealu, jedann u Kitcheneru, i dvojica u dalekoj Regini
u najstarijoj Srpskoj crkvi u Kanadi.
Sledecu Tboju recenicu prepustam drugima da komentarisu:

> Pa valjda cete
> preziveti!). Tesko nam je ovo palo, no sta smo mogli, no da napravimo
> planove za odlazak u neku drugu jurisdikciju (uglavnom hram Svete
> Trojice
> pri RPCZ). Molili smo se Bogu, znajuci da ne biva onako kako to ljudi
> hoce,
> vec po volji Bozjoj, a Gospod nam je molbu uslisio, na nacin o kome ni
> sanjati nismo mogli. A desilo se sledece.
>
> Posto smo znali da na osvecenje dolazi 3 mitropolita i 7 vladika
> (Svjatjajsi
> patrijarh je prema nasem ocekivanju odustao; da li zbog starosti ili
> nekog drugog razloga, ne znamo), bili smo resili da svakako pokusamo da
> organizujemo, da nam neko od njih odrzi dusekorisno predavanje, te smo
> za to unapred obezbedili blagoslov od naseg vladike Georgija i staresine
> crkve Sveti Sava, oca Vasilija. U tu svrhu, dva nasa brata su jos od
> petka popodne obletala oko nove crkve pokusavajuci da stupe u kontakt sa
> visokopreosvecenim mitrpolitom Amfilohijem, no u pocetku bez uspeha
> (jedan od te brace usao je zbog ovoga na imanje plativsi depozit od 15
> $, koji mu je po izlasku bio vracen i moze vam posvedociti, da se nikada
> bednije i sramotnije nije osecao na tlu jedne "pravoslavne" Bogomolje).

Dragi moj u Hristu brate, a sta je to tako sramotno bilo o cemu taj 'brat'
tako svjedoci, kako ti rece? Bas bih volio to da znam jer takve stvari ne
izlale iz usta napamet, vec svakako sa nekih valjanim razlogom? Sta je taj
razlog 'bede i sramote' i sa navodnicima Pravoslavne bogomolje? Odosmo mi
moj dragi brate daleko i duboko, ako ne u jeres ono u raskol.

Zagusih se od tuge i bojim se da i ja ne odem u 'prelest' osude, prekora,
prezira i potcjenjivanja pa uz molitve da me spomenete i oprostite sto
dodadoh kap zuci umjesto ljubavi.
U nadi da cemo se vidjeti na molitvo o Eparhijskom danu 29 i 30 juna, u
Manastiru.
Vas iskreni po Molosti Bozijoj sluzitelj Bozijeg oltara,
Vladika kanadski Georgije
_________________________________

> U subotu su ta dva brata posla opet, posle osvecenja, do nove crkve,
> koja je bila na njihovo zaprepascenje cuvana od kanadskog obezbedjenja.
> No voljom Bozjom na kapiji je bila jedna nasa uvidjavna devojka, koja ih
> je, posto je cula koga traze (iako o mitropolitu nije nista znala),
> propustila bez placanja, a kada ih je kanadjanin iz obezbedjenja
> zaustavio zbog nemanja trake na ruci, rekla mu je da su oni
> mitropolitovi vozaci. Elem, tako se ta dva brata nadjose na imanju nove
> crkve, moleci se Gospodu da im omoguci susret sa mitropolitom
> Amfilohijem, rekavsi jedan drugom, da ako je Bogu drago, on ce im
> uciniti,
> da se njihova molba ostvari, a ako Bog to ne zeli, onda do planiranog
> duhovnog susreta ni ne treba da dodje!
>
> Lutajuci po imanju, ta dva brata jedva pronadjose, da je mitropolit u
> jednoj
> kancelariji na sastanku, te resise da ga cekaju u holu ispred, koliko
> god
> bude trebalo. Stajali su skrstenih ruku, da se ne bi videlo da nemaju
> trake,
> dok su se oko njih muvali, neki tipovi, reklo bi se iz kanadskih
> obavestajnih sluzbi, u crnim odelima, sa malim slusalicama u jednom
> uvetu i
> jedva vidljivim mikrofonima kraj usta, mrmljajuci nesto na engleskom.
