 |
 |
Тебе, који се
одеваш светлошћу као ризом, скинувши Јосиф са дрвета с Никодимом,
и видевши мртва, нага, непогребена, благосрдни плач прихвати,
и ридајући говораше: куку мени, нај-слађи Исусе, кога накратко
сунце на Крсту обешеног видевши мраком се облагаше, и земља
се са страхом колебаше, и цепаше се храмовна завеса; но ево,
сад видим Тебе који мене ради вољно прими смрт. Како ћу Те
погребати, Боже мој? Или каквом ћу Те пла-штаницом обавити?
Којима ли ћу се рукама дотаћи неискваривог Твога тела? Или
које ћу песме певати Твоме исходу, Штедри? Величам страдања
Твоја, опевам и погребење Твоје са Васкрсе-њем, вичући: Господе,
слава Теби.
|
[DOC
71kb]