 |
 |
Ево, женик иде
у поноћ, и блажен је слуга којег нађе како бдије, а недостојан
је којег нађе немарног. Пази дакле, душо моја, не отежај сном,
да не будеш смрти предана, и изван царства затворена, но прени
се кличући: свет, свет, свет си Боже, помилуј нас Богородицом.
|
[