> Posle
> duzeg cekanja, pojavi se mitropolit, koji radosno pozdravi bracu i
> blagoslovi ih, posto mu oni celivase desnicu, te ih pozva u gornje
> prostorije u kojima je vladika Ignjatije imao predavanje i rece im da ce
> sa
> njima popricati posle toga. Kada se zavrsi predavanje, nasa dva brata su
> mirno cekala, dok je mitropolit dosao do njih, a za to je trebalo
> vremena,
> jer su ga na svakom koraku zaustavljali ljudi da bi nesto pitali. No,
> najzad
> stize mitropolit Amfilohije i do njih i upita o cemu su hteli da
> razgovaraju? Na to jedan od brace rece, da su zeleli da ga zamole za
> jednu
> dusekorisnu besedu, za njihovu bratiju, u bilo koje vreme, koje njemu
> odgovara. Mitropolit je zabrinuto gladio bradu, odgovorivsi da bi veoma
> rado
> to ucinio, ali se boji da nece imati vremena, zbog prevelikih obaveza.
> Braci
> je vec izgledalo, da od toga nece nista biti, kada mitropolit upita: "A
> gde
> ste vi to mislili da organizujete?" Drugi brat odgovori, da su namislili
> da
> to bude u srkvi Svetog Save u Torontu. U tom trenutku, desi se cudo, jer
> mitropolit rece: "A ja sam bas mislio da sutra tamo sluzim Liturgiju"!
> Dvojici brace srce zaigra, a mitropolit im u trenutku okrete ledja
> rekavsi
> da ide da o tome porazgovara sa vladikom Georgijem. Ova dva brata
> stajala su
> u nervoznom iscekivanju sa jednom grupom vernika, koji su svi bili
> prijatno
> iznenadjeni mogucnoscu koja se ukazala. Vladike su stajale jedno vreme u
> razgovoru, kome su prisustvovala i dvojica mirjana, ali se cinilo da
> nema
> napretka, samo bi vladika Georgije s vremena na vreme pogledao prema
> grupi.
> Tada drugi brat rece, da ce da ode da cuje o cemu se radi. Dosavsi tamo,
> on
> celiva vladiku Georgija i dobi blagoslov, pa ga upita sta misli o ideji
> da
> mitropolit sluzi sutradan u crkvi Sv. Save. Vladika odgovori da se on
> slaze,
> ali da bi ipak trebalo upitati staresinu hrama, s obzirom da tamo nije
> bila
> predvidjena nikakva sluzba. Na tu vest ovaj brat rece da ce odmah
> pronaci
> oca Vasilija i protrca po celom imanju trazeci, dok ne dobi informaciju
> od
> jednog poznatog, da je on otisao kuci. Brat odmah pozva mobilnim
> telefonom
> i po bozjem promislu javi mu se otac Vasilije koji rece da je obradovan
> ovom
> vescu, te zatrazi da razgovara sa vladikom Georgijem. Po zavrsenom
> njihovom
> razgovoru, konacno je sve bilo utanaceno, te je ovu radosnu vest trebalo
> sto
> pre preneti medju vernike, jer je bilo vec 8 sati u subotu uvece.
>
> Zablagodarivsi Gospodu na Njegovoj dobroti i iskazanoj ljubavi prema
> nama
> gresnima, ova dva brata obavestise celu nasu bratiju, koja je sva do
> jednog
> sa nestrpljenjem ocekivala sutrasnje jutro.
>
> Nedelja je za razliku od prethodnih dana, koji su bili kisoviti sa
> grmljavinom, osvanula suncana. Liturgija je trebalo da pocne u 10, ali
> se narod, na iznenadjenje svestenika, poceo okupljati vec pre 9. Sa tako
> izuzetno kratkim vremenom za informisanje i organizaciju, uspeli smo da
> okupimo ceo hor i da napunimo crkvu. Preosveceni mitropolit Amfilohije,
> pojavio se oko pola deset i usao u crkvu pozdravljen radosnim horskim
> Ispolajeti Despota. Posto je zavrsio oblacenje mitropolit je zauzeo
> svoje mesto u stolici iza celivajuce ikone, okrenut ka oltaru. Preostalo
> je jos 20 min. Pa je narod, po jedan prilazio celivavsi desnicu
> visokopreosvecenoga, a on je svakoga blagoslovio, popricao i odgovarao
> na pitanja i darivao nas malim ikonicama Svetog Vasilija Ostroskog, a u
> svakoj ikonici je delic odezde Svetitelja.
>
> Pogledavsi po crkvi, pred sam pocetak Svete Arhijerejske Liturgije, sa
> prijatnim iznenadjenjem sam utvrdio da ima i ljudi, koji su samo
> odlazili u bivsu raskolnicku crkvu Sv. Arhangel Mihajla, a ovo je bilo
> prvi put da su dosli u Sv. Save, sto mi je bio dovoljan pokazatelj
> ugleda, koji mitropolit uziva u nasem narodu.
>
> Sveta Arhijerejska Liturgija protekla je neopisivo. Sa
> visokopreosvecenim mitropolitom Amfilohijem, sasluzivali su nasi
> svestenici Vasilije Tomic i Ljubomir Rajic, kao i zamenik naseg vladike,
> otac Pera Madzarevic i 6 pomocnika. Sve je delovalo kao van vremena, ni
> na nebu ni na zemlji. Nas hor "Kir Stefan Srbin", tri sestre iz druge
> crkve i narod iz vise razlicitih crkava (cak i van Toronta), pojali su
> kao jedan i kao da smo se mesecima uvezbavali za ovaj dogadjaj. Na
> Liturgiji su se pojavili (bez obavestenja i najave) ministar za vere
> Srbije i Crne Gore i nas konzul ovde u Torontu. Veliko i prijatno
> iznenadjenje za sve bilo je da je mitropolit licno pricescivao, a Svetom
> Putiru pristupilo je dvadesetak dece i nekolicina odraslih.
>
> Visokopreosveceni mitropolit Amfilohije odrzao nam je nezaboravnu
> besedu, ciju je svaku rec narod zedno upijao pravo u svoja srca. Ovu
> besedu smo snimili, pa ce je ako Bog da jedna sestra prekucati i poslati
> na listu. Ovom prilikom samo cu spomenuti reci koje su izmamile suzu u
> mnogim ocima. Mitropolit je rekao izmedju ostalog, da mu je velika cast
> da sluzi u hramu po kome su krocile noge i u kome je sluzio veliki Sveti
> nas vladika Nikolaj, nas Bogovidac. Ima mnogih danas, koji se prave
> mudriji od vladike Nikolaja, rekao je mitropolit, ali nema mudrijih od
> njega, jer nema na svetu mudrijih ljudi od onih koji su Boga videli.
>
> Sve u svemu, nije bilo vernika na ovoj liturgiji, koji nije osetio
> prisustvo Duha Svetog. Ljudi, koji nikada ne placu su proplakali. Znam
> neke koji ne dolaze cesto u crkvu, a i kada dodju onda ih toliko bole
> ledja da nemogu da izdrze. Ovoga puta su otstojali celu Liturgiju, a da
> nisu ni primetili kad je proletelo dva sata. Sve je funkcionisalo
> besprekorno, bez ikakve prethodne pripreme. Po zavrsetku Liturgije,
> mitropolit je, ponovo na veliko iznenadjenje, sam delio naforu i
> blagoslovio svakog.
>
> Dva brata su ga pitala i on je bio veoma raspolozen da sedne sa
> vernicima za okrugli sto i porazgovara. Nazalost tu su se pojavili
> pojedinci, koji kao da su se namerno ili po zadatku trudili da ometu
> svaki kontakt naroda sa mitropolitom, pod izgovorom, da mitropolita
> cekaju na imanju nove crkve, gde bez njega nece poceti rucak. Naravno,
> da je mitropolit to primetio, ali je kao dobar gost ocutao.
>
> Tako se fizicki zavrsio nas susret sa mitropolitom Amfilohijem, ali cemo
> u duhu ostati u stalnoj i neraskidivoj vezi, sa pamcenjem na ovo cudo
> kada nam je Gospod pokazao, da se nista ne desava po volji nasoj, nego
> po Volji Njegovoj!
>
> Hvala Tebje Gospodi, hvala Tebje!!!
>
> Svako dobro od Gospoda zeli vam vas u Hristu
>
> Ljubomir
>
>
>
>
> + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
> Svetosavlje: mesto sabranja svih pravoslavnih hriscana
> koji govore srpski jezik
> Arhiva: http://mail-lista.svetosavlje.org/cgi-bin/ezmlm-browse
> Za odjavljivanje: posaljite praznu poruku na:
> mail-lista-unsubscribe@svetosavlje.org
> + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
>
>
>